Poštovani narodni poslaniče, želim da još jednom ponovim ono što sam vam odgovorila i kada smo imali konsultacije koje ste i vi sada pomenuli, dakle, apsolutno nisu tačne vaše tvrdnje da je zakon pripreman po hitnom postupku. Vi ste rekli u kontekstu predizborne kampanje svi smo nešto vredniji i dostavljamo zakone po hitnom postupku, bez konsultacija sa poljoprivrednicima, ako sam ja to dobro razumela.
Ali, dobro, ako i niste rekli, možda je ovo prilika da kažem. Ovaj zakon se zaista dosta dugo sprema. U njegovoj pripremi su učestvovali poljoprivrednici, učestvovali su predstavnici udruženja, učestvovala je naučna i stručna javnost. Nismo pokazivali dokumentaciju kojom sve ovo argumentovano potkrepljujemo i spremni smo i danas da to uradimo.
Za ovaj zakon je organizovana transparentna javna rasprava. U okviru javne rasprave devet je bilo radnih sastanaka sa svima onima koji su bili zainteresovani. Nakon završene javne rasprave imali smo takođe dovoljno prostora i vremena da saslušamo ponovo i u usmenom izlaganju sve one koji su zainteresovani za pojedine odredbe zakona i da sve ono što je moguće i što je bilo prihvatljivo i ugradimo u predložen zakon koji danas mi ovde razmatramo.
Pritom, ja sam više puta govorila, zaista nije lako postići konsenzus i da svi budu zadovoljni, s obzirom na sve specifičnosti poljoprivrede Srbije i na male i na velike i na ratare i na stočare i na centralni deo i na vojvođanski deo, dakle svima nije se bilo moguće izaći u potpunosti u susret.
Vi kažete – ostaće desetine hiljada gazdinstava ili porodica, kao posledica ovog zakona, ostaće bez mogućnosti da obrađuje zemlju. Gospodine Čanak, evo prema našim podacima, svega 4.485 gazdinstava u Vojvodini zakupljuje zemlju, u centralnoj Srbiji 778 gazdinstava, znači ukupno tek nešto oko 5.200 gazdinstava. Pritom, vi dobro znate da Srbija raspolaže sa oko 360.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja apliciraju za neku vrstu podsticaja, odnosno subvencija kod ministarstva i kod Vlade Republike Srbije.
Dakle, ne razumem kako ste došli do toga, koja je ta matematika, kako ste to vi izračunali? Pritom, od ovih 5.300 gazdinstava, gotovo sam sigurna da nijedno neće ostati bez mogućnosti da ponovo zakupi zemlju. Vi kažete 30% za investicije i zašto pravna lica? Do 30%, dakle jeste predvideo zakon, pravna lica ovaj zakon predviđa zato što su fizička lica već predviđena.
Važećim zakonom mi to nismo promenili. Znači, svi će imati mogućnost da apliciraju za tu zemlju. Još jednom podvlačim, svako može da dođe i da pogleda podatke i da vidi da li je moguće da će ovaj zakon dovesti do toga da od 260.000 hektara koliko je trenutno zakupljeno, sledeće godine bude zakupljeno svih 830.000 hektara, pa mi bi bili srećni da to tako bude, ali to neće biti. Mi smo toga svesni.
Postavljate pitanje – mi nismo dovoljno odgovorni prema malim i prema srednjim poljoprivrednicima. Molim vas, mi prvi put, prvi put Vlada nudi malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe deo državne zemlje. Znate li kako se takav program zove u Mađarskoj? Evo, trenutno je aktuelan u Mađarskoj. Tamo kažu – program Vlade Mađarske „Zemlja seljacima“ i svi su apsolutno zadovoljni. Zadovoljni su seljaci. Mi hoćemo našeg malog poljoprivrednika da pomognemo, i to moram da kažem da je bila njihova inicijativa.
Tačno je da sam ja rekla da ovaj period od pet godina nije neko naročito srećno rešenje, ali je tačno i to da su moji saradnici u dubokim pregovorima sa komercijalnim bankama, sa velikim evropskim bankama koje će ući i koje će pomoći i podržati finansiranje kupovine zemlje. Pri tom, gospodine, vi znate da nije cena zemlje svuda ista u svakom delu Srbije, u svakom području, u svakom ataru. Takođe, znate i da naši poljoprivrednici, oni mali, koji žive pošteno od svog rada, da svi oni ne očekuju da odmah kupe 20 hektara. Verovatno će većina njih biti zadovoljna sa tri, sa četiri, sa pet hektara. Pri tom, postoje neki predlozi od narodnih poslanika koje smo videli sad pre početka sednice da se taj rok i produži. Verujem da će Vlada i pokušati da izađe u susret njima. Mi ćemo se svi založiti, ali videćemo šta će na kraju biti rezultat.
