Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, lepa rasprava na temu REM na današnjoj sednici Skupštine Srbije.

Ono što moram da kažem na početku, evo predsednika Odbora za kulturu, kolege Krlića u sali i lavovski od jutros brani ovaj predlog za koji smo mi praktično bili samo jedan sprovodnika Odbor za kulturu. Ali, moram da naglasim ovde nešto što je važno reći, a to je da je Odbor za kulturu najpre na svojoj sednici na kojoj je trebalo da konstatuje ostavke dosadašnjih članova REM bio optužen za nekakav pritisak.

Meni je žao što kolega koji je glasno o tome govorio na tom Odboru nije sada u sali, od jednog Odbora za kulturu koji zaista skladno radi i dosta je radio u ovom sazivu Skupštine, u jednom trenutku pokušala napraviti jedna lakrdija. Za rad javnosti, ja ću ponoviti ono što su kolege u periodu pre pauze već nekoliko puta rekli, jeste da Skupština Srbije, tako je, bira članove REM, ali da postoje zakonom uređeni predlagači, odnosno gde se vrlo precizno zna ko su predlagači kada su u pitanju kandidati za REM.

Mi smo danas imali kao temu, odnosno imamo kao temu Predlog Skupštine AP Vojvodine iz koje nam dolaze dva kandidata i Predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara u Republici Srbiji zajedničkim dogovorom. Dakle, između četiri, koliko je predloženo u samom startu udruženja su se dogovorila i Skupštini Srbije predložila dva kandidata.

Sve ostalo što se u plenumu čulo kao optužba na račun aktuelne vlasti vladajuće koalicije, ništa je drugo do korišćenja ovog prostora i korišćenja vremena za najpre samo reklamu. Ja to mogu da razumem. Politika dozvoljava da vi naročito, ako niste definisali kako ćete ponovo doći do mandata iskoristite ovu temu ne biste li prosto kupili neki medijski prostor, bez da suštinski nešto kažete.

Skupština će se opredeliti između četiri kandidata birajući dva, i u tom smislu ja želim zaista puno uspeha u radu onim kandidatima koji budu dobili dovoljan broj glasova i dobiju šansu za svoj angažman u REM.

Ono što je važno reći, jeste nesporno takođe, da se i u tim među stranačkim pregovorima vrlo govorilo o članovima REM, da se vrlo pokušalo nametnuti da ovde ima neke cenzure medija i kako god je zvali, ne umem ja to ni da iscitiram do kraja ili ne želim, međutim REM će biti u svom punom sazivu i na njima je odgovornost da ispune svoje dužnosti koje su zakonom propisane. Devet članova REM baviće se svojim poslom neposredno po okončanju ove sednice.

Ono što me raduje, a deluje kao kontinuitet, mi danas imamo predložena četiri imena, dva muška i dva ženska. Dakle, kada smo govorili o više žena u parlamentu 40% za sve one koji su bili neverne tome, a ne prozivam nikog, kolege su pružile punu podršku i to smo izglasali, bilo je spora da li jedna žena ume da radi onako kao muškara. Evo, vidite kad počne da predlaže struka, onda i te kako prepozna podjednak kvalitet žena i muškaraca. Meni je drago, ja to moram da naglasim, da se u Srbiji pre svega budi ta svest da prepoznajemo kvalitet, da se manje bavimo polu kome neko pripada.

U danu za glasanje SPS će svakako glasati za dva od četiri predložena kandidata. Ja u ovom trenutku ne moram da kažem ko su ta dva imena, ali je važno da smo vrlo ponosni na činjenicu da ćemo svojim glasanjem doprineti da REM bude u svom punom sazivu i važno je ovde reći da su ova dva kandidata o kojima danas raspravljamo, odnosno četiri, a dva će se birati, o kojima raspravljamo, posledica ostavke njihovih kolega koja je bila pre svega lični čin a ne nikakav pritisak, nikakav atak, nikakav udar, nikakve ne znam kakve smo termine Mirko čuli na Odboru za kulturu. Praktično smo delovali kao neka SS divizija koja je nekog naterala da napusti REM.

Dakle, REM će biti u svom punom sazivu, REM će nastaviti da radi svoj posao, pred nama je predizborna kampanja i to je veliki izazov za nove članove REM. Ja verujem u njih, jer je kvalitet na njihovoj strani i ponovo kažem, u zavisnosti od toga ko će biti izabran unapred želim sreću u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, danas je na dnevnom redu nekoliko predloga koji se odnose na finansijske planove regulatornih tela za 2020. godinu, na koje Narodna skupština, u skladu sa zakonom, daje saglasnost.

Dakle, pred nama su Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, Finansijski plan REM i Finansijski plan i rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije.

Narodna skupština, dajući saglasnost na finansijske planove ovih tela ili, kako bismo rekli, na njihove budžete, ostvaruje svoju kontrolnu funkciju, odnosno kontroliše, pre svega, plan trošenja javnih sredstava od strane ovih regulatornih tela kojima je posebnim sektorskim zakonima povereno da imaju određene nadležnosti i javna ovlašćenja u sektoru za koji su osnovane. Time što Narodna skupština vodi raspravu o ovim finansijskim planovima kako bi na njih dala saglasnost potvrđuje se transparentan rad, pre svega, parlamenta, ali i transparentan rad ovih regulatornih tela.

E, sada za taj novac regulator mora nešto i da radi. Za pohvalu je što više prihoda ide u budžet Republike Srbije, ali, zamislite, sada ovako, otvorite vi obućarsku radnju i pružate usluge ili krojačku radnju, pružate usluge i plaćate sve naknade, takse, poreze itd, i pored vas otvori se druga obućarska ili krojačka radionica koja ne plaća ništa, ni pekaru hleba, ne plaća ništa i kaže - znate šta, ja to što ne plaćam, ne plaćam zato što sam registrovan u Luksemburgu.

Ja sam obućarsku radnju fiktivno registrovao u Luksemburgu, krojačku radnju sam fiktivno registrovao u Luksemburgu, i ne moram ništa da plaćam u Srbiji. Zamislite, vi koji plaćate sve, kako bi se osećali kada bi u komšiluku videli nekog ko ne plaća ništa. Upravo je to sa medijskim uslugama.

Imamo domaće kanale i prekogranične kanale. Po konvenciji smo u obavezi da prekogranične kanale pustimo u kablovske mreže, u obavezi smo, ali ta ista konvencija kaže o prekograničnim televizijama, član 2. tačka a) - emitovanje označava početno emitovanje usluga televizijskog programa, namenjenog široj javnosti preko zemaljskog odašiljača, kabla ili satelita itd. Pa, kaže, tačka b) - reemitovanje označava čim preuzimanja istovremenog emitovanja, kompletnih i neizmenjenih usluga televizijskog programa.

Znači, reemitovanje, emitovanje. To isto kaže naš zakon, član 4. elektronskih medija, a onda kaže i član 74. da se kanali koji reemituju program, kaže - reemitovanje iz stava 1. tačka 3. ovog člana ne postoji, ako izvorni program je izmenjen, objavljivanjem audio, vizuelne, komercijalne komunikacije ili drugog programskog sadržaja koji nije deo izvornog programa. Znači, ukoliko ne reemitujete program negde iz inostranstva, ukoliko ga menjate ili ga proizvodite u Srbiji, to se ne smatra reemitovanjem. Samo televizije koje reemituju program po konvenciji ne moraju da budu registrovane.

