Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da predstavim još jedan važan zakon koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Uvaženi narodni poslanici, ovo je naš treći susret u poslednjih mesec dana, što potvrđuje intenzivnu zakonodavnu aktivnost našeg ministarstva.
Samo da podsetim da je Ministarstvo poljoprivredi i zaštite životne sredine, od izbora Vlade do danas, pripremilo, a Narodna skupština usvojila, devet zakona i više bilateralnih i multilateralnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, veterine, zaštite bilja i zaštite životne sredine.
Danas je pred vama Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. Dozvolite mi da svoje izlaganje započnem novim zakonom iz oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića, koji bi trebao da zameni važeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima iz 2009. godine.
Izradi novog zakona o jakim alkoholnim pićima pristupilo se iz dva važna razloga. Prvi razlog je značaj koji proizvodnja jakih alkoholnih pića, prvenstveno rakija od voća, ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije, a drugi razlog je želja ove Vlade i ministarstva da se unapredi položaj naših proizvođača, posebno kada se ima u vidu da su ključna rešenja postojećeg zakona veoma restriktivna i ograničavajuća za proizvođače i da nisu dala očekivane efekte.
Poznato je da je Srbija zemlja izvanrednih prirodnih potencijala – agroekoloških, geografskih, klimatskih i drugih uslova za proizvodnju najrazličitijih vrsta voća. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, proizvodnjom voća bavi se preko 295 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Ukupne površine pod zasadima voća u našoj zemlji iznose oko 169 hiljada hektara, sa prosečnom proizvodnjom na godišnjem nivou od oko 1,5 miliona tona voća.
Vodeće mesto u voćarstvu Srbije, kako po broju stabala tako i po proizvodnji, zauzima šljiva. Oko 39,5 miliona rodnih stabala šljive uzgaja se na oko 78 hiljada hektara. Zasadi šljive čine 46% od ukupne površine svih voćnih zasada i oni su naša najveća sirovinska baza za preradu u alkoholna pića. Od ukupne količine proizvedene šljive koja u proseku iznosi 400 do 450 hiljada tona godišnje, čak oko 75% se upotrebi za proizvodnju rakije. Naše bogatstvo su i naše autohtone sorte – „požegača“, „crvenka ranka“, „trnovača“, „crnošljiva“, „dragačevka“, ali i brojne savremene visokorodne sorte od kojih su mnoge selekcionisane u našoj naučnoj instituciji za voćarstvo u Čačku, poput „čačanske rodne“, „čačanske lepotice“, „čačanske rane“, „čačanske najbolje“, „čačanskog šećera“ i drugih.
Proizvodnja rakije u Srbiji je veoma rasprostranjena i ima viševekovnu tradiciju. Skoro svaka kuća u ruralnoj sredini ima voćnjak i voće uglavnom prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu – rakiju.
Na osnovu podataka kojima ministarstvo raspolaže, registrovani proizvođači u Srbiji su ove godine proizveli 22,5 miliona litara voćnih rakija. Najviše rakija proizvede se u Rasinskom i Šumadijskom okrugu, godišnje između 15 i 16 miliona litara, što je oko 70% od ukupne proizvodnje.
Ovo su količine koje su proizveli registrovani proizvođači. Pretpostavlja se da je stvarna proizvodnja daleko veća. Ali, ogroman broj proizvođača nije registrovan i njihova proizvodnja nije vidljiva u legalnim tokovima. Svakako, glavni razlog su ključne odredbe važećeg Zakona koje su diskvalifikovale ogroman broj naših, pre svega malih proizvođača, koji kao fizička lica svoje viškove proizvedene rakije ni na koji način legalno nisu mogli da plasiraju na tržištu. U Srbiji, najpopularnija i najzastupljenija je svakako rakija od šljive, popularna „šljivovica“. Najviše šljivovice se proizvede u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti kakve su „požegača“ i „crvena ranka“, a u poslednje vreme i od „čačanske lepotice“, „čačanske rodne“ i drugih.
U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovače, mente, dok u Vojvodini sve više se proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Polazeći od velikog potencijala sirovinske baze i viševekovne tradicije u proizvodnji rakije, uvereni smo da je neophodno da se na novi način uredi sektor proizvodnje jakih alkoholnih pića, kako bi se prevazišli uočeni nedostaci važećeg zakona i kako bi na pravi način usmerili naše proizvođače da legalno iskoriste postojeće kapacitete i potencijale primarne proizvodnje voća i učine svoj proizvod konkurentnim na tržištu.
Poštovani narodni poslanici, razlozi za donošenje ovog zakona, pored dva osnovna koja sam navela na samom početku, su brojni. Spomenuću još samo neke važnije. Jedan od njih je potreba da se novim zakonom na jedinstven način reguliše proizvodnja, promet i kvalitet u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića. Razlog je neophodnost unapređivanja konkurentnosti domaćih proizvođača i smanjenje nepotrebnih troškova u proizvodnji, kao neophodan uslov ravnopravne tržišne utakmice domaćih proizvođača sa inostranom konkurencijom.
Poseban razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se usklade odredbe ovog zakona sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koje se pre svega odnose na sektor hrane, ali i na sektor jakih alkoholnih pića, kao sastavni deo hrane.
Primarni cilj je briga za zdravlje krajnjeg potrošača, kome se kroz primenu odredbi ovog zakona omogućava da na tržištu ima kvalitetan zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod. Obzirom da se Republika Srbija nalazi u procesu pridruživanja EU i da u skladu sa obavezama proisteklim iz tog procesa radi na harmonizaciji svog zakonodavstva sa legislativom EU, ovaj zakon predstavlja i usklađivanje legislative u sektoru jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji, sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Usvajanjem ovog zakona na jedinstven način regulisaće se ne samo proizvodnja, promet i kvalitet jakih alkoholnih pića već i kategorizacija i deklarisanje istih kao i postupak registracije geografske oznake. Dakle, osnovni ciljevi predloženog zakona su smanjenje troškova proizvodnje, povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača, unapređenje proizvodnje i kvaliteta, povećanje izvoza i veći doprinos proizvodnje jakih alkoholnih pića privrednom i ekonomskom razvoju Republike Srbije.
U tom cilju između ostalog, ovim zakonom se predlažu manji troškovi i pojednostavljenje pravila za registraciju proizvodnje jakih alkoholnih pića. Izuzetno je važno da se smanji broj neregistrovanih proizvođača kako zbog važnosti širenja legalnih tokova i suzbijanja sive ekonomije, tako i zbog obaveza praćenja porekla i kontrole celokupnog procesa proizvodnje počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda.
Poštovanje ovog principa, kao što sam već navela, proizilazi iz jasne i nedvosmislene odredbe i obaveze kontrole zdravstvene bezbednosti hrane i pića. Očekujemo da će pored novih proizvođača koji će naći ekonomski interes da se registruju i tako valorizuju primarnu proizvodnju voća interes registracije naći i dosadašnji proizvođači koji to zapravo zvanično nisu ni bili. Pravila važećeg zakona su bila i rigorozna i skupa za ogroman broj njih, pre svega malih proizvođača rakija i drugih alkoholnih pića u Srbiji.
Naime, komplikovana procedura registracije, skupa oprema koja je bila uslov za registrovanje proizvodnje, kao i obavezno prisustvo tehnologa tokom cele godine, doveli su naše proizvođače u neravnopravan položaj u odnosu na njihove kolege u drugim evropskim zemljama.
Sve to, imalo je za posledicu da broj od 2.048 registrovanih proizvođača pre aktuelnog zakona iz 2009. godine, isti se smanje na samo 369 proizvođača.
Pretpostavlja se da se ova razlika odnosi na proizvođače koji nisu mogli da ispune stroge zahteve i skupe procedure, kao i da su oni nastavili da proizvode rakiju i da određene količine i prometuju, ali ne legalno, već nekako u sivoj zoni.
Naime, kao što vam je poznato, do sada fizička lica nisu mogla da budu nikako uključena u promet jakih alkoholnih pića što je praktično značilo da individualni proizvođači nisu mogli ni na koji način da legalno prodaju svoje viškove. Ovim zakonom to je omogućeno.
