Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, na ovoj sednici Skušine Srbije raspravljamo o više zakona iz oblasti ekonomije i finansija, a današnji paket zakona odnosi se na izmene Zakona o osiguranju depozita i nove zakone o investicionim fondovima, odnosno uvođenje novih formi investicionih fondova kao institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji.

Najpre ću se osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, marko, malih i srednjih pravnih lica kod banaka i isplata osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke predstavljaju osnovnu delatnost Agencije za osiguranje depozita.

Pored poslova obaveznog osiguranja depozita i isplate osiguranih iznosa, Agencija može upravljati i imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i obavljati druge poslove u vezi sa postupkom restrukturiranja banaka.

Sistem osiguranja depozita pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti, pre svega u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija, kako na nivou pojedinačne banke, tako i bankarskog sistema u celini.

Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa međunarodnom praskom i standardima, kao i pravnim tekovinama pre svega EU kojoj Srbija teži.

U proteklom periodu Agencija je aktivno sarađivala sa Svetskom bankom i MMF-om u cilju unapređenja sistema osiguranja depozita. Važeći zakon donet je 2015. godine, a 2017. godine dopunjen u delu koji se odnosio na investiranje sredstava fonda. Da podsetimo, javnosti radi, osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica i doprinos finansijskoj stabilnosti u Republici Srbiji. Zato ove izmene doprinose daljem ostvarivanju svih navedenih ciljeva.

Izmenom osnovice za obračun premije, redovna premija bi se umesto na ukupne depozite fizičkih lica preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, obračunavala na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra.

Predložene izmene zakona će pre svega imati uticaj na banke i to u delu u kom će izmenom osnovice za obračun premije u smislu da se umesto na ukupne depozite fizičkih lica i ostalih korisnika, redovne i vanredne premije obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Smanjiće se obaveze banka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku.

Druga stvar je definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa, umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5% osiguranih depozita u bankarskom sektoru, koji je potrebno dostići do 1. januara 2025. godine, ciljni iznos je predlogom definisan na nivou od 7,5% osiguranih iznosa depozita u bankarskom sektoru koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine.

Dakle, predložene izmene zakona unaprediće sistem i od velike su koristi za sveukupno funkcionisanje.

Kada je u pitanju novi zakonodavni okvir za investicione fondove, htela sam da skrenem pažnju da je Srbija prepoznala značaj ovog pitanja, ne samo za razvoj finansijskog tržišta, već i za ukupan ekonomski razvoj. Prvi Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine, a menjali smo ga i dograđivali više puta kako bi pre svega investitorima omogućili što sigurnije i jednostavnije uslove da kao članovi Fonda učestvuju na našem tržištu kapitala i ostvaruju određenu dobit na uložena sredstva.

Dosadašnja primena Zakona o investicionim fondovima pokazala je pozitivan efekat na razvoj tržišta kapitala, a u krajnjoj liniji i na efikasnije finansiranje realnog sektora iz ovakvih finansijskih izvora. Nakon usvajanja zakona pojavili su se prvi investicioni fondovi, kao i društva za upravljanje ovim fondovima, koji su najpre bili zainteresovani za ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, kako domaćih, tako i regionalnih kompanija. Nažalost, kod ovih prvih fondova je zbog globalne ekonomske krize 2008. godine došlo do drastičnog pada akcija na tržištu kapitala, što je za posledicu imalo poljuljan ugled investicionih fondova i dovelo do drastičnog pada uticaja svih fondova na tržište kapitala.

Prema podacima za period od 2015. do 2018. godine, u Srbiji je registrovan ukupno 21 investicioni fond i šest društava za upravljanje investicionim fondovima. Trebalo bi napomenuti takođe da se čak 89% ukupne vrednosti neto imovine fondova odnosilo na novčane fondove. Ovo govori da je ipak domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno, sa konstantnim nedostatkom kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a da to ne budu samo depoziti kod banaka, što nije ni cilj, ni svrha investicionih fondova.

Da bi se situacija popravila i stabilizovala, položaj investicionih fondova nakon globalne ekonomske krize koja je zadesila čitav svet 2008. godine, što je na našem tržištu destabilizovalo investicione fondove, vršene su izmene zakonodavstva, njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima, kao i njegovo usklađivanje sa pravom EU. Tim ranijim izmenama stvoreni su nešto povoljniji uslovi za formiranje društva za upravljanje fondovima, ali je ipak stav EU bio da se materija o investicionim fondovima u našem zakonodavstvu razdvoji u dva zakona. Tako je harmonizacija propisa iz ovog sektora postala naša obaveza u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije za Poglavlje 9 – Finansijske usluge.

Izvinjavam se, predsedavajući, ne čujem sebe, žagor je u sali.

Iz svega navedenog, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona – Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim su obuhvaćeni ostali fondovi koji tretiraju i zatvorene i privatne.
Vi ste kao predlagač uporedo radili na ova dva zakona koji uređuju subjekte za zajednička ulaganja, čija je jedina svrha i namena prikupljanje novčanih sredstava i ulaganje tih sredstava u skladu sa unapred određenom strategijom isključivo u korist investitora.
Da podsetimo, prema odredbama ovog zakona, otvoreni investicioni fond ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu koja je definisana članom 42. ovog zakona. Za ove fondove zakon predviđa dobijanje dozvola za rad. Alternativni investicioni fond jeste investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koje se ne zahteva dozvola za rad.
Polazeći od navedenog, donošenjem ovih zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa sa propisima EU i veći stepen poverenja domaćih i stranih potencijalnih investitora, a samim tim će domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u fondove organizovane u Republici Srbiji.
Cilj ovih zakona jeste da se obezbedi veći stepen zaštite od rizika osnivača i povrati poverenje investitora, što je učinjeno dodatnim preciziranjem uslova, pre svega osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje fondovima, preciziranje imovine u koju je dozvoljeno ulagati, uključujući ograničenja i izuzetke od ograničenja. Detaljnije su uređeni politika upravljanja rizicima i investicionog fonda, politika nagrađivanja, usluge i odgovornost depozitara i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti. Veći stepen sigurnosti, zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova posledično bi mogao privući veći broj domaći i stranih investitora i doprineti razvoju tržišta kapitala.
Ova dva zakona posmatram kao pravne okvire koji treba da doprinesu razvoju finansijskog tržišta i tržišta kapitala, a time i da doprinesu privlačenju kako domaćih tako i stranih investicija koje Srbiju mogu da podignu na nivo razvijenih evropskih ekonomija. Takvi preduslovi de fakto postoje, jer je Vlada u prethodnom periodu intenzivno radila na stvaranju i poboljšanju privrednog i društvenog ambijenta. To potvrđuju postignuti rezultati.
Moje kolege su o tome govorile prilikom rasprave o rebalansu državnog budžeta koji ovom prilikom nije posledica deficita, već naprotiv, posledica većeg rasta BDP-a koji nam je omogućio povećanje plata i penzija, ali i veći obim kapitalnih investicija. Verujem da će povoljan privredni ambijent, fiskalna i makroekonomska stabilnost doprineti i motivisanju zainteresovanih za osnivanje i rad investicionih fondova, bilo otvorenih, bilo alternativnih.
Sve što sam rekla govori u prilog tome da su dva predložena zakona od krucijalnog značaja za unapređenje našeg privrednog sistema. Iz tog razloga će, poštovani ministre, poslanička grupa SPS podržati predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, čuli smo do sada da je pred nama Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma sa četiri države o ukidanju vizne obaveze za nosioce običnih i diplomatskih pasoša.

Ovi sporazumi su od izuzetnog značaja i to smo čuli u diskusijama svih mojih kolega koji su govorili pre mene, zato što raspravljamo o činjenici koja potvrđuje da Srbija vodi kvalitetnu spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljnopolitičkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom i SAD, ali i sa svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju najveće nacionalno pitanje, KiM.