Ali, šta rade ovi naši? Postoje tri vrste prekograničnih kanala trenutno u Srbiji. Prva vrsta je regularni prekogranični kanali, kakav je bio „BN“ koji je isključen iz nekog kabla, a dužnost REM-a je bila da to prati, a REM to očigledno nije pratio. Postoje, recimo, crnogorski kanal je prekogranični kanal koji je regularan, postoji „Juro sport“ itd, to su regularni prekogranični kanali koji poštuju naš zakon i konvencije.

Postoji druga kategorija prekograničnih kanala, to su ovi „Foksovi“ kanali, kojima se u Bugarskoj ubacuju srpske reklame i tako se prekrojen program komercijalnim sadržajem pušta u Srbiji. Gle čuda, prihode ubira „Dajrekt“ i „Cas“ medija, odnosno članovi grupacije „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, čuvene zbog kojih imamo problema i sa opozicijom, ovim delom opozicije koji je samo fizička radna snaga Đilasovih i Šolakovih interesa.

Treća vrsta prekograničnih televizija su potpuno pirati. To je „N1“, „Nova S“ i „Sport klubovi“. Oni su registrovani u Luksemburgu, a potpuno program proizvode i emituju u Srbiji. Kada pitate majstore iz REM-a, pa kažu – znate, oni šalju signal iz Srbije kroz Luksemburg i Sloveniju i onda takav program dolazi u Srbiju i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanje. Pri tome izbegavaju naš zakon i Konvenciju o prekograničnim televizijama, koji kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se emituju široj javnosti, recimo, u Luksemburgu itd, šetanje signala nije reemitovanje.

Još nešto, nedavno ste čitali u novinama da je Slovenija zbog toga kaznila „Junajted mediju“ sa skoro četiri miliona evra i naredila im da proda 13 „Sport klubova“ zato što su istovremeno i vlasnici, zato što su istovremeno i vlasnici kabla i vlasnici tih kanala i zato što zloupotrebljavaju tzv. reemitovanje.

Mi nismo članovi EU, da kanali koji su registrovani u EU mogu slobodno da se emituju ovde, bez obaveza plaćanja itd. To samo u EU, u jednoj državi možete da budete registrovani, u drugoj da proizvodite program. Međutim, mi nismo članovi EU. Gospoda iz REM-a koji imaju prosečnu platu 129.000 ovo namerno rade. Šta je još sa „Sport klubovima“ i sporovima koje imamo? Oni po zakonu, član 64. REM treba da sastavi listu najvažnijih događaja. U te događaja i po konvenciji i po našem zakonu spadaju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, kvalifikacije za Olimpijske igre, Olimpijske igre. To su najvažniji događaji koji treba da se nađu na listi i koje mogu da prenose, po zakonu, samo kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i koji imaju slobodan pristup. Što znači da mogu da se vide i na antenu i na kabl, ali da se pokriva celo tržište Republike Srbije.

Gospoda iz REM-a nikada u poslednje vreme ne žele da poštuju taj propis. Mislim da je poslednji put bilo pre tri, četiri godine. Ne sastavljaju listu najvažnijih događaja, što je obaveza REM-a i onda sa te liste najvažnijih događaja samo nacionalni emiteri mogu da prenose tu vrstu sportskih događaja, REM to radi namerno. Gospoda koju mi plaćamo, odnosno plaćaju nacionalni emiteri koji plaćaju taksu, uzimaju pare od nacionalnih emitera, 167 miliona, a ne obezbeđuju im pravo i privilegiju da, obzirom da plaćaju najveću naknadu, da imaju pravo da prenose ono što zakonom imaju pravo, da prenose sportske događaje sa liste najvažnijih događaja, isključivo oni, jer to je njihovo, zakonom definisano pravo.

Ali kada ne utvrdite listu najvažnijih događaja, onda Šolak i Đilas mogu na „Sport klubovima“ da rade šta hoće. Onda, naši gledaoci, što po zakonu imaju pravo, zbog najvažnijih događaja da budu potpuno obavešteni na celom tržištu, to pravo gube.

Dalje, ovi čestiti, dobro plaćeni članovi REM-a ne poštuju član 100. – ređanje kanala po zakonskoj proceduri, gde prvo treba da se poređaju kanali koji najviše plaćaju, odnosno sa nacionalnom frekvencijom. Sticajem okolnosti, najviše i plaćaju i zato treba da budu na broju jedan, dva, tri, četiri, a REM to ne radi. Mada, po zakonu ima pravo, članom 100. stav 2. – operator je dužan da distribuira medijske usluge, radio i tv emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a to je reemitovanje. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza iz zakona operatora, propisanih odredbama ovog člana itd.

U vršenju nadzora imaju pravo da kada operator kablovske, pre svega SBB, ne poštuje zakon, imaju pravo da ih opomenu, a posle toga mogu da im narede da ukinu tv kanale koji ne poštuju Zakon o elektronskim medijima, REM to ne radi.

Veliko je pitanje – zašto REM ne radi za nacionalne kanale koji plaćaju naknadu, već radi za one koji naknadu ne plaćaju, a to su Šolak, Đilas, to je „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, „Cas medija“, „Dajrekt medija“, koji se bave reklamama. Šta je sa reklamama? Od ukupnog tržišta, preko 20 miliona evra naplaćuju televizijski kanali koji ovde ne plaćaju ništa. Lažni prekogranični i time prekrajaju program, krše zakon i emitovanjem reklama, domaćih reklama, umetanjem čak i u „Foks“ kanale.

Oni uzimaju hleb televizijskim kanalima koji REM-u plaćaju naknadu da ih štiti, a on ih ne štiti, već puštanjem domaćih reklama na ovim lažnim prekograničnim kanalima dodatno se ugrožava poslovanje domaćih medija, ne poštuje se od strane REM-a iako im plaćaju naknadu. Preko 100 kanala lokalnih, gotovo da nema reklame, jer na reklamnom tržištu njima hleb uzimaju ovi koji ništa ne plaćaju, nisu registrovani na teritoriji Srbije, ne plaćaju, ne samo REM-u, ne plaćaju Ratelu, ne plaćaju Sokoju, ne plaćaju drugim organizacijama koje štite autorska prva. Zato je pritisak bio da se izvrši dopuna i zamena članova REM-a u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa. Verovatno im sastav REM-a ni ovog puta ne odgovara, s obzirom da nisu prekinuli bojkot.