Taj potencijal, osnovna sirovinska baza koja se nalazi kod fizičkih lica će se ubuduće, tj. usvajanjem ovog zakona moći legalno staviti u promet i omogućiti da fizička lica bez komplikovane procedure, viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju i to registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Za fizička lica, ovo je mogućnost obezbeđivanja novih i većih prihoda i boljeg korišćenja sopstvenih resursa postojećih voćnjaka, radne snage, članova svog domaćinstva i slično.
Sve ovo treba da bude i podsticaj razvoju srpskih sela i usporavanju procesa njihove depopulacije.
Naime, ova mogućnost treba da dovede do smanjenja količine destilata kod fizičkih lica i povećanje njihovih prihoda, obezbeđenja veće količine sirovine registrovanim proizvođačima i smanjenja sivog tržišta.
Uvereni smo da će ovaj proces svakako dovesti do čvršćeg povezivanja proizvođača i prerađivača, kao i da će fizička lica koja proizvode voćni destilat za registrovane proizvođače u nekom momentu pronaći ekonomsku isplativost da nabavkom dodatne opreme i sama postanu registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića što će dovesti do povećanja broja registrovanih proizvođača.
Poštovani narodni poslanici, predlogom ovog zakona reguliše se i postupak zaštite oznake geografskog porekla jakih alkoholnih pića. Zaštitom geografskog porekla voćne rakije iz Srbije, treba da dobiju važan dodatan pečat prepoznatljivosti i kvaliteta.
Predložen zakon, omogućava jednostavnu i preciznu metodologiju zaštite geografske oznake proizvođačima koji imaju interes da proizvode jaka alkoholna pića sa dodatom vrednošću.
Očekujemo da će ovo biti podsticaj i razvoja novih privrednih subjekata, sertifikacionih tela u kontroli proizvodnje i kvaliteta jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Inače, geografska oznaka po postojećem zakonu predstavlja individualno pravo jednog proizvođača koji je registrovao tu oznaku i isključivo on može da stavlja u promet rakiju sa tom geografskom oznakom.
Pojedinačni proizvođači nemaju snagu da u smislu količine i kontinuiteta isporuke proizvoda, budu konkurentni na međunarodnom tržištu. Osim toga, po važećem zakonu, samo voćne rakije šljive i grožđa mogu da imaju zaštićenu geografsku oznaku.
Predloženim zakonom predviđa se, umesto individualne, kolektivna zaštite geografske oznake i to na jednostavan i transparentan način.
Ova procedura će doprineti većoj zainteresovanosti proizvođača da zaštite alkoholna pića koja proizvode po istoj tehnologiji proizvodnje.
Novim zakonom daje se i mogućnost zaštite bilo kog jakog alkoholnog pića, a ne samo rakije, ukoliko se proizvođači pridržavaju propisane tehnologije.
Na taj način proizvod dobija na masovnosti, postaje prepoznatljiv brend na tržištu, a time postiže i veću afirmaciju jakih alkoholnih pića sa posebnim odlikama iz određenog područja, u kojima se tradicionalno i na specifičan način proizvodi.
Jaka alkoholna pića sa geografskom oznakom su zbog dodate vrednosti više cenjena, prepoznatljivija su na tržištu i postižu veću cenu.
Pored navedenog, predložen zakon precizno uređuje i definiše pitanje kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića. U skladu sa propisima u ovoj oblasti na nivou EU. Po važećem zakonu iz 2009. godine sva alkoholna pića se dele na rakije i druga alkoholna piće.
Druga alkoholna pića se potom razvrstavaju na žestoka alkoholna pića i ostala pića.
U ovoj podeli postoje određena pića kao što su travarice, specijalne rakije, lozovača, vinjak i slično, koje zbog ne adekvatnog deklarisanja su ne prepoznatljive na međunarodnom tržištu i kao takve, dovode u zabludu potrošače.
Ovim zakonom predlaže se uvođenje 47 kategorija alkoholnih pića, a svi naši tradicionalni proizvodi će i dalje moći da se nađu na tržištu uz blage izmene u načinu deklarisanja.
Uvođenje kategorija jakih alkoholnih pića sa jasno definisanim sirovinama, i načinom proizvodnje, eliminisaće se mogućnost dovođenja potrošača u zabludu u vezi porekla i kvaliteta proizvoda, posebno kada se radi o voćnim rakijama.
Tekst novog zakona odnosiće se na sva jaka alkoholna pića jačine od 15% u skladu sa regulativom 110/2008.
Sva alkoholna pića manje jačine tretiraće se kao niska alkoholna pića koja su definisana Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Ovim izmenama, posebno u oblasti kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića, stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića i investicije u tom sektoru, jer se primenjuju iste kategorije i isti način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno kako bi se razvoj i izvozno-orijentisanog domaćeg sektora, podstakao i kako bi se podstakli potencijalni investitori da sa više sigurnosti i više pažnje razmatraju mogućnost investiranja u ovu proizvodnju.
Na kraju, treba naglasiti da je predlog ovog zakona i od strane Evropske komisije dobio maksimalnu ocenu.
Takođe, nacrt zakona je dobio pozitivne komentare na javnim raspravama i u Beogradu, i u Bajinoj Bašti, i u Kruševcu od strane domaćih proizvođača i privrednika.
Na održanoj javnoj raspravi u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u predlogu zakona, kao i brojni komentari sugestije koje smo sa zadovoljstvom prihvatili kako bismo danas pred vama imali što kvalitetniji zakonski predlog.
Ono što je izuzetno važno reći na samom kraju jeste, da ćemo nakon usvajanja zakona dobiti pravni osnov za donošenja niza podzakonskih akata kao što su Pravilnik o upisu u registar proizvođača ili Pravilnik o sadržini tehničkog fajla za zaštitu geografske oznake jakih alkoholnih pića itd.
Donošenjem ovih propisa, uvođenjem procedura i pravila, uspostavljanja geografske oznake za srpsku šljivovicu i druge srpske voćne rakije, zaštitiće se kvalitet i specifičnost tradicija naše rakije i omogućiće se da srpska rakija bude prepoznatljiva i konkurentna i na evropskom i na svetskom tržištu rame uz rame sa čuvenim francuskim konjakom, škotskim viskijem i drugim svetskim priznatim pićima.
Uvaženi narodni poslanici, drugi zakon koji je pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosom uz okvirni Sporazum o slivu reke Save.
Okvirni sporazum o slivu reke Save je prvi međunarodni sporazum o slivu reke Save, usmeren na razvoj koji obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju u ovoj oblasti.
Sporazum predstavlja izraz saglasnosti država članica Sporazuma, odnosno BiH, Republike Hrvatske, Republike Slovenije, Republike Srbije o saradnji na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe, održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih eko sistema.
Kao što vam je poznato, nekontrolisano vađenje rečnih nanosa može da izazove značajne štete i da direktno nepovoljno utiče na režim voda. Problemi sa produkcijom, transportom, deponovanjem i nekontrolisanim vađenjem rečnih nanosa u Republici Srbiji na slivu reke Save, posebno su izraženi u srednjem i donjem toku reke Drine.
Protokol o upravljanju nanosom je potpisan 6. jula 2015. godine i njime se određuju osnovna načela održivog upravljanja nanosom, uvažavajući pri tom vodni režim, očuvanje prirodnih staništa i divlje flore i faune, kao i zahteve koji se postavljaju radi obezbeđivanja bezbedne plovidbe.
Države se protokolom obavezuju da će izraditi plan upravljanja nanosom u slivu reke Save i da će na godišnjem nivou razmenjivati informacije o planiranom iskopu nanosa. Obaveze iz protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivo upravljanje nanosom.
Zakonodavni okvir za realizaciju ovog protokola je uspostavljen propisima u oblasti upravljanja vodama, zaštite životne sredine i vodnog saobraćaja, pa će se sprovođenje protokola nakon potvrđivanja vršiti u okviru postojećih zakonskih rešenja i daljeg usklađivanja sa propisima Evropske unije, odnosno međunarodnim sporazumima.
Sprovođenje ovog protokola može da ima neposredno ili dugoročno uticaj na režim voda na slivu reke Save i na njenim pritokama, a posebno na režim voda u Republici Srbiji, najnizvodnijoj državi u slivu reke Save.
Primena ovog sporazuma omogućava i intenzivnije učešće u regionalnoj saradnji i na pripremi i sprovođenju projekata koji se odnose na upravljanje nanosom, što će se skupa dovesti da i ovo pitanje bude na bolji način regulisano u našoj zemlji. Zahvaljujem na pažnji.

