Poštovani gospodine Kovačeviću, moram da kažem i da izrazim svoje zadovoljstvo što ste mi postavili ovo pitanje.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014/2024. godina je usvojena prošle godine. Ovo je Strategija za koju ste rekli da je najavio ministar Knežević što je tačno. Na izradi ove strategije učestvuje jako veliki broj naših naučnih radnika. Učestvovali su eksperti iz zemalja EU i Vlada je usvojila strategiju. Na nama je sada sprovođenje Strategije.

Na bazi usvojene Strategije, još u avgustu prošle godine, mi smo u proteklom periodu izradili i nova dokumenta. Jedan od tih dokumenata jeste IPARD program, to je program za korišćenje, odnosno povlačenje sredstava iz predpristupnih fondova EU od strane naših poljoprivrednika. Ovaj program koji je izrađen na bazi usvojene strategije od strane Vlade Republike Srbije, usvojeni od strane Evropske komisije 20. januara i mi nakon toga smo imali i imamo i sada intenzivne pripreme kako bismo u ovoj godini uspostavili i administrativne kapacitete, odnosno operativnu strukturu za početak korišćenja ovih sredstava već od sledeće godine.

Na bazi usvojene Strategije 2014. godine mi smo pripremili još dva vrlo važna programa. Nacionalni program ruralnog razvoja i Nacionalni program za poljoprivredu. Inače, ovo su dva konkretna programa koja će sadržati i sadrže komplementarne mere sa IPARD programom koji sada svi zajedno treba da budu objedinjeni u korist naših poljoprivrednika.

Šta to praktično znači? To praktično znači da poljoprivrednici koji se budu opredelili i koji budu koristili sredstva iz IPARD programa neće više biti korisnici sredstava iz nacionalnog programa, odnosno nacionalnog budžeta. To za nas puno znači, zato što ćemo jedan deo korisnika sredstava za poljoprivredu preusmeriti na sredstva iz evropskih fondova, to će biti više sredstava za naše domaće korisnike i na taj način ćemo pokušati da obezbedimo dodatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

Uz ova dva programa koja sam sada pomenula mi u proteklom periodu, a i u narednom periodu ćemo intenzivno raditi sa lokalnim samoupravama, jer praktično i one su nam važne u implementaciji ciljeva zacrtanih nacionalnim programima, zacrtanih IPARD programom.

Sve u svemu, dakle, Strategija je usvojena i ne samo Strategija već i konkretna druga dokumenta koja su rezultat usvojene Strategije. Rezultat očekujemo vrlo brzo, a naš cilj je kao što rekoh da bude više sredstava i više podrške za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Zahvaljuje.

Zahvaljujem i na ovom dodatnom pitanju i na prilici da kažem svoja razmišljanja na temu koju ste postavili.

Praktično, strategija znači da se Srbija opredelila da strateški pomaže poljoprivredu, kao jednu od izuzetno važnih delatnosti, delatnosti koja u dugom nizu godina obezbeđuje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Pitanja, kažete da se ništa nije promenilo u poslednjih 50 godina. Puno toga se promenilo. Nažalost promenilo se u smislu negativnom. Kao što znate i dugo smo pričali o tome i često pričamo, pominjemo koliko je stočarstvo smanjeno, koliko je smanjen Fond domaćih životinja, koliko je nivo, odnosno udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji smanjen. Danas smo na nivou od tek nešto više od 30% od ukupne vrednosti poljoprivrede, da je praktično udeo stočarstva.

Cilj Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede je da podrže svaki region, da podrže sva područja, da pomognu maksimalno, pri tom, posebno želim da istaknem da je naš cilj da podržimo razvoj stočarstva, zbog toga što je ovo zaista istorijski minimum, a što su upravo proizvodi gajenja domaćih životinja, proizvodi sa višom vrednošću. Očekujemo da sa podrškom razvoju stočarstva podstaknemo i veći izvoz ovih proizvoda, da podstaknemo ekonomski razvoj i samih poljoprivrednika, ali i države u celini.

Naravno, malopre sam govorila i opet moram da istaknem u strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji i svih onih subjekata koji se bave poljoprivredom pretežno su zastupljena fizička lica, privatan posed, dakle, oni se samostalno opredeljuju kada se radi o tome šta će da seju, koliko će da seju i da li će se baviti uzgojem životinja.

Dakle, mi želimo svaki region, svaku oblast, svaku proizvodnju maksimalno da podržimo, pri tom, prioritet nam je da podržimo stočarsku proizvodnju iz razloga što je ovo proizvodnja koja se ne može tako brzo revitalizovati, ne može se tako brzo obnoviti.

Mi znamo kada se smanji Fond krava, koliko je potrebno godina da se ponovo dođe na taj isti nivo, četiri ili pet godina, minimalno da se dođe na isti nivo, a tek onda da se obezbedi neki uzlazni trend.

Dakle, strategija je stvorila dobre polazne osnove. Nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj, takođe. Obezbedili smo i program koji znači dodatna sredstva iz fondova EU. Obezbeđujemo i dalje ćemo raditi na pružanju maksimalne podrške poljoprivrednicima, kada se radi o stručnim savetima, kada se radi o konsultacijama.

Maksimalno se trudimo da poštujemo obaveze prema poljoprivrednicima kada se radi o subvencijama. Stimulišemo i investicije u poljoprivredi. Dajemo sredstva koja znače povraćaj, recimo, investicija u primarnu proizvodnju, u preradne kapacitete, u hladnjače, itd.

Dakle, sve ono što je u interesu poljoprivrede činimo, a pri tom uvek smo spremni da i na terenu i u razgovorima sa poljoprivrednicima čujemo i od njih konkretne predloge.

Ja uvek kažem da najviše volim sa svima da razgovaram, jer ti predlozi koji se čuju od njih, su zapravo oni životni predlozi, životni problemi i maksimalno smo posvećeni rešavanju problema.

Nadam se da će slika poljoprivrede biti vrlo brzo bolja i da će naši poljoprivrednici postizati bolje prinose i da ćemo imati bolje rezultate.

Već sam rekla da smo ove godine u prvih šest meseci ostvarili značajno bolje rezultate, u odnosu na prošlogodišnjih prvih šest meseci i nadam se da će se tako nastaviti i do kraja ove godine.

Pri tom, moram da kažem i to što znaju naši poljoprivredni i što svi znamo, nikada se nije bilo lako baviti poljoprivredom. Naša fabrika je fabrika pod otvorenim nebom.

Mi zavisimo i od suša i od poplava i od grada i upravo sam na ovu sednicu zasedanja došla sa jednog sastanka sa poljoprivrednicima, a radi se o malinarima, našim malinarima iz Ivanjice i oni kažu, jeste, imali smo grad, ali smo imali i dobar prinos, ali nažalost, suša nam je sada presekla da ostvarimo bolje rezultate, mnogo bolje nego prošle godine.

Kada sam ih pitala zašto nisu zalivali, zašto nisu navodnjavali, a oni kažu ono što ja znam i što znaju stručnjaci koji se bave pitanjima poljoprivrede, a jesmo zalivali, navodnjavali, ali ne pomaže, na ovako ekstremno visokim temperaturama ni zalivanje ne pomaže.

Želim samo da kažem koliko je ovaj sektor osetljiv, koliko zavisi od jako puno faktora, ali ovo je najizdržljiviji sektor i ja sam zato uverena da ćemo mi u narednom periodu, naši poljoprivrednici, naše Ministarstvo i Vlada i dalje beležiti sve bolje i bolje rezultate u proizvodnji hrane, da obezbedimo prehrambenost i sigurnost domaćih građana, ali i itekako potrebnu robu za izvoz na inostrana tržišta. Zahvaljujem.

