Poštovana predsednice Narodne skupštine, drage kolege narodni poslanici, pošto me je koleginica Marija Obradović prozvala, želim da i lično kažem da smo prethodnih dana imali intenzivne konsultacije na temu amandmana koji je pripremila Ženska parlamentarna mreža, da to potvrdim. To je zaista tako.

Zahvaljujem se svim predstavnicama ove mreže koje su uložile veliki trud da kažu da žene treba da budu ravnopravni učesnici u svim poslovima na nivou države Srbije.

U potpunosti podržavam njihovu inicijativu. Ono što u ovom momentu nije moguće iz razloga koje je obrazložio ministar finansija mi ćemo rešiti na drugi način baš kroz ono što smo se i dogovorili, da u kreiranju mera podrške vi budete učesnice. Bićete pozvane i sve što budemo mogli učiniti u smislu da podržimo žensko preduzetništvo i žene u poljoprivredi, mi ćemo to i učiniti. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Ja želim samo još jednom da ponovim ono što sam ponavljala više puta prethodnih dana. Smanjen je iznos subvencija u poljoprivredi budžetom za 2015. godinu, ali ovo smanjenje je posledica odluke da se u narednoj godini subvencionišu poljoprivredne površine do 20 hektara. Ne kao do sada, do 100 hektara. Dakle, zbog potrebe da se racionalno troše sredstva agrarnog budžeta, zbog činjenice da smo do sadašnjim ogromnim izdvajanjem sredstava za direktno podsticanje ratarske proizvodnje imali veliko izdvajanje a mali efekat i zbog činjenice da je potrebno da zaštitimo male i srednje poljoprivredne proizvođače, predložili smo ovu meru , 94,4% svih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji su inače korisnici sredstava za podsticaje u biljnoj proizvodnji su potpuno zaštićeni i ovo ih ne dotiče.

Ova mera dotiče onih 5% ali samo u delu koji se odnosi na biljnu proizvodnju. Za ove velike, za njih 5%, sva ostala sredstva podsticaja u agraru stoje na raspolaganju. Verujem da će oni biti i prvi koji će početi da koriste sredstva iz IPAR programa, za koji vi dobro znate da se intenzivno pripremamo, oni kao veliki su i najspremniji da povuku jedan deo sredstava od 175 miliona evra koji je predviđen u ovom fondu. Hvala lepo.

Prethodnih dana baš sam puno govorila o budžetu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i večeras sam govorila da je ukupan iznos sredstava opredeljenih našem ministarstvu u ovoj godini veći u odnosu na 2015. godinu. Odnosno da je planirani budžet smanjen u odnosu na ovogodišnji budžet.

Vi ste verovatno pomešali apsolutne i relativne pojmove koje sam ja možda koristila u apsolutnom iznosu je smanjen, ali u relativnom iznosu ta smanjenja nisu takva. Mi smo rekli jasno da su izmene u Zakonu o podsticajima, izmene koje se tiču malog procenta poljoprivrednih gazdinstava.

Znači, oko 5% poljoprivrednih gazdinstava će biti na neki način uskraćeno za sredstva koja je do sada dobijalo. Devedeset i pet posto gazdinstava će dobijati isto kao i do sada, međutim, mi imamo u vidu fiskalnu politiku koju ova Vlada sprovodi u određenim, odnosno u svim oblastima u narednom periodu, a posebno u onim oblastima koja politiku podrške realizuju kroz subvencije. Normalno je i opravdano je da teret takve fiskalne politike, odnosno fiskalne konsolidacije snose svi korisnici subvencija. Prema tome, i korisnici subvencija u poljoprivredi.

Dakle, izmene zakona su vezane za samo jedan deo zakona i za jedan mali deo procenat korisnika kojima smo na neke druge načine obezbedili mogućnost da ovaj sada deo koji sada neće dobijati, dobijaju u narednom periodu. Prema tome, pet posto je minimum, znači, učešće budžeta Ministarstva poljoprivrede i životne sredine u nacionalnom budžetu u 2015. godine je veći od pet posto, ako hoćemo baš da računamo, a mi očekujemo da će nakon mera štednje i fiskalne konsolidacije u 20163. i 2017. godini biti još veći. Hvala lepo.

Upravo da bi podaci bili dostupniji poljoprivrednicima i ne samo njima, već i stručnoj javnosti i građanima Srbije, jer smo smatrali da je opravdano da ti podaci budu objavljeni na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, uvereni da taj sajt, ipak je dostupniji građanima, nego sam Službeni glasnik, koga priznaćete, manji broj građana, pa čak i oni koji su u struci i nauci, konsultuju u odnosu na sajt Ministarstva.