Ja ću onako kako ste, uvaženi poslaniče, postavljali pitanja pokušati da odgovorim, mada prvo pitanje nema veze sa predloženim zakonom, ali obzirom na to da ste ga istakli i da ste prozvali Ministarstvo poljoprivrede, ja želim zarad javnosti da još jednom kažem.

Ministarstvo poljoprivrede raspolaže sredstvima koja mu budu opredeljena Zakonom o budžetu svake godine, negde u ovo doba do kraja novembra ili početka decembra. Vi ste ti koji usvajate Zakon o budžetu i u okviru Zakona o budžetu usvajate sredstva koja opredeljujete prema poljoprivredi.

Podsetiću vas da ste prošle godine vi, Narodna skupština, usvojili budžet za Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine i u okviru njega sredstva koja su namenjena subvencionisanju poljoprivrednika, tzv. agrarni budžet. Iznos agrarnog budžeta u ovoj godini, taj koji ste vi usvojili, je oko 24 milijarde dinara.

Ministarstvo poljoprivrede u ovom momentu nije isplatilo poljoprivrednicima oko četiri milijarde, što znači da je realizacija budžeta na jučerašnji dan oko 80%. To treba da znate dobro i vi i svi oni koji nas zbog toga zovu i nama pripisuju neku krivicu, kao da smo mi sredstva koja su opredeljena za subvencije dali u neku drugu svrhu, a ne prema poljoprivrednicima.