Prihvatamo amandman gospodina Karića.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.
Drage kolege, želim samo kratko da kažem da apsolutno nije tačno da su vaši amandmani, amandmani poslanika Živkovića, odbijeni zato što dolaze iz opozicije. Istina jeste ta da na Zakon o hemikalijama je pristiglo 18 amandmana. Od 18 amandmana, četiri amandmana su usvojena i to su amandmani koji su usvojeni upravo i dolazili su iz redova opozicije. Ukoliko ste bili prisutni od početka, mogli ste i da čujete da su se kolege poslanici i zahvaljivali na usvojenim amandmani, pa i pored toga što su usvojeni su ih na određen način i obrazlagali i objašnjavali.
Hoću vama da još kažem to zbog čega je rok tri meseca predviđen za ovaj podzakonski akt. Odnosi se samo na Pravilnik o taksama rok od tri meseca. Svi ostali podzakonski akti su doneti u skladu sa Zakonom o hemikalijama.
Sada u skladu sa predloženim izmenama Zakona o hemikalijama imamo za obavezu da donesemo i pravilnik o taksama, a to je jedan izuzetno složen postupak, jer ne zavisi samo od naše spremnosti i od našeg rada u smislu danonoćnog rada, već je prosto potrebno da izvršimo i određene konsultacije i usklađivanja, pre svega sa Ministarstvom finansija.
Nije jednostavno reći takse će biti 5.000. Iza tog iznosa takse mora da stoje precizni podaci i precizno obrazloženje. Tačno je da je to do tri meseca, ali mi ćemo se zaista truditi da bude do mesec dana, prosto radićemo maksimalno brzo koliko to bude moguće, ali smo ostavili ovaj prostor da bismo eventualno, ukoliko u određivanju iznosa takse naiđemo na određene teškoće imali i to dodatno vreme.
Na kraju, pošto nije sada taj amandman, ali pretpostavljam da ćete isto postaviti pitanje zbog čega je odbijen vaš amandman, jel samo zato što je od opozicije, odnosi se na vreme stupanja na snagu zakona. Vi kažete – rok osam dana. Mi kažemo da je nama važno da bude što pre. Verujte da ja verujem vama, da vi ozbiljno čitate zakone i to svedoči i broj amandmana koji je usvojen, koji dolazi od vas. Amandmani koji čak uočavaju i one tehničke greške i ispravke i korekcije u samom tekstu.
Upravo zbog toga, smatram da samo usvajanje ovog amandmana koji bi bio za vas jedan amandman više koji je usvojen, vama ne znači puno, a nama znači puno da ne gubimo vreme, nego da što pre krenemo u implementaciju ovog zakona, pogotovo pošto se ne radi o nekoj suštinskoj izmeni koju vi predlažete. I, mene posebno raduje to što ste vi istakli da ovaj suštinski deo je u stvari dobar deo, a ovaj tehnički deo dozvolite nam da mi predložimo i da u skladu sa interesom koji je pre svega za nas da što pre krenemo u implementaciju da to ostavite nama, na našu savest da mi odradimo i mi ćemo vam u tom smislu biti vrlo zahvalni. Hvala lepo.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Uvaženi poslanici, posle duge rasprave o rokovima koje ovaj zakon predviđa za donošenje podzakonskih akata, smatram da je potrebno da naši građani znaju i sledeće.
Godine 2009. kada je usvajan Zakon o hemikalijama, rok za donošenje podzakonskih akata bio je dve godine, 24 meseca, uvaženi poslaniče Kariću. Sada, kada donosimo novi zakon ili izmene zakona, mi određujemo rok od tri meseca. Znači, pristupamo krajnje ozbiljno i odgovorno.
Pripremili smo sve što je potrebno za primenu zakona. Potrebno je još da utvrdimo i da predložimo pravilnik o taksama. Radi se o finansijskoj proceni koja nije bezazlena i koja traži jednu ozbiljnosti studioznost. Obećavamo da ćemo raditi maksimalno brzo i da nećemo čekati da prođe tri meseca, ali ovo je prosto jedan period koji nama daje za mogućnost da odgovorno i dobro ocenimo visinu taksi.
Znači, u odnosu na onih 24 meseca, koje ste vi sebi dali tada kada je usvajan taj zakon, mi sada sebi dajemo znatno kraće vreme, što dovoljno govori o tome koliko mi kao Vlada i ovo ministarstvo želimo da ubrzamo sve ono što se sada u ovom momentu može ubrzati i da ispravimo sve što se može ispraviti. Hvala.

Očigledno me poslanik nije dobro razumeo. Ja se nisam ovde obratila sa političkog aspekta, nego sam se obratila u stručnom smislu te reči.
Dakle, i oni koji su 2009. godine predlagali zakon su znali da je posao donošenja podzakonskih akata, vezano za Zakon o hemikalijama, izuzetno ozbiljna i zahtevna stvar. Zbog toga su predložili dve godine. Mi sada isto znamo da je potrebno ozbiljno pristupiti izradi pravilnika o taksama, ali sebi sada dajemo znatno kraći rok za donošenje ovog pravilnika. Ja se vama izvinjavam ako ste se vi prepoznali u nekom negativnom kontekstu. Dakle, ja sam samo govorila o rokovima koji su predviđeni za podzakonske akte u jednom i u drugom slučaju.
Ovo su stvari dosta stručne prirode i prosto ne trpe neko politikanstvo kada se radi o ovim stvarima, dakle o rokovima potrebnim za donošenje dobrih podzakonskih akata.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, osetila sam za potrebu da na nekoliko konkretnih pitanja narodnoj poslanici koja je prethodno govorila i dam odgovor.

Vi ste više pitanja pokrenuli. O nekima smo juče dosta govorili. Ja se slažem sa vama da bi bilo dobro da imamo ponovo sredstava i novaca kao što je to nekada bilo u Fondu i da opet imamo tako jednu dobru akciju, kako je vi zovete, dobru akciju. Imali ste i za edukaciju, ali edukacija je očigledno kratko trajala.

U svakom slučaju, ne bih ponovo da otvaram teška pitanja i teške teme od juče, ali, mi dobro znamo šta bi moglo da se uradi da ste nam ostavili nešto u kasi. Ovako sad ništa, moramo da tražimo nova sredstva.

Sa druge strane, ja bih, kada se tiče o problemu uvoza mleka, odnosno mleka u prahu. To je pitanje koje zaokuplja našu pažnju i pitanje koje opet je od vas, na neki način, uzrokovano. Kako? Godine 2008. kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i o tome sam juče govorila, nisu se dobro procenili rokovi kada ćemo biti mi spremni da uđemo u tržišnu utakmicu sa evropskim poljoprivrednicima.

Kada će naši poljoprivrednici biti dovoljno spremni? Pošto su bili predviđeni, sada vidimo kratki rokovi, nastupila je liberalizacija u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i to je za nas sada jedan problem. Dodatan problem su nam i poremećaji na evropskom tržištu, globalno na evropskom tržištu, koji je uzrokovan političkim dešavanjima i trgovinskim embargom između Rusije i EU.

Pošto je EU značajne količine mleka i proizvoda od mleka plasirala prema Ruskoj Federaciji i Carinskom savezu, sada jedan deo te količine dospeva i na tržište Srbije. Dospeva zato što imamo slabe zaštitne mere, ali to ne znači da mi to posmatramo s mirom i da ne preduzimamo sve ono što se u ovom momentu može preduzeti.