Ja tvrdim da mi nemamo nikakav problem sa tim delom opozicije, da mi imamo problem, već sam opisao kakav, sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. I, nije samo REM taj koji krši zakon, već i Komisija za zaštitu konkurencije koja treba legalne kanale, kao onu legalnu obućarsku radnju koja plaća sve, da zaštiti od one koja ne plaća ništa, da li obućarsku, trgovinsku, da li krojačku, bilo koju radnju koja se otvori i koja plaća sve. Oni koji se na domaćem tržištu staraju o tome moraju da zaštite od onih koji ne plaćaju ništa, i REM je trebao da zaštiti domaće kanale od ovih divljih Šolakovih piratskih kanala. Zato kažem da su ovi samo fizička radna snaga tog biznisa koji vredi, kako je sam Jugoslav Ćosić, koga finansira bački Mulaj, vođa tropoljske mafije sa 250.000 evra albanske tropoljske mafije, kako je sam rekao u jednoj emisiji, taj biznis vredi 500.000 evra.

Novac o TV pretplate oni ispumpavaju na ove lažne prekogranične kanale registrovane u Luksemburgu. U Luksemburgu ne plaćaju ništa, jer tamo su registrovani i ne emituju program, a u Srbiji emituju program, ali nisu registrovani, tako ni u jednoj ni u drugoj zemlji ne plaćaju ništa.

Novac od pretplate se ispumpava na te lažne prekogranične kanale i završava u Šolakovim i Đilasovim džepovima. „Dajrekt medija“, vi svakako znate, vezana je za Đilasa, je sastavni deo „Junajted medije“ i „Junajted grupe“, i oni svoj deo biznisa su uprkos prodaji, koju su izvršili, a taj biznis je prodat za 2,6 milijardi evra.

Da je REM radio svoj posao ti lažni prekogranični kanali bi morali da budu registrovani u Srbiji i da nešto plate ovoj državi, a ne da samo ispumpavaju pretplatu, ispumpavaju novac građana Srbije. I, vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ja vam preko godinu dana tvrdim da to finansiraju naši pretplatnici kroz kablovske kanale i da deo prihoda SBB po korisniku plaća „N1“ i svojim lažnim prekograničnim kanalima i tako ispumpava dobit i ne plaća ni porez na dobit, a pri tome, pošto su vlasnici tih divljih, piratskih kanala ovde, registrovanih u Luksemburgu, novac završava u njihovim džepovima.

Šolak ima dva aviona. Jedan je Falkon, drugi neki sličan, koji su u vrednosti 100 miliona evra. Sad gospoda iz REM-a, koje ćemo pažljivo pratiti, treba 2020. godine, sem ovog finansijskog izveštaja, pažljivo da prate šta rade ovi lažni prekogranični kanali ili da budu stvarno prekogranični kanali, pa da ne mogu da emituju reklame ili da se registruju ovde i da ispunjavaju sve obaveze koje ispunjavaju domaće televizije koje su uplatile 307 miliona prihoda, svih 307 miliona u dinara. Ako već plaćaju REM-u, onda plaćaju da ih zaštiti od divljih piratskih kanala koji su vlasništvo Šolaka i Đilasa i zbog kojih danas imam pobunu dela opozicije koja ne zna šta će sa sobom, ali strpljivo radi na tome da očuva biznis Đilasa i Šolaka, a „N1“ televizija, koja je sama sebe isključila iz dela kablovskog tržišta je samo portparol, glasni portparol tog biznisa koga usput plaća albanska mafija što smo dokazali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Arsiću, uvažene kolege i koleginice, građani Srbije, svesno danas pozdravljam prvo kolege, jer ste uvažene moje kolege trenutno u sali manje zastupljen pol. Ako neko pokaže krupni kadar videće se da sam ja u pravu. Tako bi u praksi trebalo da izgleda rodna ravnopravnost o kojoj govorimo.

Predloženi zakon koji kaže – 40% žena na listama, na budućim izborima, je izazvao sve samo ne ravnodušnost i čini mi se da je njegova pobeda najpre u tome. Ja ću se potpuno složiti i sa predlagačem i sa predsednicom Skupštine, jer su i jedna i druga pre svega svojim političkim iskustvom objasnile gde su motivi za ovakav zakon.

Složiću se i da ovde raspravljamo o 2,5%, grubo rečeno, što nije ni mnogo više, niti ko zna kakav kapitalni korak, ali se malim koracima stiže do velikih ciljeva.

Kada je u pitanju SPS, šef poslaničke grupe nedvosmisleno je rekao da će podržati sve predložene zakone. Ja tu nemam šta da dodam.

Ono što želim da kažem, pre svega kao sekretar Foruma žena SPS, jeste da sam apsolutno ponosna na sve svoje drugarice koje su punih 30 godina, kolika je tradicija SPS, davale svoj doprinos kvalitetu rada pre svega socijalista na svim pozicijama na kojima smo bili i u svim vremenskim razdobljima koja su iza nas, i kada smo bili apsolutna vlast, i kada smo bili opozicija, i kada smo bili deo vlasti.

Tačno je da je najmanji broj žena bio u onom trenutku o kome je predsednica Skupštine govorila malopre, i tačno je da su to bile žene koje su bile motiv za sve nas koje smo tada bile tek u građenju svoje političke karijere koja može da bude manje ili više uspešna, ali svakako postoji.

Ja se pre svega zahvaljujem predlagaču zbog iskoraka koji je učinila, govorim o Gordani Čomić, onda se zahvaljujem predsednici Skupštine koja je prepoznala motiv, ali se najviše zahvaljujem predsedniku Republike Srbije, koji je pokazao da kada govori o svojoj Milici, na nju i misli. Ovo je zakon koji će omogućiti bolje sutra za sve naše Milice.

Žao mi je, ako neko od nas ovo nije prepoznao kroz tu prizmu. Žao mi je ako ste ga merili kroz prizmu koja vam se od nas dopada ili ne dopada. Mi imamo svoje mane, svakako, neka je rečitija, neka manje, sa nekom se lakše dogovara, sa nekom teže, ali iza nas dolaze generacije naših ćerki i uvek se može desiti da se preko puta njih nađe neko ko ih ne razume sasvim. Raskrčite im put da mogu glasnije da govore, pa će lakše doći i do razumevanja.

Ja se potpuno slažem, pre svega sa pozicije levičarke, da ovaj predlog zakona može da se upotpuni i određenim amandmanskim rešenjima koja su predložena i o tome ćemo razgovarati u pojedinostima.

Ono što je važno reći danas u načelu, jeste da ovo nije nikakav ženski bunt. Mi smo samo probale da u naše vreme, u našem mandatu, našim učinkom zaradimo od naših kolega i prijatelja podršku da nas bude 2,5% više. Ako na ovom ispitu budemo pali zarad mišljenja Vlade ili bilo koga od nas pojedinačno, onda se bojim da je to odgovor da smo pali kao društvo.

Svakako ću, kao poslanik SPS, glasati za sve predložene zakone i neću se zbog vremena baviti smanjenjem cenzusa, o tome će govoriti moje kolege. Iscrpno je i vrlo precizno o tome govorio Đorđe Milićević.

Zahvaljujem vam se što ste me saslušali i još jednom molim da prema ovom zakonu imamo širi pristup od onog što je lični. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i građani Srbije, pred nama su danas pre svega izmene krovnog Zakona o kulturi, ali i Zakona o arhivskoj građi, kao i za srpsku istoriju i kulturu veoma važan sporazum kojim se Srbiji vraća 166. strana Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka.