Moram da vam kažem, svaki dinar je išao poljoprivrednicima i tako će biti i tako mora da bude. Osamdeset posto realizacija budžeta, u ovom momentu, složićete se, nije malo, a ja sam uverena da će budžet biti realizovan, ako ne 100%, onda 99% do kraja ove godine, tekuća sredstva tekućeg budžeta.

Pri tome, želim da vam kažem, da u Upravi za agrarna plaćanja koja obrađuje zahteve naših poljoprivrednika radi 66 stalno zaposlenih i 15-ak njih po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Na jednog našeg zaposlenog dolazi 5.600 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U Evropi na jednog dolazi 250. Naši ljudi maksimalno se trude, rade i zalažu da svaki zahtev sa pažnjom obrade i često su zahtevi naših poljoprivrednika nepotpuni, nedostaje neki dokument, nedostaje negde neki potpis. Mi te zahteve ne vraćamo u smislu da ih odbacujemo, vraćamo ih samo u smislu da se dorade. To je ono što je istina.

Moram da kažem i to, pitaju se kako nisu isplaćena sredstva za 6.000 po hektaru? To su sredstva koja su više u odnosu na ono što je predviđeno agrarnim budžetom za ovu godinu. Kako je to više? Tako što mi ove godine planiramo budžet za sledeću godinu, pri tom svaki godine možemo da imamo tridesetak hiljada gazdinstava više ili manje, prosto ove godine planiramo nešto za sledeću godinu, što nije dobro i što se i u prethodnim godinama pokazalo kao loše zakonsko rešenje. To tako ne postoji nigde u Evropi, prosto u ovoj godini se isplaćuju subvencije za prethodnu godinu.

Znači zakonski nedostatak je takav da smo mi u ovoj godini uprkos usvojenim merama u smislu smanjenja hektara za subvencionisanje imali više hektara, odnosno više poljoprivrednih gazdinstava koja su iskoristila mogućnost da deobom gazdinstava i podelom hektara po članovima gazdinstava prosto ovu našu meru koja je usvojena prošle godine derogiraju. To je jedna duga priča, ali to nije problem samo Ministarstva poljoprivrede, to je problem i naše Vlade.

Mi želimo da i pored toga što je napravljen jedan ovakav presedan od strane naših poljoprivrednika od kojih mi to ne očekujemo, već očekujemo da budemo dobri partneri i naravno nisu to svi, nego je jedan broj to zloupotrebio, mi sada tražimo način da ovaj problem prevaziđemo, ali svakako u narednim godinama se moraju ponuditi nova rešenja za narednu godinu, da nikada više ne dođemo u ovakvu situaciju. To je ono što je istina, nije korektno i nije u redu i nije istina da Ministarstvo poljoprivrede duguje. Ne duguje niko. To je budžet koji je opredeljen ministarstvu i mi ga realizujemo. Realizovan je 80% a 100% će biti do kraja godine. Ovo je nešto novo sa čime se suočava i ministarstvo i Vlada koja želi da ovo stanje prevaziđe i da pripremi takvu situaciju da se ovo više ne ponavlja, a nažalost ponavljalo se prethodnih godina. Toliko o subvencijama.

Pominjali ste subvencije još u delu da podstaknemo podizanje novih zasada voća, novih zasada šljiva itd, moram da kažem, mi to već imamo. Stimulišemo i podstičemo obradu zemljišta i nabavku sadnica i nabavku naslona, protivgradnu zaštitu, zaštitu od biljnih bolesti i štetočina. Pitanje je koliko to sada proizvođači hoće da koriste, na žalost u prethodnim godinama najviše je bilo onih koji su zainteresovani za ovih 6.000 po hektaru, da tako kažem. Malo je onih koji su zainteresovani za investicije, jer mi u ovom delu investicionom nikada nemamo problem, uvek imamo dovoljno para, često nemamo dovoljno onih koji su zainteresovani.

Da se vratim na predloženi zakon. Zakon je u potpunosti jasan, zakon želi da pojednostavi pravila za registraciju, želi da pojednostavi pravila same te proizvodnje, želi da smanji sivu ekonomiju i želi da poveća broj registrovanih proizvođača. Zbog čega? Zbog toga što mi imamo veliku proizvodnju u sivoj zoni, oko 22,5 miliona litara proizvedeno rakije raznih voćnih vrsta u ovoj godini, a naše procene i naša saznanja sa terena kažu da je ta proizvodnja čak 80 miliona. Znači registrovana tek jedna četvrtina.

Postavlja se pitanje šta se dešava sa ovom realnom proizvodnjom koja nije registrovana? Nije teško zaključiti da ovaj sadašnji zakon koji mi želimo da promenimo prosto ne daje mogućnost da se legalno ti viškovi nađu u prometu, već verovatno na neki nelegalan način, odnosno u sivoj zoni, u sivoj ekonomiji se taj višak nekako plasira.

Mi želimo to da promenimo, želimo da mali proizvođač, znači svaki onaj koji ima višak proizvedene rakije, proizvedenog alkoholnog pića, taj višak legalno plasira. Zašto? Zato što mi želimo da taj proizvod pre svega bude kontrolisan, da bude zdravstveno bezbedan za potrošače. Drugo, da ovaj proizvođač ne bude u sivoj zoni, nego da bude u legalnoj zoni, da on svoj proizvod plasira, da imamo sirovinsku bazu koja će značiti veći izvozni potencijal Srbije, kada se radi o jakim alkoholnim pićima.

Šta to za jedno fizičko lice, proizvođača znači? To znači da će on moći da proizvodi rakiju, da peče rakiju kao i do sada, neće morati da ispunjava sve one krute i stroge zahteve iz ovog važećeg zakona. On će proizvoditi, svoj proizvod će moći da plasira tako što ga prodaje registrovanom proizvođaču koji ga dalje dorađuje. Zašto? Zato što taj registrovani proizvođač sada garantuje kvalitet i garantuje zdravstvenu bezbednost. To je jedna mogućnost.