Mi od oktobra već razgovaramo interresorno ministar trgovine, ministar privrede i ja, proizvođači mleka i prerađivači mleka, zajedno sa našim stručnim službama, kako da amortizujemo povećane količine mleka koje bi mogle značajnije da ugroze naš i tako osetljiv sektor, sektor proizvodnje mleka.

Evo, ja mogu da vas obavestim o onome šta smo mi do sada preduzeli i šta smo uradili. Pre svega, mi poštujemo sporazum koji je potpisan. Poštujemo odredbe sporazuma i znamo za jednu mogućnost u tom sporazumu da u određenim uslovima možemo da uvedemo i zaštitne mere, pa smo s tim u vezi razgovarali sa predstavnicima Evropske komisije i rekli im da je povećana količina pojedinih proizvoda mlečnih na našem tržištu sada između ostalog rezultat i njihove visoke subvencionisanosti ovih proizvoda sada kada je nastupio na njihovom nivou poremećaj, s obzirom da njihovi proizvodi ne mogu sada da se plasiraju, kako je to ranije činilo se.

Znači, oni su zaštitili svoju proizvodnju, ali s druge strane nama su napravili problem i mi smo uspeli sa njima da to dogovorimo, da mi sada na svoj način, onako kako sada možemo da zaštitimo, da to i učinimo.

U tom smislu, dogovorili smo zaštitne mere, prelevmane za pojedine vrste sira i za maslac, i to za maslac od pakovanja do jednog kilograma. Sada ćete vi verovatno pitati zašto samo do jednog kilograma, zašto ne ukupna količina, odnosno i veća pakovanja? Zbog toga što moramo da štitimo sada i konditorsku industriju, znate? Konditorska industrija isto tako ima problem. Ako ona kupuje skuplje mleko u prahu u odnosu na konditore u EU, onda svakako njihov proizvod će biti skuplji, pošto je tržište za tu vrstu proizvoda sada potpuno otvoreno. Znači, sada njih praktično ugrožavamo.

Sve ovo vam govorim da shvatite koliko su kompleksni problemi sa kojima se mi ovog momenta suočavamo, koliko je potrebno uz sve one ostale probleme, ali i ne samo probleme, mi moramo da idemo i unapred, koliko nam je sada potrebno da tražimo rešenja i da spašavamo u ovom momentu ono što se spasiti može.

Dakle, mi činimo što je moguće, verujem da ćemo uspeti i verujem da ćemo maksimalno koliko je moguće ono što onda nije dobro predviđeno, uspeti da zaštitimo, jer ja sam sasvim sigurna da kao i vi, kao i većina naših građana, da znate da mi moramo po svaku cenu braniti prehrambenu sigurnost svog stanovništva, svojih građana i da svaka odgovorna zemlja tu prehrambenu sigurnost štiti kroz domaću proizvodnju. Toliko kada se radi o mleku i naši građani da budu sigurni da mi zaista sve što budemo mogli ćemo i učiniti da taj sektor spasimo i spasićemo ga.

Druga pitanja koja ste podstakli, to su ova pitanja regionalne saradnje. Mi zaista i na tom međunarodnom planu i posebno na planu saradnje u regionu smo mnogo toga učinili u prethodnim mesecima, jako nam je stalo da ta saradnja bude na visokom nivou, prepoznajemo sve te mogućnosti u smislu apliciranja za projekte koje podstiču fondovi EU i u maksimalnoj mogućoj meri ih koristimo. Tako da i sa te strane možete biti potpuno mirni i bezbrižni i verujte da znamo i da ih prepoznamo, da znamo a i naše kolege iz regiona, isto tako su zainteresovani, tako da u toj jednoj dobroj međusobnoj sinergiji, mi ćemo izvući opet maksimum. Nadam se da će tako biti. Hvala puno.

Samo kratko.

Gospodine Bradiću, ukoliko ste dobro slušali, ja sam odgovarala na pitanja koja mi je direktno postavila narodna poslanica. Ona je ova pitanja postavila u okviru svoje diskusije vezane za zakone koji su na današnjem dnevnom redu.

Govorila je o tome koliko je važna prekogranična saradnja, koliko je važan dobar odnos prema životnoj sredini, aktivnosti u smislu primene protokola o saradnji u oblasti veterine, itd.

Dakle, ja nisam izašla izvan konteksta postavljenih pitanja. Smatrala sam da kada mi je postavila pitanja, a pitanja su vrlo životna, tiču se naših gledalaca, da je moja dužnost da na njih odgovorim. Nikako da ovo svoje obraćanje političarim i nikako da ga koristim u neke druge svrhe. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Tomić na ovako lepom pitanju. Sa zadovoljstvom mogu da odgovorim u ovom vremenu koje mi je na raspolaganju.

Kratko ću vam odgovoriti. IPARD program je usvojen, kao što i znate. U narednom periodu, u narednim mesecima ćemo ga promovisati u celoj Srbiji. Pomoći će nam i naučne i stručne organizacije naše poljoprivrede, stručne, savetodavne službe, organizacije civilnog društva i svi građani koji su zainteresovani da nam pomognu da ovaj program prikažemo i da se što bolje pripremimo da naši poljoprivrednici i svi oni koji su zainteresovani za korišćenje sredstava iz ovog programa budu spremni kada budu prvi pozivi. Očekujem da će prvi pozivi biti već početkom sledeće godine.

Naime, IPARD program definiše podršku u svim sektorima poljoprivrede i definiše podršku koju vi sada pominjete i potencirate kao izuzetno važnu. Mi kada smo ga pripremili, imali smo i sami u vidu značaj razvoja seoskog turizma i značaj razvoja turizma na selu sa aspekta same poljoprivredne proizvodnje i to je jedna od oblasti koju IPARD program prepoznaje i koju podržava.

Posebno je podržan seoski turizam u onim područjima koja se danas definišu kao marginalna područja, odnosno kao područja sa otežanim uslovima rada. Tamo će povraćaj uloženih sredstava u ovu oblast ići i do 70%. Dakle, osim primarne proizvodnje, osim prerađivačkih kapaciteta, i razvoj seoskog turizma je jedan od naših ciljeva koji želimo da pomognemo IPARD programom i koji je kao takav predstavljen i pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije.

Mnogi ovih dana postavljaju pitanje zašto mi sad čekamo, zašto to odmah ne krene? Mi sad ne da čekamo, mi ćemo sad intenzivno da radimo, da što je moguće više skratimo ovaj period za uspostavljanje operativne strukture, odnosno za obezbeđivanje administrativnih kapaciteta za prezentaciju IPARD programa i za pripremu poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi koje će imati posebnu ulogu da u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima im predoče za šta sve mogu da konkurišu, da im pomognu da pripreme svoju dokumentaciju na konkursu i da na vreme apliciraju, odnosno da ispune sve te procedure kako bi taj postupak bio siguran.

Između ostalog, bilo nam je potrebno ovo vreme i zbog toga što smo i tu morali neke greške iz prošlosti da ispravljamo. Uprava za agrarna plaćanja u Šapcu, nije bilo jednostavno i nije bilo lako pronaći adekvatnu lokaciju i izvršiti preseljavanje uprave. I to smo uspeli da uradimo. Radimo sada dalje na jačanju administrativnih kapaciteta i na prezentaciji i pripremama. Radićemo maksimalno što je moguće brže i očekujem da ćemo konačno moći da koristimo ova sredstva već početkom sledeće godine.