Dakle, naša obaveza je da pomognemo malog, srednjeg poljoprivrednika. Oni, ti do 30 hektara, čine 97% ili više od 97% naših poljoprivrednih gazdinstava. Nije to sada naša obaveza i naš predizborni hit. To je obaveza koja je propisana Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Podsetiću vas da je tu Strategiju usvojila Vlada Republike Srbije. U njoj jasno piše da ćemo mi svoju prehrambenu sigurnost bazirati na domaćem poljoprivredniku, na srpskom seljaku i da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da njega ojačamo da bude spremniji i sposobniji za tržišnu utakmicu.
Nije nam lako, obzirom na sve ono što smo nasledili, na ono što sam malo pre rekla, vezane nam ruke i noge, terate nas da plivamo, a vi usput smeškate se i čekate kada ćemo da potonemo. Pri tom, molim vas, nemojte da menjate teze, nemojte da širite dezinformacije, neistine. Naši poljoprivrednici moraju od nas, to je naša obaveza, i od vas kao opozicionih poslanika i od nas, da dobijaju prave informacije.
Da li je ovo, gospodine Čanak, prava informacija? Da li su ovo naši poljoprivrednici morali da dobiju i da čitaju? Zašto oni moraju da budu danas zabrinuti? Pri tom, želim još samo to da kažem, prosto da se zna, mi smo imali konsultacije sa gotovo svim poslaničkim grupama. Vi ste bili i postavljali mnogo pitanja. Ja sam na pitanja odgovarala. Ja sam vama postavila jedno pitanje – dobro, gospodine Čanak, kada je tako kako vi pričate, dajte, molim vas, pomognite nam, verujem ja da vi volite poljoprivrednike, da želite dobro našoj poljoprivredi isto kao i mi, dajte, posavetujte nas šta da uradimo? Vi ste tada rekli – u redu, dobićete naš predlog za tri dana, čak naši pravnici će to uraditi, pa ćemo vam proslediti. Posle toga, neki vaši poslanici su u onom drugom neformalnom delu prišli i rekli – dobićete predlog. Mesec dana, mi predloga nemamo.
Dakle, ovo su naša rešenja. Niste nam dostavili svoja. O vašim nemamo šta da govorimo. Vi samo umete da kritikujete, a nemate rešenje. Molim vas da budemo krajnje tolerantni, da budemo odgovorni prema poljoprivrednicima. Ništa oni neće dobiti ako budemo mi rekli – mi vas molimo, mi vas branimo, a ovi sada hoće nešto drugo da urade što nije dobro za vas.
Sve što nije dobro za njih, već je urađeno. Ovo je sada pokušaj spašavanja onoga što se spasiti može i biće uspešno, mi u to ne sumnjamo.

Samo kratko.
Kažete – više se izdaje u Vojvodini zemlje državne. Tačno je to, ali prema podacima na teritoriji Vojvodine, državnog poljoprivrednog zemljišta je 460 hiljada hektara, od toga u zakupu 230 hiljada hektara, što znači da je 50% siva zona.
Što se tiče inspektora, tačno je da ne možemo da se pohvalimo brojem inspektora, ali nije tačno da je njih četiri. Njih je 18 i oni pokrivaju po potrebi i oni iz centralne Srbije su u Vojvodini, kao što su iz Vojvodine u centralnoj Srbiji.
Što se tiče isplata subvencija, sve ono što ste vi prošle godine kao parlament izglasali i što ste opredelili kao agrarni budžet, gospodine Čanak, u 90% je isplaćeno, a ostalo će biti isplaćeno u narednim danima, zahvaljujući želji Vlade da i dodatno pomogne poljoprivredne proizvođače.

Poštovani poslanici, apsolutno nije istina da je zakon leks specijalis. Zakon je pripreman duži vremenski period. U pripremi su učestvovala poljoprivredna udruženja, nauka, učestvovala je struka.
Prema tome, ni reči o tome da je nešto rađeno preko noći, ni reči o tome da je nešto rađeno po hitnom postupku, ni reči o tome da se radi o „Tenisovom zakonu“.
Radi se o zakonu kojim želimo da uvedemo red, i radi se o zakonu kojim želimo da popravimo ono što se popraviti može. Malopre su poslanici, pojedini govorili o tome kakvo je stanje zatečeno, koliko je poljoprivrednih kombinata uništeno, koliko je nestalo poljoprivrednih dobara, kako se to desilo?
Mi imamo podatke od 2002. godine do 2011. godine, poljoprivredni kombinati su polako nestajali, na aukcijama, kroz tenderske procedure, nestajala poljoprivredna zemlja, najkvalitetnija, završavala u rukama bogatih pojedinaca.
Vi danas kažete, to su tajkuni i mi radimo za tajkune. Vreme je jednom da neko kaže ko su tajkuni i imaju li oni ime i prezime? Otkud smo mi zatekli te tajkune?
Vi kažete, mi hoćemo sada za neke naše prijatelje, za neke naše poslovne partnere, da damo najbolju zemlju. Nije tačno.