Druga mogućnost je da sam proizvođač kao fizičko lice se samo registruje pa da on bude registrovani proizvođač. Potrebno je da se prijavi u APR, da plati određenu taksu od par hiljada, zatim se prijavljuje u registar proizvođača alkoholnih pića koje vodi ministarstvo i sada on dalje proizvodi, dalje prometuje, dalje plasira ali on snosi i odgovornost za kvalitet i zdravstvenu bezbednost. Ovim zakonom mi garantujemo zdravstvenu bezbednost. Svaki mali proizvođač, svako fizičko lice koje je spremno da plati tu taksu i da uđe u ovaj krug privrednih subjekata i da vodi računa o bezbednosti, da bude odgovoran, mi pozdravljamo i on je dobro došao, a oni drugi koji još uvek nisu dovoljno jaki, oni će taj zadatak ispuniti preko registrovanih proizvođača.

Mi želimo ove viškove u legalne tokove, želimo da mali proizvođača od tih svojih viškova imaju prihode, želimo da povećaju proizvodnju, da bolje uposle svoje voćnjake, članove svoje porodice kao radnu snagu itd. a opet da registrovani proizvođači postanu ozbiljniji, da budu jači, da imaju više proizvoda i kao takvi oni će moći sigurno lakše da plasiraju svoj proizvod na tržište, bilo da se radi o tržištu Srbije, bilo da se radi o inostranim tržištima. Pri tom, sa ovolikim potencijalima u proizvodnji voća i sa ovolikom tradicijom, viševekovnom tradicijom u proizvodnji jakih alkoholnih pića, Srbija ima negativan saldo kada se radi o izvozu i uvozu jakih alkoholnih pića. Mi to želimo da promenimo i uvereni smo da je ovo pravi put i nema drugog načina.

Tako da želim da otklonim i vaše sumnje i sumnje svih gledalaca da mi ovim nešto komplikujemo. Ne, naprotiv mi njima činimo da njihova proizvodnja se plasira, da budu manji troškovi, da budu konkurentni. Neće imati obavezu kao što je to u ovom sadašnjem zakonu koji menjamo i koji je nametao da imaju tehnologa u stalnom radnom odnosu u toku cele godine, jer smo shvatili da to nije neophodno, pošto je to proizvodnja sezonskog karaktera i sada želimo da im maksimalno sve olakšamo, ali oni su odgovorni za kvalitet i bezbednost.