Kada je u pitanju Zakon o kulturi i izmene koje se predlažu, važno je reći da je misija ovog pravnog akta značajna za očuvanje naše istorije i našeg kulturnog identiteta za kulturni razvoj i afirmaciju multikulturalnog društva kakvo je naše, pre svega. Za mene poseban značaj ima onaj segment zakona koji utvrđuje opšti, za mene je to državni interes u oblasti kulture, koji podrazumeva kako stvaranja uslova za kulturni razvoj, tako i stvaranje uslova za očuvanje i valorizaciju naše vredne kulturne baštine, naših vrednih pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.

Mi smo kao narod našim vrednim kulturnim nasleđem starim više od osam vekova dali jedan ogroman doprinos svetskoj kulturi. Ovde posebno mislim na naše manastire i crkve, pre svega, građene još u vreme Nemanjića od kojih su one najvrednije postale deo svetske kulturne baštine i nalaze se pod zaštitom Uneska, Studenica, Gračanica, Stari Ras sa Sopoćanima, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani i da ne nabrajam.

Važno kulturno nasleđe koje svedoči o našem postojanju i vekovnom trajanju na ovim prostorima i koliko je važno govori nažalost činjenica da danas na jednom delu teritorije naše države, na Kosovu i Metohiji, bez milosti i poštovanja se uništavaju naše najvrednije svetinje, i to baš one koje su deo svetske kulturne baštine i koje je svet vrednovao kao nasleđe vredno za čitavo čovečanstvo. Nažalost, izgleda da nema zaštite od onih koji su se osmelili da skidaju krstove sa naših svetinja, da pale manastire i crkve, da spaljuju ikone i vredne knjige. O čemu se radi zapravo? Radi se o krađi i krivotvorenju istorije, pre svega. Oni misle da će spaljivanjem ili otimanjem naših svetinja spaliti i našu istoriju i kulturu, kao što su nekada davno mislili da će spaljivanjem moštiju Svetog Save uništiti njegov kult u srpskom narodu. To se svakako nije dogodilo.

Danas je na sceni otimanje naših svetinja i to pre svega rade oni koji bi krađom naše istorije da dođu do neke svoje. Nije prvi put da se revizijom naše istorije pokušava stvoriti neka svoja, uslovno rečeno. Mislila sam da je najveći poraz koji čovek može da doživi zapravo da dođe u Pešku patrijaršiju i vidi je okruženu nekom bodljikavom žicom, a onda u mirnodopskim uslovima neko je sebi dozvolio luksuz da nevidljivu bodljikavu žicu plete oko manastira Ostrog, manastira Morače, manastira Svetog Petra Cetinjskog, bez razlike.

Evidentna je, i dozvoliću sebi luksuz da kažem, sinhronizovana već decenijama unazad potreba pojedinaca da istoriju prilagode sebi. Ti mali bezmalo bezvredni ljudi, pod pritiskom sopstvenog kompleksa, besomučno otimaju pre svega identitet srpskog naroda, i to primarno kroz otimanje srpske kulturne baštine. Dozvolili su sebi da velike poput Nikole Tesle, Njegoša, Milutina Milankovića, Dositeja Obradovića, i da ne nabrajam, trajalo bi, prisvoje isključivo zbog potrebe da i sami prisvajajući njih steknu neku vrednost. U tom smislu i Srbija svakako ima svoje propuste.

Ovaj Zakon o kulturi tim pre ostavlja utisak da je došlo do otrežnjenja činjenicom da se prvi put u zakonu, a bezmalo u društvu kome pripada našla i Zadužbina Dositeja Obradovića. Ja o tome neću govoriti detaljno, pre svega zato jer je osnivač Zadužbine moja draga i uvažena koleginica Mira Dragaš, ovlašćeni predstavnik SPS u ovom pretresu, i detaljno je govorila o važnosti jedne ovakve zadužbine i o važnosti ovog poteza koji je zadužbinu uvrstio u zakon.

Drugi zakon, Zakon o arhivskoj građi, takođe je potvrda da je Ministarstvo kulture napokon prepoznalo važnost arhiva kao vredne istorijske građe. Aktuelni momenat nas i te kako uči da od budućih mogućih otimača treba zaštititi pre svega istoriju, a nju čini i kulturna baština o kojoj govorimo, bez razlike da li se radi o verskim objektima starim po nekoliko vekova ili o pisanim dokumentima kakvo je Miroslavljevo jevanđelje koje se posle 180 godina kompletira i napokon će biti kompletno.

Podsetiću da je Miroslavljevo jevanđelje najstariji sačuvani srpski originalni dokument pisan na staroslovenskom jeziku. Ovaj dokument osim za nas Srbe ima neprocenjivu vrednost i za čitavo čovečanstvo jer je ovaj dokument Unesko 2005. godine uvrstio u biblioteku „Pamćenje sveta“, čime je postalo jedan od 120 najvrednijih dobara koje je stvorilo čovečanstvo.

Imamo razlog za istorijski ponos, ali nas on i obavezuje da i Miroslavljevo jevanđelje i drugu baštinu sačuvamo i od zaborava i od uništavanja. Zato ja mislim da je za ovaj skupštinski saziv ovo zaista jedan poseban dan u kome smo prepoznali sve ono što su nedostaci, unapredićemo kroz donošenje ovih zakona koji će verovatno, kao i svi zakoni koji su doneti, morati u nekom trenutku da bude i poboljšan i prilagođen momentu, ali svakako činimo istorijski podvig i vraćamo dug našoj prošlosti i našim svetim precima.

Želim da verujem da je ovo najveći korak, ali prvi korak ka svemu onome što je obaveza koju moramo kao aktuelna generacija ostaviti budućim generacijama i tu se sa kolegama potpuno slažem, moramo u nasleđe ostaviti i ono što je naše činjenje, ali i sačuvati sve ono što su nam preci ostavili u amanet, bez razlike čija je ambicija da to od nas otme. Trajala bi diskusija ukoliko bismo se bavili pojedinačnim potrebama bilo koga i nemam nikakav problem sa tim da sve ono što jeste kulturna baština i smatra se svetskom kulturnom baštinom svako ima pravo da svojata, ali ne i da otima. Ogromna je razlika između ove dve kategorije.

U tom smislu, zaista na zadovoljstvo svih mojih kolega, poslanička grupa SPS će bez dileme podržati u danu za glasanje sva tri predložena zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću probati prvo da govorim o dnevnom redu.

Pred nama danas izbor nedostajuća tri člana REM-a. Da, mogla bih da se složim da se možda okasnilo sa ovim izborom, ali nikada nije kasno za zaokružiti broj. Šest članova REM-a koji si do sada radili obavljali su svoj posao najbolje što su mogli, imali dvotrećinsku većinu koja im je bila neophodna za odlučivanje. Ne kažem da je to bilo idealno, ali kažem da je funkcionisalo.

Nedostajuća tri člana REM-a su izazvala ogromnu pažnju u srpskoj javnosti iz mnogo razloga, pa je čak i u samoj sali Skupštine Srbije, možda ta pažnja intenzivirana. Meni je žao što su kolege napustile ovaj prostor, htela sam i ja da podelim ove najlepše želje, pošto sam ukapirala da je ovo dan jedni drugima želimo sve najlepše.