Vi očigledno niste sve komentare pročitali naše, na amandmane, jer vaš amandman nije prihvaćen iz razloga što  je tehnička greška u pitanju.

Predložili ste da se briše član 13, a u obrazloženju ste naveli obrazloženje koje se u stvari tiče člana 5.

Ovo što ste vi sada pričali, to je sadržano u amandmanu grupe poslanika, poslaničke grupe SVM i mi smo taj amandman usvojili. To je amandman na član 5. iz jednostavnog razloga što je to u stvari amandman koji znači rešenje zakonsko koje je trenutno važeće.

Mi smo u predlogu imali jedno malo bolje rešenje, ali suštinski se ne razlikuje od predloga SVM i onda smo jednostavno rešili da prihvatimo njihov amandman.

Sve to što ste vi rekli je sadržano u amandmanu koji je prihvaćen, amandman na član 5. grupe poslanika SVM.

Samo kratko, hoću da prokomentarišem.

Potrebno je da zakon stupi po hitnom postupku na snagu do 1. januara u isto vreme kada usvajamo i zakon o budžetu, jer nama posle toga sledi posao pripreme uredbe, u januaru mesecu do 31. januara mora da bude pripremljena uredba na osnovu koje ćemo kasnije deliti podsticaj u poljoprivredi.

Samo je to razlog i nikakva brzina ili neki drugi razlog ne stoji iza ovoga.

Usput da vam kažem, pošto nisam danas nijednom pomenula da u narednih nekoliko dana ćemo isplatiti sva zaostala dugovanja poljoprivrednicima koja smo nasleđivali i prenosili iz godine u godinu i to je važna poruka, ako nas gledaju, a verujem da većina njih sada ustaje i kreće na posao.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo sada čuli i pitanja vezana za izgradnju sistema kanala za navodnjavanje, zarad javnosti, zarad istine, želim da kažem da će kanali za navodnjavanje biti izgrađeni u narednoj godini i jedan deo projekata će biti realizovan u 2015. godini.

U ovoj godini projekti nisu mogli da budu započeti u smislu praktične implementacije na terenu iz proceduralnih razloga. Naime, izbori raspisani, sve ono što je pratilo izbornu proceduru i formiranje nove Vlade zaustavilo je sam ovaj proces tehničke pripreme za implementaciju postojećih projekata.

Dakle, kada je formirana nova Vlada, kada je formirano novo ministarstvo, nije bilo dovoljno vremena da se sprovedu procedure koje su vezane za međunarodni tender. Inače, mi smo pripremili 14 projekata u potpunosti i do kraja juna naredne godine biće spremno još 11 projekata. Za četiri projekta je spremno sve da nakon usvajanja budžeta i sa početkom nove godine bude raspisan međunarodni tender. Mi činimo sve što je u našoj moći da započne konačno izgradnja ovog sistema kanala za navodnjavanje za koji su inače obezbeđena sredstva kao što znate. U budžetu za 2015. godinu predviđena su sredstva i isplanirana za sufinansiranje samog ovog postupka izgradnje, odnosno same implementacije projekata na terenu.

Zarad javnosti i zarad svih onih koji pominju danas subvencije u poljoprivredi, hoću da kažem da se zna, budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine, odnosno za sledeću godinu je projektovan na iznos od oko 41,3 milijarde dinara. To je za oko 4,9 milijardi dinara ili oko 10% manje u odnosu na ovogodišnji budžet. Smanjene su plate. Smanjeni su tekući troškovi finansiranja, ali smanjen je i ukupan iznos za subvencije u poljoprivredi. Vi znate, da smo mi predložili izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi u sladu sa neophodnim merama štednje u kontekstu sveukupnih mera ekonomske konsolidacije i štednje koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

Ali, želim da kažem da je to jedan razlog, a drugi razlog je taj što smo analizom mera agrarne politike konstatovali da dosadašnji sistem subvencionisanja nije dao očekivane rezultate. Ogromna sredstva smo izdvajali za podsticanje biljne proizvodnje i sa pravom smo očekivali da će ovako podsticanje biljne proizvodnje, odnosno ratarske imati za rezultat i razvoj stočarstva. Na žalost, cilj nismo postigli, a velike novce smo utrošili. Zbog toga smo mi predložili da se izmeni Zakon o podsticajima, ali su minimalne izmene. Izmene se odnose samo na subvencionisanje poljoprivrednih površina. Dakle, kriterijum od 100 ha sada je smanjen na 20 ha. Takođe predložili smo da se ne daju subvencije za izdavanje državnog zemljišta u zakup.

