Suštinski ovaj amandman je dobar, ali mi mislimo da je naše rešenje celishodnije. To je razlog zbog koga nismo prihvatili vašu dopunu i izmenu. Evo, toliko.

Upravljač, u skladu sa praksom  utvrđivanja granica, uz pomoć podataka Republičkog geodetskog zavoda, utvrđuje granice, identifikuje ih, pravi zapisnik, a na to daje saglasnost ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja.

Zahvaljujem.

Ja sam zakasnila malopre kada je završila narodna poslanica Gordana Čomić, da joj dam odgovor na primedbu koju je iznela, što je izneo i poslanik Petrić.

Moram da kažem da materijal koji mi dostavimo trebalo je pročitati u celosti, jer u prilogu zakona stoje tačno definisane katastarske parcele, tačan popis katastarskih parcela koje ulaze u sastav svakog nacionalnog parka, a time je data i definicija, odnosno odredba koja se tiče reke Dunav, što vi sada postavljate kao pitanje.

Tako da, u prilogu član 4. stoji – Nacionalni park Đerdap nalazi u severoističnom delu Republike Srbije i obuhvata deo područja Đerdapske klisure „Gvozdena vrata“ u srednjem toku Dunava, obuhvata delove masiva itd, itd. Za svaki nacionalni park dat je popis katastarskih parcela, date su granice, potrebno je samo da one budu identifikovane na terenu. Znači, potrebno je bilo pročitati i prilog.

Što se tiče poslanika Živkovića, vi kažete da ste dali nekoliko amandmana koji su tehničke prirode i svi su prihvaćeni. Zahvaljujem vam se na tim amandmanima. Mi smo nekako krišom imali i nameru da vi imate za posao da ispravljate pravno-tehničke greške, prosto, želeli smo da damo svoj doprinos vašoj kolekciji amandmana. Tako da, ne vidim razlog da ako ste imali tu vrstu amandmana, sada se tako odnosite prema celom zakonu i da imate neke predloge u smislu povlačenja zakona.

Ako sam dobro razumela poslanicu Čomić, ona ovim amandmanom predlaže da se skrati rok za identifikaciju i obeležavanje granica. Obzirom da se radi, po nama, o jednom dosta obimnom poslu, smatrali smo da je 12 meseci primereniji rok da se na pravi način granice na terenu identifikuju. Imam utisak da vi ovde sada u jednom delu mešate identifikaciju i obeležavanje granica.
Dakle, upravljač ima obavezu da u roku od 12 meseci, zajedno sa Republičkim geodetskim zavodom i Zavodom za zaštitu prirode, identifikuje granice u skladu sa parcelama koje su navedene u prilogu teksta ovog zakona. Nakon te identifikacije i sačinjavanja zapisnika, dobijanja saglasnosti na zapisnik od strane resornog ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove planiranja, ide obaveza obeležavanja, a obeležavanje granica sprovodi upravljač u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju koji je sastavni deo Zakona o zaštiti prirode.
Dakle, imamo cilj da se posao završi što je moguće pre, ali smo rekli do 12 meseci. Bićemo srećni i radićemo na tome da on bude završen i ranije, ali mislimo da će biti to jedan veliki posao na terenu. Katastarski podaci su promenljivi podaci i zahtevaju puno aktivnosti, te smo smatrali da je ovo jedan optimalan rok, do 12 meseci. Naravno, može da bude završen i ranije. Hvala.

Ne slažemo se sa obrazloženjem vašim koje ste dali za ovaj amandman, iz razloga što smo samo poštovali odluke Ustavnog suda. Kao što znate, Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine utvrđeni su poslovi koji su povereni AP Vojvodine, u skladu, dakle, sa ovim zakonom, poslovi Vlade Republike Srbije. Ovim istim zakonom ukinut je član  27, koji je ranije predviđao prenošenje prava osnivača. Dakle, Vlada Republike Srbije - prenošenje i poveravanje Autonomnoj pokrajini, u smislu upravljanja ovim zaštićenim područjem, Nacionalnim parkom Fruška gora.
Dakle, kada je Ustavni sud ukinuo ovaj član zakona, zato što je bio neustavan, ova osnivačka prava su ponovo vraćena Vladi Republike Srbije i mi sada sa ovim zakonom nismo mogli da prihvatimo da kršimo odluku ovog zakona, dakle, ove odredbe iz jula 2012. godine, i da vam to pravo damo, jer prosto nije u skladu sa zakonom koji je stariji u odnosu na ovaj zakon, vi to dobro znate.
Ali, naravno, postoje i drugi zakoni kojima se reguliše pitanje saradnje između Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine. Vi znate da, u skladu sa tim zakonom koji reguliše saradnju, za Vladu AP Vojvodine određena je mogućnost i obaveza i pravo da odredi dva člana nadzornog odbora. Da ne pričam o onim drugim zakonima, kao recimo što je Zakon o zaštiti prirode, koji takođe znači obavezu saradnje između republičkih i pokrajinskih organa.
Dakle, još jednom želim da kažem da mi ovim zakonom nismo nikakvu nadležnost AP Vojvodine uskratili, samo smo predložili rešenja koja su bila pravno moguća.