Prema tome, oni će gotov proizvod izneti na tržište. Taj proizvod mora biti apsolutno zbog potrošača zdravstveno bezbedan. Sve drugo može da bude stvar korišćenja raspoloživih potencija. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pre svega, želim da izrazim svoje zadovoljstvo i zadovoljstvo mojih saradnika što je dosadašnja rasprava protekla u ovakvom tonu. Ovo je samo potvrda velike saglasnosti među nama da se radi o jednom izuzetno kvalitetnom zakonu i da ona pitanja i oni predlozi koji su se ovde čuli su zaista najiskreniji, najdobronamerniji i u tom smislu, na kraju, mogu da obećam poslaniku Pavićeviću da ćemo sve predložene amandmane sa pažnjom pročitati, sa pažnjom analizirati, jer zaista shvatamo dobru nameru. Nama je cilj da uz onu desetku koju smo dobili od Evropske komisije, od naših poslanika dobijemo 10 plus.
Sada želim da se samo kratko osvrnem na neka pitanja koja su postavili poslanici pre gospodina Pavićevića. Naravno, pri tom želim da kažem da će biti kratak osvrt, a da očekujem da u danu za raspravu po amandmanima i na ova sva pojedinačna pitanja opsežno damo sve odgovore, kako bi svima bilo jasno o čemu se radi u najvećoj mogućoj meri, a pre svega, da bi našim proizvođačima koji su životno zainteresovani za ovaj zakon to isto bilo i jasnije nego svima nama.
Zbog toga ću se samo kratko osvrnuti na neke od diskusija narodnih poslanika. Pre svega, gospodin Marinković iz poslaničke grupe DS je istakao, uz sve ove pohvale, pitanje zbog čega zakon ne predviđa kontrolu one proizvodnje koja je namenjena za sopstvene potrebe proizvođača. Prosto i jednostavno, mi smo zaduženi da brinemo o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda koji ima karakter robe, koji se nađe na tržištu i koji je namenjen potrošačima na tržištu. Mi ne možemo da ulazimo u sopstvenu i vlastitu proizvodnju svakog pojedinačnog proizvođača, fizičkog lica koje ne želi da taj svoj proizvod dalje plasira. On proizvodi za sebe, za svoju porodicu, za svoje goste, jer ukoliko bismo ušli u ovakvu jednu obavezu da kontrolišemo ono što će on ponuditi svojoj porodici, svojim gostima, morali bi po istom principu da kontrolišemo i proizvodnju džema, slatkog, ajvara i slično. Prosto i jednostavno da znate šta otprilike ovaj zakon predviđa, a šta ne može, jer nije u skladu sa onim što je u duhu zakona.
Gospodin Marinković, a i neki poslanici pre njega, mislim gospodin Arpad, postavio je pitanje rokova, zašto je rok za prihvatanje zaštite geografske oznake godinu dana, zašto smo tako dug rok odredili za ovaj posao koji će biti u nadležnosti ministarstva.
Predvideli smo rok do godinu dana, što znači da ovaj rok može biti i kraći. Ukoliko je zahtev potpun, ukoliko postoji saglasnost svih ovih koji su zainteresovani za oznaku geografskog porekla rakije na nekom području, lokalitetu, onda nema razloga da bude godinu dana, onda će ceo posao biti završen za mesec dana. Međutim, u situaciji kada imamo različita mišljenja, kada imamo suprotstavljene ideje, mi onda moramo postepeno i polako da rešavamo pitanje zaštite oznake geografskog porekla, pošto ona više neće biti individulano vlasništvo, ona je sada kolektivno vlasništvo velike grupe proizvođača sa određenog područja.
Naš interes je da javnost bude u potpunosti upoznata, da čujemo različita mišljenja i da od tih različitih mišljenja napravimo jedno koje će biti prihvatljivo za sve potencijalne aktere i učesnike u proizvodnji proizvoda sa oznakom geografskog porekla, jer praktično ova oznaka se jednom dobija za svagda, za period koji sledi ispred svih ovih proizvođača. To je razlog zbog čega mi određujemo do godinu dana i ocenjujemo da je i u ovakvim slučajevima, koji za nas neće biti jednostavni, dovoljno godinu dana da se ceo ovaj proces zaokruži i da se prosto sve dileme, nedoumice, razmimoilaženja između naših proizvođača, a svi su nam važni na tom području, da se raščiste, da budemo medijatori i da dođemo do prihvatljivog rešenja za sve.
Što se tiče gospodina Milisavljevića iz poslaničke grupe DS, on je diskutovao na temu uopšte da li nam je potreban Zakon o alkoholnim pićima ili uopšte o alkoholnim pićima ne treba govoriti. Ja sada zarad javnosti i vas poslanika moram da kažem da pitanje štetnosti konzumiranja alkoholnih pića, pitanje nivoa koji je dozvoljen i koji nije štetan je pitanje zaista za jednu drugu profesiju. Slažem se s tim da je ovo pitanje pre svega zdravstvenih radnika, to je sasvim jasno, ali svima nama je jasno da na svim meridijanima kroz istoriju, kroz vek i vekove iza nas, na svim nivoima u smislu socijalnog statusa, od onih najsiromašnijih slojeva do onih najbogatijih, konzumira se alkoholno piće. Stručnjaci u zdravstvu treba da kažu da li je štetno ili nije, u kojoj meri je štetno, a u kojoj nije. Isto tako kao što kažu da je lek lek samo u određenoj dozi, a čim pređe tu određenu dozu, on više nije lek, nego je otrov.
Dakle, mi se ne bavimo tom problematikom i tim pitanjem. Mi se bavimo pitanjem kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda koji se nađe u prodavnicama, na trgovačkim rafovima, koji bude dostupan našem potrošaču. Taj proizvod mora da bude zdravstveno bezbedan, kvalitetan i to je naš zadatak, da to što se nađe u legalnim tokovima prodaje bude apsolutno bezbedno po naše potrošače, naše građane.
Što se tiče primedbi Ivana Karića, nisu primedbe, više su komentari i sugestije u smislu da zakon jeste dobar, ali uvek može biti bolji. Je li tako? Rekli ste da bi bilo zgodno i dobro da država pomogne u materijalnom smislu, da finansira analize kvaliteta alkoholnih pića koja se nađu u prodaji. Moram da kažem da mi već imamo pravilnik kojim finansiramo, odnosno regresiramo deo utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta. Taj pravilnik, za alkoholna pića koja nisu sa oznakom geo porekla, predviđa subvencionisanje 40-55% troškova, i to za pet uzoraka u toku godine. Ako se radi o alkoholnim pićima sa oznakom geografskog porekla, subvencionisanje je veće, povraćaj utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta je u iznosu od 50 do 60% i u tim slučajevima mi subvencionišemo analize za 10 uzoraka.
Naravno, prihvatamo vašu sugestiju da uvek treba i više i značajnije subvencije, ali vi znate, kao što smo čuli malopre i od kolega poslanika, uvek je malo sredstava u odnosu na ono što bi sve želeli da podržimo, da subvencionišemo i da pomognemo. Prosto se trudimo da za svaku granu poljoprivredne proizvodnje, za svaki sektor opredelimo određena sredstva, odnosno maksimalno onoliko koliko je to nama u mogućnosti i koliko nam je na raspolaganju.
U svakom slučaju, zahvaljujem se poslaniku Kariću na prilici da naši gledaoci, naši poslanici budu još jednom dobro informisani i o protokolu koji je takođe važan, o protokolu koji danas usvajamo u formi Zakona o upravljanju nanosom u okvirnom slivu reke Save. Dakle, protokolu koji znači zajedničku prekograničnu, regionalnu saradnju za dobro upravljanje vodnim tokovima u cilju zaštite prirodnih resursa. Svojim izlaganjem pomogli ste i nama, da tako kažem, da ovaj protokol na pravi način predstavimo našoj javnosti i ja vam se u to ime zahvaljujem.
Svim poslanicima koji su do sada učestvovali u raspravi se zahvaljujem od srca, a zahvaljujem se i onima koji će učestvovati u daljem toku sednice. Očekujem da isto ovako razgovaramo i u četvrtak, kada bude rasprava u pojedinostima, rasprava o amandmanima. Još jednom obećavam veliku pažnju i spremnost da sve ono što je u amandmanu suštinsko, što je dobro, što je kvalitetno, i prihvatimo. Hvala lepo.

Mi smo pažljivo razmotrili predlog ovog amandmana i moram da vam kažem da bez obzira na vaše sadašnje tumačenje i obrazlaganje razloga zbog kojih vi predlažete da se deo predloženog člana obriše, moram da kažem da mi sa ovakvim rešenjem želimo da zaista određene površine, šume, odnosno šumskog zemljišta zadržimo u registru šumskog zemljišta, a jasno se zna na koje se to zemljište odnosi.

Dakle, na one čistine koje ostaju posle određenih prirodnih nepogoda, posle požara, posle recimo ledoloma, posle nekih aktivnosti čoveka koje su nedozvoljene, kao što je bespravna seča, dakle, šumsko zemljište ostaje u opsegu, odnosno u planskim dokumentima kao šuma, kao šumsko zemljište zato što znamo da će to zemljište i očekujemo da će to zemljište ponovo da obraste šumom, odnosno biće šuma. To je razlog koji smo mi naveli, jer zaista prirodne nepogode ne mogu da budu razlog da vi sada neku površinu koja je bila šuma više ne tretiramo kao takvu, s obzirom da kao što sam rekla, da se radi o šumskom zemljištu.

Osim toga, vi u predlogu ovog amandmana u ovom delu koji se odnosi na deo koji treba brisati kažete – kao i ljudskim delovanjem ili iz prirodnih razloga, privremeno neobrasle površine na kojima se ne očekuje da će se prirodnim putem ili veštački ponovo uspostaviti šuma.