Htela sam da kažem još nešto što nije želja nego konstatacija, a to je da zasigurno mogu da tvrdim da će u sledećem sastavu Skupštine Srbije biti poslanici SPS. Htela sam da kažem da je tačno da nismo imali svog kandidata i nismo predložili svog kandidata Odboru za kulturu, ne zato što nismo imali kandidata nego zato što smo kao i koalicioni partner shvatili da nam pravo većine stvara obavezu da damo šansu opozicionim kolegama da se izjasne i daju svoje kandidate. Neki od njih su tu šansu iskoristili, neki nisu. To je lično pravo. Onda su nama krenuli da spočitavaju naše pravo da na koncu ustupimo prostor, jer ni to nije valjalo, a danas nas optužuju najpre SPS i bezbroj puta je pomenut predsednik Slobodan Milošević, u različitim kontekstima.

Želim ovde da kažem dve vrlo važne stvari. Slobodan Milošević je osnivač SPS koja na političkoj sceni postoji 29 godina. Istina je da su nas mnogi rušili, smenjivali, probali da unište, čak tog čuvenog 5. oktobra probali da sasvim unište ideju socijalizma. Na njihovu žalost narod Srbije odlučio je drugačije. Socijalistička partija Srbije traje u kontinuitetu 29 godina.

Kako su se menjale situacije, ko je slavio dan smrti Slobodana Miloševića, ko je saosećao sa socijalistima i zdravorazumskom nacijom koja je znala da je to veliki gubitak, mogli bismo analitički danas da o tome razgovaramo, ali to nema ama baš nikakve veze sa predlogom kandidata za REM. Kako će ko od nas pojedinačno glasati, pretpostavljati, ima pravo svako, tvrditi ne može niko.

Na kraju, ono što moram da kažem, jeste da sam kao član Odbora za kulturu zaista ispred sebe imala kandidate koji su vredni toga da svaki ponaosob bude član REM. Dakle, ne može se osporiti nijedna biografija koja se našla pred Odborom, čak ni u onom širem kontekstu. Evo, tu su predstavnici Odbora, a vidim i da je predsednik u sali, i na onom širem spisku koji je značio da smo pred sobom, kao Odbor imali najpre četiri kandidata koje su predložile političke partije, niko od tih ljudi nije bio ne vredan pozicije za koju ga predlažu. Prosto je Odbor, svojom većinom odlučio da će se u plenumu naći Judita Popović i Nenad Zorić, kada je u pitanju kandidat Odbora za kulturu.

Kada su u pitanju ostali predlagači, opet na moje veliko zadovoljstvo ni tu nismo imali neku veliku polemiku, nego su se među sobom dogovorili i Odboru predložili onoliko koliko treba, a to je po dva kandidata. Mi smo obavili razgovor sa svim kandidatima i sigurna sam da koja god tri kandidata od ovih šest koji su predloženi plenum izabere u danu za glasanje, REM će dobiti tri kvalitetna člana.

To je jako važno, sve ostalo što bismo mogli da govorimo bi bilo politikanstvo, time ne želim da se bavim. Potpuno mi je jasno da predsednik Ivica Dačić, SPS od juče ili nekoliko dana unazad trpe neosnovane optužbe, optužbe koje su spinovane, optužbe koje su negde iz kuhinje nama poznatih i već deklarisanih neprijatelja u liku i delu Bedžeta Pacolija, Ramuša Haradinaja ili čega god. Optužuju se socijalisti i predsednik SPS za najneosnovanije stvari. Najveći nacionalni projekat, a to je povlačenje priznanja tzv. Kosovo se banalizuje samo zato da bi se došlo do malo prostora medijskog ili nekog političkog profita.

Suludo bi bilo braniti se od toga i to socijalisti i predsednik Dačić nikada neće raditi, ali ono što ćemo sigurno uvek raditi, to je, branićemo Srbiju od svih onih koji joj ne misle dobro. Zbog činjenice da ćemo Srbiju braniti od svih onih koji joj ne misle dobro, jesam siguran da ćemo u sledećem sazivu Skupštine Srbije i te kako biti poslanici SPS, jer narod čiju sudbinu delimo, to prepoznaje već 29 godina i sigurno će to činiti i narednih 29 ili 50.

U tom smislu, poslanička grupa SPS će dati svoj glas nekome od predloženih kandidata sa ove liste i omogućiti da REM od sada radi u svom punom sazivu, čvrsto verujući da će to umnogome doprineti da sve one nedostatke koje smo svi zajedno ovde kritikovali i čini mi se da su mišljenja bila nepodeljena oko toga šta ne valja kada je u pitanju rad medija, da će jedan kompletan tim Regulatornog tela za elektronske medije uspeti da to kanališe i tome stane na kraj. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, ispred nas je set jako važnih zakona, međutim, pod okolnostima da su moje kolege govorile pre mene, ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Kada je u pitanju Zakon o igrama na sreću važno je da su izmene o kojima raspravljamo proizvod, pre svega potrebe i obaveze daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti i sa direktivama EU iz 2015. i 2018. godine, i sa preporukama FATF-a, odnosno međuvladine organizacije osnovane još 1989. godine, na predlog Grupe G-7, dakle, od strane sedam najrazvijenijih zemalja radi razvoja politika borbe, pre svega, protiv pranja novca i organizovanog terorizma na međunarodnom nivou.

Još pre 30 godina ocena je bila i na međunarodnom nivou da je sektor igara na sreću veoma ranjivo, odnosno, problematično područje kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, jer su u pitanju ogromne količine novca koje završavaju u igrama na sreću.

I u našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a doneto je za period 2015. - 2019. godine, igre na sreću su označene kao osetljivo područje koje je neophodno dodatno urediti i obezbediti adekvatnu zakonsku i društvenu kontrolu nad priređivanjem ovih igara i pratiti tokove novca koje se okreću u ovom sektoru.

Znamo da ni u Srbiji novac koji kruži u sektoru igara na sreću nije ni mali, niti zanemarljiv, pogotovo ako se ima u vidu pojava sve većeg broja privatnih priređivača igara na sreću, posebno kada su u pitanju igračnici ili sportske kladionice.

Podsećanja radi, priređivanje igara na sreću shodno Zakonu o igrama na sreću organizuje se radi razonode učesnika i ostvarivanje dobitaka, bilo u novcu, bilo u uslugama ili pravima.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Uvaženi predsedavajući, ja sebe ne čujem.

(Milorad Mirčić: Izvinjavamo se koleginice, ali mi moramo da komuniciramo sa ministrom.)