Tako da, i vas, uvažena narodna poslanice, koja ste uvek aktivni i koja uvek podržavate sva pitanja koja se tiču ne samo životne sredine, već i pitanja iz oblasti poljoprivrede, kao i sve ostale poslanike pozivam, mi ćemo 25. marta imati u „Sava centru“ veliku prezentaciju IPARD programa, a naravno, imaćemo i po celoj Srbiji, i u manjim i u većim mestima i biće nam izuzetno drago i zadovoljstvo da vas sa svim tim detaljima upoznamo, kako biste nam i vi pomogli da ova sredstva koja će nam biti na raspolaganju, a već sad su nam na raspolaganju, i iskoristimo u maksimalnoj mogućoj meri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim svima koji ste uzeli učešće u raspravi o tri zakona koje smo juče prezentovali, moji saradnici i ja. Radi se, kao što je većina narodnih poslanika i konstatovala, o izuzetno važnim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Sa ovim zakonima, mi otvaramo jednu intenzivnu zakonodavnu aktivnost, upravo vezanu za ovu oblast i u narednom periodu možete očekivati i nove zakone. Svima hvala, jer ste dali doprinos da naši građani imaju bolju viziju i bolju predstavu o ovim zakonima, da znaju ono što mi radimo i šta činimo u oblasti zaštite životne sredine.

Sada želim da odgovorim gospodin, poslanicima iz DS. Razumela sam vaša pitanja, a razumela sam i vaše kritike. Mislim da ste vi juče bili, a ja sam na neke od kritika i odgovarala, ali i vama ću da odgovorim, hoću da vam kažem da ste imali dosta vremena, dugo ste bili na vlasti i dosta ste imali mogućnosti da goruća pitanja u oblasti zaštite životne sredine rešite.

Nažalost, uradili ste, koliko ste uradili. Verujem da ste vi želeli i više i bolje i verujem da ste i vi imali probleme, kao što imamo i mi danas.

Ja sam ovu oblast, ovaj sektor preuzela pre 10 meseci. Preuzela sam sektor bez dinara sa jako puno spornih projekata, što se tiče projekata koji su nekada bili deo fonda i finansirani iz fonda, a juče sam saopštila da je to preko 2.000 projekata, fond je ugašen 2012. godine, kao što ste vi rekli i nije to zato što je to želela tadašnja ministarka, nego je fond bio nefunkcionalan, nije imao dinara.

Prema tome, kao takav morao je i da nestane. Sredstva koja su ranije postojala u Fondu su trošena, kažu revizori i oni drugi koji su radili kontrole, i na netransparentan način i na način koji nije bio svrsishodan, ali ostavljam da o tome govore oni koji imaju prave podatke i koji su nadležni da sprovode reviziju i kontrolu.

U svakom slučaju, od momenta ukidanja i Fonda i Agencije nije nastao pravni vakuum. Ulogu Fonda, ulogu Agencije preuzelo je Ministarstvo, tada Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, a sada naše Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Dakle, sve poslove koje je do tada radila Agencija, radio Fond, radimo mi danas, s tom razlikom što mi u Fondu sada, kao Fondu koga ste vi imali nemamo novac nego za sve poslove u oblasti zaštite životne sredine sredstva nam opredeljuje Vlada. Tako da, i kada je pravljen budžet za ovu godinu i pored zaista nezavidne ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi danas, maksimalno su izdvojena moguća sredstva upravo za rešavanje pitanja iz oblasti životne sredine. Nije Fond ali su sredstva izdvojena.

Mi smo na početku ove godine isplatili veliko dugovanje prema reciklerskoj industriji, skoro dve milijarde dinara. Mi smo obezbedili sredstva iz nacionalnog budžeta za početak rešavanja pitanja istorijskog otpada. Imali ste priliku vi, deset možda i više godina, da krenete u rešavanje ovih pitanja. Niste. Mi smo počeli. Mi imamo plan, mi smo pripremili modele finansiranja životne sredine i imamo podršku Vlade, premijera, ministra koji je zadužen za brigu o finansijama i od septembra očekujemo da taj fond i zaživi.

Imamo pregled stanja u oblasti zaštite životne sredine. Taj pregled stanja nije tajna i ne može da bude tajna. Mi smo pred Evropskom komisijom na bilateralnom skriningu jasno i nedvosmisleno prikazali stanje u oblasti životne sredine u Srbiji. Očekujemo izveštaj negde s jeseni. Mi sada dalje radimo na pripremi datuma za koje ćemo odrediti da možemo da implementiramo najvažnije standarde u oblasti zaštite životne sredine iz Evrope. Dakle, vrlo intenzivno radimo.

Naš posao možda nije tako vidljiv za neke, možda vi ne želite da vidite šta mi radimo. Ja se zaista izvinjavam, ne znam kako bi to trebalo da vam se nametnemo da vi shvatite situaciju u kojoj se mi nalazimo i da shvatite ono što mi želimo da uradimo. Zbog toga, ako ste već toliko zainteresovani i zabrinuti za pitanja životne sredine, što smatram da je izuzetno i dobro i svaki naš građanin treba da pokaže interes i brigu i da se odgovorno ponaša prema životnoj sredini, ali lično vas, kao što sam i juče gospodina Veselinovića pozvala, lično vas, možda ja ne umem vama dovoljno to lepo da obrazložim odavde, ali i vas i sve ostale pozivam, mi ćemo se vrlo rado odazvati da vam odgovaramo u prostorijama Ministarstva, u prostorijama Narodne skupštine, da odgovaramo na sva pitanja, da jednostavno izađemo sa argumentima, da vidimo šta je to bilo pre 10, pre 15 godina, pre pet godina, šta smo imali, šta smo uradili, dokle smo stigli i kakva nam je vizija.

Probleme u životnoj sredini koje vi pominjete, i deponije i tretman otpada i otpadne vode itd. klimatske promene, jako je puno problema, ne možemo o tome ovako da razgovaramo, to su osetljiva pitanja. To su pitanja koja zaista traže jednu skoncentrisanost, jednu pažnju, pitanja koja se tiču svih nas i to zna i Evropa i svi ljudi koji su odgovorni. Zato nam i daju mogućnost da usvojimo pravne tekovine Evrope, EU, ali nam daju prostor da te pravne tekovine dobra zakonska rešenja implementiramo po određenim segmentima. To je upravo ono što mi sada radimo.

Znate li kakav je naš posao, kada mi sada moramo da procenimo u kojoj godini ćemo biti spremni da implementiramo neki zakonski propis iz EU, a vi znate, pominjali smo juče strategiju da je taj rok 2030. godina. Molim vas lepo, koliko treba tu pažnje, koliko tu treba znanja, koliko tu treba stručnosti a da se ne napravi greška, kao što ste vi nekada napravili grešku pa ste 2008. godine potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa sada imam problem kada se radi o poljoprivredi, kada se radi o prometu poljoprivrednih proizvoda.

Ja vama ne zameram, jer vi ste tada mislili da ćemo mi u ovim godinama biti član EU. Vi ste, verujem, imali dobru nameru, ali greška je napravljena, a možete misliti meni sada, zajedno sa mojim timom, koliko treba strpljenja, koliko znanja, koliko opreznosti, da mi ne napravimo grešku u zaštiti životne sredine kakvu ste vi nekada napravili u poljoprivredi.

Stoga, ja se svima izvinjavam, što ovoliko pričam, to samo govori da ja mogu mnogo da pričam. Vas zaista molim da kad god imate vremena, kad god hoćete da dođete da razgovaramo, jer ja verujem da vi imate i znanja i iskustva, imate isto tako dobru želju. Možda možete i da nam pomognete da zajednički bolje rešimo ova osetljiva pitanja. Hvala svima.

Samo kratko da pojasnim.