Naravno da važi.

Znači, to je saradnja i u inspekcijskom nadzoru i u ovom delu koji se tiče kontrole upravljanja, znači, dva člana nadzornog odbora određuje AP Vojvodina.

Zahvaljujem.
Ovaj zakon koji je predložen i koji danas razmatramo u pojedinostima je odličan zakon. Ni reči o tome da je katastrofalan. Ovaj zakon je rađen šest godina i mnogi pre nas su imali priliku i ne priliku, nego i obavezu da ga donesu.
Mi smo ga priveli kraju. Od nekih poslanika čula sam kritike, ali nisam čula argumente zbog čega povući zakon. Koji su argumenti koji kažu da zakon treba povući?
Pritom, želim da kažem svima jasno i glasno – ovaj zakon su pripremali stručni ljudi, stručne službe i oni koji pominju Frušku goru danas, treba da znaju da su u radnoj grupi učestvovali i ljudi iz pokrajine, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i ovi pokrajinski organi imaju izvanrednu saradnju sa republičkim organima. To je na osnovu i prakse dosadašnje i na osnovu ugovora. Nama nisu potrebni neki posebni ugovori da znamo da moramo zajednički da radimo u interesu očuvanja prirode.
Dakle, za sve ovde poslanike i građane sa punom odgovornošću tvrdim da se radi o odličnom zakonu, zakonu kojim ćemo identifikovati granice zaštićenih područja, utvrditi režime zaštite prvi, drugi, treći, tačno će se znati gde će se šta moći graditi, u kojoj meri, štitićemo ono što je naše nacionalno blagu na ovaj način. Neki kažu da je ovo dosad neprimenjivo, ali ćemo se mio potruditi i učinićemo da ovaj zakon zaista bude primenjiv u praksi. Verujem, prosto sam ubeđena da ćemo u tome i uspeti.

Hoću samo kratko da pojasnim. Možda je u pitanju neki nesporazum i nedovoljno razumevanje sa vaše ili sa naše strane.
Ovaj rok koji smo mi predložili 15. novembar za predlaganje godišnjeg programa upravljanja nacionalnim parkom za narednu godinu podrazumeva niz aktivnosti, između ostalog i finansiranje. Međutim, vaše obrazloženje, gde vi kažete da nam je to kasno, da bi trebalo ranije, pre nego što se usvoji republički budžet, mislim da ne stoji, iz prostog razloga što upravljači kroz svoj program upravljaju sa svojim sredstvima i sa, hajde da kažem, procenjenim sredstvima koje će dobiti za subvencije.
Dakle, njihov budžet nema veze sa republičkim budžetom, osim u delu subvencija, ali za ovaj deo subvencija, oni su dužni da naredne godine, nakon utvrđivanja budžeta, odnosno usvajanja budžeta, znači, u januaru ili februaru, do kraja januara, početka februara, imaju i uredbu o raspodeli subvencija. Dakle, oni svoje finansiranje baziraju na drugim izvorima, ne na republičkom budžetu, izuzev subvencija, a subvencije raspoređuju kroz uredbu nakon usvajanja republičkog budžeta, dakle, u januaru do početka februara. Zbog toga mislimo da nije sporno ovo da bude 15. novembra, jer je to usklađeno i sa Zakonom o zaštiti prirode i sa drugim rokovima za donošenje planskih dokumenata. To je razlog.