Sve ostale mere agrarne politike uključujući i premije za mleko koje se vrlo često pominju ostaju iste. Znači, sve je isto samo se smanjuje kriterijum za ostvarivanje prava na podsticaj u biljnoj proizvodnji, a usput mi smo uveli i dve nove mere kao podršku stočarstvu. Moram da vam kažem, da na ovaj način mislim da niko nije oštećen, pre svega, do 20 ha mi imamo 94,4% od ukupno registrovanog broja poljoprivrednih gazdinstava 310 poljoprivrednih gazdinstava koja ostvaruju pravo na podsticaje što je 94,4% od ukupnog broja, to je praktično do 20 ha.

Znači i mali, i srednji poljoprivredni su zaštićeni. Velika poljoprivredna gazdinstva su velika i sama po sebi su moćna i jaka i ona će moći da koriste druge mere koje su im na raspolaganju, kao što su recimo povoljni krediti. Moram da kažem da smo mi učinili veliki napor da pripremimo IPARD program, odnosno da obezbedimo upravo za njih, a naravno i za sve ostale naše poljoprivrednike mogućnost da na još jedan izvor računaju, a to su sredstva iz predpristupnih fondova. IPARD program je prihvaćen i dobio je zeleno svetlo od Evropske komisije i mi činimo sve na uspostavljanju operativne procedure za povlačenje ovih sredstava. Radi se o ukupnom iznosu od 175 miliona eura koji će biti dostupan našim poljoprivrednicima. Trudićemo se da što pre postignemo i taj nivo tehničke pripremljenosti. Radićemo sve na tome da to bude već krajem 2015. godine.

Dakle, smatram da smo zaštitili mala, srednje proizvođače, da smo podstakli dodatnu stočarsku proizvodnju i da smo i mi zajedno sa ostalim granama privrede i društva učestvovali u sveopštim merama štednje koje se sprovode zarad konsolidacije i zarad stajanja na zdrave noge naše ekonomije u narednom periodu. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto ste nekoliko puta pomenuli poljoprivredu, subvencije u poljoprivredi, ja bih još jednom zarad javnosti i zarad istine rekla – tačno je, povećan je izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju. To je rezultat upornog i napornog rada ministarstva i naših nadležnih službi da usaglase sertifikate, povećan je, ali nije dostigao onaj nivo koji mi želimo da bude postignut. Radićemo na tome da sledeće godine bude još veći i da dostignemo 500 miliona eura.

Kada se radi o subvencijama, vi kažete da će biti smanjene za 39%. Ja ne znam kako ste vi došli do te cifre?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Iz budžeta.)

Budžet. Budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je 5% kao što je bilo i do sada, 5% od nečega je 5%. Sada da ne ulazimo u matematiku i previše statistike, mi smo izmenili zakon samo u delu subvencionisanja biljne proizvodnje. Znači, umesto 100 subvensionisaćemo u narednom periodu, u narednim godinama 20 ha. To je otprilike oko 5% poljoprivrednih gazdinstava koja se uopšte javljaju za subvencije i koje koriste subvencije. 94,4% ili 310.000 gazdinstava ne podleže izmenama zakona i neće uopšte osetiti ovo smanjenje subvencija na našem ministarstvu. Dakle, oni će imati mogućnost da koriste sve kao i do sada, sve mere agrarne politike čak uvodimo i dve nove mere kao stimulaciju u stočarstvu.

Naravno, svima treba da bude jasno da ni jedan ministar ne želi da ima manji budžet, jer svi mi tražimo da bude veći, ali mi moramo da se suočimo sa realnošću. Poljoprivreda u ovoj sada situaciji dobila ono što je mogla da dobije. Zahvalna sam ministru Vujoviću, Ministarstvu finansija i svim ministrima koji su nam omogućili da isplatimo docnje, dugovanja koja smo prenosili mnogo godina unazad. Vi znate, svake godine četiri milijarde, nege godine pet milijardi. Uštedeli smo i taj smo novac iskoristili, platićemo sve ono što je stiglo za naplatu i ući ćemo čisti u novu godinu. Nismo srećni, ali prosto mi delimo sudbinu sa ostalim građanima države Srbije.

Opet podvlačim, 310.000 gazdinstava, 94,4% neće osetiti ništa od ovoga što ste vi rekli. Javila sam se, jeste kasno, jeste da sam sve ovo pričala više puta, ali prosto rekli ste neki broj, neku cifru 39% i da to ne ostane tako u javnosti. Nemojte da mi se plaše poljoprivrednici i da misle da su vaši podaci tačni. Samo se zbog toga javila. Hvala.