Mi hoćemo da državnu zemlju damo da rade i naši poljoprivrednici, ali i oni koji su spremni da ulože sredstva da povratimo ono što se povratiti može, da povratimo prerađivačke kapacitete, da povratimo hladnjače, mlekare, itd. Zašto?
Zato što su one važne za našu poljoprivredu. Vi dobro znate da ste nam stub razvoja poljoprivrede u Srbiji uništili i mi moramo početi od nečega, a pri tom nećemo da ugrozimo našeg domaćeg malog poljoprivrednika, za koga sam malopre rekla da na njemu baziramo svoju agrarnu politiku i na njega računamo u budućnosti. Kažete, vi nama da mi sada hoćemo da damo na 30 godina zemlju državnu u zakup?
Gospodine Stefanoviću, taj rok zakupa je isti i za pravo prvenstva i za pravo preče i za sve one koji učestvuju u javnom nadmetanju. Moram da vam kažem, do sada je važilo da bude, rok zakupa, moglo je državno zemljište da se zakupi do 20 godina. Zašto smo povećali do 30 godina? Zato što su to tražili naši stočari.
Evo gospodo, korpus delikt, oni su, pošto su svi učestvovali u pripremi ovog zakona oni su kao svoj zahtev istakli to da, i to prvi zahtev, da rok zakupa bude 30 godina, zbog toga što smatraju da je to optimalno vreme kada oni sredstva koja ulažu u farme, u male prerađivačke objekte za preradu mleka, mesa itd, da je to vreme za koje oni mogu da povrate uloženo.
Dakle, gospodo, rok su odredili naši poljoprivrednici, naši stočari, naši mlekari, a vi dobro znate i danas smo ovde čuli od mnogih poslanika da je stočarstvo osnova razvoja svake poljoprivrede. Kažete za ove investicije da će one biti predmet neposredne pogodbe.
Molim vas, nemojte da širite paniku. Nađite član u zakonu gde to piše i dajte da vidimo jasno, javno i glasno da kažemo građani, evo ova ministarka sa svojim timom predložila je da to bude neposredna pogodba.
Kažete, protestvuju paori, a ne kažete što protestvuju paori i ko protestvuje od paora? Nismo otišli među paore, nismo otišli, zato što nas nisu ni zvali. Došli su oni, razgovarali smo i nije bilo potrebe da sada idemo, jer mi smo sve vreme na terenu, sve vreme smo sa njima. Razgovaramo. Zašto protestvuju?
Zato što su neki neodgovorni pojedinci, umesto da kažu šta su oni uradili i zbog čega smo mi došli dokle smo došli, oni njih sada dezinformišu, šire neistine. Kažu kako ćemo mi da prodamo, kako ćemo mi da damo prijateljima. Kojim prijateljima, kojim tajkunima?
Nećemo da prodamo, mi hoćemo da prodamo, ali samo naše poljoprivredniku i zbog toga što su oni dobijali netačne informacije, dezinformacije, laži, evo ja sam malopre pokazala, evo kada ovo ljudi vide i kada ih vi pozovete telefonom pa im još i kažete kako smo mi ti koji ćemo sve sada nešto da opljačkamo i odnesemo, nema šta ni da se opljačka ni šta da se odnese. Sve što je moglo, to se završilo. Dakle, zato oni ljudi štrajkuju. Znate kako, naši poljoprivrednici, ogromna većina, mnogo radi, teško rade i puno je vremena zauzeto poslom i oni nemaju prosto, mislim da nisu kadri, da nisu sposobni da prepoznaju sve ono što je u stanju neki političar, zarad nekog svog jeftinog političkog poena, da kaže. Normalno, ljudi neobavešteni, ljudi uplašeni, ljudi zbunjeni i izađu i štrajkuju.
Ali, oni znaju da uvek mogu da dođu, da uvek ćemo da razgovaramo i da sve što radimo, radimo u interesu poljoprivrednika, u interesu poljoprivrede, ne u interesu tajkuna, ne u interesu pojedinaca, ne u interesu onih za koje malo pre čusmo da uvek su oni ti koji dobiju na licitaciji, uvek su oni ti koji dobiju najbolju zemlju. Nikada taj mali poljoprivrednik ne može da bude ravnopravan, niti da dođe do onoga što bi on želeo, e to mi nećemo više da dozvolimo, mi hoćemo to da menjamo i ja bih volela činjenično da vi kažete - ljudi to i to nije dobro. Da vidimo zbog čega nije dobro, šta vi to predlažete.
Kada smo imali konsultacije, sve poslaničke grupe su bile, razgovarali smo, odgovarali na pitanja. Mi znamo da nije lako, zaista nije lako napraviti idealan zakon. Ja sam rekla zašto sam zadovoljna. Zadovoljna sam zato što su svi pomalo zadovoljni poljoprivrednici i pomalo nezadovoljni, ali niko od vas ljudi nije ponudio ništa što bi ja smatrala da treba da se uzme u razmatranje, čak šta više, poljoprivrednici imaju neke svoje predloge, ali političari nemaju nikakve.