Znači, ova rečca „ne“ ispred ne stoji u našem predlogu zakona. Tako da je to jedna i tehnička greška, a nadam se da vam je namera koju mi promovišemo kroz ovaj član i kroz ovaj zakon, sada malo jasnija. Hvala.

Predsedavajući me podseća na dva minuta koja sam malopre utrošili, ali zahvaljujem se što mi je dao priliku da vam odgovorim.

Mi smo prihvatili amandman gospodina Petrića, narodnog poslanika koji je predložio da se u članu 1. stav 2. brišu reči: „se očekuje da“, tako da je taj amandman prihvaćen i ova vaša sugestija je uvažena kroz amandman gospodina Petrića. Hvala.

Za mnoge predloge koje ste vi sada izrekli ovaj naš zakon pruža mogućnosti. Naime, ne stvara ograničenja u pogledu širenja šumarstva, u pogledu pošumljavanja i u pogledu afirmacije pojedinih privrednih delatnosti u okviru šumarstva kao grane privrede.

Mi smo odbili amandman da se u Predlog zakona posebno unese odredba: „šume sa kratkim periodom ophodnje za biomasu za energetske potrebe“, ne zato što smo smatrali da nije dobar amandman i ne zato što mi ne želimo da podržimo i pomognemo ovaj vid šumarstva, već zato što struka kaže da su to šume sastavni deo privrednih šuma i da njihovo posebno isticanje, iako smatram, kao što i vi smatrate, da bi to možda bilo i dobro da se posebno istaknu, ali struka kaže da nije dobro iz razloga što se one podrazumevaju. Takođe, pravo kaže da nije dobro nešto dodavati što se podrazumeva, jer se narušava funkcionalnost i koncept zakona.

Dakle, u potpunosti ovakav predlog podržava vaš amandman i nema razloga da bude nekog nesporazuma. Dakle, šume sa kratkim periodom ophodnje za bioenergiju i energetske potrebe su sadržane u predlogu našeg zakona.

Poštovani narodni poslanici, želim da vam kažem da, kao što se i mi pripremamo za svaki zakon pažljivo i želimo da ga što bolje vama predstavimo i javnosti, očekujemo i od vas, posebno kada uzimate učešće u diskusiji, da makar sa malo pažnje pogledate zakon.

Ovde se velika diskusija razvila oko šuma sa kratkim proizvodnim ciklusom, odnosno brzorastućih šuma. Dragi moji poslanici, u važećem zakonu, član 33, podrazumeva i prepoznaje, na da podrazumeva, nego prepoznaje ove šume. Ovaj član važećeg zakona nije bio predmet izmene i u našem zakonu, dosadašnjem i narednom, član 33. znači brzorastuće šume, šume sa kratkim proizvodnim ciklusom, šume namenjene za bio energiju, odnosno proizvodnju biomase.

Amandman oko koga se razvila ovolika diskusija je amandman gde je meni spočitano da sam rekla da se podrazumeva. Tačno. Privredne šume podrazumevaju više tipova šuma, a među njima i šume za proizvodnju biomase. To nisu rekli pravnici i nisam rekla ja, već je rekla šumarska struka i šumarska nauka. Cela ova priča, da je zakon pažljivije čitan, ne bi sigurno morala da bude ispričana.

Drugo, što se tiče subvencija, u načelnoj raspravi smo razgovarali i govorili da postoji Fond za šume na republičkom nivou, na pokrajinskom nivou, da u ovom slučaju nije samo problem u subvencija, dakle u davanju sredstava i pomoći.

Još nešto što treba znati, ovde se govori o tome kakvo je stanje šumarstva danas.

Godine 2010. je donet zakon, postoje podaci. Volela bih da svi poslanici, koji izražavaju ovakvu zabrinutost za stanje u šumarstvu, vide šta su posledice zakona iz 2010. godine. Hvala lepo.

Suština je da se ne menja namena šumskog zemljišta. Dakle, ovo se radi o čistoj seči u uskom pojasu za posebne infrastrukturne objekte koji su u opštem javnom interesu čiji je interes veći nego što bi bila naknada.

Kada bismo uzeli naknadu za tako malu površinu, kada bismo je odredili, je li tako, to bi značilo da mi ovo zemljište prevodimo u neku drugu kategoriju, u građevinsko, u poljoprivredno, itd. Ali, to se neće desiti i ne dešava se sa ovim našim predlogom zato što ostaje šumsko zemljište.

Radi se, dakle, o uskom pojasu, o linijskim objektima, o čistoj seči, a vi dobro znate da, recimo, ispod dalekovoda imamo šumsko zemljište i mogu da rastu četinari.

Prosto, želim da znate da je suština amandmana u tome da ne želimo naknadu, jer ne želimo da menjamo namenu šumskog zemljišta.

Želela bih samo da kažem da su prihvaćeni amandmani zaista amandmani koji se odnose na slovne greške ili čak greške u padežu, ali greške koje su rezultat vašeg nedovoljnog razumevanja, a opet želela bih da kažem da svaki zakon nakon usvajanja u skupštinskoj proceduri ide na doradu. To su te pravno-tehničke redakcije pre nego što bude objavljen u „Službenom glasniku“, tako da moja zahvalnost vama je u ime onih koji bi trebali to da rade posle nas.

Znači, vi ste im u svakom slučaju dobro pomogli, dosta ste im pomogli, ne moraju da budu tako budni, jer vi zaista svaki zarez otkrijete tamo gde ga nema. U tom smislu, hoću da kažem koja je suština vaših amandmana. Još jednom vam se zahvaljujem u ime onih kojima olakšavate posao.

Poštovani poslaniče, cenim vaše razmišljanje i mislim da imate pravo da budete uvereni da je vaš predlog bolji u odnosu na naš, ali ono što je nas rukovodilo kada smo predložili ovakvu odredbu člana zakona, Predloga zakona, to je da Vlada sprovodi politiku u različitim sektorima. Dakle, Vlada sprovodi politiku i u Sektoru šumarstva. Pri tome treba imati u vidu da se radi o jednom strateškom dokumentu, dokumentu koji je usko specijalizovan, hoću da kažem da je struka ta koja ga preporučuje i predlaže Vladi. Dakle, strateški dokument sa Akcionim planom, mislim da je naše rešenje u ovom slučaju celishodnije, a opet kažem da cenim vaše mišljenje, ali prosto mi smo ostali pri ovom uverenju da je za praktično rešenje mnogo bolje i celishodnije.