Zahvaljujem.

Mi smo ovaj amandman odbili, iz prostog razloga što je u suprotnosti sa konceptom zakona. Kad kažem konceptom zakona, hoću da kažem da smo u izradi ovog zakona pošli od činjenice da je riblji fond prirodni resurs i kao takav je vlasništvo države Srbije.

Riblji fond poverava se korisnicima ribarskih područja, u smislu zaključivanja ugovora o ustupanju ribarskih područja, nakon sprovedenog javnog konkursa.

Koncept jeste u tome da nadležni ministar odlučuje o svim bitnim stvarima koji su vezani za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, iz prostog razloga, ono što sam već na početku rekla, znači, polazimo od toga da je to prirodni resurs i da je kao takav vlasništvo države Srbije.

Vaš predlog, ukoliko bi bio prihvaćen, značio bi da mi idemo na usitnjavanje i ustupanje ribarskih područja upravnim okruzima i taj predlog, po nama, bio bi neodrživ i nesprovodiv, iz prostog razloga što bi u nekim okruzima, zbog relativno malog broja prodatih ribarskih dozvola, obezbedilo bi se malo sredstava, koja su inače neophodna za zaštitu i održivo očuvanje ribljeg fonda.

S druge strane, pojedini okruzi bi od prodaje ribolovačkih dozvola obezbedili znatno veću količinu novca nego što im je potrebno za obezbeđenje očuvanja i zaštite ribljeg fonda.

Takođe, želim da kažem da mi na taj način želimo da napravimo jedan uravnotežen sistem i da obezbedimo mogućnost očuvanja i zaštite ribljeg fonda na čitavom području Republike Srbije, kao jednom prirodnom resursu i kao jednom državnom resursu koji treba da koristimo mi, a i generacije koje dolaze.

Osim toga, naknade od korišćenja ribarskih područja su sastavni deo budžeta Republike Srbije, pošto ne mogu da budu deo budžeta ministarstva koje je nadležno za ove poslove, logično je, ne mogu biti ni deo budžeta lokalnih samouprava i iz tih razloga smo se odlučili na ovakav koncept i ovakav pristup ovom jednom vrednom prirodnom resursu.

Pošto mi je isteklo vreme i predsedavajući me opominje, u narednom krugu ću vam reći još neke razloge zbog kojih smo prišli u izradu ovog zakona upravo iz ovih pozicija, odnosno sa ovakvim osnovnim konceptom. Hvala lepo.

Samo kratko da nastavim tumačenje zbog čega smatramo da je ovaj koncept dobra. To je koncept na kome je sagledan čitav zakon. Uz sve ono što sam rekla, moram da dodam i to da ako bismo prihvatili vaš amandman, nužne su i druge mere koje bi morali da preduzmemo u skladu sa tim, što su upravni okruzi osnovani po Zakonu o državnoj upravi i oni su praktično osnovani radi vršenja poslova državne uprave, izvan sedišta organa državne uprave.

U našem slučaju, morali bismo kao Ministarstvo da obrazujemo posebnu okružnu područnu jedinicu. Praktično ni organizacioni to ne bilo moguće. Hoću da kažem da se ovaj zakon donosi zbog toga što stanje u oblasti upravljanja Ribljim fondom sada je zaista teško i nedopustivo. Duže trajanje ovakvog stanja bi sigurno u značajnoj meri ugrozilo Riblji fond.

Mi smo ozbiljno i odgovorno prišli rešavanju svih ovih pitanja i preuzimamo na sebe odgovornost da pokušamo da zaštitimo Riblji fond i da ovo stanje značajno unapredimo.

Pominjali ste te moguće korisnike. Naravno, mi smo samim predlogom zakona i išli na varijantu da pružimo mogućnost da bude što više onih potencijalnih korisnika, odnosno učesnika na konkursu koji bi bio javno organizovan i samo najbolji i oni sa dobrim programom bi dobili, odnosno bi im se poverila riblja područja na čuvanje i na zaštitu. Hvala.

U vezi sa ovim amandmanom, razloga zbog kojih je ovaj amandman odbijen, razlozi su pravne prirode, da tako kažem. Još jednom ponavljam, mi smo u kontekstu izrade ovog zakona riblja područja definisali kao privredni resurs, resurs koji se poverava korisnicima ribarskih područja na bazi ugovora o ustupanju ribarskog područja i nakon javnog konkursa i na taj način, prema pravnoj terminologiji, između Republike Srbije i korisnika uspostavlja se obligacioni pravni status.