Za svaku ozbiljnu državu važno je da spoljna politika ima kontinuitet. I spoljnopolitički rad u proteklih pet godina je zaista takav. Ministre Dačiću nasledili ste teren na kome to baš nije bilo lako postići. Imali smo ministre spoljnih poslova koji se u prethodnom periodu nisu bavili svojim poslom i u tom trenutku imamo i to neslavno i za nas bolno proglašenje nezavisne države Kosovo od strane ja ću reći, jer na to imam pravo, albanskih terorista.

U tom trenutku propustili smo kao država da diplomatski odreagujemo i možda zaustavimo taj proces koji je bio čini mi se posledica euforije, ali evo praksa pokazuje i ozbiljne neobaveštenosti jednog velikog broja zemalja o tome šta se zapravo događa u južnoj srpskoj pokrajini.

Da je naša spoljna politika izbalansirana potvrđuje činjenica da je danas Srbija i uvažen i prihvaćen i poželjan spoljnopolitički partner. Uspeli ste čini mi se da malo i pomerite granice tih diplomatskih odnosa, jer ste svojim šarmom neretko na jedan vrlo simpatičan način objasnili u čemu su grešili.

Kada je u pitanju KiM, dozvoljavam sebi luksuz da sa punim pravom pre svega kažem hvala u ime građana Kosmeta, što onih koji su raseljeni, kojih nije malo, kojih je 250 hiljada, tako i onih koji na Kosmetu žive. Mi smo žrtve svega onoga što je neko sebi dozvolio da jednostrano proglasi, da jednostrano otme, da nas protera sa vekovnih ognjišta, da nas ostavi i nametne nam osećaj stranca u sopstvenoj državi, kršeći pri tom sva dokumenta, pre svega Rezoluciju UN 1244, Kumanovski sporazum. Da ne govorim o tome da Briselski sporazum i briselska dokumenta, apsolutno ne poštuju ni jednog trenutka.

Takav pristup prema KiM, bojim se otvara vrata i drugim separatističkim težnjama sa kojima se svet tek može suočiti i to je jedna ozbiljna pretnja. Slažem se da rešenje za pitanjem Kosova mora biti i obostrano prihvaćeno i optimalno, pre svega za Srbiju i srpski narod koji je državotvoran narod. Zašto ovo naglašavam? Zato, što su Albanci, nacionalna manjina, a ne državotvoran narod kao što su to bili Srbi u BiH i Srbi u Hrvatskoj.

Kada su u pitanju vaše aktivnosti i otpriznanje ne malog broja, 15 zemalja sveta, napominjem da je jako važno reći da to možda jesu male države, ali da svaka od njih ima svoj glas u Ujedinjenim nacijama. Srbija, na ovaj način čuva i koristi ugled i bivše SFRJ, kao nesvrstane zemlje i baštini jednu politiku nesvrstanosti kao temelj saradnje, pre svega sa azijskim i afričkim, ali i ostalim zemljama sveta koje cene suverenost i slobodu.

Ja sam sigurna da srpska javnost zna kojih 15 zemalja je povuklo svoje priznanje, međutim, jedna od četiri države koja je danas predviđena Sporazumom o ukidanju viza je i Surinam, za koju se čuju pošalice i stalno se spočitava da su to tamo neke male zemlje za koje samo zna Ivica Dačić, za Surinam smo čuli i pre. Oni su imali neke čuvene fudbalere, možda nije prirodno da ja to kao žensko kažem, ali kažu da je taj čuveni Rud Bulid bio baš otuda. Lepo je što ćemo se po tome sećati da postoji Surinam, ali je još bolje što danas imamo razloga da kažemo hvala Surinamu za otpriznanje Kosova. Hvala što ste vratili veru da u svetu postoje ljudi koji su spremni da preispitaju svoju odluku i promene je kada shvate da su nekome učinili nepravde. Hvala u ime sve one dece koja žive na KiM, okruženi žicom, okruženi nestabilnošću, okruženi strahom, pod strahom zaspe i pod strahom se probude.

Imamo i dve države koje nikada nisu ni priznale Kosovo i zaista im takođe dugujemo veliku zahvalnost. Međutim, ono što je važno i što želim da naglasim jeste da neke opozicione političke opcije pokušavaju da uporno umanje značaj procesa povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo. Ne zato što nemaju svest koliko je taj proces važan, sigurna sam da znaju da jeste, nego zato što bi da umanje učinak ove Vlade i učinak njenih ministara i sveukupnog državnog rukovodstva.

Važno je da se broj država koje povlače priznanje uvećava, važno je onako kako ste i rekli, da se na svetsku politički scenu ponovo pitanje Kosova vrati ne kao završeno, jer su ga do sada tako tretirali.

Na kraju, napraviću jednu istorijsku paralelu, a povod mi je obeležavanje pre svega 180 godina srpske diplomatije, ali i obeležavanje 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, koju je obezbedio naš prvi prosvetitelj i duhovnik, ali i diplomata Sv. Sava. Državna misao Sv. Save i njegova izreka jeste – Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku. Ona je i danas putokaz kada je u pitanju politika ove Vlade.

Danas kada vodimo borbu za očuvanje državnog jedinstva i srce naše Srbije, KiM, ne možemo da se ne podsetimo Sv. Save. On je tada doneo Srbiji samostalnost crkve, ali i međunarodno priznanje Srbije kao samostalne države. Tim pre ste, ministre Dačiću dobili najteži zadatak, da kao neko ko je rođen u Prizrenu, jednom diplomatskom borbom proba da sačuva i odbrani ono što je, sigurna sam i pouzdano znam, najveća svetinja i za vas i za mene, ali i za većinski srpski narod.

Svesni istorijske odgovornosti koju danas nosimo, da sačuvamo ono što su naši preci ostavili, a to je bila jaka i međunarodno ugledna Srbija. Slobodna sam da kažem da ste gospodine ministre vi, kao i celo rukovodstvo države zaista preuzeli ovu istorijsku ulogu i odgovornost da sačuvate Srbiju i njenu južnu pokrajinu u njenom sastavu.

Da li će to biti lako, sigurna sam da ne. Da li vam je lako da slušate pretnje, koliko god ih paušalno shvatali, prihvatali. Gospodin Palma je rekao jednu lepu rečenicu, a to je da Ramuš Haradinaj nije uhapšen zbog krađe bicikle, uhapšen je zato što je bio na vrhu lanca trgovine ljudskim organima i to srpskim ljudskim organima. Kada iz tog tabora kome pripadaj i Bedžat Pacoli, krenu pretnje ka vama, moram priznati da osetim onaj strah koji vi evidentno nemate.

Međutim, verujem u pravdu. Ako ni u jednu drugu, onu Božiju. Verujem u upornost i u doslednost srpskog rukovodstva kada je u pitanju nedvosmisleni cilj da se sačuva celovitost države Srbije.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici će svakako podržati predložena zakonska rešenja, a ja vam se još jednom, pre svega u ime građana KiM bez razlike da li danas žive na toj teritoriji ili su u raseljenju, zahvaljujem na trudu koji ste uložili i želim mnogo uspeha u daljem radu, jer sam sigurna da će se ovaj broj zemalja koje su otpriznale Kosovo uvećavati iz dana u dan. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući. Ja sam se, istina, javila za reč i pre pauze, ali očigledno je sistem zakazao, pa tu prijavu niste videli.

Naime, SPS je već osudila taj gnusni čin, te strašne uvrede koje su se desile na račun predsednika Srbije i njegove dece.

Ono što je za mene lični poraz jeste da u istom tom danu, kada smo kao narodni poslanici, čini mi se, postigli konsenzus oko nečega što ne sme da se događa u Srbiji, u skupštinskoj sali, od strane kolege Šormaza, dobijam uvredu koja je na malte ne istom ili sličnom nivou.

Ja zaista želim da verujem da smo kao živa bića u stanju da se izdignemo iznad političkih razlika i da smo u stanju da jedni drugima kažemo „izvini“ za izgovorenu reč koja nije primerena ni Skupštini, ni nama kao ljudima, bez razlike na kojim se funkcijama nalazimo ili smo samo obični građani.

