Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, vi ste izneli više interesantnih ideja, ne znam samo zašto ih ranije niste iznosili, zašto ih ranije niste našli da primenite u praksi.
Kada se radi o ovom zakonu, da smo ozbiljno pristupili odgovornom i teškom poslu govori i činjenica da smo zaista konsultovali se i sa zemljama EU, zemljama iz okruženja, iz regiona i tražili od njih podršku i rešenja za neka pitanja koja su za nas bila otvorena i bila sporna.
Naravno, ponešto smo mogli da preuzmemo, ali smo morali dobar deo toga da prilagodimo poljoprivredi Srbije, a naša poljoprivreda je takva kakva je. Malo i srednje gazdinstvo pretežno i veliki deo neobrađene zemlje i u državnom i u privatnom vlasništvu i sijaset problema nasleđenih. Vi postavljate pitanje, šta je to pravo prvenstva, odnosno šta će nam pravo prvenstva.
Mi ovu odredbu uvodimo zato što imamo malo investicija u poljoprivredi, zato što imamo uništena poljoprivredna dobra, zato što imamo uništene poljoprivredne kombinate. Mi želimo ono što nam je na raspolaganju da stavimo u funkciju, da ponudimo za investicije. Pri tom, tu se ne radi ni o kakvim mojim ili nečijim drugim prijateljima, ovde se radi o pravnim licima. Mi očekujemo da ćemo kroz ovaj povoljan investicioni ambijent motivisati kompanije da ulažu, da bi podigli preradne kapacitete, da bi povezali naše domaće male poljoprivrednike. Oni su to istkali kao njihovu želju, kao njihovo viđenje mogućnosti rešavanja njihovih aktuelnih problema.
Dakle, nećemo umanjiti raspoloživu površinu domaćem poljoprivredniku samo hoćemo da mu pomognemo i na njemu baziramo poljoprivredu Srbije u narednih deset godina.

Samo kratko pitanje, čemu toliki cinizam? Pokušala sam korektno da odgovorim na pitanje, šta će nam pravo prvenstva u Zakonu i rekla sam da moramo da obnovimo poljoprivredne kombinate, da vratimo poljoprivredna dobra, da moramo da imamo prerađivačke kapacitete, da moramo da stub poljoprivredne proizvodnje, primarne poljoprivredne proizvodnje, vraćamo.
Pominjete 90-te godine, a znamo svi šta je bilo devedesetih godina, ali molim vas, tada nisu uništeni poljoprivredni kombinati, tada nisu uništena poljoprivredna dobra, sunovrat poljoprivrede započeo je, tačno je da je bilo teško i devedesetih godina, ali drastičan sunovrat je počeo od 2000. godine.
I kada se radi o primarnoj proizvodnji koja je izgubila podršku i oslonac, i kada se radi o prerađivačkim kapacitetima, i mi smo sada došli u poziciju da radimo, da imamo neke rezultate, nismo njima zadovoljni, bolji su nego što su bili prethodnih godina i želimo da budu još bolji i još veći i želimo ono čime država raspolaže, da stavimo u funkciju poljoprivrede.
Eto, odatle je naš predlog o prvenstvu, o pravu prvenstva, i ni na koji način ne želimo da ugrozimo, malog i srednjeg poljoprivrednika, oni ostaju u fokusu naše agrarne politike, to je usvojeno i strategijom agrarne politike u narednih deset godina.
To poštuje Vlada, konkretnim merama o kojim ću , verujem imati vremena i danas da govorim i da ih ponovo pomenem i da podsetim i vas i naše poljoprivrednike na njih.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, želim da kažem da apsolutno nije istina da ovaj član stvara osnovu za protivzakonite ili koruptivne radnje, kako vi to kažete, iz prostog razloga što ovaj član podrazumeva i ostvarivanje prava prvenstva i ostvarivanje prava prečeg.
U članu su jasno definisani uslovi, načini i postupci za ostvarivanje, hajde da krenemo od prava prvenstva. Dakle, apsolutno nije tačno da će se ovo pravo sticati po osnovu netransparentnih postupaka. Da sam sigurna da je to tako, evo, to ću ilustrovati.
Dakle, za ostvarivanje prava prvenstva polazna osnova je godišnji program. Godišnji program izrađuje lokalna samouprava. Ona dobija zadatak da u godišnji program uključi svo državno zemljište koje se nalazi na teritoriji njene katastarske opštine. Lokalna samouprava potom od raspoloživog zemljišta izdvaja deo do 30% koji će biti ponuđen za pravo prvenstva. Već je to transparentno, jer taj dokument se oglašava u glasilu lokalne samouprave, ali u sredstvima javnog informisanja. Potom se izdvaja deo zemljišta koje mogu ostvariti zakupci po osnovu prava prečeg. To su zakupci koji imaju izgrađene kanale za navodnjavanje, neke poljoprivredne objekte, koji imaju višegodišnje voćnjake, vinograde koji su u rodu itd.
Dakle, ovaj deo koji se odnosi na pravo prvenstva, daje se kao mogućnost. Ukoliko se jave zainteresovani investitori, taj deo će biti i realizovan. Za slučaj da nemamo zainteresovanih investitora, ili da njihovi programi i planovi ne odgovaraju našoj zamisli, odnosno zamisli komisije koja procenjuje i investicioni plan, procenjuje i nova radna mesta i visinu ulaganja, taj deo odlazi u onaj deo koji je namenjen za javno nadmetanje.