Želim samo da kratko pojasnim. Ono što vi predlažete ovim amandmanima, istina, vi ste već to u jednom delu i rekli, vi predlažete i novi koncept upravljanja i novi koncept finansiranja. To su zaista velike promene, sistemske promene, promene koje, da bi bile predložene, moraju da budu predmet jedne široke analize, intersektorske analize, gde bi se morala uključiti i politika i ekonomija. Mi za sada za to nismo imali dovoljno vremena, zato smo i predložili zakon o izmenama i dopunama važećeg Zakona o šumama iz 2010. godine. O tome sam govorila i u raspravi u načelu.

Dakle, želeli smo da što je moguće brže stvorimo pravni okvir za rešavanje inače, moramo priznati da smo se svi zajedno ovde složili, gorućih problema u oblasti šumarstva. Uz svo uvažavanje svih vaših predloga, budite uvereni da će oni sigurno biti analizirani u narednom periodu i sigurno, kada se steknu okolnosti, odnosno kada se postigne saglasnost sa svim relevantnim činiocima u društvu, a kao što sam rekla, pre svega mislim na Ministarstvo finansija, odnosno ekonomiju, i na politiku, sigurno ćemo imati i novi predlog zakona koji će uvažiti ove vaše preporuke. Hvala lepo.

Mislim da se nismo maločas dobro razumeli. Nisam želela da kažem da ovaj zakon nije sistemski i da nije dobar. Naprotiv, on je sistemski, ali samo za ona rešenja u okviru dva amandmana koja vi predlažete rekla sam da nije dovoljno sistemski, da nije dovoljno spreman da njih analizira bez jednog dužeg vremenskog perioda i većeg broja učesnika u toj analizi.

Šta ste vi predložili? Vi ste predložili nove subjekte koji upravljaju šumama. Mi ovim zakonom to nismo želeli da radimo iz jednostavnog razloga što je ovaj zakon trebao da prepozna stanje na terenu, a to znači da je država Srbija formirala javna preduzeća za upravljanje državnim šumama, da u našoj zemlji postoje i javnokomunalna preduzeća u mnogim gradovima, koja brinu o šumama na teritoriji tih gradova. I to smo prepoznali, to nije postojalo u prethodnom zakonu. Naravno, prepoznali smo i naučne institucije i fakultete koji takođe upravljaju određenim površinama šuma u državnoj svojini, a sada su one prepoznate kao te koje će sa njima gazdovati. To je kada se radi o jednom vašem predlogu, za koji sam ja rekla da mi u ovom momentu nismo mogli da idemo u te izmene zato što ne znamo šta će reći građani Srbije.

Takođe, jedan od vaših predloga bio je i osiguranje i reosiguranje. I za to sam rekla da bi i to trebalo u narednom periodu analizirati sa više aspekata. To je jedino što vi predlažete, a što ja kažem da ima osnova za analizu i za razmatranje u narednom periodu. Ne znam šta bi na to rekla struka i šta bi rekli građani Srbije.

Što se tiče sistemskih zakona u oblasti životne sredine, trebaju nam, nedostaju nam, vi kažete. Vi znate, ja sam nedavno bila i najavila sam zakone iz oblasti životne sredine, ali isto tako treba da znate da se direktive u životnoj sredini na nivou EU vrlo brzo menjaju i da zakoni zahtevaju jednu dinamičnu izmenu. Tako da, nema sistemskih zakona koji će imati jedno trajanje u nedogled. Zahvaljujem.

Kada pominjete naknade želim samo da vas podsetim pričali smo i pre dva dana o njima i zbog vas, ali i zbog javnosti da kažem mi sa ovim predlogom zakona nismo uređivali pitanje naknada, jedino čime smo se bavili, a kada se radi o naknadama jeste osnova za utvrđivanje naknada za korišćenje drveta u privredne ili druge svrhe.

Do sada osnova je bila prihod od gazdovanja šuma, a mi sada predlažemo prihod od korišćenja šuma, pri tom uvažavamo činjenicu da je gazdovanje jedan širi pojam i da prihod koji se po tom osnovu ostvaruje veći u odnosu na prihod od korišćenja šuma.

Što se tiče svih ostalih stvari koje se odnose na naknade one će biti uređene posebnim sistemskim zakonom, zakonom o naknadama za korišćenje prirodnih dobara, prirodnih resursa i tada ćete imati priliku da možda nešto od ovoga što ste danas rekli kada budete zakon o proceduri da i kažete, jer imaćete tada možda i smisla, a za nas zaista sada to nema smisla, jer mi prosto ta pitanja ne uređujemo.

Još, zarad istine i za radi javnosti to je da mi nemamo nameru nikako da sa ovim rešenjima nametnemo našim šumarima, našim sopstvenicima, našim korisnicima, neki veći namet, odnosno neku veću obavezu u smislu novčanih sredstava, odnosno davanja.

Hvala vam za pominjanje Šapca, tačno je vi ste pridobili potpise, ali ja moram da vas podsetim da smo mi pre nego što ste vi pribavili potpise, prošle godine u ovo doba, obratili se Vladi i ministru finansija sa željom da nam opredeli sredstva za rešavanje pitanja zbrinjavanja opasnog industrijskog otpada. Niko do tada se nije tim otpadom bavio. I, želim da kažem da smo naišli na razumevanje. Opredeljena su sredstva tada kada ste vi nama poslali peticiju da nije bilo ovog našeg prethodnog delovanja, prethodne aktivnosti, sasvim sigurno da ne bismo mogli u ovoj godini da završimo posao. Ovako smo završili i u Šapcu, i na još deset lokacija.

Želim da se zahvalim na kraju današnje rasprave svim narodnim poslanicima.