Prema tome, osim da kažu povucite, a pri tome ne kažu što povucite. Tako da toliko o tom koliko smo mi iskreno pristupili ovom poslu i koliko je kome od nas ovde stalo uopšte do srpske poljoprivrede.

Samo kratko.
Što se tiče SPS kojoj ja pripadam, ja moram da kažem da je dobro poznato da je posle 2000. godine SPS bila protiv Zakona o privatizaciji, da duži niz godina nije učestvovala u vlasti, a kada je i učestvovala nikada nije vodila resor poljoprivrede. Pri tom, moram da kažem i to da u nadležnom ministarstvu, ne da nije imala ministra, nego nije ni imala ni državnog sekretara. Toliko o tome o političkoj pripadnosti.
Pri tome, ja ne bežim od odgovornosti, od odgovornosti svoje partije, kada se radi o pitanjima iz oblasti poljoprivrede. Ali morate da jasno i konkretno kažete šta to SPS nije uradila a mogla je kada se radi o ovim pitanjima o kojima danas pričamo.
Molim vas, znači nemojte da menjate teze. Trideset posto, znači zemljišta do 30% ne piše u zakonu nigde da je za strano pravno lice, da je za stanu kompaniju, da je za „Teniz“, a pri tom ja moram da kažem i to zbog čega bi smo mi bežali od neke strane kompanije koja bi uložila sredstva, koja bi podigla prerađivačke kapacitete koji su uništeni, koja bi pomogla lokalnim poljoprivrednicima.
Vi dobro znate da je jedan od gorućih problema naših malih poljoprivrednika činjenica da ne mogu da plasiraju svoje proizvode. Zbog čega bi smo mi ovaj resurs koji je resurs svih građana Srbije, nije to samo pripadajući resurs onoj lokalnoj samoupravi gde se nalazi nego resurs i onom poljoprivredniku u Svrljigu i onom poljoprivredniku u Čačku i onom u Subotici.
Dakle, radi se o državnom resursu od koga moraju da imaju korist svi građani Srbije i pri tome samo do 30%.

Poštovana narodna poslanice, vaša diskusija dovoljno govori o tome koliko smo mi imali težak, ozbiljan posao koliko smo dobili odgovoran zadatak. Jer, vi govorite u ime Vojvođana, pri tom govorite toliko različito u odnosu na mnoga udruženja koja su upravo bila kod nas, koja su sa nama radila, koja su pripremala čak i ovaj prvi segment, odnosno nacrt zakona.
Vi govorite o tome da zemlja nije na prodaju, a ja moram da vam kažem, da je zahtev za prodaju državne poljoprivredne zemlje, dela državne zemlje, malim poljoprivrednicima upravo od njih potekao i to od onih iz Vojvodine. Vi možete i posle da dođete da pogledate originale i pečata i potpisa, i Asocijaciju poljoprivrednika gospodina Kiša i Klub 100P+ i Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije, Savez agrarnih udruženja Vojvodine.
Inicijativa je potekla od njih iz dobro poznatih razloga, da država i na ovaj način pokaže spremnost da im pomogne. I, mi smo to i želeli i to i pokazujemo na ovaj način.
Vi kažete – mi ćemo dati u zakup. Da, ali do 30%. Vi dobro znate da na onim konsultacijama da smo mi lepo rekli – do 30% pitanje je da li ćemo mi uspeti da damo 10%, da li će u nekoj lokalnoj samoupravi uopšte doći neki investitori. Vi dobro znate da se za investitore bore svugde, bore se i u Srbiji, ali i u Bugarskoj, i u Rumuniji, i u Rusiji, svugde, i u svakom sektoru.
Dakle, ukoliko se i dođe do tog famoznog 30% u svakoj lokalnoj samoupravi, ostaje 70% da se izda ponovo u zakup i ostaje ovih, skoro 570 hiljada hektara koje takođe treba da uđe i da bude obrađeno.
Malopre je neko od poslanika pomenuo kako eto po Vojvodini je sve obrađeno kuda se ide, a ne pita se koliko je toga. Prvo, nije tačno. Drugo, koliko je toga što je obrađeno i što je legalno i što je dobijeno na javnom nadmetanju, a koliko je to što je predmet uzurpacija. I, evo od poslanika iz Vojvodine smo čuli, to nije ništa sporno, niti je strano, zna se da u pojedinim lokalnim samoupravama se nadležni dogovaraju sa pojedincima, sa moćnicima.
Ono što je važno to ova Vlada hoće da promeni, mi hoćemo da zaštitimo malog i srednjeg poljoprivrednika, na njemu baziramo našu budućnost. Čak i ovo što predlažemo da damo u zakup i što molimo da nam dođu da investiraju i podignu preradu i pomognu malim, je upravo zbog tih malih poljoprivrednika, jer mi smo kroz našu strategiju usvojili to da se pomogne malom, da se ojača da izdrži tržišnu utakmicu, da bude konkurentniji, jer on zaista proizvodi najbolju hranu. Mi smo za to dobili i potvrde i samo priznanja širom sveta, malopre je neko pominjao, kako u Rusiji kažu kako je naša hrana najbolja. Mi to odlično znamo. I mi hoćemo da pomognemo, da podržimo i da povećamo našu proizvodnju.