Nastaviću dalje, pošto je kratko vreme.

Zahvaljujem.
Nije lepo dezavuisati stvari i nekome pridikovati da ima neke krajnje namere i da ima tamo neke poslovne partnere. To je pod jedan.
Pod dva, zašto fizička lica ne mogu? Fizička lica su i do sada mogli da budu investitori, ali mi, ja sam u uvodnom izlaganju istakla, u 109 opština Srbije nemamo nikakvu investiciju, tako da po tom osnovu nijedan poljoprivrednik, niti poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvari pravo prečeg.
Što se tiče ovog dela koji se odnosi na pravo prvenstva predviđeno ovim zakonom, nije tačno da je ne transparentno. Sve će biti transparentno i ovaj zakon prosto utvrđuje uslove, načine i postupak. Ovaj zakon kaže da će Vlada uredbom detaljno konkretizovati one uslove koji su predviđeni zakonom.
Ja ću pročitati neke od tih uslova i načina. Dakle, pravo prvenstva može ostvariti pravno lice upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu koje dostavi investicioni plan. Na investicioni plan saglasnost daje komisija. Komisiju obrazuje Ministarstvo poljoprivrede. U sastav komisije ulaze predstavnici Vlade, ministarstva privrede, finansija i poljoprivrede, predstavnici lokalne samouprave na čijoj teritoriji će se realizovati investicija, predstavnici naučnih i stručnih institucija. Sastav komisije će biti objavljen u Službenom glasniku koje je zvanično glasilo sa sastavom, mandatom i nadležnošću komisije. Dakle, jedan od uslova je da se može ukupno izdati do 30% raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, a odluku donosi jedinica lokalne samouprave. Isto lice ne može ostvariti pravo prvenstva, pravo prečeg itd, itd.
Sve su to uslovi i načini koji su propisani zakonom. Uredbom će se samo detaljnije razraditi sve ovo.

Do 30% pravo prvenstva. Evo, ja sam i maločas odgovarala na primedbe vezano za ovaj član, sada da nastavim tamo gde sam stala. Da se osvrnem na pitanje ustavnosti. Mi smo konsultovali Ustav, članove Ustava 87, stavove 2. i 3, i malopre sam rekla da po ovom članu prirodna bogatstva su dobra od opšteg značaja u skladu sa zakonom. To je i predviđeno ovim zakonom.
Takođe, predviđeno je da uslovi, način i postupak ostvarivanja prava prvenstva na poljoprivrednom zemljištu se određuju, opet zakonom. Malopre sam istakla koja su to osnovna pravila, osnovni način i postupci i rekla sam da će biti transparentnost obezbeđena kroz godišnji program, donesen na nivou lokalne samouprave, kroz komisiju koja će biti javna, koja će biti oglašena u „Službenom glasniku“, kroz uredbu koja je takođe, obavezujući zakonski akt, koji takođe podleže oceni ustavnosti, koja će takođe, biti objavljena u „Službenom glasniku“.
Usput, budi rečno, sugestija od Skupštine AP jeste - javnost i više pravnih zakupaca. Mi smo javnost obezbedili i mi ne bežimo od javnosti, jer mi nemamo lične prijatelje, samo stvaramo ambijent da privučemo investitore. Pri tom, na investitore na mislimo na strane investitore, mislimo i na domaće investitore, mislimo i na ta fizička lica koja vi pominjete. Zašto se naši poljoprivrednici, pogotovo oni jači, koji su ekonomski jači, ne bi udružili, pa oni zakupili deo, 10%, 20% ili 30% na području neke lokalne samouprave.
Mi hoćemo da i oni pokažu da su i oni spremni da uzmu kredite, da svoja sopstvena sredstva ulože i da od toga ima korist država, jer ne zaboravimo, ovo je resurs od opšteg interesa. Znači, ovo je resurs na koga imaju pravo svi građani, bez obzira bavili se poljoprivredom, zdravstvom ili bili radnici u nekoj fabrici.

