Zahvaljujem.

Želim samo da kažem, gospodine Blažiću, iznenađena sam vašom diskusijom vezanom za ovaj amandman iz jednog jednostavnog razloga što je predlog ovog tipa ribolovačke dozvole, tipa koji smo mi predložili u predlogu zakona, to je predlog koji je praktično potekao od ribolovačkih udruženja i želim da vas informišem da su nas za ovaj tip u stvari podržala sva ribolovačka udruženja i svi učesnici javne rasprave.

Istina, moji saradnici su me podsetili da ima i jedan iz grupe učesnika u javnoj raspravi, jedna grupa koja nije podržala, ali to je grupa koja čini 5% u odnosu na 95% onih koji su podržali i sami predložili ovaj tip dozvole. Hvala.

U konsultaciji sa svojim saradnicima smo zaključili da treba istaći i ovu činjenicu, da bi se usvajanje ovog amandmana odrazilo nepovoljno na sprovođenje zakona u praksi. Praktično, teško bi mogli da uspostavimo čitav sistem da dobro funkcioniše.  Na neki način bi se umanjili polaznici koje smo imali kada smo predlagali ovaj zakon, tako da vam skrećemo pažnju na tehničke detalje koji mogu da budu ti koji će onemogućiti sprovođenje zakona u praksi na onaj način na koji smo zamislili, a zamislili smo da bude takav da obezbedi maksimalno moguću zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda. Hvala.

Prosto ne mogu da ne odgovorim na ovako nadahnuto obrazlaganje razloga za prihvatanje prethodnog amandmana.

Uz svo uvažavanje svih razloga i uz krajnje konstruktivan prilaz rešavanju pitanja edukacije, želim da kažem da mi smatramo da je rešenje koje smo mi predložili u ovom Predlogu zakona bolje. Mi ćemo kao ministarstvo u potpunosti kontrolisati program edukacije koji smo predvideli članovima ovog zakona, ali ovo svakako ne utiče i na mogućnost da i ribolovačke organizacije sprovode određene edukacije. Prosto, amandman odbijamo iz jednog razloga, uz sve ovo što smo naveli, i iz razloga što mi praktično nemamo sredstva. Ne možemo da obezbedimo sredstva koja bismo mogli da opredelimo za edukaciju koju bi sprovodile eventualno ribolovačke organizacije.

Stoga, mi predlažemo da se i ribolovačke organizacije uključe u proces edukacije, ali bez zakonske obaveze da bismo sebi obezbedili sprovođenje zakona onako kako smo to i zamislili. Hvala.

Kratko, na amandman koji je komentarisao prethodni govornik, narodni poslanik Blažić, želim da kažem zašto smo se opredelili za ovakvo rešenje.

Opredelili smo se iz razloga što korisnika na neki način možemo da obavežemo. Obavezujemo ga time što mu nećemo dati dozvolu za narednu godinu, ukoliko ne dobijemo kvalitetne podatke koje od njega očekujemo i tražimo.

Kako to da postignemo ako bismo taj posao poverili ribolovačkoj organizaciji? Pitanje na koje nemamo odgovor. Upravo iz tog razloga smo se okrenuli samom korisniku i očekujemo dobru saradnju sa korisnicima, odnosno sa ribolovcima i kada se radi o prikupljanju ovih podataka, nisu nam mili i dragi mnogima od nas, ali statistika prosto mora da se poštuje i da se obezbede podaci koji od nas traže usvojeni zakoni i dokumenti vezani za njih. Hvala lepo.

Želim samo kratko da konstatujem da smo se mi saglasili oko suštine samog člana zakona. Mislimo na isto, a sada smo u različitoj poziciji, odnosno različito objašnjavamo nepreciznost formulacije koja je data.

Vi mislite da je vaš amandman precizniji, mi opet ostajemo pri našem mišljenju da je naša formulacija ovog člana sasvim dovoljno precizna. Želim da kažem da je suština da nema razlike u suštini, a da je naš cilj da ovim članom praktično kažemo da sredstva od prodaje dozvola treba da se namenski troše za poslove zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda i uz to želimo da kažemo da Predlogom zakona korisnici nisu onemogućeni da stiču i dobit koja se iskazuje kroz plate zaposlenih i podizanje materijalno-tehničke opremljenosti korisnika.

Naš cilj jeste svakako da bude bolja kontrola utroška sredstava dobijenih od prodaje dozvola i mislim da smo sa predloženim zakonskim rešenjem, sa članom 52. smo postigli, odnosno da ćemo postići da se na efikasan i da se na racionalan način troše sredstva koja se obezbede na ovaj način.

U svakom slučaju, drago mi je da je suština slična, a sad ove formulacije, važno je da korisnici i oni koji budu primenjivali zakonik razumeju, a nećemo biti sujetni, pa sad, da li je prihvaćen amandman ili ne, neka ostane to na Narodnoj skupštini, koja treba da se izjasni u danu za odlučivanje. Hvala lepo.

Samo da kratko kažem da je dobro da se razvila ovako žustra polemika kada se radi o sredstvima koja se stiču prodajom ribolovačkih dozvola. Mislim da ste vi u pravu, kolega Stefanoviću, kada kažete da je u pitanju nedovoljno razumevanje, odnosno mi različito shvatamo i razumemo pojam o kome se govori. U ovom članu i Predlogom ovog zakona mi govorimo o sredstvima odnosno o novcu koji se obezbeđuje na bazi prodaja  ribolovačkih dozvola. Mi ne ulazimo u kompletno poslovanje privrednog društva, odnosno korisnika ribarskog područja. Znači, mi kontrolišemo ovaj deo sredstava, smatramo da na to imamo pravo i to nam je i cilj, da sredstva od ovih dozvola budu u određenom procentu prihod budžeta Republike Srbije i da budu namenski korišćena u smislu zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda.

U proteklom periodu bilo je puno zamerki da ta sredstva niko ne kontroliše. Zbog čega je sad ovakav naš predlog ponovo sporan? Zbog čega neko smatra da mi ne treba da znamo gde idu ova sredstva? Znači, mislim da je ovde u pitanju samo različito poimanje iste stvari. Hvala.