Samo kratko da objasnim, po Ustavu Ministarstvo raspolaže i upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu. Lokalne samouprave su te koje su odgovorne da sprovode politiku Ministarstva, politiku Vlade i interes države na terenu.
Zašto se ranije nije reagovalo, kažete? Reagovalo se, ali zakon nije dozvoljavao mere kontrole, mere sankcija, koje će ovaj zakon uvesti. Dakle, i pooštravaju se sankcije, novčane kazne i uvodi se ona odredba koju su pozdravili poslanici i naši poljoprivrednici, da se obustavi transfer sredstava prema svim onim lokalnim samoupravama koje nisu odgovorne.
Kažete – biće netransparentna prodaja, ma neće biti. Biće transparenta jer mi da želimo netransparentno, mi ne bi uopšte ni obraćali pažnju na ove male poljoprivrednike. Ne bi ni slušali njihove zahteve. Zašto neće biti netransparentna? Zbog toga što iza ovog zakona usvajanja sledi donošenje uredbe, uredbu donosi Vlada. Uredba se objavljuje u „Službenom Glasniku“. Dakle, iza nje stoji čitav tim, Vlada, ministarstvo i naravno poljoprivrednici i lokalna samouprava. Sigurno neće dozvoliti da to bude netransparentno jer nema interes da Petra Petrovića u nekom selu pomogne, a onog drugog ne. Tako da nemojte da širite opet dezinformacije.
Kažete – malopre sam zaboravila onaj vaš plakat ili kako se zove, brošura da sam ja rekla nešto što nije ….

Nije sporno da smo mi i sami želeli da rok bude duži. Nije sporno da smo iz Ministarstva finansija dobili određena uputstva i nije sporno i da i dalje sa njima razgovaramo i da se nadamo da ćemo biti u prilici da prihvatimo neki od amandmana koji predlaže produženje roka.
Ali, podvlačim opet, naši poljoprivrednici neće ostati na cedilu. Mi ćemo se oboriti i za one povoljne kredite. Tako da kada smo uopšte i započeli posao mi imamo želju i da ga nastavimo i da ga završimo i u tome ćemo i uspeti.

Poštovana narodna poslanice, slažem se sa vama nije lepo menjati teze. Nije lepo govoriti neistinu. Nije istina da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu je predložen zbog toga da bi Ministarstvo, Vlada ili neko drugi blizak nama svojim prijateljima dodelio do 30% državnog poljoprivrednog zemljišta.
Vi znate i koji su to, pa kažete, tamo neki tajkuni. Ja uporno postavljam pitanje – ko su ti tajkuni? Otkud tajkuni u Srbiji? Ja tajkune zatekla nisam, kao ministar poljoprivrede. Bilo bi zgodno reći to.
Drugo, opet govorite, menjate teze, neposredna pogodba, biznis plan. Pa molim vas, mi smo ozbiljni ljudi, dajte da vidimo gde to u ovom predloženom zakonu piše, pa lepo pročitamo građanima, građani, evo tu i tu piše – neposredna pogodba. Odmah da kažem građanima – nije tačno. Neće biti neposredne pogodbe. Proces će biti transparentan.
Takođe, menjate teze i opet pitanje istine ili neistine. Procenite sami. Kažete – 15.000 porodica, 15.000 gazdinstava to znači, je ugroženo ovim. Pa molim vas, mi smo malo pre pokazali, i evo spremna sam opet da pokažem podatke, gde mi sada u Vojvodini, po osnovu davanja zemljišta u zakup, imamo oko 4.500 gazdinstava. Pa molim vas, treba to reći.
Drugo, vi kažete – donosimo zakon o poljoprivrednom zemljištu Vojvodine. Nije tačno.
Mi donosimo zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim regulišemo korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
Država je Srbija, država je i Svrljig i Čačak i Subotica i Novi Sad.
Ja sam pitala vas, ne vas lično, nego kolegu Čanka, da mi kaže kako on misli da napravimo mi zakon koji će da bude na državnom nivou, zakon koji će da reprezentuje interes države u poljoprivrednika da se radi o poljoprivrednom zemljištu, a da on bude posebno za Vojvodinu, posebno za pitanja Zlatiborskog okruga, za neki poseban deo, poseban region Vojvodine.
Da li je to moguće? Nije mi odgovorio, nije mi dao predlog i mi ovo ne radimo jer državno zemljište je državno zemljište. Ono je interes svih građana Republike Srbije, tako da, onih 15.000 porodica apsolutno nije tačno. Apsolutno nije tačno ni to, da će bilo ko ostati bez zemlje od onih koji su bili zainteresovani, jer toliko zemlje imamo da ja ne verujem da će u nekoj doglednoj budućnosti biti to problem.