Ovakvim činjenjem postajemo loš primer, da ne kažem delimično i opravdanje za neke ružne stvari koje onda kolektivno preživljavamo. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas nimalo naivan zadatak, izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija formirana 2004. godine.

Predstavnici SPS učestvovali su u radu Odbora za kulturu kao nadležnog odbora koji je, mogu reći, selektovao kandidate koji su bili predloženi. Socijalisti nisu iskoristili svoje pravo da imaju svog kandidata za Poverenika, jer smo u gospodinu Milanu Marinoviću prepoznali kvalitet i kapacitet da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Slažem se da o tome treba da razgovara šira javnost. Nedvosmisleno je institut Poverenika za informacije od javnog značaja jako važan za Srbiju i slažem se da je praksa pokazala da su ovakve institucije umele da vremenom same sebe politizuju.

Ono što želim da naglasim jeste da je to samostalni državni organ, bira ga Narodna skupština, pokušavam da citiram definiciju, nezavistan je u vršenju svoje uloge, a uloga mu je da kada građani direktno ne mogu da dobiju od organa javne vlasti informacije od javnog značaja koje su im potrebne, ulože žalbu Povereniku koji u njihovo ime zahteva takvu informaciju.

Međutim, slažem se sa još jednom konstatacijom koju smo čuli od jutros, kada je ova rasprava krenula, a to je da postoji i ova obaveza koja kaže – zaštita podataka o ličnosti, koja kaže da treba nedvosmisleno reagovati na sve ono što se dešava ljudima koji su akteri javnog života u Srbiji, bez razlike, ali primarno odavde moram reći i kada se radi o ljudima koji učestvuju u političkom životu.

Ideološke razlike su dopustive i neophodne. Suludo bi bilo da funkcionišemo sa jednom idejom, jednopartijskim sistemom, jednoumljem. Dozvoljena je i politička borba i ona kao takva ne mora imati svoj limit osim onog koji, u pravu ste, potpuno lično postavimo kao jedno zdravorazumsko ljudsko biće.

Da li umemo da i u internim komunikacijama preteramo? Da. Neretko isprovocirani sami sa sobom, nečijim učinkom, nečijim neučinkom, kažemo više od onoga što bi od nas očekivao neko da čuje ili što bi bilo poželjno čuti.

Kada sam generalno počela da se bavim politikom, moje reakcije su umele da budu ishitrene, da budu reakcije trenutka, ali, na svu sreću, SPS traje 29 godina, i onda ste imali od koga i da učite i da naučite. Tako sam vremenom i naučila jednu rečenicu koju predsednik SPS Ivica Dačić često kaže – nije važno odgovoriti na sve što je rečeno, pre svega treba poveriti ko je rekao i na tome treba svoje odgovore.

Vratiću se na instituciju Poverenika. Milan Marinović pokazao je pred Odborom za kulturu, a ja sam imala privilegiju da kao član Odbora za kulturu to mogu i da čujem, da, pre svega, poznaje instituciju na čijem će čelu biti, da je kao, čini mi se, v.d. predsednika Prekršajnog suda dugi niz godina unazad odgovorno obavljao svoju funkciju i to se zaista potvrđuje činjenicom da je bilo promene vlasti, ali ne i promene njega na poziciji na kojoj je bio. Dakle, govorimo o apolitičnoj ličnosti koja zaista neće svoje političke simpatije ili antipatije reflektovati kroz funkciju koju će obavljati.

Nedavno smo razmatrali i Izveštaj o radu Poverenika i, ono što je jako važno, a kroz diskusiju se čulo, bilo je mnogo nezadovoljstva, bilo je mnogo polemike o kontinuitetu ili diskontinuitetu. Međutim, jako je važno da Poverenik mora biti neko ko je svestan činjenice da mu je povereno pravo da štiti i da se postara da tu svoju obavezu zaista poštuje.

On je, zapravo, neko ko posreduje između javnosti i pojedinaca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo potpuno jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili njime niste zadovoljni, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku.

On mora biti i nepristrasan, i objektivan, i branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa i, složiću se sa nekim kolegama, nikako ne sme reflektovati svoj lični animozitet prema bilo kome, naročito ne prema narodnim poslanicima koji su učestvovali u njegovom izboru, bez razlike da li su mu dali ili nisu ukazali poverenje.

Ono što ću, takođe, naglasiti kada je u pitanju Poverenik, to je da je njegova obaveza, ponovo kažem, i deo poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šta to, takođe, znači? To znači, i nadam se da neću reći samo svoj stav, već i stav svih nas koji ovde kao kolege sedimo u Skupštini Srbije, bez razlike da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, svako od nas pojedinačno ima pravo i na zaštitu svoje ličnosti, a neretko smo kao narodni poslanici, kao predstavnici javnog života izloženi kritikama koje su do krajnjih granica i nekulturne i neumesne, neretko i banalne.

Svega smo se načitali u štampi. Svega smo se naslušali od onih koji ne misle kao mi i to jedan proces koji traje decenijama. Nije on nov, nije on sadašnji. On samo ume da u nekom trenutku eskalira.

Za SPS oduvek je bilo važno i najvažnije funkcionisati na način da građanima Srbije i Srbiji bude bolje. Kontinuitet naše politike ogleda se isključivo i samo u tome i mi ćemo na taj način nastaviti da obavljamo svoje funkcije, bez razlike da li se radi o učestvovanju u radu parlamenta, o učestvovanju u radu Vlade ili učestvovanju u radu bilo koje lokalne samouprave.

Podršku novom Povereniku SPS i narodni poslanici nedvosmisleno će dati, u čvrstom ubeđenju da pred sobom imamo kandidata koji će opravdati naše poverenje.

Moj lični utisak je kao člana Odbora za kulturu da tu ne postoji prostor za pomeranje onoga što se moglo videti u prvom nastupu gospodina Marinovića, a to je jedna odgovornost pre svega prema sopstvenoj ličnosti i prema svom ličnom autoritetu i integritetu koji nedvosmisleno poseduje kada je u pitanju oblast kojom se bavio, a Poverenik sam po sebi vrlo ima veze sa onim za šta je gospodin Marinović usko specijalizovan.

Dakle, u danu za glasanje socijalisti će podržati Milana Marinovića, a u daljoj raspravi moje uvažene kolege govoriće na temu prestanka mandata dosadašnjeg Poverenika, izbora novog Poverenika u skladu sa vremenom koje SPS po Poslovniku ima i kojim raspolaže. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, pred nama je set zakona iz oblasti trgovine, i to Predlog zakona o trgovini kao krovni zakon, ali i Predlog zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Važnost ovih zakona je, čuli smo i u uvodnom izlaganju ministra, ali i predstavnika Odbora za privredu, jako važna. Trgovina je pre svega važna delatnost bez koje ne bi bilo zadovoljenja osnovnih potreba stanovništva, pre svega. Napominjem da razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima i direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. U obrazloženju zakona se kaže da pre svega trgovina predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali da bitno utiče i na direktnu vezu između ruralnih i urbanih područja. Bitan parametar je i činjenica da je u trgovini zaposleno, i to smo čuli u uvodnom izlaganju ministra, 19% ukupnog broja zaposlenih, kao i da je udeo trgovine u BDP-u negde oko 10%.

Trgovina je imala svoj istorijski razvoj, evoluirala je od trgovine robnim razmenama pa sve do modernih oblika trgovanja u 21. veku, koji tretiraju elektronsku trgovinu, trgovinu na daljinu i sve ostale oblike kojima se pre svega ovaj set zakona i bavi. Novi zakon o trgovini se, dakle, donosi kao krovni zakon koji pre svega modernizuje materiju, odnosno sektor trgovine uređuje na moderniji način, prateći pritom svetska i evropska dostignuća i standarde u ovom sektoru. On uvodi u sistem daljinsku trgovinu, posebno elektronsku trgovinu koja je oblik daljinske trgovine i što je, čini mi se, još važnije, uvodi institut robne berze koja je za nas kao značajne proizvođače, pre svega poljoprivrednih proizvoda, od velikog značaja. Kao što sam već rekla, elektronska trgovina i robna berza razrađuju se i uređuju posebnim zakonima o kojima raspravljamo danas i o kojima će detaljnije govoriti moje koleginice u daljem toku sednice.