Poštovanje za kolege i za njihovu komunikaciju sa ministrom. Ja mogu i da prekinem ako je ta komunikacija važna jer mislim da ministri i zakon o kome govorim jeste užasno važan.
Dakle, podsetiću na činjenicu da u skladu sa Zakonom o igrama na sreću deo sredstava od igara na sreću u visini od 40% predstavlja prihod budžeta Republike Srbije i koristi se namenski, pre svega, za finansiranje Crvenog Krsta i Organizacije osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, sporta i omladine, lokalne samouprave, kao i za lečenje retkih bolesti.
S druge strane, treba skrenuti pažnju da igre na sreću nisu dozvoljene, odnosno zakonom su zabranjene, pre svega maloletnim licima, tako da su priređivači obavezni da se drže ove zabrane i da pokažu društvenu odgovornost tako što će poštovati zakon kada su u pitanju maloletnici.
Zaista na ovo posebno srećem pažnju zbog činjenice da sve više maloletnika u Srbiji traži način, postaje zavisno od različitih vidova kockanja i dovija se na razne načine, inovativne, kako da uđu u te igračnice misleći naivno da je to najkraći put do brzog bogaćenja.
Dakle, priređivanje igara na sreću koje imaju svoju pozitivnu, ali i negativnu staranu, treba staviti u takav zakonski okvir, koji, pre svega, onemogućava zloupotrebe u sferi pranja novca. Poznato je da se u sve organizovanijem priređivaču igara sreće veliki novac, obrće, čije se poreklo možda i ne zna, tim pre što igrači nisu imali obavezu da dokazuju poreklo svog novca, ma koliki novac da je u pitanju.
Evropska unija, ali i druge zemlje sveta prepoznale su opasnost od velikih količina novca nekontrolisanog porekla, pa su iz tih razloga i doneli direktive kojima su želeli sprečiti pranja novca kroz igre na sreću.
U tom smislu i ove izmene zakona upravo imaju za cilj da uvedu evropske standarde u oblasti priređivanja igara na sreću u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma da doprinesu pravnoj sigurnosti, kao i poboljšanoj kontroli i preventivnom delovanju radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj oblasti.
Istovremeno, treba da omoguće i dosledno sprovođenje naše nacionalne strategije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, kao i akcionog plana.
Verujem da Vlada već sada razmišlja o novoj strategiji za naredni period, jer period koji je obuhvaćen prethodnom strategijom upravo ističe u svom isticanju. Da ne zaboravimo da važnu ulogu u sprečavanju novca, pa i kada su u pitanju igre na sreću, ima Uprava za sprečavanje pranja novca koja je u sastavu Ministarstva finansija.
Novo zakonsko rešenje koje podržavam, a radi se o članu 55. važećeg zakona, ne samo da omogućava ulazak u igračnicu isključivo punoletnim licima, nego propisuje jednu obavezu prerađivačima, da o licima koja uđu u igračnicu obezbedi trajnu bazu podataka i to bazu koja tretira ime, prezime, datum i mesto rođenja, mesto prebivališta, odnosno boravišta, lični broj ili broj pasoša, datum i vreme i ulaska i izlaska iz igračnice, kao i pisanu izjavu lica kojom pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i u svoje ime.
Ova novina će svakako doprineti odgovornijem pristupu i prerađivača i igrača, jer će moći da se prate tokovi novca korišćenog u igrama na sreću i od strane svakog igrača. S druge strane, postoji obaveza čuvanja poslovne tajne o učesnicima igara na sreću, ali kada za to postoji potreba, ustanovljena je obaveza prerađivača da te podatke učini dostupnim nadležnim organima koji se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranje terorizma.
Ovim zakonom se sada veoma precizno uređuju pitanja dokazivanja vlasničke strukture, takođe važnog dela, načina finansijskog poslovanja i revizorske kontrole za priređivača, stvarnog vlasnika u postupku dobijanja dozvole za priređivanje igara na sreću ili lice koje otkupljuje udeo, tj. akcije ili povećava udeo u strukturi kapitala priređivača igara na sreću ili igračicama.
Takođe se od priređivača i njegovog stvarnog vlasnika i povezanih lica zahtevaju dokumenta kojima se potvrđuje da nisu osuđivani, niti da se protiv njih vodi postupak za krivična dela, protiv privrede ili pranja novca i za niz drugih dela navedenih u ovom zakonu. Ovo će sprečiti mogućnost da priređivači budu lica sa kapitalom sumnjivog porekla ili kapitalom stečenim vršenjem krivičnih dela.
Uverena sam da će ovako pooštreni zakonski uslovi za priređivača igara na sreću doprineti mnogo boljoj kontroli tokova novca, a time i sprečavanju pranja novca ili finansiranju eventualnog terorizma novcem koji učestvuje u igrama na sreću ili dobijen igrama na sreću.
Ovo zakonsko rešenje koje je pred nama verovatno nije ni najbolje ni finalno. Pretpostavljam da će vremenom imati i svoju bolju verziju, odnosno dopunu, ali su izmene koje su predložene zaista u ovom trenutku jako važne za jednu stabilnost.
U ime poslaničke grupe SPS moram da kažem da ćemo i ovaj zakon, kao i čitav set koji je predložen, u danu za glasanje podržati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ima razloga za ovaj kritički ton koji čujemo od koleginice Radete, međutim ono što sigurno znam jeste da ministar Ružić neće biti čovek koji će površno gledati na jednu ovakvu promenu.

Tačno je da treba ustrojiti sve one nepravde koje nam se dešavaju i koje živimo, ali je takođe tačno da to nije uopšte mali posao i da je bolje produžiti rok nego doneti pogrešno rešenje. Kada to kažem, može nam se desiti, sigurna sam da će se kolege složiti sa nama, da ukoliko krajnji studiozno ne priđemo ovom problemu eventualno predvidimo neku situaciju koja bi kasnije mogla da ukaže da ni zakon koji smo doneli nije mnogo bolji od prethodnog perioda ili perioda kada zakon nismo imali.

U tom smislu, zaista bez onog subjektivnog pristupa pod okolnostima da se radi o zakonu, odnosno ministru koji dolazi iz SPS iako sa punim pravom smo ponosni na njega, jer čvrsto verujem da će novi rok koji je dat u predlogu izmene ovog zakona biti ispoštovan kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i gospodina ministra Ružića. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas Skupština raspravlja o setu zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene i dopune četiri zakona kojima se pomeraju rokovu, pre svega, za usklađivanje posebnih zakona sa krovnim zakonom u ovoj oblasti i to u delu koji se odnosi na primenu osnovice za obračun plata, kako se to sada primenjuje kod državnih službenika i nameštenika, a to je uvođenje platnih razreda i novog načina nagrađivanja zaposlenih prema učinku.

Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, platama zaposlenih u javnim službama u organima autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i u agencijama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Iskoristiću ovu priliku da pre svega skrenem pažnju na ulogu državne administracije na očuvanju pravne države. Mnogi bi kazali da naša administracija nije dovoljno stručna, da nije efikasna i to je možda u jednoj meri i bio slučaj. Ipak, konstatujem da se slika menja poslednjih godina reforma javne uprave i njeno usklađivanje sa potrebama građana, ali i sa standardima dobre administracije u razvijenim zemljama dala je svoj pozitivni efekat.

Javna uprava, koliko god to nekome nije važno, predstavlja jedan od stubova pravne države, jer je administracija upravo ta snaga koja sprovodi propise i pred kojom građani ostvaruju svoja prava. Dakle, ako administracija nije dobra, onda ni građani kao poreski obveznici neće biti zadovoljni, jer su u ostvarivanju svojih prava do skoro morali da čekaju pred brojnim šalterima, da plaćaju prilične svote novca za dobijanje traženih dokumenata. Na sreću, ovo jeste situacija koja se drastično promenila.