Gospodin Bogoroški je dobio reč na moje poimanje primedbi, odnosno sugestija koje su stigle do Skupštine AP, a u obrazloženju amandmana koji su oni podneli jasno piše – nije obezbeđena javnost u dodeli zemljišta. Obrazložila sam kako smatram da je upravo obezbeđena javnost.
Druga primedba je da Predlogom zakona je predviđena mogućnost da samo jedno pravno lice bude investitor. Na te dve sugestije sam se osvrnula kada sam uzela reč i kada sam odgovorila na amandman prethodnog poslanika.
Pri tom želim da kažem da vi kažete da ćemo mi sada dati najbolje zemljište za neke investitore. Na bazi čega vi bazirate tu svoju pretpostavku? Trudili smo se da ovaj zakon pripremimo maksimalno ozbiljno i odgovorno. Radili smo, verujte, godinu dana intenzivno, a pre mene je započeta izrada ovog zakona i imamo sve relevantne podatke i spremni smo da svaki od ovih podataka vama stavimo na uvid.
Kažete – ostaće naši poljoprivrednici bez mogućnosti da obrađuju zemljište. Kažem – neće ostati. Ovo je zakupljeno. Ovo je sve ostalo neobrađeno. Može biti njima na raspolaganju.
Kažete – kupovali su mehanizaciju, sada ostaju bez zemlje. Ne ostaju bez zemlje, a pri tom vas pitam – kako je neko mogao da bazira svoju poslovnu politiku na državnom resursu? To znači da su uvek jedni isti dobijali na licitaciji. Uvek su oni bili sigurni da će baš oni dobiti, zakupiti zemljište, a mi znamo da su uvek neki veći, moćniji i jači dolazili do boljeg zemljišta na račun onih malih, onih sitnih. Oni i nemaju mogućnosti da uzmu zemljište i ako ga uzmu, uzmu ono zemljište koje im ostane od onih prethodnih.