Ovaj zakon uređuje sve elemente trgovine, tržišne instrumente, oblike trgovanja i sve procedure koje štite od nelojalne tržišne utakmice koja je beskrajno važna. Trgovina i tržišna utakmica podrazumevaju slobodno uređeno i lojalno tržište. Nelojalna konkurencija onemogućava slobodno tržište i treba je sankcionisati pre svega zakonskim rešenjima. Svaka slobodna tržišna utakmica podrazumeva da kupac za određenu cenu može dobiti dobru ponudu. Ta dobra ponuda robe podrazumeva i kvalitet proizvoda, odnosno da se za određenu i adekvatnu cenu dobije najbolji kvalitet. Veoma je bitno da se na tržištu nađe što veći broj domaćih proizvoda koji je po kvalitetu i kvantitetu zaista u stanju da se takmiči sa stranom ponudom. Ja sam uvek pristalica toga da treba promovisati domaće proizvode i pre svega kupovati domaće proizvode.

Zakon prepoznaje i trgovinu na malo, ali i veletrgovinu. Pritom se pod trgovinom na malo podrazumevaju i objekti poput hipermarketa. Zaista bih volela kada bismo od te konkurencije velikih prodavnica i velikih prodajnih lanaca ipak sačuvali te naše male prodavnice i piljare koje danas nisu baš u poziciji da mogu da izdrže ovako veliku konkurenciju. Te male prodavnice su mahom sa domaćom robom, trebalo bi ih na neki način zaštititi i sačuvati, kao što to čine zemlje koje favorizuju svoje domaće proizvode.

Zakon takođe precizira i sve tržišne institucije, precizira standarde i precizira uslove trgovanja u okviru tih institucija, a tu su robna berza, sajam, pijaca, veletržnica itd. Brendiranjem domaćih proizvoda, odnosno brendiranje samo po sebi je jedan važan korak ka prepoznatljivosti naših proizvoda na tržištu i predstavlja možda najznačajniji korak ka boljoj valorizaciji. Ja sam zaista neko ko je pristalica toga da treba brendirati i naš ajvar i pršutu i kajmak i sve ono što smatramo domaćim proizvodima koji su apsolutno prihvatljivi i čini mi se dopadljivi za strance.

Ono što je važno naglasiti je da je robna berza kao poseban oblik tržišne institucije koji omogućava susret proizvođača i kupaca radi trgovanja ili promocije robnih brendova ili proizvoda, pri čemu se na berzu donose samo uzorci. Direktna posledica nedostatka adekvatnog zakonskog okvira jeste barijera stranim investitorima i domaćim fizičkim licima da ulažu na organizovanom robnom berzanskom tržištu. Poslovni modeli trgovine koje primenjuje produktivna berza u Novom Sadu nam omogućavaju kontrolu procesa trgovanja i zaštitu učesnika u berzanskoj transakciji i prepoznaju isključivo domaća pravna lica kao učesnike u trgovanju. Iz obrazloženja ministra smo čuli da se ovaj zakon primarno odnosi na poboljšanje ovih usluga.

Donošenjem posebnog zakona o robnim berzama postiže se bolja podrška izvozu, uzimajući u obzir da izvoz žitarica dominira u strukturi ukupnog izvoza Republike Srbije. Jasno je zašto je podrška ovom segmentu posebno značajna. U trgovini poljoprivrednim proizvodima Srbija beleži suficit od oko 1,6 milijardi američkih dolara, podatak iz 2016. godine, dok izvoz poljoprivrednih proizvoda čini oko 11,91% ukupnog izvoza Srbije. Izvoznicima će biti pružena mogućnost da unapred znaju i mogu da ugovore cenu robe, pre svega žitarica i industrijskog bilja. To će im omogućiti da precizno planiraju poslovanje i da se zaštite od rizika na način kao i njihovi inostrani konkurenti.

Donošenjem zakona se takođe omogućava i uspostavljanje savremene robne berze, kao i izgradnja tržišno orijentisanog celokupnog agro sektora i privrede. Uspostavljanje potrebnog pravnog i institucionalnog okvira za razvoj i trgovanje izvedenim finansijskim instrumentima pruža osnovu za uvođenje poljoprivrednih derivata kojima se smanjuju najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji. Kako poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju lično smatram nosećom i strateški jako važnom, prevashodno bih se osvrnula na ovaj segment Zakona o robnim berzama, jer je robna berza veoma značajan institut za prodaju, odnosno trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Srbija je zemlja poljoprivrede, podneblje u kojem živimo omogućava bogatu i raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, a razvijena poljoprivreda je jedan od faktora razvoja, ali i faktora bezbednosti jedne države zato bih se posebno osvrnula na robnu berzu, koja podrazumeva trgovanje poljoprivrednim proizvodima.

Država svojim merama mora i treba da podstiče poljoprivrednu proizvodnju, što jeste osnova, ali država mora i da omogući valorizaciju teškog rada naših poljoprivrednih proizvođača, voćara, stočara, povrtara, žitara i svih drugih čiji se proizvodi valorizuju na tržištu. To znači da je uočena potreba da se još bliže i preciznije uredi način na koji će se organizovano otkupljivati poljoprivredni proizvodi, ali i način na koji se na berzi može trgovati posebno strateškim poljoprivrednim proizvodima, kao što su žito, brašno, šećer, ulje, meso itd.

Iz svih navedenih razloga, zaista verujem da je predloženi pravni okvir u obliku Predloga zakona o robnim berzama, koji uređuje način trgovanja robama na berzi izuzetno važan i jako dobar. Dakle, mi sada imamo novosadsku produktnu berzu na kojoj se odvija prodaja strateških poljoprivrednih proizvoda, ali je praksa pokazala da postoje slabosti ove produktivne berze, da je potrebno trgovanje poljoprivrednim proizvodima, proširiti i na ostale, za nas važne proizvode koji ne bi smeli da budu pod damping cenama, kao posledica nelojalne konkurencije, ali povlašćene pozicije pojedinih vele trgovaca ili otkupljivača. Nažalost to se danas dešava sa malinama i višnjama i u nekim krajevima poljoprivrednici su počeli da vade maline i seku stabla te čuvene „oblačinske“ višnje, jer su cene toliko niske da je proizvodnja čist gubitak za naše proizvođače.

Inostrano tržište i te kako traži ove naše proizvode, zato verujem da će se zakonskim regulisanjem produktivnih berzi uvesti lojalna tržišna utakmica za naše poljoprivrede proizvode, a time reafirmisati stara i podstaći nova poljoprivredna gazdinstva na povećanje proizvodnje i kvaliteta, pre svega poljoprivrednih proizvoda. Naravno, tu ostaje značajna uloga države u pružanju podsticaja, posebno malim i srednjim proizvođačima, jer su im neophodna sredstva.

Ostajem pri svom ranijem stavu, a to je da veliki proizvođači treba da ulažu i u preradu poljoprivrednih proizvoda, pa da se na berzi mogu naći naši prerađeni proizvodi, po kojima smo takođe poznati, džemovi, kompoti, sokovi, ajvari, sušeno voće i povrće, a ne samo sirovi proizvodi koje dobijamo od proizvođača. Prethodno navedeni problemi rezultiraju činjenicom da su domaća privreda i poljoprivrednici manji konkurenti, u odnosu na strane, kojima je omogućeno da bolje poslovno planiranje i hedžiranje rizika i cena sirovina. Niži stepen konkurentnosti domaće privrede, u odnosu na staranu, prouzrokuje nenadoknadivu štetu.