Nisam rekla da je bila greška kada je potpisivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jasno sam rekla da je bila greška u proceni rokova u kom ćemo mi moći da budemo spremni za liberalizaciju trgovinom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i nisam vas za to optužila, nego sam rekla da je izuzetno važno ne napraviti ponovo sličnu grešku. Dakle, samo toliko, da pojasnim šta sam želela da kažem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, posebno mi je zadovoljstvo što sam i danas u prilici da vam obrazložim set međunarodnih ugovora iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine koje Narodna skupština treba da usvoji.

Ministarstvo na čijem sam čelu ima veoma intenzivnu međunarodnu aktivnost, što potvrđuje i broj ratifikovanih sporazuma i protokola o saradnji sa drugim državama u oblasti poljoprivrede, veterinarstva, životne sredine.

Cilj ovog oblika, pre svega, bilateralne saradnje jeste unapređenje srpske poljoprivrede i unapređenje sistema zaštite životne sredine. Istovremeno, ovakvom saradnjom se poboljšava i međunarodni položaj i ugled naše zemlje.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je danas pet zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine. To su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja, o saradnji u oblasti veterine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, koji je podnela Vlada i na kraju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i kabineta ministra Ukrajine, o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Najpre ću se kratko osvrnuti na Protokol o održivom turizmu i na Protokol o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola usvojena su na trećem sastanku Konferencije država ugovornica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata 27. maja 2011. godine u Bratislavi. Ova dva protokola koja se odnose na Karpate za Srbiju su značajna, jer mi pripadamo karpatskom području koje obuhvata planinske vence u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Ukrajini.

U Srbiji su to planine u istočnoj Srbiji i na desnoj obali Velike Morave. To su Homoljske planine, Ozren, Deli Jovan, Beljanica, Rtanj, Kučaj. Poznato nam je da se radi o planinskim masivima posebne prirodne i ekološke vrednosti, zato je veoma važno biti deo integrisanog sistema zaštite i održivog planiranja prostora i upravljanja šumama, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog predela.

Protokol o zaštiti i održivom upravljanju šumama, koji Narodna skupština treba da ratifikuje, upravo predviđa održivo upravljanje prirodnim vrednostima Karpata, pre svega šumama. U tom smislu, Protokol sadrži čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi sve države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu.

Drugim aktom, odnosnom Protokolom o održivom turizmu u karpatskom području, predviđeno je jačanje saradnje država članica na razvoju održivog i prihvatljivog modela turizma Karpata, odnosno razvoja turizma u skladu sa ekološkim zahtevima. Osnovni cilj jeste turistički razvoj, integrisan sa odgovarajućom odgovornom zaštitom biološke i kulturne raznovrsnosti ovih predela.

Pored opštih mera, Protokol o održivom turizmu sadrži i čitav niz posebnih mera promovisanja održivog razvoja turizma u oblasti Karpata, kao i promovisanja saradnje u prekograničnim ili pograničnim zaštićenim oblastima u kojima je nužna saradnja svih strana potpisnica ovog Protokola.

Činjenica je da je krajem prošlog i početkom ovog veka došlo do ekspanzije turizma, posebno tzv. zelenog turizma, koji podrazumeva razvoj novih destinacija, pre svega u oblasti planinskog, banjskog i seoskog turizma. Ekspanzivni turizam, međutim, može značajno i nepovratno da ruinira biodiverzitet, da naruši ekološku ravnotežu, da utiče na zagađivanje životne sredine.

Svi ovi nepovoljni efekti, kada je u pitanju karpatsko područje, mogu se ublažiti samo sistemski, strateški osmišljenom aktivnošću. Zato je za Srbiju važno da potvrdi i implementira ova dva protokola koji će, s jedne strane, doprineti upravo promociji održivog upravljanja i zaštiti karpatskih šuma, kao izuzetnog prirodnog blaga, a sa druge strane, stvaranju uslova za postizanje pozitivnih efekata turizma na biodiverzitet, ekosisteme i ekonomski i socijalni razvoj, pri čemu se sistemskim merama neprekidno moraju ublažavati negativne ekološke i socioekonomske posledice razvoja turizma na ovom području.

Važno je istaći da se ratifikacijom i realizacijom navedenih protokola ne stvaraju nove finansijske obaveze za Republiku Srbiju izvan sredstava predviđenih redovnim budžetom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, naredna dva međunarodna ugovora koja su danas pred vama su Sporazum između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja.

Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine, koji je potpisan u Njujorku 20. septembra 2011. godine, kao i Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, potpisanog 13. februara 2012. godine u Alžiru, uređuju se pitanja bilateralne saradnje u oblasti veterinarstva, pre svega u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, međusobno informisanje o pojavama, stanju i preduzimanju mera za sprečavanje zaraznih bolesti životinja, međusobno obaveštavanje u slučaju pojave problema pri uvozu i izvozu pošiljaka, vezanih za ispunjenost veterinarsko sanitarnih uslova, pojave ograničenja ili zabrana uvoza i prevoza pošiljaka životinja, kao i ostalih tehničkih pitanja vezanih za važenje i postupak izmene i dopune Sporazuma.

Za nas su ovi sporazumi značajni, imajući u vidu činjenicu da sa Urugvajom i Alžirom imamo veoma razvijenu saradnju u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, te je potrebno u cilju zdravstvene ispravnosti i bezbednosti ovih proizvoda, bilateralnim sporazumom precizirati sve obaveze potpisnica.

Očekujemo da će potvrđivanje i primena navedenih sporazuma doprineti i unapređenju ukupnih ekonomskih odnosa između naše dve zemlje.

Kroz pravni okvir koji se obezbeđuje ovim bilateralnim sporazumima, obezbediće se i intenzivnija saradnja u oblasti veterine, a predviđeni uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda životinjskog porekla sa ovim zemljama povoljno će uticati na razvoj naše poljoprivrede.

Ovi sporazumi obezbediće i unapređenje saradnje nadležnih veterinarskih organa, naučnih ustanova i predstavnika agroindustrijskog kompleksa.

Poštovani poslanici, pred vama je još jedan važan međunarodni sporazum u oblasti poljoprivrede – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Ovim sporazumom, potpisanim 6. juna 2013. godine u Beogradu, stvoren je pravni osnov za saradnju Srbije i Ukrajine u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina. Za Srbiju je ovaj sporazum značajan, imajući u vidu da sa Ukrajinom koja je poznati proizvođač žitarica i sortnog semena imamo privrednu saradnju u ovoj oblasti.

U današnje vreme kada se bolesti bilja mogu brzo i nekontrolisano širiti veoma je važno da uvozimo bezbedno seme, da sa uvoznim aranžmanima obezbedimo sve preventivne mere kojima se rizik svodi na najmanju moguću meru. Zato su ovim sporazumom detaljno uređena pitanja saradnje u oblasti zdravlja bilja, koji se pre svega odnose na međusobno preduzimanje mera za proveru pošiljaka i sprečavanje ulaska štetnih i karantinskih štetnih organizama prilikom međusobnog prometa ili tranzita bilja preko teritorija ugovornih strana.

Zatim, regulisana je i razmena informacija o pojavi i širenju štetnih i karantinski štetnih organizama, a bitno mesto zauzima i razmena iskustava stručnjaka u cilju sprovođenja povremenih fitosanitarnih pregleda pošiljaka biljaka, biljnih proizvoda i propisanih objekata u mestima proizvodnje, sadnje, skladištenja i isporuke u cilju proučavanja naučnih i praktičnih dostignuća u oblasti biljnog karantina i zaštite biljaka, kao i suzbijanja i iskorenjivanja štetnih organizama.