U vezi amandmana koji je podnela grupa poslanika iz poslaničke grupe Demokratska Srbija, želim samo da kažem kratko, ovaj amandman nismo prihvatili iz razloga što član 4. zakona predviđa samo bitne elemente ugovora o finansiranju poljoprivredne proizvodnje. U stavu 2. usklađena je mogućnost da se uz obavezne propisane elemente ugovor dopuni i drugim elementima kojima se sporazumeju ugovorene strane.

Ugovorene strane, dakle poljoprivrednici s jedne strane i prerađivači sa druge ili banke, mogu da dogovore nove elemente. Ti novi elementi moraju biti sastavni deo ugovora, ali ovakav član, ovakva formulacija pruža mogućnost da u slučajevima recimo kada postoji obostrano poverenje sredstva obezbeđenja ne budu ni ugovorena i obrnuto. Postoji mogućnost da kada se ugovorene strane tako dogovore, znači pored zaloga na budućem rodu sredstvo obezbeđenja bude i hipoteka na nepokretnost, pri tome se to sredstvo obezbeđenja svakako upisuje u ugovor.

Dakle, stvar je dogovora između ugovorenih strana, poljoprivrednika, odnosno prerađivača i banaka sa druge strane. Elementi se upisuju, a član 4. zakona pruža mogućnost za sve dodatne dogovore između dve strane u ovom procesu. Hvala lepo.

Kao što ste rekli u obrazloženju odbijanja amandmana, mi smo detaljno opisali zbog čega je ovaj amandman neprihvatljiv, ali zarad javnosti ja ću samo kratko podsetiti na najvažnije razloge zbog kojih smo amandman odbili.

U članu 6. predloženog zakona propisana je obaveza da dužnik koji je od poverioca primio sredstva, bilo da se radi o novčanim ili materijalnim, ta sredstva mora da vrati na ugovoren način.

Ovaj član zakona praktično obavezuje dužnika da, ako je primio na primer određenu količinu semenskog materijala, đubriva ili avans u novcu, dužan je da ta sredstva vrati, čak i u slučaju promenjenih okolnosti, odnosno nastupanja više sile ili nemogućnosti ispunjenja što je u skladu sa opštim načelom obligacionih odnosa o jednakosti davanja.

Ono što je takođe propisano ovim članom i što je namera predlagača, to je da u ovakvim slučajevima ostatak ugovorene obaveze dužnik nije u obavezi da isplati poveriocu i da za ovu ugovorenu obavezu može da se pozove na višu silu ili nemogućnost ispunjenja obaveze.

Sada želim da iskoristim i ovu priliku da ono što smo već rekli u načelu, da mi svakako uvek pozovemo i uvek savetujemo poljoprivredne proizvođače da osiguravaju svoju proizvodnju, jer je to najbolji način zaštite od više sile. Ministarstvo je subvencionisalo, a i ubuduće će to činiti, 40% premije osiguranja mi plaćamo. Znači, za 10 hiljada uloženih za osiguranje, Ministarstvo refundira poljoprivrednom proizvođaču četiri hiljade dinara.

Prosto, ovo su opšta pravna načela i smatram da nema nikakvog razloga da budemo nezadovoljni ovim rešenjem upravo iz ovih razloga jednakosti davanja i primanja, u suprotnom bi moglo da se desi da poverilac neće više da bude poverilac zbog toga što bi pretrpeo materijalnu štetu i naravno, više bi finansijski i na svaki drugi način bio iscrpljen, i ne bi mogao da nam bude u funkciji koju mi želimo da postignemo ovim zakonom. Hvala.

Želim samo da vas informišem u skladu sa predloženim zakonom poverilac ne mora da bude pravno lice, preduzetnik, prerađivač, već može biti i fizičko lice.

Dakle, veliki je spektar onih koji mogu biti naspram poljoprivrednika koji će od njih uzimati sredstva u zajam, bilo da se radi o materijalnim sredstvima ili o novčanoj pozajmici.

U kontekstu priče gospodina Rističevića, želim da kažem da je Vlada prihvatila amandman na član 9, amandman koji su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ivan Karić i Aleksandar Senić, a upravo ovaj amandman i njegovo prihvatanje rešava dosta pitanja koje je pokrenuo gospodin Rističević.

Pre svega, ovim amandmanom je Vlada prihvatila da u pasivan status ne ide ono poljoprivredno gazdinstvo koje nije izmirilo obavezu prema poveriocu, ukoliko je do neizmirenja obaveze došlo zbog više sile, elementarnih nepogoda ili sličnih faktora, prirodnih na koje on nije kao vlasnik gazdinstva mogao da računa.

Mislim da je na ovaj način u značajnoj meri se izašlo u susret poljoprivrednicima, a da bi idenje dalje od ovoga, ugrozilo ono što smo malopre govorili, a to je da bismo praktično ostali bez onih koji bi bili zainteresovani da posluju kao poveriocu u ovom jednom važnom poslu, pomoći poljoprivrednicima u smislu obezbeđivanja finansiranja njihove poljoprivredne proizvodnje. Hvala lepo.

Da kažem, nije da se nisam oglasila. Obraćam se vama, gospodine Nikoliću. Oglasila sam se, ali ne znam koliko ste vi mene dobro shvatili i razumeli. Rekla sam ono što je stav predlagača zakona i što je stav Vlade Republike Srbije.

Inače, i vas bih želela da podsetim da ovaj zakon nisam pravila ja sama. Na izradi ovog zakona učestvovale su stručne radne grupe ljudi. Iza ovog zakona stoji veliki broj ljudi, onih koji su zainteresovani da ovaj zakon bude usvojen, među njima i poljoprivredni proizvođači. Ovaj zakon je prošao proceduru javne rasprave i mi smo predložili ovakav predlog zakona i prihvatili smo amandman kolega Đurišića i njegovih saradnika.

Dakle, smatramo da smo sa prihvatanjem ovog amandmana u značajnoj meri odgovorili na vaše zahteve. Praktično, želim samo da vam kažem da nije tačno da se nismo oglasili. Oglasila sam se ispred jedne velike grupe ljudi koja je pripremala ovaj predlog. Hvala.