I kada se uzme da bi ovog momenta svih 30% dali investitorima, pri tom, vi treba da znate da investitori mogu biti i poljoprivrednici.
Kako? Njihova udruženja mogu biti investitori. Zašto da ne budu investitori? Ali oni moraju taj državni resurs da koriste i da u njega ulože da imaju od tog resursa korist i oni mali koji ne mogu da investiraju.
Prosto, želim da kažem da nije lepo mešati teze, da nije lepo govoriti neistine, i pomenuli ste i ovaj zakon o zaštiti zemljišta, u kontekstu ovog zakona, ne znam zbog čega menjate i mešate teze, prosto, ovo je jedna zakon koji govori o zaštiti zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa, zakon koji će u narednom periodu biti razrađivan kroz uredbe, kroz pravilnike kojim ćemo pokušati da napravimo mrežu zemljišta, njegovog kvaliteta i sastava na području čitave Srbije kako bi se prema tome upravljali u budućnosti.
To je u kontekstu pitanja zaštite životne sredine, a da vas ne podsećam šta smo sve nasledili od nekih pre nas, koje sve probleme u ovoj oblasti.
Kažete da su ova dva zakona u koliziji, a malo pre je neko od poslanika takođe pomenuo, postavio pitanje kako, otkud poljoprivreda i zaštita životne sredine u smislu kako ćemo dozvoliti da se grade velike farme ako će se graditi uopšte, a da to nije u saglasnosti zaštite životne sredine.
Po nekima je pitanje zaštite iznad ovog ekonomskog pitanja i mi bismo sada trebali po tom osnovu da zabranimo veliku proizvodnju, da zabranimo velike projekte, da zabranimo povećanje uopšte obima poljoprivredne proizvodnje.
Ja moram da vas podsetim da smo mi imali sve to u vidu i da se mi odavno pripremamo i ozbiljno radimo i da povećamo obim proizvodnje i da zadržimo i unapredimo kvalitet, ali da zaštitimo životnu sredinu. Vi se dobro sećate da nema godinu dana kada smo ovde govorili o zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Ovaj zakon je usvojen, on jasno govori o tome ko je sve standarde, koja sva pravila, budući investitori, kada se radi o stočarstvu, moraju da ispune. Za one koji su sada aktivni, farme koje sada rade u Srbiji, bilo u Vojvodini, bilo u bilo kom drugom kraju, one imaju rok da do 2020. godine, pribave integrisanu dozvolu, naravno samo one velike. I tačno je precizirano, veličina farme koja ima obavezu prema integrisanoj dozvoli.
Kada se radi o novim potencijalnim investitorima, oni naravno moraju takođe da prikupe sve dozvole, dakle sve procene uticaja na životnu sredinu, da bi dobili upotrebnu dozvolu. Šta to praktično znači? To znači da ni slučajno ne može da se desi da neka zastarela tehnologija, da neka izbačena tehnologija iz neke zemlje, kako to neki vole da kažu, stigne u Srbiju, jer prosto mi imamo i u tom delu razrađen zakonski okvir i jasna pravila, dakle, kroz zakon koji smo usvojili, a potom su donete i adekvatne, odnosno odgovarajuće uredbe i one tačno kažu, recimo, u svinjarstvu za 2000 svinja i za 30 kg, znači za farmu koja ima više od 2000 svinja mora da se pribavi ta integrisana dozvola.
Želim samo time da kažem da mi prosto želimo sistemski i na jedan celovit, sveobuhvatan način, da rešavamo i pitanja u oblasti zaštite životne sredine i onih 2.200 nasleđenih projekata od starog fonda, ali sve ovo drugo, trudimo se koliko možemo, godinu i po dana je zaista malo da se popravi sve što je upropašćeno ili prosto da se vrati nešto što je bilo pre dve ili tri decenije, ali mi smo, kao i uvek, optimisti, imamo puno energije i verujemo u uspeh i uspećemo. Hvala lepo.

Na većinu primedbi koje ste vi sada izneli ja sam već odgovorila, ali prosto želim da kažem da niste u pravu, da je vaš pristup analizi zakona tendenciozan, da nije ničim argumentovan, da činjenicu da država želi da pokrene, da ubrza, da poveća poljoprivrednu proizvodnju kroz podsticanje investicija, želite da stavite u sasvim drugi kontekst, pri tom, ničim izazvani, pri tom netačan kontekst i ja to moram da kažem.
Pri tom, želim da kažem i ovo, uvaženi poslaniče, vi ste imali priliku i vi ste radili u vreme kada ste vi kreirali državnu politiku onako kako ste mislili da je najbolje. Ja ne sumnjam da ste vi želeli isto tako da radite najbolje. Pa, dozvolite i nama da i mi pokažemo šta znamo. Dajte nam vreme. Dozvolite da mi sa državnim resursima upravljamo na najbolji mogući način, da upravljamo u korist poljoprivrednika, u korist svih građana, samo toliko. Mislim da bi to bilo sa vaše strane korektno, a na sve druge vaše primedbe ja sam jutros odgovarala. Verujem da ste ih čuli, ne zašto ih ponovo ponavljate.