U tom smislu, na korisnike ribarskih područja prenose se vršenja javnih ovlašćenja, ali nisu to javna ovlašćenja u smislu Zakona o državnoj upravu. To je razlog zbog koga se ovo javno ovlašćenje ne može poistovetiti sa onim poimanjem koje vi ovde pominjete.

Takođe, kada se radi o izdavanju dozvola za ribolov, ne može se poistovetiti ovaj čin sa izdavanjem dozvola u smislu Zakona o državnoj upravi i opštem upravnom postupku, jer za dozvolu se plaća određen novčani iznos i pri tom se ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca zahteva za izdavanje dozvola.

Na kraju još, možda bih trebala istaći i to da sami korisnici ribarskih područja su privredni subjekti različitog pravnog statusa i različitog kapaciteta i u tom slučaju se oni nikako ne mogu poistovetiti sa imaocima javnih ovlašćenja.

Želim samo da kažem da prosto iz ovog obrazloženja proizilazi različito poimanje pitanja koja se tiču javnih ovlašćenja. Hvala lepo.

Uvaženi poslaniče, zahvaljujem na dobrom predlogu amandmana.

Očekujem da sluša, ali ne sluša.

Amandman je zaista konstruktivan i dobar, ali u nekoj meri se kosi sa našim osnovnim principom i konceptom kada smo radili ovaj Predlog zakona. Pre svega, naša namera je da se podigne stručni kapacitet samog korisnika ribarskog područja. To je jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona.

U svakom slučaju, korisnik ribarskog područja ima za obavezu da angažuje akreditovanu naučnu ili stručnu organizaciju za izradu godišnjeg programa upravljanja ribarskim područjem. Tako da, angažovanje akreditovanja naučne ili stručne organizacije nikako ne isključuje obavezu da i stručni kapacitet samog korisnika bude podignut, kao i to što ne isključuje obavezu da se zaposli odgovarajuće stručno lice.

Osim toga, moram da kažem da se ovaj vaš deo, koji se odnosi na predlog da se u samom prijavljivanju na konkurs pojedini subjekti koji bi učestvovali na konkursu favorizuju time što imaju zaposlene ribočuvare, smatra ne prihvatljivim, iz prostog razloga što mi želimo da svima damo šansu, da imamo više onih koji su potencijalni korisnici i da među njih više izaberemo najbolje, a to znači da oni preuzimaju na sebe obavezu dodatnog zapošljavanja u narednom periodu i sprovođenja programa koji bude prezentovan i koji mi, naravno, budemo prihvatili i sa njima se saglasili. Hvala lepo.

Samo ću kratko da vas podsetim da je izrada ovog zakona dosta dugo trajala i da su u izradi ovog zakona učestvovale sve relevantne institucije koje su u oblasti ihtiologije. Takođe,  učestvovali su i pravnici, učestvovali su i stručnjaci iz ove oblasti i imali su u vidu ranije zakone i probleme koji su trenutno na terenu. Njihovo mišljenje je bilo da su ova rešenja koja su predložena najbolja rešenja. Pri tome, želim da vam kažem da su u izradi ovog zakona učestvovale i ribolovačke organizacije. Dakle, svi oni koji imaju vezu sa ribolovom i koji ovom pitanju poklanjaju veliki značaj.

Na ovakav predlog i na ovakva rešenja, opet moram da kažem, dobijena je saglasnost od relevantnih državnih institucija, Ministarstva pravde, MUP, zakonodavstva Republike Srbije. Iz tog razloga ne vidim zbog čega mi računali na nastavak nekih negativnih dešavanja iz prošlosti.

Ako je neko bio kažnjen i ako je prošao taj rok, to ne znači da će on da nastavi i da neće biti pod budnom pažnjom svih nas koji sa verom ulazimo u predlaganje ovog zakona i verujemo u njegovu uspešnu implementaciju u praksi. Hvala.

Želim da vam kažem i ovo, da je ovaj vaš stav, vezano za dužinu na koju nekoga kažnjavamo zbog zloupotrebe iz ranijeg perioda bio za nas prihvatljiv. Mi bi prihvatili vaš predlog, međutim, drugi stavovi u okviru ovog amandmana su neprihvatljivi, između ostalog, onaj deo koji se tiče prenošenja nadležnosti Ministarstva na upravne okruge. Iz tog razloga ceo amandman uključujući i ovu vašu opasku, za nas su praktično neprihvatljivi.

Dakle, mi možemo da usvojimo ovaj vaš deo koji se tiče dužine kazne za nekoga ko je načinio prestup, da to više ne bude dve godine, nego neki veći period koji vi predložite, ali prosto u tome nas onemogućavaju drugi stavovi koji su u suprotnosti sa konceptom samog zakona.