Samo da podsetim. Rekla sam Vlada je prihvatila amandman na član 9. po kome u pasivan status ne idu poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela štetu koju vi navodite kao posledica elementarnih nepogoda, poplava, više sile itd.

Znači, to je prihvaćeno, tako da ne znam da li smo se dobro razumeli.

Previše pričamo o jednom dobrom zakonu. Mislim da je ovaj zakon zaista sačinjen i da će biti od koristi poljoprivrednim proizvođačima.

Pomenuli ste javnu raspravu. Želim da vas informišem da je Odbor za privredu i finansije raspisao javnu raspravu. Javna rasprava je trajala 20 dana u julu i avgustu mesecu.

Što se tiče vaše bojazni za poljoprivredne proizvođače, želim da kažem da smo prihvatili amandman. Treći put neću da ponavljam, već sam rekla, ali samo da dodam da poljoprivredni proizvođač, odnosno poljoprivredno gazdinstvo, čim vrati dug poveriocu, iz ovog pasivnog statusa prelazi u aktivan status.

Zamolila bih vas da ne budemo toliki pesimisti. Ovakvih slučajeva ne očekujem da će da bude. Ako ih bude, biće sigurno zanemarljivo mali broj u odnosu na one druge pozitivne slučajeve.

Prema tome, molim vas da od jednog dobrog predloga zakona ne pravimo priču koja će da ostavi dileme poljoprivrednim proizvođačima da li mi zaista danas razgovaramo u njihovom interesu, da li se borimo za njih ili su opet u pitanju neki drugi interesi. Tvrdim da je ovaj zakon sačinjen i da ga predlažemo i ovde ga branimo baš u interesu naših poljoprivrednih proizvođača, i to onih malih koji teško dolaze do sredstava da obnove proizvodnju u onom periodu godine, s proleća, kada im je potrebno dosta sredstava a oni ta sredstva nemaju.

Naravno, oni su svesni i znaju, znaju naši poljoprivredni proizvođači da ono što dobiju moraju da vrate, i to mislim da nije sporno. I ne bi trebalo, po meni, više dalje da raspravljamo o tome, a svakako na poslanicima je da donesu odluku. Ja sam rekla šta je predložilo Ministarstvo i šta je predložila Vlada RS. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, na kraju današnjeg zasedanja, kada se radi o zakonima koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, želim da vam se zahvalim i na pažnji i na razumevanju. Podsetiću vas, naše Ministarstvo je predložilo četiri zakona i ja sam danas i pre pet, šest dana zajedno sa svojim saradnicima obrazlagala predložene zakone i odgovarala na vaša pitanja.

Svima se zahvaljujem, a zahvaljujem se posebno narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi u načelu. Zahvaljujem se onima koji su podneli konstruktivne amandmane i čiji su amandmani prihvaćeni. Sasvim je sigurno da su dali doprinos poboljšanju teksta predloženih zakona. Zahvaljujem se i onima koji su predložili amandmane, a amandmane nažalost nismo prihvatili iz opravdanih razloga, ali svakako su nam njihovi amandmani dali mogućnost da svi zajedno još jednom predstavimo našoj širokoj javnosti predloge sa kojim smo izašli pred vas narodne poslanike.

Nadam se da će predloženi zakoni naći primenu u praksi i nadam se da će biti od koristi poljoprivrednim proizvođačima, da će pomoći u zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Nadam se da će Srbija u saradnji sa zemljama iz okruženja biti uspešnija u borbi protiv poplava koje su nas zadesile ove godine, a nažalost nikad se ne zna kada ponovo može doći do njih. Nadam se takođe da smo obezbedili sasvim dobre uslove za funkcionisanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda i da i u buduće iz ovog zavoda, iz ove kuće možemo očekivati precizne prognoze.

Svima vama se zahvaljujem. Naše Ministarstvo je otvoreno za saradnju, za svake konstruktivne, dobre predloge i ideje. S druge strane, mi opet računamo i u buduće na vas i na vašu podršku. Svima još jednom najlepše hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi poslanici, dame i gospodo, danas su pred vama četiri predloga zakona koje je izradilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Dva predloga su potpuno novi zakoni u našem sistemu, dok su druga dva predloga ratifikacije međunarodnih ugovora.

Ako mi dozvolite, počela bih sa Predlogom zakona o zaštiti i o održivom korišćenju ribljeg fonda.

Raniji Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda stupio je na snagu 23. maja 2009. godine. Međutim, u toku njegove primene, uočeni su određeni problemi i nedostaci u određenim rešenjima koje je ovaj zakon ponudio.

Osnovni cilj u donošenju novog Zakona o zaštititi i održivom korišćenju ribljeg fonda je da se oblast zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda uredi na kvalitetniji način, da se poboljša i unapredi postojeće stanje.

Neki od nedostataka koji su uočeni u prethodnom periodu, a koji se direktno ili indirektno tiču načina na koji je regulisana ova oblast u našoj zemlji jesu odsustvo saradnje svih zainteresovanih strana zaštite prirode, hidrograđevinskog sektora, elektroenergetskog sektora, šumarstva i poljoprivrede u uslovima višenamenskog korišćenja vodnih resursa, što je dovelo do izolovanog upravljanja sa negativnim uticajem po riblji fond, nedovoljna transparentnost korišćenja sredstava od dozvola za privredni i rekreativni ribolov i neadekvatan sistem kontrole tih sredstava, postojeći socio-ekonomski uslovi u odnosu na utvrđivanje cena u oblasti rekreativnog i privrednog ribolova, problemi u vezi broja izdatih dozvola za rekreativni ribolov u odnosu na kapacitet ribolovnih voda, nepreciznost definisanja osnovnih pojmova usled kojih je bilo otežano voditi prekršajne postupke, nedovoljni stručni kapacitet korisnika ribarskih područja, nedovoljna materijalno-tehnička opremljenost korisnika ribarskih područja, odsustvo saradnje među korisnicima ribarskih područja, nepostojanje mehanizma komunikacije sa učesnicima delatnosti privrednim ribarima i rekreativnim ribolovcima radi obezbeđivanja njihovog učešća u kreiranju i implementaciji politike i njene primene u oblasti zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, nemogućnost ministarstva da utiče na visinu troškova dozvole za privredni ribolov, imajući u vidu da po važećim zakonskim rešenjima korisnik samostalno bez obaveze da pribavi saglasnost resornog ministarstva, određuje visinu troškova ove dozvole, nepostojanje odredaba zakona koje uređuju oblast koja se odnosi na izuzimanje pojedinih voda iz ribarskih područja.