Uzimajući u obzir sve parametre i važnost zakona koji su pred nama, napominjem da će poslanička grupa SPS podržati set zakona u nadi da je ovo prvi korak ka unapređenju, pre svega našeg trgovinskog sistema, ali i našem boljem i kvalitetnijem odnosu prema domaćim malim proizvođačima, za koje mislim da su beskrajno važni za Republiku Srbiju. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani i građanke Srbije, čuli smo u protekla dva dana u diskusiji da je pred nama set zakona iz oblasti pravosuđa koji je užasno važan za sve građane Srbije.

Ono što je praksa pokazala ili bar možemo pročitati u sredstvima javnog informisanja jeste da ponovo imamo jedan procenat ljudi koji, nažalost, neko politikanstvo stavljaju ispred ovako važne teme za naciju.

Ja ne sporim da svako izabere svoju političku borbu, ne sporim ni da opozicija ne prisustvuje raspravi o ovako važnom zakonu. Ja to ne razumem, naročito ako se prisetimo koliko smo puta slušali te izjave koje govore u prilog tome da je vladajuća većina ta koju ne zanima bezbednost naše dece.

Izmene Krivičnog zakonika i doživotna robija kao jedan vid kazne koji se nalazi pred nama za svakog od nas, čini mi se, ako uzmemo u obzir da se radi o ljudima koji ne pripadaju pravnoj struci, ne umeju da sagledaju iz tog ugla ni ovakvu kaznu, ni ovakav problem, ali kao živ čovek kada ispred sebe imate mogućnost da nekoga ko je silovao nedužno i nevino dete, a potom ga ubio, kada dobijete šansu da uopšte odredite kako bi trebalo da bude kažnjen, onda zaista nemate dilemu da to treba biti doživotna robija.

S druge strane, u javnosti se čuje i nehumanost jedne ovakve odluke. Čuje se da prema ljudima treba biti human u delu da oni eventualno imaju pravo na nekakve preuranjene otpuste, međutim, ono što je zasigurno važno, bar iz mog ugla, to izgleda na način da, ukoliko imamo jedan ovakav monstruozni zločin, onda zasigurno imamo ispred sebe ljudsko biće koje nema zdravu svest i pamet. U tom smislu, u toku te doživotne robije apsolutno sam za da treba tretirati takvu bolest na način na koji ona to zaslužuje kada je u pitanju medicinska struka i kada su u pitanju lekari, pružiti pomoć – da. Vratiti u ljudsku zajednicu, stvoriti mogućnost da ponovi svoj zločin na možda još svirepiji način bilo bi više nego nehumano.

Šta je još ostavilo prostora da, odnosno šta se još izrodilo iz ovakve jedne rasprave? To je činjenica da pokušavamo da prikažemo i ovu državu i ovu Vladu kao nehumanu i mimo Evrope i o tome je koleginica Tomić lepo govorila. Imamo primere da se ovakva kazna tretira i u većini zemalja EU.

Međutim, ono što je mnogo važno, a čak i da to nije tako, Srbija je zemlja čije su najveće bogatstvo deca i uopšte kao jedan narod morate voditi računa o tome ko je nejak i ko nije u stanju da se odbrani i od nekih manjih zala, a kamoli od ovakvih pojava.

Ono što je još strašnije jeste da godine iza nas govore da je došlo do porasta ovakvih ubistava. Mi smo obavešteni možda i preterano i tu ću se složiti sa kolegom koji je govorio pre mene da možda publikacija medijska ovakvih zločina ume i da inspiriše neke neuravnotežene, prosto, slučajeve psihičke koji eventualno takvom publikacijom budu inspirisani. Ono što je jako važno to je da kada jedna fondacija „Jurić“ prosto kao posledicu jednog nemerljivog bola koji je porodica Jurić doživela tragičnom sudbinom njihove male Tijane, sedne i napiše ono što bi smatrala adekvatnom kaznom i kao takvom ga predloži državi uz 160 hiljada potpisa, onda mislim da ne postoji ni jedan narodni poslanik koji je predstavnik građana Srbije koji sebi sme da dozvoli luksuz da uopšte tumači da li je to u redu. Ovo govorim pre svega kao poslanik u parlamentu koji je predstavnički dom građana Srbije.

Dakle, žalim neizmerno što sa nama nisu i naše kolege koje predstavljaju opoziciju da podrže ovakav zakon i pokažu da je Srbija iznad svega. Ovako će svaka izjava tog tipa ostati slovo na papiru i otvaraju prostor da im se apsolutno ne veruje u ove politikantske pokušaje da profitiraju na sve teme, uključujući i ovu kao jednu od najtežih.

Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanici SPS će apsolutno podržati izmene Krivičnog zakonika, jer smo partija koja je odgovorna pre svega prema svojoj državi i prema svojoj deci kojoj dugujemo jedan miran prostor i za život i za odrastanje i za prerastanje u zdrave ljude koji će nastaviti tradiciju i naciju i biti budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani i građanke Srbije, pred nama je predlog više ugovora o zajmu za kredit, i kako to obično biva kada su u pitanju ugovori o zajmu onda su puna usta kritike bez da se sagleda pozitivna strana ovakvih ugovora.

Probaću da objasnim zbog čega će poslanici SPS u danu za glasanje apsolutno podržati sve navedene predloge.

Naime, prvi među ugovorima, zapravo je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad-Subotica, odnosno državna granica Kelebija, između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport Import banke.

Ono što je posebno važno naglasiti jeste saradnja države Srbije i Kine, kao ne samo najmnogoljudnije zemlje, već i zemlje koja je u samom vrhu po svom i finansijskom i ekonomskom uspehu i kao što rekoh ne samo po broju. Druga važna stvar jeste da je ova deonica zapravo sastavni deo nečega što se zove „Pojas i put“, beskrajno važni za državu Srbiju. Izvanredni odnosi sa Kinom omogućili su državi Srbiji da bude značajna tačka na turi „Pojasa i puta“, i uključena, pre svega, u veliki broj infrastrukturalnih projekata.

Za nas je važno da kažemo da strateško partnerstvo i intenzivni politički dijalog trenutno su na najvišem nivou u istoriji kada su u pitanju odnosi Srbije i Republike Kine.

Put svile za 21. vek će Srbiju, iako kao kontinentalnu zemlju, povezati sa Kinom preko Indijskog okeana i Egejskog mora od luke Pirej projektom ekspresne pomorsko-kopnene linije preko Grčke i Makedonije i preko brze pruge na relaciji Beograd-Budimpešta za čiju izgradnju se koristi zapravo ovaj zajam o kome se danas govori. Zašto je to važno? Pre svega je važno naglasiti da to partnerstvo sa Kinom ima svoju tradiciju, da su Kinezi učestvovali u izgradnji mosta „Mihajlo Pupin“, da se tada pokazalo da Kina ima i tehnički i apsolutni stručni kapacitet za realizaciju ovakvih projekata, ali i da je od tog momenta ta saradnja unapređena, pre svega zato što je Vlada Republike Srbije prepoznala važnost saradnje sa državom kakva je Republika Kina.

Nedvosmisleno očekujem da će u realizaciji ovakvog projekta učestvovati i naša preduzeća, naravno ona koja imaju mogućnost da isprate kapacitet kineskih kompanija. To će biti jako važno, pre svega, i za dalji rad takvih preduzeća i van granica Srbije, jer u onom trenutku u kom pokažete da možete biti partner kineskih kompanija, onda definitivno nemate limitirano tržište.

Ono što je takođe važno reći, jeste da, kada govorimo o ovoj deonici, možemo slobodno reći da će to biti prva brza pruga u istočnoj Evropi. Dakle, na temu izgradnje ove pruge, odnosno realizacije „Pojasa i puta“, Srbija predstavlja lidera u regionu i važnog, da ne kažem najvažnijeg, strateškog partnera Republike Kine. Zato je važno podržati jedan ovakav ugovor o zajmu, za koji napominjem, čak i kreditna stopa je toliko mala da je apsolutno opravdano zadužiti se na ovaj način.