Na kraju, izdvojiću i pitanja međusobnog usklađivanja fito-sertifikata za uvoza, izvoz i reeksport uz poštovanje unutrašnjih zakonodavstava ugovornih strana, kao i ostalih tehničkih pitanja. Potvrđivanje i implementacija sporazuma će doprineti daljem razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Ukrajine, stvaranju pravnog okvira za saradnju dve države u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja uvažavajući interese uzajamne zaštite teritorija država ugovornih strana od unošenja i širenja regulisanih štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i objektima pod nadzorom, povećanju spoljno-trgovinskog prometa bilja i biljnih proizvoda, kao i razmeni iskustava u oblasti biljnog karantina između dve države.

Napominjem da se izvršavanjem ovog, kao i ostalih ugovora koji su pred vama ne stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će potvrđivanje ovih međunarodnih ugovora podržati svi narodni poslanici s obzirom na značaj koji imaju u pogledu unapređenja odnosa Republike Srbije sa prijateljskim zemljama kroz stvaranje uslova za intenzivniju saradnju, ukidanje barijera za trgovinu poljoprivrednih proizvoda, bolje međusobno infrastrukturno i turističko povezivanje i dugoročnu saradnju na zaštiti prirodnih i kulturnih dobara. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pripala mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije i u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pozdravim narodne poslanike na Prvoj redovnoj sednici prolećnog zasedanja. Veliko mi je zadovoljstvo što ću danas biti u prilici da vam obrazložim set zakona iz oblasti zaštite životne sredine koje je pripremilo Ministarstvo na čijem sam čelu.

Želela bih da podsetim da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine od konstituisanja Vlade, pa do danas, imalo veoma intenzivnu zakonodavnu aktivnost sa ciljem da se stvori usklađen i kvalitetan okvir razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U proteklih deset meseci, ovo ministarstvo je parlamentu na razmatranje dostavilo preko 20 akata, uključujući i tri zakona koja danas raspravljamo.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je set zakona izmena i dopuna zakona kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Iako se radi samo o izmenama, one su višestruko značajne za zaokruživanje oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, a posebno u oblasti integrisane zaštite životne sredine.

Godina iza nas bila je izuzetno teška kada je reč o zaštiti životne sredine. Preuzimajući ovaj resor, mi smo preuzeli i mnogo problema koji su nastajali godinama, a možemo reći i decenijama unazad.

Mnogi će reći da je zaštita životne sredine privilegija bogatih i razvijenih država. Ja se sa tim ne bih složila. Reći ću da je zaštita životne sredine privilegija naše generacije za generacije koje dolaze.

Svi mi smo u obavezi da našoj deci i unucima ostavimo bolju i zdraviju Srbiju. Sa tim ciljem smo moj tim i ja pristupili ovom zadatku koji je značajniji od nas samih. Od trenutka formiranja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine posvetili smo se uspostavljanju jednog celovitog sistema u ovoj oblasti. Nadam se da smo uspeli da postavimo solidne temelje.

Podsetiću vas da je, u godinama koje su iza nas, oblast zaštite životne sredine bila podeljena u dva resora. Jedan deo je pripadao ranijem Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine, a drugi Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Ova dva dela trebalo je spojiti u jedan resor. Danas, posle deset meseci od formiranja ovog ministarstva, imamo jednu funkcionalnu održivu i zaokruženu celinu zaštite životne sredine. Sa istim elanom i energijom sa kojima sam prišla izazovima sa kojima se suočava srpska poljoprivreda prišla sam i izazovima zaštite životne sredine sa kojima se suočava naša zemlja.

Ovi izazovi nisu ni malo laki i jednostavni, a ova oblast je jedna od najsloženijih oblasti na putu evropskih integracija naše zemlje. Ovo je oblast koja dotiče, ne samo naše ministarstvo, već i nadležnosti mnogih drugih ministarstava, jer kao što znate životna sredina ne zna za granice i nadležnosti, jer su faktori ruiniranja životne sredine mnogostruki. Jasno je da je oblast zaštite životne sredine oblast koja iziskuje velike troškove, ali ovo je i oblast koja može biti jedna od najvećih razvojnih potencijala naše zemlje.

Iskreno se nadam i verujem da ćemo zajedničkim snagama uspeti da od zaštite životne sredine napravimo razvojnu šansu za generacije koje dolaze.

Srbija može biti ekološka država, u pravom smislu te reči, i lider u regionu kada je reč o zdravoj čovekovoj okolini. Primera za dobro uređene ekološke države u svetu ima dosta. Većina takvih država se nalazi na našem kontinentu i evropskoj porodici naroda kojoj teži i naša zemlja. Na putu ka tom cilju mi moramo u naš pravni sistem da inkorporiramo primere dobre prakse i dobra zakonska rešenja do kojih su došli oni koji su taj put prešli pre nas.

Iz tog razloga, danas se pred vama, uvaženi narodni poslanici, nalaze izmene i dopune ova tri izuzetno važna zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Najpre bih se osvrnula na Zakon o hemikalijama. Ovaj zakon donet je 2009. godine i njime je uveden novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja u skladu je sa propisima EU i njima se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet hemikalijama sa drugim zemljama.

Ovaj zakon je posebno pohvaljen od strane Evropske komisije tokom bilateralnog skrininga za poglavlje 27.

Izmenama Zakona o hemikalijama, izvršenim 2012. godine, ukinuta je Agencija za hemikalije i ukinute su nadoknade za izdavanje odobrenja i svih upravnih akata u oblasti upravljanja hemikalijama. Umesto naknada trebalo je uvesti takse koje, sa jedne strane, predstavljaju uvođenje novog budžetskog prihoda, odnosno novog oblika naplate troškova, administrativnih, odnosno upravnih postupaka i usluga koje resorno ministarstvo pruža pravnim licima koja se bave proizvodnjom, prometom i korišćenjem hemikalija. Od ukidanja naknada 2012. godine naplaćivane su samo simbolične administrativne takse u visini od 480 dinara, jer nije odmah popunjena ova pravna praznina. Zato je bilo nužno što pre Zakon o hemikalijama uskladiti sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji upućuje na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o hemikalijama. To pitanje taksi zato rešavamo ovim izmenama Zakona o hemikalijama.

Naime, na to nas obavezuje i član 17. Zakona o budžetskom sistemu kojim je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Polazeći od te obaveze, ovim zakonom uvodimo takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije. Dakle, uvodi se novi zakonski model po kome će troškove dobijanja upravnih akata i odobrenja u vidu taksi plaćati pravna lica koja se bave proizvodnjom, uvozom i prometom hemikalija. Logično je da troškove snosi onaj ko od proizvodnje i prometa hemikalija ostvaruje dobit.

To su iskustva i dobra praksa mnogih članica EU, tako da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona upravo i usklađivanje sa relevantnim propisima EU. Zakonom se uređuje, pre svega osnov za naplatu taksi za upravljanje hemikalijama, dok će sama visina taksi biti propisana posebnim aktom Vlade, a na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti administrativni aspekt upravljanja hemikalijama. Dakle, izdavanje upravnih akata, ali i obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama u svim fazama od proizvodnje, skladištenja, prometa i korišćenje hemikalija u našoj zemlji.

Takođe, pored ovog, mi smo predložili izmene i dopune zakona, vođeni iskustvima iz dosadašnje primene zakona i onoga što se dešavalo na terenu. Želeli smo da unapredimo rešenja koja se odnose na inspekcijski nadzor, da jasno preciziramo nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarna, tržišna i inspekcija zaštite životne sredine, za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o hemikalijama.