Zahvaljujem, poštovani narodni poslaniče, vama i svima ostalima poslanicima koji su podneli amandmane, koji su zaista želeli da daju pravi doprinos da ovaj zakon bude još bolji i kvalitetniji. Najiskrenije se zahvaljujem.
Koristim ovu mogućnost da u kontekstu razgovora o davanju zemljišta po osnovu prava prvenstva istaknem i ono što smo predvideli, a to je zapošljavanje. Zašto pravna lica? Zato što su ona ta koja mogu da ulože i velika sredstva, da pokrenu proizvodnju na određenom području, da ulože u preradne kapacitete i da zaposle nezaposlene.
Podsetila bih sve nas ovde da podaci kažu da je od 2001. godine uništeno 108 poljoprivrednih dobara i 91 poljoprivredni kombinat, da je u tom procesu bez radnog mesta ostalo između 300 i 500 hiljada zaposlenih.
Mi želimo ne samo da pokrenemo poljoprivrednu proizvodnju, nego da obezbedimo i nova radna mesta. U članu 6. mi smo dodali stav da pravna lica koja ostvaruju pravo na zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini obezbediće zapošljavanje nezaposlenih lica. Ministar nadležan za poslove rada, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove poljoprivrede, propisuje bliže uslove za obezbeđivanje zapošljavanja nezaposlenih lica iz stava 9. ovog člana. Dakle, to je još jedan izuzetno važan razlog za donošenje ovih izmena i dopuna.
Prihvaćeni amandmani i naš rad na terenu i razgovor sa poljoprivrednim udruženjima upravo govori u prilog tome koliko nas je dalo sve od sebe da pred poslanike Narodne skupštine iznedri što je moguće bolji i kvalitetniji pregled.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, vi očigledno predlažete neku novu organizaciju upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnom svojini, a ja moram da vam kažem da je tu materiju uredio Ustav i on dobro kaže, odnosno kaže i predviđa da državnim poljoprivrednim zemljištem upravlja država Srbija, upravlja i raspolaže, a da su jedinice lokalnih samouprava nadležne za donošenje i sprovođenje godišnjih programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Dalje, želim da pomenem i to, pominjali su danas naši poslanici, dugoročan zakup u periodu do 30 godina. Kaže se da je taj period dug, a ja moram da kažem da je to period za koji su stručna lica rekla da je optimalan da bi se investicija, odnosno sredstva koja se ulažu bilo u stočarsku proizvodnju, bilo u voćarsku proizvodnju na neki način vratila onome ko ta sredstva ulaže.
Da bismo mi postigli cilj ovim zakonom, da bismo imali veću poljoprivrednu proizvodnju, da bismo imali veću poljoprivrednu proizvodnju, da bismo imali prerađivačke kapacitete mi moramo investitorima bilo domaćim, bilo stranim, svima onima koji žele da ulože sredstva da obezbedimo prepoznatljive dobre uslove, povoljan poslovni ambijent.
Vi kažete, pominjete ponovo Agenciju za borbu protiv korupcije, to je jedna izuzetno važna državna institucija koja je dala dobronamerne sugestije. Mi smo na sve te sugestije odgovorili zato što želimo da bude zakon što bolji. U subotu na sednici Odbora su oni lično bili prisutni, predstavnici agencije i zahvalili su se i rekli su da smo mi dobro odgovorili na njihove sugestija, a i njima je cilj kao i nama da zakon bude što je moguće bolji.
Kažete da ste predložili više lica, odnosno više pravnih subjekata da budu eventualno zakupci po osnovu prava prvenstva na teritoriji jedne opštine. Mi smo i to usvojili.
U Predlogu zakona stoji jedno pravno lice, ali to nije značilo da će biti jedno pravno lice kao ono koje učestvuje u postupku odobravanja, nego to se odnosilo na jedno pravno lice koje će, među više kandidata steći uslov da investira na određenom području. Želeli smo da više opština u Srbiji dobije eventualno investitore koji će podići određene gradove i područja.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, prosto ne mogu da se otmem utisku na kraju ove debate vezano za član 7. a da ne kažem da imam utisak da su sada na sceni jeftini politički poeni na račun poljoprivrednika, na račun seljaka. Neki su se setili seljaka sada, i poljoprivrednika. Sete ih se uvek kada su u pitanju neki izbori ili kada su u pitanju ovako dobri zakoni. Nisu ih se setili ni 2001, 2005. i 2008. godine itd, ali sada se brinu za njih.
Uprkos mojoj želji da svima vama i javnosti prikažem da član 7. nije član koji obezbeđuje tajanstvenost u dodeli državnog zemljišta nekim našim prijateljima, naprotiv, da je vrlo transparentan. Uz sve želje da to prikažem, prosto, pojedinci ostaju na toj tezi da ćemo mi dati neposrednom pogodbom zemljište, 30%, da će neki naši poljoprivrednici ostati bez sredstava za život. Prosto, nisu čuli za pravo prvenstva. Godine 2006. je zakon predviđao ovo pravo prvenstva, pa je 2009. godine ukinut.
Naši poljoprivrednici ne treba da se brinu. Srbija ima dovoljno zemlje i državne i one u privatnom vlasništvu, koja je, nažalost, zakorovljena, zapuštena, ostavljena. Druge zemlje ne da su uredile pitanja vezana za državno poljoprivredno zemljište, nego i za privatno poljoprivredno zemljište, pa vlasnici privatnog poljoprivrednog zemljišta moraju da ga obrađuju ili će ga obrađivati neko drugi, a njima će davati zakupninu.
Mi se bavimo državnim poljoprivrednim zemljištem, dobrom od opšteg interesa. Mi sa tim zemljištem treba da postignemo, da vratimo nivo poljoprivrede koji nam je uništen prethodnih deset i više godina.
Evo, još jednom slika koliko je neobrađenog zemljišta.