Vlada Republike Srbije je preuzela odgovornost pre godinu i po dana. Tada sam i ja preuzela odgovornost za rad Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Gospodine, koliko je potrebno vremena kada se stvari u poljoprivredi unište da se ponovo vrate i ožive? Ovi kombinati, ova poljoprivredna dobra, koja su nestajala u periodu 2001-2011. godina, stvarana su i stvarani su decenijama unazad. Koliko treba da se oni pokrenu i da se oni obnove?
Šta ćemo sa SSP-om, koji smo danas potpisivali? Nije samo problem što je potpisan, nego što su poljoprivrednici i tada, kao i ranije, pušteni niz vodu. Njih se sete svi samo kada su neki izbori ili nešto uoči izbora, ali ova Vlada nije se setila poljoprivrednika kroz ovaj zakon. Vi dobro znate da smo niz zakona branili ovde u Skupštini i mnogo više nego što su neki vaši za celi svoj mandat uspeli da pripreme i odbrane, a sve u interesu poljoprivrede. Vi znate šta je sve učinjeno. Mi danas imamo sa čime da se ponosimo i da se hvalimo.
Prošle godine smo imali suficit u izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, rekordan. Ove godine, u prvih 10 meseci, suficit na nivou prošlogodišnjeg. Iako smo prošle godine imali poplave, iako ove godine imamo sušu, mi imamo rezultate, jer smo posvećeni poslu koji nam je narod poverio. Upravo iz tog razloga i donosimo ovaj zakon. Trebaju nam preradni kapaciteti. Trebaju nam oni koji će da otkupe proizvode od naših poljoprivrednika i da ih izvezu na inostrano tržište. Trebaju nam naši za našu hranu i za našu decu.

Gospodine poslaniče, tačno je, zakon nije moj. Zakon je poljoprivrednika koji su učestvovali u njegovom pisanju i tačno je da je zakon poljoprivrednika iz Vojvodine i tačno je da su oni bili najviše zainteresovani i da su sve vreme u onoj meri u kojoj su smatrali da treba da učestvuju i učestvovali, a moram vam reći da je najveći broj njih bio zaista revnostan i gotovo svakodnevno, odnosno kad god su se održavali ti radni sastanci i radne grupe, oni su bili sa nama i ponosna sam što mogu da kažem da je zakon njihov.
Tačno je da niko od njih nije zadovoljan sa svim rešenjima, ali je tačno i da je svako od njih dobio maksimum koji je tražio, pa čak i ova koja vi pominjete, koja su jedina bila, oni su jedino udruženje koje je bilo isključivo protiv davanja 30% zemljišta u pravu prvenstva. Znači, sve drugo u zakonu za njih nije bilo sporno osim toga. Zašto su protiv? Zato što im je neko objasnio da oni neće imati više mogućnost da zakupljuju zemlju, što nije tačno.
Zašto im je to tako objašnjeno? Vi kažete 70 hiljada korisnika će biti ugroženo. Pa, mi, molimo vas malopre smo pokazivali podatke 4,5 hiljade poljoprivrednih gazdinstava je u Vojvodini koji uzimaju zemlju u zakup 4,5 hiljade. Znači, čak i da svih 30% ovog momenta damo investitorima pri čemu mogu investitori da budu i poljoprivrednici, jel tako kroz svoja udruženja, da li je moguće i ko može da poveruje da će oni ostaviti bez zemlje koju si inače ranije obrađivali.
Prema tome, sam senzacionalistički pristup o osetljivom i ozbiljnom pitanju je pristup koji ne priliči nama kao zaštitnicima interesa građana i interesa poljoprivrednika.

Samo kratko, jer sam dosta pričala danas po svim ovim pitanjima, ali ne mogu da prećutim, opet.
Mi zaista ovim predlogom zakona ne predviđamo prodaju zemlje strancima i pozivam vas da vi sada pokažete gde to piše, da pokažemo građanima, a ja sam danas pokazivala i još jednom ću pokazati, jedino prodaja se pominje u članu 11. i tu je tačno, precizno navedeno šta je potrebno da ispuni fizičko lice da bi moglo da kupi deo državnog poljoprivrednog zemljišta.
Vi kažete SSP sporazum može da se raskine. Hoću da kažem da taj sporazum pominjem samo onda kada ga pomenu neki u kontekstu svoje brige šta mi činimo da idemo u susret događaju, 1. septembru 2017. godine, pa im onda kažem – ovaj zakon se ne bavi time, pa im onda kažem – to je ono što smo nasledili, to je ono sa čim ćemo se nositi, sa čim ćemo se boriti. Dakle, ono što oni su uradili, ja prosto na to moram da im odgovorim, inače ga ne bih pominjala.