Pohvaliću reformski proces započet pre tri godine u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kojim se uprava modernizuje, edukuje i priprema za jedan novi pristup prema obavezama koje država ima prema građanima. Građani postaju, pre svega, subjekti, a ne samo brojevi pred šalterima.

To omogućava sistem e-uprave, koji smo usvojili 2018. godine. Na ovaj način se ubrzava svaki administrativni postupak, stvoren je zakonski osnov za objedinjavanje svih elektronskih baza podataka o građanima. Tako da, organi po službenoj dužnosti mogu pribavljati dokumenta potrebna za ostvarivanje prava građana.

Poseban značaj, istakla bih, ima projekat lokalnih samouprava koje Ministarstvo finansijski podržava, a koje čine efikasnijom lokalne administracije. Videla sam da su za tu svrhu povećana i sredstva u budžetu, koji smo ovih dana usvojili, tako da, ne treba zaboraviti da je za svaku ozbiljnu pravnu državu veoma važno kakva je javna uprava, jer se preko efikasnosti javne uprave, pre svega, formira i odnos građana prema državi.

Poistovećuje se država i administracija, što nije retko, jer je prvi susret građana sa državom upravo na šalterima u lokalnim samoupravama, odnosno opštinama, poreskoj upravi, domu zdravlja, socijalnim službama itd.

Ovim zakonima samo nije obuhvaćena administracija u užem smislu te reči. Ovim zakonom obuhvaćeni su sektori koji zbog prirode svojih usluga koje pružaju jesu obimni i zapošljavaju veliki broj lica. Istakla bih sektor obrazovanja i zdravstva, koji su, složićemo se, dva važna stuba napretka svakog društva. Smatram da zdravlje i obrazovanje nacije za državu nema alternative.

U tom smislu je veoma važno sagledati sve elemente posebnosti, sve sličnosti, ali i razlike u ovim segmentima, kako bi se primenom novog modela obračuna plata obezbedila što veća pravičnost, a time i zaposleni učinili zadovoljnijima, jer država vrednuje njihov rad na adekvatan način. Pravedniji modeli će, verujemo, zaustaviti odliv kadrova, naročito iz zdravstva.

Stručna, efikasna i odgovorna javna uprava, odnosno čitav javni sektor zahteva i bolji društveni tretman i bolji ekonomski položaj, osnova svakog rada jeste plata. Iz tih razloga jeste potrebno da država kodifikuje platni sistem u sektoru javne vlasti upravo da se na što jednobrazniji način urade plate većine zaposlenih u javnom sektoru.

To nije jednostavno. Radi se o različitosti poslova, pre svega, stručne spreme, nadležnosti i odgovornosti i to je po određenim sektorima veoma raznoliko.

Ono što je sigurno, uvaženi ministre, jeste da ste sa svojim saradnicima u mandatu koji nije kratak, obišli većinu lokalnih samouprava, kad je u pitanju Republika Srbija, pretpostavljam da ste parametre na osnovu kojih ste predložili odlaganje rokova, vrlo precizno odredili.

Iz tog razloga, podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za izradu jedinstvenih metodoloških osnova za primenu novog modela za obračun plata, jer je kud i kamo opravdanije produžiti rokove za primene osnovice, nego napraviti greške koje se mogu odraziti na položaj čitavih delova javnog sektora.

U tom smislu, podržavam predložene izmene zakona iz paketa koji je u nadležnosti, pre svega Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Kada je u pitanju Zakon o agencijskom poslovanju, malo se šta u ime poslaničke grupe SPS može reći posle izlaganja gospodina Neđe Jovanovića, ali ću svakako skrenuti pažnju na nekoliko stvari. Jasno je da je namera predlagača da zakonom uredi oblast zapošljavanja na nešto drugačiji način. Međutim, stiče se utisak da zakon nije u potpunosti zaokružen, jer nije dovoljno precizno uređen odnos poslodavca i zaposlenih koji se ustupaju.

Navešću nekoliko zapažanja. Vidim pozitivnu ulogu ove agencije, naročito kod zapošljavanja naših radnika u inostranstvu, pre svega, jer bi mogla biti garant radnicima da će sigurno za svoj rad dobiti i svoje plate. Poznati su mnogi slučajevi kada su radnici u inostranstvu ostajali bez plata, jer su odlazili da rade za ne proverene poslodavce, pre svega. To je bilo izraženo naročito u građevinarstvu.

Možda ovaj model zapošljavanja može doprineti smanjenju rada na crno, iako je ovde inspekcija rada gotovo nezamenljiva u otkrivanju rada na crno, ali to ste i sami ministre rekli, čini mi se, u vašem konstruktivnom razgovoru sa koleginicom Radetom.

Činjenica je da se agencija javlja kao posrednik koji ipak, poskupljuje troškove poslodavca, odnosno troškove rada, jer će agencija od poslodavca naplaćivati proviziju za troškove ustupanja, što u nekim slučajevima može predstavljati opasnost po smanjenje cene rada, jer poslodavac sada mora da izdvoji više sredstava za takvo zapošljavanje.

Sa druge strane, agencijsko zapošljavanje može biti i stimulans poslodavcima da zapošljavaju nove radnike direktno putem konkursa i za stalno, jer će tako svoje troškove svesti na ono planirano ili neće bar imati dodatnih izdataka.

Skrenula bih pažnju na pojavu da se u kontekstu rasprave o ovom zakonu u javnosti često agencijsko zapošljavanje uporedilo sa nečim što su omladinske i studentske zadruge. Te dve kategorije, naime, uopšte nisu isto.

Omladinske zadruge zapošljavaju mlade učenike i studente na privremenim i povremenim poslovima koji mogu trajati nekoliko sati do nekoliko dana ili mesec dana. Radno zakonodavstvo poznaje definiciju privremenih i povremenih poslova, tako da je to potpuno drugi oblik zapošljavanja od zapošljavanja po ovom zakonu. Agencije zapošljavaju radnike na određeno vreme i to je, čini mi se, ključna razlika.

Mi socijalisti smo inače kod donošenja Zakona o radu i Zakona o zadrugama podržali omladinsko i studentsko zadrugarstvo i obavezu zdravstvene i PIO zaštite učenika i studenata koji po ovom osnovu rade.

Na kraju, svakako ne po značaju, da pomenem i jedno od važnih pitanja, a to je da zakon ne propisuje obavezu agencije da ima osnivački kapital, niti da dobije dozvolu za rad, što izaziva izvesnu sumnju u kapacitete ovakvih agencija da mogu raditi u korist zaposlenih.

Po mom mišljenju, zakonom treba zbog te moguće nesigurnosti radnika propisati obavezu solidarne odgovornosti agencije i poslodavca i kod prava, ali i kada je u pitanju povreda na radu ili profesionalna bolest.