Drugo na šta ću staviti akcenat jeste program Vlade Republike Srbije koji se tiče programa partnerstva za program lokalnog razvoja. Ovo su ugovori sa Evropskom investicionom bankom, i tiču se unapređenja i razvoja lokalne samouprave, zapravo pre svega 40 opština koje su u niskom procentu razvijenosti u odnosu na prosek u Srbiji.

Važno je naglasiti da 70% vrednosti ovog programa se finansira iz kredita Evropske investicione banke i to u iznosu od 22 miliona evra. Dvadeset i pet posto potrebnih sredstava biće obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije, donatorskih sredstava, sredstava UNDP, ali i sredstava jedinica lokalne samouprave za koje se predviđa zakonom da moraju imati učešće od najmanje 15%.

Lokalne samouprave koje su nažalost bile pogođene čak i vremenskim nepogodama, poplavama i u tom smislu pretrpele veliku štetu, sada zahvaljujući ovom projektu, imaju mogućnost da unaprede i poprave sve ono što se dogodilo u proteklom periodu. Precizno su određeni kriterijumi po kojima će te opštine biti odabrane. Sredstva koja su obezbeđena pokrivaju otprilike 40 lokalnih samouprava.

Ono što je važno reći jeste da se pre svega ovaj projekat odnosi na popravku i revitalizaciju postojeće infrastrukture, što je jako važno za male lokalne samouprave u Srbiji, jer dobra infrastruktura otvara mogućnost da se u ovom naporu koji ulaže Vlada Republike Srbije za dovođenje investitora prosto obezbedi prostor da i te neke manje lokalne samouprave budu potencijalni teren u kome će se pojaviti neko od investitora i obezbediti nova radna mesta za naše građane.

Ono što je takođe važno jeste da će se iz ovog projekta finansirati i popravke, odnosno rekonstrukcije objekata opštinske uprave, javnih komunalnih preduzeća, ali i zadružnih domova. Kada to kažemo, pre svega se misli na energetsku efikasnost. Takođe je važno reći da je u planu izgradnja lokalnih tržnica, što će u svakom smislu podsticati ekonomski rast na lokalnom nivou pre svega, prodaju lokalnih proizvoda, ali i one higijenske uslove i kvalitet trgovine će biti povećan, a samim tim i broj zaposlenih.

Kada su u pitanju lokalne samouprave, postoji u obrazloženju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu akcenat koji je stavljen na pre svega zelene i stočne pijace. Mislim da je važno naglasiti da se radi i o podršci lokalnoj samoupravi u tom smislu.

Najveći broj poljoprivrednika, po proceni, odnosno po, pretpostavljam, projektu koji je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uradilo da bi moglo da se opredeli o kojih se 40 lokalnih samouprava zapravo radi, najveći broj poljoprivrednika i farmera na tržištu uzgaja u krugu od 30 kilometara od pijace. To znači da su uglavnom te farme izvor lokalnih poslova i da će verovatno taj novac koji zarađuju na svojim proizvodima potrošiti u lokalnoj ekonomiji. Dakle, beskrajno je važno obezbediti tim ljudima koji su proizvođači pre svega da imaju prostor na kome će to po standardima i po svim pravilima moći i da prodaju i da od toga profitiraju, a možda i da prošire svoje poslove i na taj način angažuju dodatnu radnu snagu i smanje broj nezaposlenih. Takođe će se akcenat staviti i na led rasvetu i video nadzor. I jedno i drugo je beskrajno korisno jer se govori pre svega o tome da sprovođenje ovakvih projekata donosi i svoje benefite, pa na koncu i u onom delu koji se tiče ekologije.

Dakle, osim ako ne postoji jedna zla namera, ako ne postoji potreba da se maliciozno pristupi svemu onome što Vlada Republike Srbije čini i ulaže kao napor da poboljša život i standard građana Srbije, pred nama se nalaze predlozi zakona o ugovorima o zajmu koji zaista zaslužuju apsolutnu podršku, jer gde god se radi o zajmovima koji pre svega utiču na infrastrukturnu mrežu, oni nisu nikakav uzalud potrošen novac, već su novac koji je uložen u razvoj i u boljitak Srbije i stanovnika Srbije u celini.

Iz svega navedenog ponavljam i podvlačim još jednom, SPS će u apsolutno podržati svaki predlog zakona koji se nalazi pred nama, a u raspravi u pojedinostima ćemo se i detaljnije osvrnuti na sve predloge ugovora o kojima razgovaramo. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, poštovani ministre sa saradnicima, građanke i građani Srbije, u načelnoj raspravi kao ovlašćeni o setu zakona koji je pred nama u ime Socijalističke partije Srbije govorio je kolega Neđo Jovanović, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pre svega.

Pred nama je zakon kao predlog Vlade koji pokušava da pomogne građanima oštećenim i zaduženim u švajcarskim francima. Šta to zaista znači? Čuli smo diskusije koje su bile različite na temu. Postoje različiti stavovi, postoje različita tumačenja. Međutim, jedno je sigurno. Problem je veliki, veliki broj građana je zadužen u švajcarskim francima. Ono što je sigurno i što možemo da tvrdimo, to je da je svaki od tih slučajeva pojedinačan i da se oni zaista razlikuju, tako da nije bilo realno očekivati da će jedan akt, jedan dokument u vidu zakona rešiti sve probleme. On je za sada najbolje rešenje koje je država mogla i prvi put, moram naglasiti, ponudila ljudima koji su zaduženi u ovoj valuti.

U članu 3. ovog zakona kaže se da odredbe ovog zakona se primenjuju na Ugovor o kreditu kod kojih je na dan stupanja na snagu ovog zakona otplata kredita u toku, osim ugovora kod kojih je do tog dana izvršena konverzija stambenih kredita u stambene kredite indeksirane u evrima. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ugovore o kreditu, odnosno na stambene kredite kod kojih je do dana stupanja na snagu ovog zakona dug po kreditu dospeo u celosti, a nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, odnosno kod kojih je do tog dana pokrenut ili je u toku postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, uključujući i stambene kredite kod kojih je izvršena prodaja stambene nepokretnosti koja je bila sredstvo obezbeđenja, a dug nije izmiren u celosti.

Akcenat ću apsolutno staviti na poslednju kategoriju ljudi, ne zato što mislim da su sve navedene kategorije ljudi manje važne, nego zato što je ovo možda najveća potvrda onoga šta je u tom periodu od 2005. do 2008. i 2009. godine u stvari najviše oštetilo građane, a na šta je ostala nema i NBS i u to vreme država kao takva.

Istina je, juče smo ovde imali priliku da čujemo da su određene kolege reagovale i na možda jedan pristup koji sada govori da su građani zaduženi u evrima u nekom nepovoljnijem položaju u odnosu na građane zadužene u švajcarcima kojima Vlada Republike Srbije i država u ovom trenutku pokušava da pomogne.

Međutim, sa druge, svesni momenta da se radi o poslovnim bankama, moramo da naglasimo i da su banke ipak imale više svesti o tome šta će se dogoditi nego što su to u trenutku imali građani Republike Srbije.

Činjenično je stanje i da kada su u pitanju banke koje su davale kredite u švajcarskim francima, i one se među sobom razlikuju. Postojala je mogućnost izbora da li ćete se zadužiti u švajcarskim francima ili u evrima kod određenog broja banaka, ali je bilo i banaka za koje niste imali alternativu, kao što je npr. bila „Hipo Alpe Adrija banka“ koja je danas prodata i danas je „Adiko banka“ u Srbiji, koja je u ponudi imala samo kredite u švajcarskim francima. Dakle, svaki građanin koji je bio klijent ove banke, a opredelio se za zaduženje na taj način da bi rešio svoje stambeno pitanje, nije imao alternativu osim za zadužiti se u švajcarskim francima.

Druga mnogo važna stvar koja nas vraća na odluku Kasacionog suda, za koju mislim da je vrlo dobra i da je šteta što nije sadržana u leks specijalisu, mada pretpostavljam da to možda nije ni bilo moguće kroz ovaj tekst i verujem da samo ministar zna koliko je teško bilo razgovarati sa ove dve strane koje imaju potpuno različite probleme i različite interese, tako da vam čestitam na tome da ste ipak došli do nekog rešenja koje, složiću se sa svima koji kritikuju, nije idealno, ali je neko rešenje.