Naime, važeći zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ne obezbeđuje kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda, kao komponente biološke raznovrsnosti Republike Srbije, regulisanost uloge pojedinih subjekata u delatnosti koji je doveo do neuravnoteženosti između stepena korišćenja ribe kao prirodnog resursa i ekonomskog razvoja koji nastaje, takođe ne primenjivanje načela efikasnosti i održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatnog planiranja i korišćenja ribljeg fonda i odsustvo kontrole i praćenje stope ribolova dovodi u opasnost obnovljivost ribljeg fonda kao prirodnog resursa.

Pored toga, napredak u konceptu zaštite prirode, tj. prirodnih resursa, sam po sebi bez nedostataka i disharmonije sa drugim zakonima koji reguliše delatnost korišćenja ribe kao resursa, kao i međunarodne obaveze na zaštiti prirode koji je država preuzela, ukazuju na potrebu donošenja novog zakona koji bi taj odnos efikasno regulisao.

Dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način eksploatacije prirodnih resursa i dobara, bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na životnu sredinu.

Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira mogući su samo pod uslovom stalne naučno zasnovane kontrole. Taj vid kontrole korišćenja prirodnih resursa i dobara jedan je od osnovnih zadataka u zaštiti životne sredine.

Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je zahtev i potreba čoveka i njegov odnos prema prirodi. Takav odnos obezbeđuje potpunu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, i očuvanja prirode i njenih vrednosti, s druge strane.

Zbog svega navedenog, ukazala se potreba da se određena pitanja preciznije definišu i regulišu na adekvatan način. Potreba za održivim upravljanjem prirodnih resursa obavezuje u ovom trenutku na donošenje novih propisa kojima se uređuje njihova zaštita i korišćenje, a posebno u delu koji obuhvata korišćenje ribe kao obnovljivog prirodnog resursa.

Predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa principom održivog korišćenja.

Predlog zakona uvažava do sada dostignut stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Republike Srbije i na celovit način reguliše ulov, zaštitu i promet ribe i ostalih životinja koje žive u vodi.

Odredbe ovog zakona odnose se na ribolovne vode. Riba u ribolovnim vodama Republike Srbije je prirodni resurs i kao takav je državna svojina, osim ribe u ribnjacima, poluribnjacima, kavezima u ribolovnoj vodi i ograđenim ili pregrađenim delovima ribolovne vode za gajenje riba, koja je svojina vlasnika objekata za gajenje riba.

U Predlog zakona ugrađena su dosadašnja iskustva. Dopunjena su i poboljšana zakonska rešenja. Predlogom zakona koji je danas pred vama, dame i gospodo, postižu se sledeći ciljevi: podignut je kvalitet programa upravljanja ribarskim područjem; podignut je nivo stručnosti u čuvanju ribarskog područja; podignut je nivo stručnosti u upravljanju ribarskim područjem; podignut je kvalitet izveštaja o korišćenju ribarskog područja; kvalitetnije je definisan izvor finansiranja zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i uvođenje posebnih računa za sredstva od izdatih dozvola, u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava; definisani su uslovi za izuzimanje ribolovnih voda iz ribarskih područja.

Zatim, preciznije i kvalitetnije su definisani uslovi za ustupanje ribarskog područja; kvalitetnije i preciznije je definisan način vršenja nadzora u vršenju poverenih poslova od strane AP Vojvodine; uvedeni su novi potencijalni subjekti za dodelu ribarskih područja; uveden je monitoring kvalitativnog sastava i uzrastne strukture ribljeg fonda, u cilju praćenja efekata programa upravljanja na zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda; uvedena je obavezna saglasnost i kontrola vrednosti dozvola koje nisu bile obuhvaćene postojećim zakonskim odredbama – dozvole za privredni ribolov, kao i dozvole za rekreativni ribolov, dozvole za zaštićena područja, dnevne i višednevne dozvole.

Uvedena je posebna dozvola za rekreativni ribolov, za ribarska područja u granicama zaštićenih područja; propisano je usklađivanje programa upravljanja ribarskim područjem sa drugim propisima kojima se uređuje zaštita prirode; propisana je obaveza definisanja posebnih staništa na ribolovnim vodama, kao mesta od značaja za mrest i druge potrebe riba – zimovanje, rast, ishrana, migracija riba, u kojima se zabranjuje svaki vid ribolova i drugih aktivnosti.

Detaljnije je propisano razgraničenje u prodaji dozvola između korisnika, kroz definisanje jedinica lokalne samouprave u ugovorima o ustupanju ribarskih područja; kvalitetnije su definisana prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora u vršenju nadzora nad radom korisnika ribarskih područja.

Izvršene su izmene zakonskih odredaba koje definišu kazne za prekršaje i privredne prestupe, u smislu povećanja visine novčanih kazni, kao važne mere u zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Pored svega navedenog, ovim zakonskim predlogom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike i AP, koje se odnose na: ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodele nadoknade za ustupanje i korišćenje ribarskih područja, kao i nadoknade za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov.

Predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, kao obnovljivog prirodnog resursa, s jedne strane, i nadležnih organa Republike, AP i jedinice lokalne samouprave, s druge strane.

Na kraju moram da istaknem da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike. Sprovođenje zakona neće uzrokovati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme. Povećanje poslova odnosi se na donošenje podzakonskih akata koja proizilaze iz zakona u periodu od godinu dana nakon donošenja zakona, što će se svrstati u dužnosti visokostručnih službenika nadležnog ministarstva.