Drugo, vi kažete raspodela sredstava, imaju li šta opštine od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta? Verovatno niste dovoljno pažnje posvetili zakonu, odnosno prethodnom zakonu i ovim izmenama i dopunama, jer je jasno pravilo i to sam danas isto u uvodnom izlaganju istakla, i posle u raspravi, dakle, kako se dele sredstva od zakupa, 30, prema 30, prema 40%, ukoliko je zemljište na području pokrajine. Ili 60 prema 40 ukoliko ako je u centralnoj Srbiji. Šta to znači? Trideset posto je prihod budžeta pokrajine, 30% republičkog budžeta i 40% opštine, ako je u Vojvodini. I, kažem 60% budžet Republike Srbije i 40% budžet lokalnih samouprava, ako je u centralnoj Srbiji.
Što se tiče farmi svinja, što se tiče uopšte farmi koje bi mogle da budu izgrađene na državnom poljoprivrednom zemljištu, svaka od tih farmi moraće da pribavi dozvolu. Vi znate, o integrisanoj dozvoli koja dovoljno govori o tome da poklanjamo pažnju i da tražimo dokaz da će se sprečiti zagađenje životne sredine.

Što se tiče sredstava koja treba da pripadnu i koja pripadaju lokalnim samoupravama zakupci jasno na računima navode broj partije, žiro račun lokalne samouprave i to je strogo i precizno definisano i tu nema nikakvih problema. 
Vi kažete – nigde ne piše da ne mogu strana lica. A evo, u članu 11. ja vas ponovo pozivam da pročitate. Pod jedan – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, fizičko lice može steći ako je državljanin Republike Srbije, pa onda ukoliko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo a u aktivnom statusu najmanje tri godine, pa onda, ukoliko je stanovnik sela, odnosno opštine gde se nalazi predmetno zemljište, opet najmanje tri godine. To su neke ključne, ali ima još puno, puno tih stavki koje svako to lice mora da ispuni da bi moglo da kupi zemljište.
Pri tom, ja vas molim, ajde da vidimo kako je u zemljama u okruženju. Neko je danas pominjao Mađarsku i ja mislim da je ona zaista odličan primer za mnoga pitanja kada se radi o problemima u poljoprivredi. Pa evo, upravo Mađarska na ovaj način sprovodi program prodaje poljoprivrednog zemljišta malim poljoprivrednim gazdinstvima.
Molim vas, izvolite, kroz program „Zemlja seljacima“ upravo je sada u toku drugi ili treći javni poziv ove godine i oni takođe smatraju da je tri godine mesta prebivališta u ataru sela opštine gde se zemlja nalazi, sasvim dovoljna zaštita od kupovine zemlje od strane stranih državljana.
Molim vas, proverite, pa bićemo i u narednim danima, kada budu bili amandmani u pitanju, pa da vidimo ko je bio u pravu.
Ne znam šta ste još pomenuli, ali vrlo sam rada da vam odgovorim, kažem, nastavićemo u četvrtak ili subotu.

Zaista se uvek trudim da budem konstruktivan sagovornik poslanika. Trudim se uvek da objasnim ono što smo uradili. Trudim se da nikoga ne povredim.
Danas mi nije bio cilj, niti vas da povredim. Ne znam zbog čega ste povređeni i uvređeni. Vi sada ponovo se vraćate na temu SSP sporazuma, pa kažete – to je bio uslov za započinjanje pregovora. Ja nisam ulazila u tu priču političku tadašnju, ja sam samo rekla da oni koji su tada dogovarali mogli su biti malo mudriji, pa da kažu – da, mi ćemo da prihvatimo i ta pravila, ali to je pravilo vrlo osetljivo. Dajte i nama priliku kao što ste dali drugim zemljama da imamo prelazne periode. Ja sam samo u tom delu reagovala.
Neko mi je rekao – gde je bila Socijalistička partija tada? Socijalistička partija je uvek bila državotvorna stranka. Neko od ne znam, izvinjavam se ako niste vi neko je prethodni, ali ja opet kažem to nikoga ne opravdava ako je mogao tada nešto da uradi, a nije.
I još nešto, ja opet nikada sama prva ne pominjem SSP i znam i verujem da su i pre nas bili ljudi koji su sigurno želeli dobro i radili najbolje što su znali, ne svi, ali jedan broj sigurno da jeste. Ali nemojte ni vi postavljati to pitanje nama koji za to nismo odgovorni.
Vi ste danas rekli, ja sam odgovorila, vi ste se povredili, ja se u tom delu ako sam nešto lično vama rekla izvinjavam. Vi sada nastavljate sa mnom polemiku da li je, ko je ispred koga, ne znam po čemu se mi to sada merimo?

Da li po godinama života? Da li po godinama staža? Da li po obrazovanju akademskom? Po čemu se merimo i da li je to uopšte bitno za poslanike i za javnost Srbije?