Evo, samo ću kratko da pokušamo da se razjasnimo, da vam pročitam šta piše.
Dakle – upravljač u svom programu između ostalog predviđa visinu potrebnih sredstava za sledeću godinu. To je ono što on predviđa. Inače, svi u sistemu pravimo, da li je tako, programski budžet, imamo programski budžet. Mi planiramo potrebna sredstva. On predviđa potrebna sredstva. Nakon usvajanja Zakona o budžetu, on zna čime raspolaže i to čime raspolaže, a odnosi se na subvencije, raspoređuje kroz uredbu u januaru mesecu.
Znači, u tom delu se, mislim, ne razumem dobro i radi se o datumu 15. novembar koji smo mi predložili zbog svega što sam navela i ono što vi kažete da bude 1. novembar. Znači, samo je u tome spor, ali ne znamo zbog čega. Evo, ja stojim iza toga da se radi o planiranim potrebnim sredstvima, a koliki će dobiti značaj nakon usvajanja budžeta i ono što dobije u smislu subvencija raspodeliće kroz uredbu u januaru mesecu. Hvala.

U obrazloženju je napisano zbog pravno-tehničke neispravnosti. Možda bi bilo jasnije da smo napisali da nije formulisano u skladu sa jedinstvenom metodologijom koja je za našu pravnu službu prihvatljiva, ali još bilo bi sigurnije i izvesnije i tačnije da smo rekli da u stvari ovaj amandman ne ispunjava one zahteve koji su propisani sadržinom ovog Predloga zakona.
Dakle, vi predlažete nešto što je u redu i što je dobro, ali to što vi predlažete je već sastavni deo drugog zakona, Zakona o zaštiti prirode. Taj zakon podrazumeva između ostalog, kada se radi o čuvarima zaštićenih područja, definiše precizne uslove koji oni moraju da ispunjavaju i formuliše, odnosno definiše obavezu polaganja stručnog ispita za sve one koji su u službi čuvara zaštićenih područja.
Dakle, suštinski vaši predlozi su sastavni deo Predloga zakona o zaštiti prirode, a ovaj deo koji smo definisali kao pravno-tehnička neispravnost, u stvari neslaganje sa jedinstvenom metodologijom pisanja članova amandmana u skladu sa ovim predloženim zakonom.

Članom 1. Zakona o nacionalnim parkovima, Predloga zakona u stavu 2. jasno piše na upravljanje, korišćenje, čuvanje i prezentaciju nacionalnog parka, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zaštita prirode, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Dakle, sve odredbe zaštite prirode se primenjuju u određenim slučajevima, odnosno u skladu sa materijom ili sa predmetom koji obrađuje određen član, odredbe iz Zakona o zaštiti prirode.
Što se tiče definisanja obaveza čuvara zaštićenih područja, sve te obaveze su propisane Zakonom o zaštiti prirode. Dakle, član 109. odnosi se na čuvarsku službu, član 110. na prava i dužnosti čuvara, Zakon o zaštiti prirode koji postoji i koji je važeći.
Jedino u okviru Zakona o zaštiti prirode nemamo definisanu obavezu čuvarske značke i njenog izgleda i zbog toga je ona sastavni deo ovog našeg predloženog Zakona o nacionalnim parkovima. Dakle, ništa drugo nije, sem to. Sve što smo mogli preuzeli smo iz Zakona o zaštiti prirode i to smo na početku našeg zakona jasno istakli u članu 1, a ono što nije bilo smo dodali i to smo posebno obrazložili.

Ne slažem se sa vama. Mislim da niste u pravu, ovaj zakon je zaista najbolji mogući u ovom momentu i ja sam posebno ponosna što je veliki broj amandmana usvojen.
Amandmani su i od strane poslanika opozicije i vladajućih partija, tako da sam danas sa zadovoljstvom na Odboru konstatovala da je ovaj zakon, zakon onakav kakav bi trebao da bude u interesu zaštitite prirode, gde nema interesa stranačkih, politikantskih, nego je jedinstven interes svih građana Srbije zaštita prirode. Zato je ovaj zakon, zakon svih poslanika, usvojeni su amandmani i opozicije i pozicije.
Ovo je naš zajednički zakon. Zbog toga ne prihvatam vaše mišljenje i mislim da ste u onoj malobrojnoj grupi poslanika koji smatraju da je ovaj zakon u interesu vladajućih partija.