Poslove koje, u skladu sa zakonom, obavljaju korisnici ribarskih područja i upravljači zaštićenih područja koju su proglasili ribarsko područje u okviru granica zaštićenog područja, finansiraju se od sredstava ostvarenih izdavanjem dozvola za rekreativni i privredni ribolov.

Dozvolite mi da još jednom naglasim da riblji fond Republike Srbije predstavlja značajan prirodni resurs, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda taj interes bude prioritetan. U tom smislu ovaj predlog zakona predstavlja napredak pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom, u skladu sa principom održivog korišćenja. Time se ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta - Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zakona o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovanih sporazuma u oblasti ribarstva.

Drugi predlog zakona o kojem ću danas govoriti jeste Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ili, kako je u javnosti poznat, zakon o predžetvenom finansiranju.

Usvajanjem ovog Predloga zakona naša zemlja postaje prva zemlja u regionu i jedna od retkih u svetu koja dobija potpuno zaokružen sistem finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Ministarstvo je na izradi ovog zakona radilo skoro tri godine i verujemo da smo sačinili kvalitetan zakonski predlog koji će olakšati finansiranje u oblasti poljoprivrede.

Ovaj predlog zakona je rezultat projekta realizovanog u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoju, a ceo projekat uključuje i uspostavljanje svih pratećih mehanizama potrebnih za implementaciju ovog zakona.

Tokom izrade nacrta ovog zakona. Ministarstvo je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj organizovalo dve konferencije - februara 2012. godine i februara 2013. godine, na kojima je javnosti predstavljena ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja, a na kojima su učestvovali predstavnici bankarskog sektora, osiguravajućih društava, proizvođača i prerađivača.

Nakon ovih sastanaka dobijene su korisne sugestije, primedbe i komentari od svih zainteresovanih strana, te je kao konačan rezultat tokom ove godine pripremljen Nacrt zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Donošenjem ovog zakona stvara se mogućnost za uspostavljanje tzv. sistema predžetvenog finansiranja u Republici Srbiji, što predstavlja sistem koji bi primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšao pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima, odnosno pred setvu ratarskih kultura.

Projekat uvođenja sistema predžetvenog finansiranja uspešno je implementiran do sada u Brazilu, a u fazi implementacije je u Ukrajini i Rusiji. Srbija bi bila prva zemlja u ovom delu Evrope koja bi implementirala ovaj način finansiranja primarnih poljoprivrednih proizvođača i verujemo da će uspešno zaživeti i u Srbiji na način kako je zaživeo i u Brazilu, gde je ovakav način finansiranja postao dominantan u poljoprivredi.

Novina koju nudi ovaj zakonski predlog jeste uvođenje novog elementa u kreditni, odnosno ugovorni aranžman, a to je korišćenje zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima, odnosno zaloge na budućem rodu kao sredstvu obezbeđenja. Na ovaj način proizvođač kao sredstvo obezbeđenja svoje pozajmice koristi zalogu na budućem rodu, što mu olakšava pristup finansijskim sredstvima, jer se za finansiranje njegove proizvodnje ne zahteva obavezna hipoteka, što je često prepreka kod pristupa finansijskim sredstvima.

Zaloga kao instrument obezbeđivanja naplate potraživanja regulisana je zalogom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Međutim, novina koju ovaj Predlog zakona donosi jeste uvođenje novog oblika zakona, a to je buduća poljoprivredna proizvodnja. Na taj način poljoprivredni proizvođač kod banke ili prerađivača dobija finansijska sredstva za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, a ta sredstva su obezbeđena budućim rodom na njegovom mestu proizvodnje.

Ukoliko nakon žetve, tj. berbe iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, aktivira se zaloga na budućem rodu i zajmodavac, odnosno zalogoprimac postaje vlasnik rezultata proizvodnje, čime naplaćuje svoje potraživanje. Važno je napomenuti da je ova vrsta zaloge privremenog karaktera, odnosno postoji ograničeno trajanje zaloge i to do kraja kalendarske godine u kojoj se obavlja žetva, odnosno berba, a što je precizirano ugovorom.

Zaloga prestaje da važi isplatom obaveze na način kako je ugovorom precizirano i briše se iz registra. Važan element ovog zakona upravo je ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje koji sadrži sve neophodne elemente za definisanje prava i obaveza obeju ugovorenih strana, između ostalog i zalogu na budućem rodu.

Ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje upisuje se u registar ugovora o finansiranju, što će omogućiti proveru da li je određena parcela opterećena obavezom, odnosno poljoprivredna proizvodnja na toj parceli. Ono što je bitno, a što ovaj zakonski predlog nudi kao mogućnost jeste definisanje obaveze u novčanom ili robnom obliku, kao i mogućnost njihovog prevođenja iz jedne u drugu, što se definiše ugovorom o finansiranju.

Registar ugovora o finansiranju će voditi Agencija za privredne registre, a njegovo uspostavljanje će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe, ova finansijska organizacija će podržati i promociju uvođenja novog sistema, kao i obuku učesnika u sistemu.

Očekujemo da će učesnici u sistemu predžetvenog finansiranja biti, pre svega, primarni poljoprivredni proizvođači kao zalogodavci, dok će se kao zalogoprimci uglavnom pojavljivati banke i prerađivači u oblasti biljne proizvodnje.

Posebno naglašavam biljnu proizvodnju, s obzirom da ovaj zakon pokriva samo biljnu proizvodnju, zbog postojeće mogućnosti uspostavljanja ovog sistema u ovoj oblasti, ali se nadamo da će se u budućnosti sa uspešnim razvojem sistema predžetvenog finansiranja stvoriti uslovi za uvođenje ovog sistema finansiranja i u oblast stočarske proizvodnje.

Posebno bih želela da naglasim da je i do sada postojao sličan ugovorni odnos između prerađivača, tj. otkupljivača s jedne strane i primarnih poljoprivrednih proizvođača s druge strane. Reč je o tzv. ugovorima na zeleno, gde su na osnovu ugovorene proizvodnje primarni proizvođači od prerađivača dobijali impute za poljoprivrednu proizvodnju izražene kroz paritet za finalni proizvod.