Šta se tada dešavalo? Sve ove banke nisu davale kredite u švajcarskim francima zato što su kod poverenika zadužile sebe u švajcarskim francima. Definicija toga je u stvari u činjenici da su svi klijenti isplaćeni u dinarskoj protivvrednosti, znači, njihov odobreni kredit u švajcarskim francima konvertovan je pre isplate u dinare, a onda, da bi bio isplaćen prodavac, pošto su ugovori mahom sklapani u evrima, onda je po srednjem kursu ne NBS, nego banke koja daje kredit, konvertovan u evre. Prva zarada poslovne banke dogodila se upravo na konverziji između valute u kojoj je kredit odobren, preko dinara kao domaće valute, do evra u kojoj je kredit isplaćen.

Obezbeđenja za to su bila hipotekarna i obaveza je bila takva da svaki klijent na bazi procene veštaka banke mora da donese u prilog procenu da nekretnina kojom se garantuje vraćanje kredita ima vrednost od 1,2 do 1,5 na prema jedan. Dakle, sve nekretnine koje su opterećene hipotekom pokrivale su vrednost kredita, čak u masi bile veće od onoga što je bio kredit banke koji se dobija.

Šta se onda dogodilo? Po kartici o anuitetima, ta je rata rasla i za 2,5 puta. U momentu kada klijenti više nisu bili u prilici da plaćaju anuitete koji su nametnuti, došlo se do toga da se proglase krediti i da se hipotekarno banka naplati. Sve nekretnine koje su prodate, prodate su opet tako što su oglašene od strane banke po ceni koja stoji u ugovoru sa bankom kao minimalna cena, a onda su eventualno umanjene za određeni procenat, u zavisnosti od toga da li su prodate u prvoj ponudi, drugoj ili se čekala treća kao takva.

Klijenti su ostali zaduženi uprkos činjenici da su izgubili nekretninu na bazi toga što je banka ostala dosledna sebi da uprkos da se naplatila kroz prodaju nekretnine na koju je stavljena hipoteka, ona i dalje tereti klijente za preostali dug koji je u većini slučajeva maltene iznos glavnice.

Dakle, leks specijalis danas pomaže i kaže da ste vi u mogućnosti da izaberete dogovor sa bankom koji će značiti dug u švajcarcima konvertovan u evrima pa umanjen za 38%. Ali, ostaje otvoreno pitanje građana, a to je – šta će nadalje plaćati pod okolnostima da su izgubili nekretninu zbog koje su se kreditno zadužili?

S druge strane, ono što je važno, to je da postoji i ono na kraju ustavno pravo i ne bih se usudila da o tome govorim, pre svega zašto što nisam pravnik, ali da svako svoju pravdu potraži na sudu, zbog jednog, po meni, apsolutno neosnovanog bogaćenja banke u konkretnom slučaju na štetu građana koji su bili izloženi ovakvim kreditima.

Ja ne mislim da je čak i za ove ljude loše da sa bankom razgovaraju i znam da ovaj zakon nije mogao ove ljude da tretira na način da kaže da oni više nisu u obavezi prema bankama, iako bi bilo prirodno da se to očekuje pod okolnostima kada vi imate hipotekarnu zalogu kao obezbeđenje kredita. Onog trenutka kada se kroz prodaju hipotekarnog zaloga obeštetite, tu se negde zatvara priča između klijenta i vas. Ne, oni su ostali dosledni sebi, ostali su dosledni tim kamatama koje su podigle vrednost kredita dva i po puta i sada od ljudi potražuj taj ostatak duga uprkos činjenici da su se naplatili i da su ljudi ostali bez nekretnine za koju su se zadužili. Pravdu za ovu situaciju mislim da građani moraju potražiti na sudu i verujem da poslovne banke nisu ni jednog trena bile spremne da u tom smislu iskorače ili objasne, jer je nedvosmisleno svaka banka apsolutno naplatila svoj kredit, validno, onoliko koliko je isplatila u tom momentu.

Zaista mislim da bi odluka Kasacionog suda morala da bude osnov za sve buduće radnje koje će se dešavati, kao što mislim da ništa manje od ove kategorije o kojoj govorim nisu oštećeni ljudi koji su svoj kredit isplatili u celosti i koji su sada u jednoj, kako bih rekla, nezavidnoj situaciji u odnosu na činjenicu da će ipak sve njihove kolege, sa danom donošenja ovog zakona, imati umanjenje za 38% u odnosu na ono što je preostali dug.

Dakle, ovaj zakon nije teško kritikovati i svi oni koji su se bavili kritikom u poslednje vreme, ne može se reći da nisu imali osnov, ali se mora reći jedna druga stvar i to je, bez obzira što spadam u kategoriju ljudi koji su korisnici kredita u švajcarskim francima, moram da kažem da ću glasati za ovaj zakon iz dva prosta razloga. Prvi put Vlada Republike Srbije reaguje na temu ovog problema. Meni je žao što ne vidim predstavnike NB za koje apsolutno mislim da su u prethodnom periodu … Tu je kolega Arsić bio u pravu. Država i NBS su ostali nemi na jednu činjenicu koja je vratolomno krenula 2009. godine i tada se moglo reagovati leks specijalisom, pa taman, to su sve kritičari ovog zakona koji su mogli ovako loš zakon, kako ga danas kritikuju, primene tada, npr, i to bi onda bilo i te kako povoljnije za sve korisnike kredita. U tom smislu kritika danas gubi smisao.

Ne mislim da smo rešili ovaj problem. Mislim da smo ga ublažili. Mislim da će on, uprkos činjenici da prihvatam da je važnost rada poslovnih inostranih banaka u Srbiji velika, ipak dovesti do toga da će ljudi pravdu potražiti na sudu, da će se bankama ipak oko obeštećenja, jer objektivno banke su se u većini slučajeva neosnovano obogatile. Opet naglašavam, razlika je u tome o kojoj se poslovnoj banci, koja je radila u Srbiji, radi, jer je razlika između banaka apsolutno velika. Nisu sve banke profitirale na isti način, ali se bojim da je najveći broj klijenata, baš kod onih koje jesu, koje su vrlo svesno ušle u ovaj projekat, koji im je obezbeđivao, kako bih rekla, ne može se to kritikovati, to je posao, banka je tu da zaradi, ali ipak mislim da je ova zarada bila daleko iznad onoga što bi u civilizovanom svetu smelo da bude dozvoljeno. No, to je momenat koji mi možemo da kritikujemo, ali ne i da promenimo retroaktivno. Danas smo tu gde jesmo.

Kao i moje kolege iz SPS, ja ću podržati zakon koji ste predložili uz zahvalnost da ste krenuli da se bavite ovim problemom, a čvrsto verujem, ako praksa pokaže da ovo rešenje možda ima svoj nastavak, da će se Vlada Republike Srbije oglasiti i sa neko ispravkom ili dopunom ovog zakona. Hvala najlepše.

Poštovani ministre, potpuno se slažem i drago mi je da ste me vrlo precizno razumeli.

Ono što je jako važno jeste jedan momenat, koji ću reći radi građana Srbije, a to je da čak kada govorimo o kategoriji o kojoj sam primarno govorila i oni ljudi koji naprave dogovor sa bankom, bojim se imaju mogućnost da ga tumače, jer ostatak duga koji im se stavlja na teret nikada nije ponuđen tim građanima kao mogućnost na rate ili je to bar iskustvo sa bankama, već su sebi dozvolili da za ovaj period od proglašenja, svejedno je da li su ga proglasili 2015, 2016, 2017. ili 2018. godine, naplate kamatu na preostali dug, iako vi kao klijent niste imali mogućnost da možda od toga pobegnete. U tom smislu mislim da oni građani koji prihvate dogovor sa bankom, na bazi zakona koji ste predložili, imaju prostor za tužbu prema banci u smislu neosnovanog bogaćenja, ako ni po čemu drugom, onda po ovom osnovu, da ne govorimo o onom prethodnom periodu kada zaista nije posao Vlade, niti ministarstva, niti ste time mogli da se bavite, jer to već ulazi u onu pravnu zaštitu svakog građanina Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, ja ću se osvrnuti na dve tačke današnjeg dnevnog reda, i to je Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi i Nacionalni savet za kulturi, kao ne tačke o kojima moje kolege nisu govorile, nego možda samo da detaljnije ukažem na važnost ove dve odluke koje Skupština Srbije ima pred sobom.