Na pitanje koje se tiče sezonskih radnika u poljoprivredni, naveden je podatak 150.000. Verujem da ih toliko ima, tolike su potrebe naših poljoprivrednih proizvođača. Otkud 150.000? Pa, otud što je 300-500.000 ljudi ostalo bez posla zbog uništenih poljoprivrednih kombinata, zbog uništenih poljoprivrednih dobara. Prosto, oni se sada snalaze, rade da bi zaradili i preživeli, da bi obezbedili sredstva za život svojih porodica.
Postavljate nama pitanje. Mi smo od pre godinu i po dana na ovoj poziciji. Ponovo se postavlja pitanje da će biti investicija, da će biti netransparentno, da će biti naši politički prijatelji, odnosno prijatelji, da će biti neki tajkuni itd, itd. Niste bili, niste slušali onda kada sam jasno izložila da se ne radi ni o kakvoj tajnoj sprezi da kada se radi o investicijama, to je prosto jedan kompleksan problem, materijal koji mora da razmatra više ministarstava. Vlada mora doneti uredbu koja će precizirati kriterijume koji su sadržani, sada inače, kao uslovi, kao načini i kao postupci za ostvarivanje ovog prava zakonom.
Dakle, ne možemo mi na nivou Ministarstva dati pravu ocenu. Ovde se moraju uključiti i stručnjaci drugih ministarstava, mora se uključiti lokalna samouprava na čijoj teritoriji će se investicija realizovati i mora se uključiti stručna javnost. Iz tih razloga ostaje ovaj deo uredbe, pri čemu podvlačim da je uredba pravno obavezujući akt, akt koji podleže oceni ustavnosti, akt koji se objavljuje u „Službenom glasniku“ i koji je dostupan svim građanima. Neće biti ništa netransparentno, niti ono što vi sada, u smislu da se dezavuiše javnost, ističete.

Uvaženi narodni poslaniče, vi kažete pravljen zakon za Vojvodinu, ovi iz Vojvodine da pravili ste zakon za centralnu Srbiju. To je najbolji dokaz da smo mi imali mandat da napravimo zakon o poljoprivrednom zemljištu, izmene i dopune važećeg i da isti važi za celu Srbiju i time smo se rukovodili i takav smo predlog vama prosledili.
Šta je problem, postavlja se pitanje. Problem je u tome što narodni poslanici često ne razumeju ono što je predloženo u zakonu i jedan od dokaza nerazumevanja je upravo to što mi smo i predvideli upravo ono što vi tražite, to je da u drugom krugu mogu za zemlju u zakup se prijaviti i zakupci iz drugih opština sa drugih područja Srbije. Dakle, u prvom krugu prioritet se daje lokalnim poljoprivrednicima da konkurišu za raspoloživo zemljište u svojoj katastarskoj opštini jer oni to hoće tako i smatraju da njima to treba da pripadne kao pravo. U drugom krugu sve ono što ne bude izdato u prvom krugu mogu se prijaviti i za isto zemljište konkurisati i ovi iz okoline Niša i oni iz Sudulice, ako je recimo u pitanju zemljište negde u Vojvodini. Prosto želim na taj način da pojednostavim ovu priču.
Što se tiče ovog roka od tri godine, pa molim vas, radi se o državnom poljoprivrednom zemljištu, mi prosto želimo da izbegnemo praksu da neko podeli gazdinstvo ili da osnuje novo gazdinstvo samo da bi ostvario pravo zakupa na državnoj svojini. Tri godine je jedan rok koji se smatra optimalinim. Molim vas lepo, hajde da vidimo, kvalifikujte se da dobijete ovaj resurs u korišćenje. Znači, tri godine nije dug rok. A što se tiče deset godina, 2004. godine su počele registracije i praktično taj rok ne može da ispuni nijedno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji.