Ovakav način finansiranja je dokaz da ovaj sistem ima uslove da funkcioniše, a Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje će samo postaviti u pravi okvir ovakvu vrstu odnosa.

Takođe, ovaj zakonski predlog u sistem uvodi i banke kao nove učesnike, što stvara uslove za proširenje ponude bankarskih proizvoda i lakšu dostupnost bankarskih kredita primarnim proizvođačima.

Primetićete, takođe, da Predlog zakona ne zahteva obavezno osiguranje poljoprivredne proizvodnje, što je, moram priznati, bila i naša dilema prilikom izrade ovog zakona. Međutim, ne želeći da sužavamo pravne mogućnosti za korišćenje ovog finansijskog instrumenta zahtevom za obavezno osiguranje useva i plodova od štete, vodili smo se očekivanjem da će tržište samo nametnuti ovakav zahtev, što ostaje kao mogućnost dogovora dve ugovorene strane.

Na kraju bih želela da naglasim da smo mi kao nadležno ministarstvo veoma dobro upoznati sa problemom finansiranja poljoprivredne proizvodnje, naročito ako se ima u vidu sezonski ciklus ove proizvodnje i potreba da se uvom trenutku izvrši jednokratno finansiranje celokupnog proizvodnog ciklusa, što predstavlja veliko ulaganje za proizvođača, a često i ograničavajući element za eventualno proširenje proizvodnje.

Donošenjem ovog zakona i uspostavljanjem sistema predžetvenog finansiranja prevazišlo bi se ovo ograničenje, što bi stvorilo uslove za proširenje i unapređenje proizvodnje, a što bi kao rezultat imalo povećanje obima proizvodnje i prinosa.

Takođe, u skladu sa ograničenim budžetskim sredstvima, potrebno je naglasiti da usvajanje ovog zakonskog predloga ne zahteva dodatna budžetska sredstva, a s obzirom da je veliki broj učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i uključene institucije, iskazao interesovanje za ovaj zakonski predlog, verujem da će ovaj sistem zaživeti u našoj poljoprivredi i da će doprineti njenom daljem razvoju, čime će se stvoriti realni uslovi da naša poljoprivreda postane stvarna razvojna grana naše privrede.

Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save je sledeći predlog zakona koji se danas nalazi pred vama. Ovaj zakonski predlog podržalo je Ministarstvo inostranih poslova, a sam predlog zakona izradilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Republička direkcija za vode, kao organ u sastavu Ministarstva.

Kao što smo nedavno imali prilike da vidimo, bujice, poplave, zaštita od voda ne poznaju državne granice. Kao bolna potvrda ovoga došle su nam ovogodišnje katastrofalne poplave koje su pogodile sve zemlje u regionu.

Ova dešavanja su nas sve podsetila da moramo blisko da sarađujemo kada je reč o prirodnim nepogodama. Jedan od takvih vidova saradnje jeste upravo saradnja država u slivu reke Save. Okvirni sporazum o slivu reke Save je potpisan od strane država u slivu reke Save 3. decembra 2002. godine. Sporazum koji je stupio na snagu 29. decembra 2004. godine obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju. Naša država je 2004. godine postala država strana Okvirnog sporazuma. U skladu sa odredbama ovog sporazuma, države su se obavezale da će sačiniti protokole kojima će se urediti posebna pitanja koja se odnose na sliv reke Save, i to: prekogranične uticaje u slivu reke Save, vanredne situacije, zaštitu od poplava i sprečavanje zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom.

Protokol o zaštiti od poplava potpisan je 1. juna 2010. godine. Protokol uređuje pitanja održive zaštite od poplava u slivu reke Save nastalih usled prirodnih pojava, kao što su velike vode reka i bujica i barijere formirane nagomilavanjem ledenih santi, i veštačkih uticaja, kao što su ispuštanje voda iz akumulacija i retenzija, prouzrokovano rušenjem brana ili neodgovarajućim upravljanjem, promene u slivu, rečnim koritima i inundacija sa ciljem sprečavanja ili ograničavanja opasnosti i smanjivanja ili otklanjanja negativnih posledica od poplava.

Predmet Protokola je detaljnije uređivanje pitanja koja se odnose, pre svega, na utvrđivanje zajedničkih ciljeva, kriterijuma i mera zaštite od poplava u slivu reke Save, a vezano za prevenciju, obaveštavanje, mere odgovora, ostvarivanje saradnje, razmenu informacija itd.

Sprovođenje Protokola će doprineti unapređenju zaštite od štetnog dejstva voda na regionalnom i nacionalnom planu. Protokolom se stvara osnov za upravljanje rizikom od poplava, a koji se mora obezbediti na nivou sliva reke Save, što je saglasno sa modernim principima i zakonodavstvom EU, posebno sa Direktivom 2007/60 o proceni i upravljanju rizicima od poplava i Akcionim programom za održivu zaštitu od poplava u slivu reke Save.

Obaveze iz Protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivu odbranu od poplava, kao i spremnost na reagovanje pri vanrednim situacijama odbrane od poplava. Ovo se, pre svega, odnosi na obaveze organa vlasti i nosioca aktivnosti u cilju uspostavljanja preventivnih mera, mera pripravnosti i odgovora u slučaju poplava.

Značaj dobre regionalne saradnje postao je vidljiviji i tokom ovogodišnjih katastrofalnih majskih poplava, koje su posebno pogodile sliv reke Save i tokom kojih je uspostavljana komunikacija sa nadležnim institucijama za odbranu od poplava uzvodnih država.

Ne čekajući formalno stupanje na snagu Protokola, Republika Srbija je učestvovala u svim aktivnostima Međunarodne komisije za sliv reke Save, a koje se odnose na početak izrade planom upravljanja rizikom od poplava za sliv reke Save, razvoj sistema prognoze, upozoravanja i uzbunjivanja na pojavu poplava u slivu reke Save i razvoj platforme za razmenu informacija značajnu za odbranu od poplava.