Srpska književna zadruga, koja je osnovana 1892. godine, nesumnjivo ima neprocenjivu vrednost. Kao što je i rečeno u obrazloženju zakona, uz citat Vladimira Ćorovića, nije Srpska književna zadruga zadruga u klasičnom smislu, već je uzimajući to ime, htela da unese u svoj krug čestiti moral naše stare kućevne zadruge, da ljude čvršće poveže i da im lični element podvrgne duhu i koristi celine.

Ovde je u citatu rečeno sve ono što Srpska književna zadruga predstavlja.

Prvi zakon koji je regulisao funkcionisanje Srpske književne zadruge donet je 1997. godine. Hvala Ministarstvu za kulturu, koje je u skladu sa svim promenama zakonskim, a i vremenskim, koje su se dogodile od tada, donelo odluku da predloži izmenu ovog zakona i na taj način preciznije definiše Srpsku književnu zadrugu.

Ono što hoću da podsetim zarad javnosti jeste da je značaj Srpske književne zadruge za srpsku književnost i kulturu prosto neprocenjiv, posebno ako imamo u vidu činjenicu da su od njenog osnivanja na čelu bili naši eminentni književnici, pesnici, akademici, počev od akademika Stojana Novakovića, državnika, naučnika, književnika. On je bio prvi predsednik Srpske književne zadruge, a u vreme kada je pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj bio prvi potpredsednika, a istoričar Ljubomir Jovanović prvi sekretar Srpske književne zadruge.

Smatram da ovaj predlog zakona kojim se Srpska književna zadruga definiše kao jedinstvena organizacija od nacionalnog značaja za kulturu sa statusom udruženja građana, ali i sa posebnom ulogom, zadacima i vrstom svojine predstavlja idealno rešenje koje će omogućiti dalji nesmetan rad SKZ, ali i obezbediti siguran izvor finansiranja svih izdavačkih poduhvata od nacionalnog značaja.

Još jednom, hvala Ministarstvu kulture što je prepoznalo momenat i u tom smislu zaista podržavamo donošenje ovog zakona kojim se trajno rešava status SKZ, a koja je skoro 130 godina čuvar naše kulture i istorije.

Druga, ne manje važna tačka je izbor Nacionalnog saveta za kulturu. On ima 19 članova i oni su uglavnom iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi i biraju se na period od pet godina. Ovo govorim zbog javnosti.

Zbog čega je važno da imamo Nacionalni savet za kulturu? U momentu kada smo zapljusnuti svakodnevnim, na žalost, sadržajima koji se ne mogu nazvati kulturom, niti kulturnim dešavanjima, često se glorifikuju sadržaji koji se ni po čemu ne bi mogli nazvati kulturnim i u tom smislu svi skupa, državne institucije, institucije kulture, a posebno Nacionalni savet za kulturu mora da učini još veće napore na polju promocije, pre svega, kulture i stvaranja sistema kulturnih vrednosti. Iz tog razloga podržavam izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, a upravo sa uverenjem da ćemo u narednom periodu davati sve više medijskog, ali i finansijskog prostora u kreiranju strategije kulture Srbije, sprovođenju kulturne politike i razvoju svih delatnosti u oblasti kulture. Srbija ima ogromno kulturno nasleđe i baštinu koju treba sačuvati i unaprediti, a sve počinje pozitivnim odnosom društva, ali i državnim institucijama prema kulturi kao takvoj.

Dakle, u danu za glasanje poslanici SPS podržaće set predloženih zakona, uključujući i ova dva o kojima sam govorila. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, moje kolege su govorile o setu zakona koji je pred nama. Ja ću se osvrnuti na izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju.

U protekla dva dana bili ste izloženi, kao i sve vaše kolege ministri, i nekim kritikama koje sa pozicije profesionalaca verovatno i ne razumem.

Probaću, zarad javnosti Srbije, da objasnim šta je ono što je kroz izmene i dopune ovog zakona predložila Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega vi kao resorno ministarstvo.

Znači, govorimo o nastavku usklađivanja našeg zakonodavstva iz ove oblasti sa međunarodnim standardima i propisima EU.

Kada govorimo o primeni međunarodnih standarda, posebnu pažnju treba posvetiti dodavanju nove glave ovog zakona, a koja je usklađena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i odnosi se, pre svega, na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju.

Razlog za ovu izmenu je to što Zakon o transportu opasne robe nije predvideo vazdušni saobraćaj. Bilo je neophodno uvrstiti ga na ovaj način i definisati ovu oblast u sklopu zakona.

Takođe, ono što je zakonom i što se zakonom jasnije razgraničava jeste nadležnost državnih organa. Ovo se posebno odnosi na odredbe o zaštiti životne sredine. Ovlašćenja za donošenje propisa u oblasti i zaštite od buke i emisije izduvnih gasova prenose se sa Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, s obzirom da je u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i zaštite vazduha i ozonskog omotača, ali i zaštite od buke i vibracija. Ovo je još jedan od pokazatelja da u radu Vlade postoji zaista kontinuitet.

Predlogom zakona je takođe, pooštren inspekcijski nadzor, a sve u skladu opet sa sugestijama Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Jasno su definisana prava, obaveze i uslovi koji moraju biti ispunjeni kako od strane vazduhoplovnih subjekata, tako i od strane zaposlenih u vazduhoplovnim subjektima.

Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, koji je nadležan za obavljanje inspekcije, daje se mogućnost za obavljanje stručnih poslova može poveriti licu koje poseduje specijalističko znanje neophodno za vršenje stručnih poslova, a nema zvanje vazduhoplovnog inspektora, jer se u praksi naišlo na problem nedovoljnog broja vazduhoplovnih inspektora.

Kroz ove izmene zakon će, takođe, definisati i uslove za postojeću bezbednost u vazduhoplovstvu. Podići će ih na viši nivo.

Preciznije je definisan i institut vođe vazduhoplova, kome se daju ovlašćenja za preduzimanje službenih mera i radnji, a sve u cilju očuvanja bezbednosti kako putnika, tako i samog vazduhoplova i njegove posade.

Takođe, daje se mogućnost avio-prevoznicima da utvrde listu putnika neprihvatljivog ponašanja, te da iz razloga bezbednosti odbiju da takve putnike uopšte i prevezu.

Dakle, izmene i dopune će omogućiti slobodno tržište vazduhoplovnih usluga za koje postoji razvojni potencijal, kao i unapređenje vazduhoplovne industrije i investiranje u istu. Ovo su samo neke od prednosti izmena i dopuna Zakona koje su predložene i ja, nažalost, zbog kratkog vremena koje mi je ostalo i prostora za koleginicu Vesnu, ovde završavam svoje izlaganje, uz napomenu da ću, kao i svi poslanici SPS, podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Uvaženi predsedavajući, da ja javnosti Srbije ne bih sada zvučala kao neka sumanuta žena koja se pogubila u vremenu i prostoru, napominjem da je moja prijava po amandmanu da govorim bila još na prošli amandman.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, čitajući vaše obrazloženje za, ponovo naglašavam, prethodni amandman, jer, kako bih rekla, probala sam da sa pozicije autentičnog socijaliste izbegnem mogućnost i pravo da podignem Poslovnik šest puta, nego sam probala da sačekam svoj red i govorim o amandmanu, jer se njega tiče, pa sada zvuči prilično glupo ovo što ću reći, jer je u post festumu, uvaženi predsedavajući.