Neverovatna je energija onih koji žele da i dalje dezavuišu ono što smo uradili, da šire neistine, da zastrašuju naše poljoprivrednike i zbog toga moram još jednom da kažem. Sve što je rekao prethodni govornik, apsolutno nije istina.
Na sva pitanja sam spremna da odgovaram i odgovarala sam, ne samo danas nego u čitavom procesu pripreme ovog zakona. Za sva pitanja sam spremna osim za nedobronamerna, osim za ono što je izvrtanje teza, osim za političku borbu zarad sticanja političkih jeftinih poena.
Apsolutno su netačne informacije. Pitanje je manipulacija, čak i na ove podatke neke koji su sada izrečeni. Ja sam malopre odgovarala. Nije tačno da će poljoprivrednici ostati bez zemljišta.
Tačno je samo da ćemo unaprediti poljoprivrednu proizvodnju, da ćemo sprečiti korupciju, da ćemo sprečiti uzurpaciju, da ćemo pomoći poljoprivredno gazdinstvo Srbije, a to je prosečno, srednje, malo gazdinstvo, a naravno da ćemo pružiti šansu i onim velikim.
Nažalost, njih imamo malo, ali i oni su nam i te kako važni i značajni i ovaj zakon je upravo u prilog poljoprivrede Srbije i naših poljoprivrednika.

Govorite o podacima iz 2012. godine, oni su kao i ove godine, kada se radi o državnom poljoprivrednom zemljištu isti, oko 450.000, govorite o neplodnom zemljištu. Ja bih vas podsetila da u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, jasno je definisano koji su sve to tipovi poljoprivrednog zemljišta.
Što se tiče manje plodnog zemljišta u Vojvodini, oko 12.000 hektara su trstici i bare. Sve ostalo je poljoprivredno zemljište koje se može privesti nameni.
Ovo je tabela koja kaže ovo sadašnje stanje, pola je zemljišta dato u zakup, pola u Vojvodini nije dato u zakup, ne koristi se, mimo je kontrole države Srbije koja je nadležna da upravlja i raspolaže ovim zemljištem. I to je ono što mi želimo da promenimo.
Uporno ponavljate istu priču, da će neko ostati bez zemlje. Nije tačno, svi će imati mogućnost, oni koji budu želeli da rade. Nije tačno da ćemo mi sada, neko dobro ili kvalitetno zemljište, dati nekome po pravu prvenstva ili pravu prečeg. Planove donose lokalne samouprave na osnovu podataka koji dobiju od RGZ, to je njihova obaveza. Oni u svom godišnjem programu izdvajaju i po pravu prvenstva i po pravu prečeg i daljeg ono zemljište koje ide u zakup javnim nadmetanjem.
Vi znate da je pravo prečeg infrastruktura, a ono što ide na javno nadmetanje, to je onaj deo zemljišta koji je namenjen ratarskoj proizvodnji. Prema tome, apsolutno niste u pravu i netačni su podaci da će neko ostati bez zemlje, naprotiv, mi želimo da ovaj sivi krug pređe u zeleni, jer je nedopustivo, Srbija nije toliko bogata da ima ovoliko neobrađenog zemljišta.

Zahvaljujem.
Postavila bih jedno pitanje, više pitanje za razmišljanje, nego što bih htela i odgovor - zašto je Pokrajinski sekretarijat protiv interesa poljoprivrednih gazdinstava, zašto je protiv usvojene Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja?
Evo zašto kažem. Za prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednim gazdinstvima zainteresovana su upravo poljoprivredna gazdinstva. Evo, ovde potpis, pečati, četiri udruženja poljoprivrednika, među njima i Udruženje „Asocijacija poljoprivrednika“ Miroslava Kiša, Klub 105 plus, Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije, Savez agrarnih udruženja Srbije. Lepo dostavljeni zahtevi radnoj grupi koja je pripremala zakona.
Oni, pod dva, kažu: „Hitno prodati 200.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima čiji su nosioci fizička lica u aktivnom statusu minimum tri godine; ograničiti kupovinu na maksimalno 20 hektara u prvom krugu, sa zabranom otuđenja imovine 10 godine“. Izvolite, gospodine sekretaru.
Što se tiče ovog zakona, smatram da mi u poljoprivredi, mi poslanici poljoprivrede, treba da budemo izuzetno zadovoljni činjenicom da ćemo moći da pomognemo mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer jeste cilj ove strategije da se efikasnije koristi poljoprivredno zemljište, da se uvećaju posedi, da se ukrupne poljoprivredna gazdinstva. Zašto? Da bi se postigli ciljevi naši u poljoprivredi u narednih deset godina, a naš cilj jeste rast proizvodnje kroz povećanje produktivnosti, jeste jačanje ekonomske snage našeg poljoprivrednog proizvođača i rast njegove konkurentnosti.