Takođe, smatramo za uspeh zajedničku pripremu predloga projekta, unapređenje zajedničkih aktivnosti na upravljanju poplavama u slivu reke Save, čija realizacija je započeta oktobra ove godine, a projekat finansira Investicioni okvir za zapadni Balkan.

Za vodoprivredu Republike Srbije, najuzvodnije države u slivu reke Save, od velikog značaja je donošenje zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, naročito posle iskustava sa katastrofalnim poplavama iz maja meseca ove godine.

Na kraju, predlog zakona koji se danas nalazi pred vama, uvaženi narodni poslanici, jeste Zakon o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita. Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita je jedina organizacija ove vrste u Evropi osnovana 1986. godine sa zadatkom da za potrebe operativnih funkcija nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica obezbeđuje podatke globalnih satelitskih osmatranja vremena i klime.

Operativni podaci i produkti EUMETSAT, uz podatke dobijene iz nacionalnih meteoroloških i hidrometeoroloških osmatračkih mreža čine osnovnu komponentu hidrometeorološkog sistema praćenja, prognoziranja, najave i upozorenja o meteorološkim, klimatskim i hidrološkim ekstremnim pojavama, nepogodama i katastrofama.

Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita je organizacija koju čini 30 država, punopravnih članica. Bugarska je ove godine postala 30-a punopravna članica. Jedina preostala pridružena članica je Republika Srbija.

Ugovor o saradnji, između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i EUMETSAT, Savezna Republika Jugoslavija potpisala je 11. jula 2002. godine. Posle ukidanja saveznog hidrometeorološkog zavoda, 2003. godine, koji je bio nosilac ovog sporazuma, Republički hidrometeorološki zavod je kao pravni sledbenik preuzeo funkcije saveznog i nastavio aktivnosti na sprovođenju ugovora.

Početkom 2009. godine, potpisan je Amandman na Ugovor o saradnji između EUMETSAT i Savezne vlade Republike Jugoslavije, kojim su izvršene neophodne izmene i dopune potpisanog ugovora. Ugovor je zaključen na pet godina. Potvrđivanjem ugovora o saradnji i amandmanima na Ugovor, Republika Srbija je postala pridružena članica EUMETSAT. U preambuli Ugovora definisan je status pridružene članice, kao neposredan korak ka punopravnom članstvu evropskih zemalja u EUMETSAT. Zahtevom za produžavanje trajanja ugovora na period od tri godine, Republika Srbija iskazuje svoju nameru da nastavi saradnju sa ovom evropskom organizacijom, kao i spremnost na neophodne napore za buduće pristupanje ovoj organizaciji koje u ovoj fazi nije moguće zbog postojećih ekonomskih i budžetskih ograničenja.

Potrebno je naglasiti da je Republički hidrometeorološki zavod od datuma potpisivanja Ugovora uspostavio dobru saradnju sa navedenom evropskom organizacijom i da u svakodnevnom radu koristi mogućnosti koje obezbeđuju članstvo u ovoj organizaciji. Među najznačajnije, svakako, spada operativna uključenost Republičkog hidrometeorološkog zavoda u evropskoj organizaciji i prijem satelitskih produkata neophodnih za funkcionisanje sistema, rane najave i upozorenja na opasne meteorološke i hidrološke pojave.

Pomoću tog sistema na raspolaganju su 24 sata na dan, 365 dana u godini satelitski podaci, slike i produkti vezani za vreme i klimu. Satelitski podaci pomažu meteorolozima da detektuju i neposredno prate razvoj opasnih vremenskih pojava i omoguće pravovremenu izradu prognoza i upozorenja za potrebe državnih organa, privrednih, naučno-istraživačkih institucija i najšire javnosti.

Na taj način se bitno umanjuje šteta od opasnih vremenskih pojava i štite ljudi životi i imovina. Ove informacije su važne za bezbedan vazduhoplovni saobraćaj, plovidbu, drumski saobraćaj, poljoprivredu, građevinarstvo i druge oblasti.

Gruba procena pokazuje da je zahvaljujući satelitskim podacima prognoza za pet dana unapred poboljšana za oko 20%, a da se isti kvalitet prognoze dobija za tri dana duži prognostički period.

Danas je nemoguće zamisliti razvijenu hidrometeorološku službu, kakvoj teži naš Republički hidrometeorološki zavod, bez korišćenja satelitskih produkata. Usvojenim programom meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti za period od 2013. do 2017. godine, ukupna delatnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije usmerava se prema visokim nivoima performansi u obavljanju stručno operativnih i razvojno-istraživačkih aktivnosti kao i u stvaranju posebnog institucionalnog okvira za ta dostignuća, vodeći računa o aktuelnim finansijskim okolnostima u kojima Republički hidrometeorološki zavod radi.

Osnovni strateški cilj Republičkog hidrometeorološkog zavoda do 2017. godine je razvijen, efikasan i tehničko-tehnološki harmonizovan. Hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja koji predstavlja integralni deo međunarodnih i evropskih hidrometeoroloških informacionih sistema i osnovnu komponentu nacionalnog sistema zaštite života ljudi i materijalnih dobara od štetnog dejstva meteoroloških i hidrometeoroloških elementarnih nepogoda i katastrofa.

Ispunjenje navedenih ciljeva moguće je ostvariti, između ostalog, kroz članstvo u svim evropskim infrastrukturnim sistemima, među kojima spada i članstvo u organizaciji Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita. Osim pomenutog, članstvo u ovoj Evropskoj organizaciji predstavlja strateški interes naše zemlje u procesu integracija u EU.