Predložena podela nadležnosti inspekcija ujedno predstavlja najznačajniju novinu koju uvodi Predlog ovog zakona. Dosadašnjim zakonskim rešenjima nije u potpunosti bila razgraničena nadležnost inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanje hemikalijama. Sve ovo, inspekcije su nam u sastavu različitih ministarstava, trebalo je u skladu sa novim zakonom se dobije objedinjen inspekcijski nadzor nad upravljanjem hemikalijama.

Dakle, objedinjen inspekcijski nadzor, tri ministarstva, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zdravlja i Ministarstva zaduženog za promet, odnosno trgovinu, ova tri ministarstva trebala su da obrazuju tripartitni sporazumom posebno zajedničko telo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, a što je predviđeno članom 88. Zakona o hemikalijama.

Međutim, dosadašnja praksa ovog instituta nije dala željeni efekat, upravo zbog ne postojanja precizne podele nadležnosti. Pokazalo se da zbog široke oblasti i kompleksnosti inspekcijskih nadzora u oblasti hemikalija ovo telo u suštini nije moglo da za živi. Sastalo se samo jednom radi formiranja.

Prema postojećem stanju, realno je da će se desiti da i inspektor zaštite životne sredine i sanitarni i tržišni inspektor vrše pregled kod istog privrednog subjekta, po istom pitanju i vode tri upravna postupka. Ovo, ne samo da predstavlja sukob nadležnosti, već je i ekonomski neisplativo.

Došli smo do zaključka da je postojeći sistem neodrživ i da je neophodno zakonom precizno i jasno definisati svake inspekcije, nadležnosti svake inspekcije, a ne to ostavljati sporazumevanju tri navedena ministarstva. Smatramo, mnogo kvalitetnijim rešenja predložena ovim izmenama Zakona o hemikalijama, jer će jasna podela nadležnosti omogućiti da kontrola sprovođenja Zakona o hemikalijama bude efikasnija i svrsishodnija, a ciljevi kontrole upravljanja hemikalijama ostvarljiviji, pogotovu što se oslanjaju na postojeće okvire inspekcijskih nadležnosti.

Naime, sanitarni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše sanitarnu kontrolu predmeta namenjenih za opštu upotrebu, tako da će kontrola zakonskih zabrana i ograničenja prema ovom predlogu biti prirodan sled postojeće kontrole. Na ovaj način će se najcelishodnije iskoristiti postojeći resursi i veliko iskustvo sanitarnih inspektora u ovoj oblasti. Takođe, tržišni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu maloprodajnih objekata, tako da će se ovim zakonom precizirati obaveze kontrole ispunjenosti uslova za držanja opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o hemikalijama sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine. To su, pre svega, inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanje i oglašavanje hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđivanjem savetnika za hemikalije. Zatim, nadzor nad upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanje u promet, naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija i nad sprovođenjem drugih odredbi Zakona o hemikalijama koje nisu u nadležnosti sanitarnog, odnosno tržišnog inspektora.

Inspektori zaštite životne sredine, prema nadležnostima predloženim ovim zakonskim rešenjem imaće najviše obaveza, a takav inspekcijski nadzor mora biti svrsishodan, efektivan i ekonomski isplativiji sa manjim budžetskim troškovima. Zbog toga, ovakvo rešenje je kvalitetnije.

Iz više razloga, a prvenstveno što se razni akti koje se donose u skladu sa ovim zakonom, donose od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine. Ovo znači da je inspektorima za zaštitu životne sredine najlakše da pristupe potrebnoj dokumentaciji.

Sa druge strane, najveći broj pregleda je koji se vrše kod velikih kompanija, velikih postrojenja hemijske industrije, fabrika, uvoznika, proizvođača itd. sa čijom kontrolom inspektori za zaštitu životne sredine već imaju iskustva u vezi sa kontrolom sprovođenja drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Verujemo da će predložene izmene Zakona o hemikalijama omogućiti odgovorno i efikasno upravljanje hemikalijama, kako od strane pravnih lica koja se bave proizvodnjom, uvozom, skladištenjem i prodajom hemikalija, tako i od strane našeg ministarstva i inspekcijskih organa, nadležnih za kontrolu svih postupaka i procedura.

Poštovani narodni poslanici, drugi predlog zakona koji je danas pred vama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Važeći Zakon o biocidnim proizvodima uveo je i jedinstven sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Ovaj sistem je uveden u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU, a osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama.

Cilj donošenja ovog zakona jeste usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o hemikalijama, sa Zakonom o budžetskom sistemu, sa relevantnim propisima EU. Kao i kod izmena Zakona o hemikalijama, tako i ovde imamo obavezu uređenja osnova za naplatu taksi, za upravljanje biocidnim proizvodima.

Posebno obaveze jeste zakonsko obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanje biocidnim proizvodima. Vežećim zakonom o biocidnim proizvodima, između ostalog određeni poslovi državne uprave koji se odnose na upravljanje biocidnim proizvodima povereni su agenciji za hemikalije.

Međutim, izmenama Zakona o hemikalijama, donetim 2012. godine, ukinuta je agencija za hemikalije. Njene nadležnosti u okviru upravljanja hemikalijama preuzelo je najpre Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a potom Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Međutim, osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima je i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, tako da se u sprovođenju zakona javio formalno pravni problem. Zato je bilo neophodno uskladiti rešenja u ova dva zakona u delu koji se tiče prestanka rada agencije za hemikalije.

Takođe, kao i kod Zakona o hemikalijama i osnovni Zakon o biocidnim proizvodima neusklađen je u delu naknada sa novim Zakonom o budžetskom sistemu. Rešenja koja su predviđena ovim zakonom upućuju na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o biocidnim proizvodima.

Osim toga, važećim Zakonom o biocidima kao i kod Zakona o hemikalijama nije razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem biocidnim proizvodima.

Predložene izmene i dopune preciziraju nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarne, tržišne i inspekcije za zaštitu životne sredine i uvode dodatnu inspekciju, veterinarsku inspekciju za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o biocidnim proizvodima.

Ista situacija koju smo imali kod primene Zakona o hemikalijama, kada je reč o inspekcijskom nadzoru, javlja se i kod primene Zakona o biocidima. Razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima i delatnostima koje su u skladu sa već postojećim propisima, pod sanitarnim nadzorom tj. kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovanih delatnosti, osim nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima u kojima se obavlja veterinarska delatnost u skladu sa posebnim propisima.

Inspekcijski nadzor vrši veterinarski inspektor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom.

Predložene nadležnosti će sanitarnim i veterinarskim inspektorima biti prirodan sled postojećih kontrola. Verujemo da će se na ovaj način, takođe, najcelishodnije iskoristiti veliko iskustvo sanitarnih i veterinarskih inspektora.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora vršiće inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora. Tržišni inspektori u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu u maloprodajnim objektima, tako da će im kontrola ispunjenosti uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načina obeležavanja tog prostora se već uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o biocidnim proizvodima sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine kao što je to slučaj i kod sprovođenja Zakona o hemikalijama.

Izmene ova dva zakona prate jedna drugu i na taj način se zaokružuje zakonodavni okvir, odnosno sistem upravljanja i hemikalijama i biocidnim proizvodima. Ove zakone smatramo izuzetno značajnim sa aspekta sveobuhvatne zaštite životne sredine od mogućih zloupotreba koje mogu izazvati nestručno upravljanje i neadekvatan nadzor nad upravljanjem hemikalijama i biocidima.

Poslednji, ali ne i manje važan Predlog zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, donetim 2014. godine, uređeni su uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra .

Drugim rečima, regulišu se sva važna pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja ugrožavanja i zagađivanja životne sredine i kontrole eventualnih zagađivanja i zagađivača.