Izvinjavam se što se ponovo javljam. Ja sam komentarisala samo konstataciju da nismo slušali ko je šta govorio, nego smo gledali ko je govorio. Ja sam iz tog razloga istakla da to nije tačno i da ne delim sa vama vaše razmišljanje. Možda to nije stilski dobro složeno, ali pretpostavljam da razumete šta želim da kažem.
To sam argumentovala činjenicom da smo usvajali amandmane od poslanika, ne gledajući na to ko je poslanik, iz koje političke opcije, nego smo cenili ono što je napisano u amandmanu, sve sa ciljem i sa željom da postignemo što je moguće širi konsenzus za podršku ovom zakonu, ne zato što mi želimo da mi budemo ti slavodobitnici što smo predložili zakon, nego zato što želimo zaista da na pravi način zaštitimo prirodna dobra Srbije.
Vi znate da se na ovaj zakon čekalo šest godina. Znate da su stručni ljudi stali iza ovih odredbi, a ja sam danas ovde samo u ime njih, da pokušam da odbranim ono što su oni predano radili, priznaćete, dugo vremena.
Pri tom, još jednom naglašavam da su bile uključene i republičke i pokrajinske institucije, i to je na ponos i Vladi Republike Srbije i Vladi AP Vojvodine. Ja se više zaista neću javljati, prosto, ne želim više da polemišem na ovakav način. Imam utisak da želite da često zamenite teze. Slažem se sa vama da su naša razmimoilaženja mnogo dublja nego što to izgleda.

Ovi vaši amandmani uglavnom nisu prihvaćeni zbog pravno-tehničkih neispravnosti, a sada sam se konsultovala sa svojim saradnicima šta to u stvari znači pravno-tehnička neispravnost, pošto ja nisam po vokaciji pravnik. Oni kažu da se to odnosi na jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, koja su sadržana u ovoj knjizi – Zbirka propisa Narodne skupštine. Znate da je to zbirka koju je usvojio Zakonodavni odbor Skupštine i ona podrazumeva tu jedinstvenu metodologiju, koje su se oni, pre svega, pridržavali kada su određivali koji je amandman pravno ispravan a koji nije.
Ovaj vaš amandman koji ste predložili, pod uslovom i da je bio po ovoj jedinstvenoj metodologiji koja je sadržana u ovoj Zbirci propisa, i suštinski ne bi mogao da bude prihvaćen, zbog toga što mi ovim zakonom ne uređujemo pitanja šta raditi sa objektima koji već postoje na nekom prostoru u zaštićenom području, pošto to nije u delokrugu nadležnosti našeg ministarstva, već je to u delokrugu nadležnosti drugih ministarstava koja će morati tim problemom da se pozabave u narednom periodu, nakon identifikacije granice i određivanja režima zaštite u svakom posebno nacionalnom parku u Srbiji.

Više je tema pokrenuto kroz poslednjih tri amandmana, ili dva amandmana a tri govornika, svejedno. Želim da kažem da plan upravljanja donosi Vlada Republike Srbije. Plan se donosi na deset godina. Plan između ostalog podrazumeva zabrane i ograničenja.
Dakle, nije tačno da ovaj zakon ne precizira ili ne podrazumeva zabrane i ograničenja. Ona će biti definisana kroz plan. Zašto kroz plan? Zbog toga što se stanje prirode menja i zbog toga što je potrebno sprovoditi jedan kontinuiran monitoring. Na osnovu tog monitoringa sačinjava se plan, a na osnovu plan godišnji program upravljanja nacionalnim parkom.
Dakle, nije tačno da nema zabrana i ograničenja, kao što nije tačno da nema sankcija za kršenje pravila u nacionalnim parkovima. Sankcije su propisane Zakonom o zaštiti prirode, da se sada ne citiram i ne navodim članove, vi to dobro znate.
Što se tiče člana 15, koji se odnosi na objekte u zaštićenim područjima, kako sa njima postupati, da li ih možemo ukloniti ili ne možemo, predmet ovog zakona nije uklanjanje tih objekata, ali predmet ovog zakona jeste naplata takse za takve objekte, što će sasvim sigurno doprineti tome da vlasnici ove objekte privedu nameni. To je ono što je zatečeno stanje, a ono što sledi ubuduće jeste izrada prostornog plana u skladu sa režimima zaštite koji su takođe utvrđeni ovim zakonom, odnosno uredbom koju je usvojila Vlada Republike Srbije, Uredbom o zaštićenim područjima, odnosno o režimima zaštite, „Službeni glasnik“ taj i taj.