Stoga smatramo da je neophodno nastaviti članstvo u ovoj Evropskoj organizaciji, produženjem trajanja Ugovora za realizaciju i to potvrđivanjem drugog amandmana na postojeći Ugovor i time bi ovaj ugovor bio na snazi do 31. decembra 2017. godine. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede za vreme vanredne situacije i kada treba odgovoriti na konkretna pitanja koja je postavio narodni poslanik Nove Srbije Dragan Jovanović, ako se ne varam, imala bih puno toga da kažem, ali evo, skoncentrisaću se samo na nekoliko tema.
Pre svega, šteta u poljoprivredi je zaista ogromna. Podaci zvanične komisije postoje. Šteta je direktna, indirektna 228 miliona evra. Da bi se poljoprivreda oporavila od posledica poplave, potrebno je ova i naredne dve godine i 254 miliona evra.
Što se tiče štete koja je načinjena ratarskoj proizvodnji, pre svega, odnosno poljoprivednim površinama, tačno je da je poplavljeno oko 90 hiljada poljoprivednih površina. Međutim, nakon povlačenja vode konstatovano je da se na određenoj poljoprivrednoj površini može nastaviti vegetacija, kao što su recimo kukuruz, pšenica, tako da su te površine praktično spašene.
Jedna značajna površina je potpuno, da kažemo, uništena za ovu vegetacionu sezonu i potrebne su značajnije mere remedijacije i interesantan je podatak da je samo za uklanjanje mulja i remedijaciju ovih zemljišta potrebno 73 miliona evra. To je procena zvanične komisije i za ovu godinu potrebna sredstva su oko 29 miliona evra.
Srećni smo, odnosno zadovoljni smo što se na 16 hiljada hektara proizvodnja mogla obnoviti i upravo za ovih 16 hiljada hektara u proteklom periodu obezbedili smo seme. U pitanju je seme hibrida kukuruza sa kraćim vegetacijama, prema preporukama stručnih instituta, i seme soje. Te površine su zasejane. Da je upitanju ogroman posao, dovoljno govori podatak da se radi o 16 hiljada hektara, a 11 hiljada gazdinstava korisnika ove vrste pomoći. Dakle, seme je obezbeđeno kompletno iz donacije i moram da pohvalim svoje saradnike i ministarstvo da smo mi jedino ministarstvo u regionu koje je na ovaj način obezbedilo seme.
Od sutra kreće distribucija goriva za ove proizvođače, a u narednom periodu, i to vrlo brzo, i distribucija sredstava za nabavku đubriva. Moram da kažem da smo imali ogromne probleme vezane i za sredstva i za model raspodele đubriva i da smo i taj problem uspeli da rešimo.
Što se tiče vašeg pitanja koje se odnosi na rezultate ispitivanja naše Uprave za zaštitu bilja. Odgovorno tvrdim da je Uprava za zaštitu bilja 25. juna na sajtu našeg ministarstva objavila rezultate ispitivanja hemijskog sastava zemljišta. Ovi rezultati ispitivanja su rezultat, znači ispitivanja koje su sastavni deo redovnih kontrola i koje mi sprovodimo, ne da bismo našim privrednim proizvođačima otežali poziciju, naprotiv, da bi im pomogli, a u isto vreme da bi obezbedili zdravstvenu i prehrambenu sigurnost građana na šta nas obavezuju zakonski propisi.
Dakle, 25. juna na sajtu našeg ministarstva objavljen je tekst u kome se jasno kaže da su rezultati ispitivanja uzoraka zemljišta sa poplavljenih poljoprivrednih površina pokazali da se u najvećem procentu poplavljene površine mogu smatrati bezbednim sa aspekta sadržaja teških metala.
Na pojedinim lokacijama konstatovan je veći sadržaj pojedinih teških metala. To jasno možete da vidite u tekstu koji je objavljen na našem sajtu. Navedene su lokacije koje su upitanju i s tim u vezi date su vrlo jasne preporuke, gde se našim proizvođačima savetuje da te površine ne koriste za uzgoj blitve, spanaća, kupusa, šargarepe. Nijednog momenta u kontekstu nedozvoljenih ili ugroženih biljaka nije pomenuta šljiva, kupina, suncokret, kukuruz, pšenica i sl.
Dakle, svrha ovoga je da se našim proizvođačima ukaže da su ove kulture, koje sam pomenula, rizične, ali da se to zemljište može koristiti za druge kulture i data je preporuka kako da se to zemljište pripremi za iskorišćavanje u narednim vegetacijama. To nije priča. Svako ko želi da pročita, može da pročita.
U kontekstu priče o tome da je izveštaj Uprave za zaštitu bilja doveo u pitanje otkup poljoprivrednih proizvoda, odnosno otkup voća na pojedinim područjima, ja sam se juče i danas bavila ovim pitanjem. Od stručnih ljudi, ljudi sa terena, argumentovano mogu da pokažem, imam informaciju da nikakve veze otežan otkup nema sa ovim izveštajem. Ovaj izveštaj više nije aktuelan.
Tačno je da je otkup šljive smanjen, da je plasman otežan, ali je otežan zbog toga što je plod šljive ove godine slabijeg kvaliteta. Njegov izgled je takav da jednostavno ne zadovoljava potrebe, odnosno interese nekih velikih kupaca.
Osim toga, otežan plasman naše šljive na ruskom tržištu je posledica većih količina ovih proizvoda iz nekih drugih područja, uključujući BiH. Osim toga, veći problem je u tome što je manja potražnja ovog proizvoda u ovom periodu na području Ruske Federacije, tamo gde su veliki potrošači, gradovi Sankt Petersburg, Moskva gde je sad u toku letnji odmor. Znači, manja je potražnja.
Tu su nam sugerisali sa terena da postoje određeni problemi u funkcionisanju tržišnog lanca. Jasno nam je skrenuta pažnja o čemu se radi i mi ćemo se tim problemom posebno pozabaviti u narednom periodu.
Molim vas da informaciju na sajtu našeg ministarstva precizno pročitate, a što se tiče same Topole i okolnih mesta oko Topole, dobila sam informaciju da su baš tamo prvi konvoji, odnosno prvi šleperi natovareni šljivom otišli za Rusiju. Toliko o tome.
Iskoristila bih priliku da vam se zahvalim što postavljate pitanja u vezi stočarstva, pardon, u vezi poljoprivrede. Stočarstvo mi je u mislima. Želim da kažem zarad naših gledalaca, slušalaca da ćemo sa nadoknadom životinja, odnosno štete u stočarstvu, započeti naredne nedelje. U tom smislu smo bili izuzetno aktivni i obezbedili smo najveći procenat životinja koje su stradale, odnosno njihovu nadoknadu. Zahvaljujem.