Sadržaj predloženih izmena i dopuna ovog zakona je usklađivanje odredbi zakona koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se omogućio kontinuitet u radu postrojenja.

Primera radi, izmenom zakona preciziraju se slučajevi kada novo postrojenje može da započne sa radom i pre dobijanja integrisane dozvole, odnosno nakon probnog rada, a najduže još 240 dana. Preciziranje shodne primene Zakona o opštem upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisane dozvole koja nisu uređena ovim zakonom, omogućavanje operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole.

Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine operateri postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole uz zahtev za izdavanje iste prilažu odgovarajuću dokumentaciju, čiji obavezan deo čine i rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada, kao i izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu. To znači da operateri postrojenja mogu podneti uredan zahtev tek nakon završenog probnog rada tj. pribavljene upotrebne dozvole.

Da bi postrojenja mogla da počnu sa radom moraju imati i integrisanu dozvolu za čije je pribavljanje potrebno još 240 dana. Da bi postrojenja mogla nesmetano da nastave sa radom posle probnog rada od pribavljanja integrisane dozvole, ukoliko su im rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u toku trajanja probnog rada u skladu sa propisanim, dozvoljenim vrednostima i ukoliko je izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu pozitivan, predložena je ova izmena u zakonu kako bi se prevazišao ovaj vremenski period. Na taj način bi se otklonio i negativan ekonomski efekat na rad pomenutih postrojenja.

Obezbeđivanje nadležnom organu odgovarajući stepen dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, odnosno postrojenja za koje će Republika Srbija pregovarati tranzicione periode za EU. Naime, izmenama zakona precizira se dinamika izdavanja integrisane dozvole koja obezbeđuje nadležnom organu da integrisanu dozvolu izda za postrojenja i aktivnosti najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Imajući u vidu dinamiku izdavanja integrisanih dozvola, kao i proces, složenost i praksu izdavanja integrisanih dozvola predviđeno je da će nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine. Ovo produžavanje roka omogućiće operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole, a ujedno i nadležnim organima vreme da izdaju dozvole za podnete zahteve obzirom da samo potpun zahtev na osnovu zakona može ući u zvaničnu proceduru za dobijanje dozvole.

Duži rok za izdavanje integrisane dozvole, posebno tranzicioni period za postojeća postrojenja za usaglašavanje sa opštim uslovima opravdan je nakon sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će predložene izmene ova tri važna zakona dobiti vašu podršku, kako bi u što kraćem periodu mogli da ih implementiramo, odnosno primenimo u praksi, uz očekivan razvojni i ekonomski efekat.

Na samom kraju, dozvolite mi da dodam da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i sutra biti predlagač pet zakona o ratifikaciji izuzetno značajnih međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede. Hvala vam na pažnji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želela sam samo da prokomentarišem ocene prethodnog govornika ali i još nekih poslanika koji su uz diskusiju o predloženim zakonima dosta govorili o čitavom problemu zaštite životne sredine.

Želim da kažem da smo mi svesni problema i obima posla koji nam predstoji u ovoj godini, ali smatram da gospodine Markoviću, vi ste neko ko možda najmanje u ovoj sali ima prava da postavlja pitanja, jer vi postavljate pitanja 2012. godine, 2015. godina, a sada je februar. Ako ste vi dobro radili do 2012. godine otkud nama sada ovoliki problemi zbog kojih vi ovoliko brinete. Mi smo svesni šta smo nasledili. Znamo dobro koliki je naš problem. Naš problem je ekološki problem, bezbednost građana, ali i prazna kasa.

Godine 2012. Fond je ukinut, tada je na računu Fonda bilo nula dinara, a bilo usput, budi rečeno 2.200 spornih projekata. I danas, mi umesto da nastavimo ono što ste vi dobro uradili, mi sada moramo da rešavamo probleme koje smo nasledili. Malo je vremena ove dve godine koje vi nama pripisujete, a ja bih želela da vas podsetim da smo mi na vlasti, odnosno da sam ja preuzela ovaj resor od pre samo deset meseci.

Mi smo svesni šta znači imati fond, imati sredstva i sa sredstvima sa kojima raspolažete rešavati probleme u ekologiji. Moram da vam kažem da smo naišli na veliko razumevanje i kod Vlade i kod ministra finansija, i mi intenzivno i uporno radimo na pronalaženju najboljeg modela za Fond zaštite životne sredine. Iz tog fonda mi moramo da rešavamo probleme koje smo nasledili ni krivi ni dužni.

Nismo pesimisti i ne želim da naši građani steknu utisak da mi ne vodimo računa o zaštiti životne sredine. Naprotiv, i te kako vodimo računa, bili smo na bilateralnom skriningu u Briselu, predstavili smo stanje u životnoj sredini, stanje koje sada očekujemo i očekujemo ocenu u septembru i nadamo se da ta ocena neće biti negativnija nego što je ocena koje su dobijale i druge zemlje kada su postajale kandidat za članstvo u EU.

Imamo dobre projekte, dobra rešenja i nadamo se da ćemo uspeti da u rokovima u kojima ćemo pregovarati sa EU, implementiramo sva pozitivna zakonska rešenja koja ćemo prethodno naravno usaglasiti, da ih implementiramo u praksi. Još jednom hvala svima.

Zahvaljujem se. Mislila sam da ne odgovaram na diskusiju kolege Veselinovića. Pustila sam da priča ono što on misli da je pametno i da je dobro, ali ipak posle svega, moram da kažem nešto, zarad građana i zarad javnosti.

Apsolutno nije tačno da je stanje u životnoj sredini tako kako ste vi naveli i nije tačno da je ova vlada odgovorna za takvo stanje. Nije tačno da, ako vi mene ne vidite, ako sam za vas neprepoznatljiva, da ja zajedno sa svojim timom ne činim maksimum koji je moguć u datim okolnostima, da ovo stanje popravim.

Tačno je to da nemamo fond. Tačno je to da će ova vlada uprkos ekonomskoj krizi koja nas je snašla, prihvatiti predlog da se formira zeleni fond. Mi smo već postigli dogovor. Ja sam o tome danas pričala, zeleni fond će početi da funkcioniše od septembra meseca.

Iz tog fonda, izdvojićemo sredstva za one projekte koje smo nasledili kao nezavršene projekte, kao sporne projekte. Oni su nam sada kočnica da možemo dalje da radimo, da možemo da obezbeđujemo nova sredstva iz evropskih fondova, pošto je naš domaći nacionalni fond zaista osiromašen.

Radili smo mnogo. Radili smo maksimalno što smo mogli. Napravili smo plan i napravili smo program za ovih deset meseci. Stanje koje smo nasledili nije stanje od pre dve godine, stanje je od pre deset godina, a možda i više.

Ja bih vas zamolila, vas zaista doživljavam kao jednog obrazovanog i odgovornog čoveka, kada ovakve ocene iznosite u javnost, zaista radi se o ozbiljnoj temi, o suviše osetljivim pitanjima. Molila bih vas da budete malo uviđajniji ne prema meni, ne prema Vladi Srbije, prema građanima, a ja vas, gospodine Veselinoviću pozivam da kada hoćete dođete u ministarstvo gde ću zajedno sa svojim saradnicima vama lično da prezentujem šta smo uradili i šta planiramo u narednom periodu, samo toliko bih vas zamolila zarad javnosti koja zaista ne zaslužuje kada se radi o ovim pitanjima da bude na ovaj način informisana i da joj samo delićem dovedete pod sumnju dobronamernost i sve ono što mi činimo, a činimo zaista maksimalno, bar kada se radi o sektoru zaštite životne sredine i sektoru poljoprivrede. Hvala.