Ono što želim da naglasim jeste da ovaj blago kritički osvrt prema zakonu nije ništa drugo do namera da u nekom budućem vremenu, ukoliko zakon pokaže neke svoje slabosti o kojima smo danas govorili, one budu apsolutno korigovane u korist, pre svega, građanki i građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, u današnjoj raspravu su kolege već govorile o jednom broju zakona koji je iz ovog pretresa, a ja ću se osvrnuti na još dva koja su takođe u Predlogu.

Ono što je suštinski važno kada je u pitanju ovaj paket zakona jeste, pre svega, to što se radi o zakonima koji prate budžet, koji smo upravo usvojili i predstavljaju osnov za punjenje budžeta.

Druga važna činjenica je da su ovako projektovano porezi rezultat višegodišnjeg tenda privrednog rasta, a time i rasta BDP koji u ovoj godini dostiže čak 4%.

Kolega Petronijević je bio u pravu kada se pohvalno osvrnuo na sve ono što smo od njega mogli da čujemo i što je Vlada predložila i ovim setom zakona i Predlogom budžeta.

Ono što je za mene i moju poslaničku grupu najvažnije jeste da se ovim poreskim paketom vrši rasterećenje privrede, koje će se, verujemo, vrlo pozitivno odraziti na nova investiciona ulaganja u privredu kako domaćih, tako i stranih investitora, a time i na povećanje zaposlenosti.

Zakoni su usklađeni međusobno u pogledu poreskih olakšica ili oslobađanja od plaćanja poreza poslodavca i zaposlenih, čime se, čini mi se, dodatno motiviše privreda.

Ja ću se ovog puta osvrnuti najpre na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i na neka od rešenja koja želim da istaknem kao dobra, uz napomenu da se poresko opterećenje po ovom osnovu smanjuje sa 62% na 61%.

Šta su najvažnije promene kada je u pitanju porez na dohodak građana? Povećava se neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata do 30.000 dinara. Umesto dosadašnjih 11.741 dinar, neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata povećaće se na 30.000 dinara, što će doprineti sigurno stipendiranju, pre svega, većeg broja talentovanih studenata i učenika i u većim iznosima.

Druga važna stvar je da se povećava neoporezivi iznos zarade sa 15.300 dinara na 16.300 mesečno, čime se smanjuje poreska osnovica, a time i iznos poreza koji će se plaćati na zarade.

Unapređuje se sistem paušalnog oporezivanja prihoda koji obveznici ostvaruju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Novim pojednostavljenim procedurama će se po automatizmu utvrđivati status paušala, a isto tako utvrđivati i visina paušalnog poreskog zaduženja.

Uvode se i nove olakšice za poslodavce. Umanjuje se poreska osnovica po osnovu zarade za lica koja zasnuju radni odnos sa poslodavcem kao novonastanjeni obveznici na teritoriji Republike Srbije za kojima postoji potreba na domaćem tržištu. Ova mera tiče se, pre svega, državljana Republike Srbije koji su trenutno nastanjeni u inostranstvu, a koji imaju posebno i stručno obrazovanje i za čijim radom i znanjem postoji potreba na domaćem tržištu.

Naime, ukoliko se građani Republike Srbije koji u proteklim godinama nisu boravili u zemlji, vrate i zaposle u Srbiji, imaće umanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70% u trajanju od narednih pet godina. Ja mislim da je ovo dobra stimulativna mera.

Još jedna stimulativna mera je i produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%.

Produženjem postojećih olakšica na još godinu dana, kao i korišćenjem drugih fiskalnih olakšica, privatnom sektoru se daje podsticaj za stvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje više lica.

Ovo je jedan broj novih poreskih mera koje potvrđuju proaktivnu poresku politiku Vlade sa krajnjim ciljem da se Srbija ekonomski i dalje ubrzano razvija poreskim rasterećenjima i jačanjem privrede, dakle i novim zapošljavanjem.

Cilj nam mora biti zaustavljanje odliva mladih i stručnih kadrova. Nezaposlenost mladih i dalje je evidentna, iako je stopa nezaposlenosti pala, tako da se usvajanjem ovog poreskog paketa očekuje brže i lakše zapošljavanje mladih.

Kada je u pitanju drugi zakon o kojem želim da govorim, to je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom načinu uređivanja načina naplate takse za javni medijski servis, ona se povećava sa 220 dinara na 255, odnosno za 35 dinara je uvećana.

Procenjeno je da je ovaj iznos sredstava dovoljan za finansiranje funkcije Javnog servisa, da se upravo za taj iznos smanjuje iznos sredstava u budžetu predviđen za Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, na ovaj način se daje šansa povećanju samofinansiranja Javnog servisa, što je krajnji cilj, ali sa vrlo malim povećanjem kada je u pitanju opterećenje građana.

Naravno da se kod povećanja iznosa koji građani treba da doplaćuju, odnosno 35 dinara, vodilo računa i o ostalim ekonomskim parametrima, kao što su povećanje plata i penzija kao, prosto, jedan od parametara da ovaj namet ne bude prevelik.

Ono što se čulo i u diskusiji danas i što, čini mi se, s pravom građani ipak očekuju jeste da Javni medijski servis, odnosno RTS i RTV, stvarno budu servisi građana, da imaju dovoljnu zastupljenost informativnog, ali i obrazovnog i kulturnog programa, da programski sadržaji budu, pre svega, kvalitetni, da se ne dešavaju programski propusti koji mogu da loše predstavljaju našu istoriju, kulturu, tradiciju, muziku, da se promoviše i naša kulturna baština i Srbije u celini i posebno obratiti pažnju na ono što je dečiji program, jer pored njih odrastaju naša deca i to je užasno važno u vremenima kada je sve više televizija koje prikazuju rijaliti programe i eventualno širenje nezdravih stilova života.

Na Odboru za kulturu se moglo čuti niz kritika kada je u pitanju možda čak i programska šema Javnog servisa. Međutim, to zaista nije tema današnje rasprave i ja se ne bih na to osvrtala, ali stičem utisak da je obaveza svih nas da još jednom opomenemo Javni servis Srbije, čak i komercijalne televizije da obrate pažnju na svoje programske šeme upravo zbog naše dece koja se na bazi toga formiraju kao ljudi.

Socijalistička partija Srbije, narodni poslanici će podržati set predloženih zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani i građanke Srbije, raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i slobodno mogu reći o još jednom kvalitetno balansiranom prihodu i rashodu za narednu godinu.

Srbija, odnosno koalicija koja je na vlasti u poslednjih sedam godina vodi politiku ekonomskog prosperiteta Srbije, ali i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i njene pozicije u svetu, što rezultira podrškom velikog broja država, kako naših tradicionalnih prijatelja, tako i onih koji to do sada nisu bili. Ovde bih naročito istakla podršku većeg dela sveta našoj politici koja se, pre svega, tiče Kosova i Metohije, baš u onom trenutku kada su mnogi mislili da je ta tema zatvorena.

U tom smislu, podržavam dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije da se za jačanje spoljno-političkog položaja Srbije odvoje veća sredstva, jer znamo da su u pitanju ozbiljne spoljno-političke aktivnosti državnog vrha i ministra spoljnih poslova, pre svega, kada je u pitanju povlačenje priznanja i o tome je govorio prof. Žarko Obradović, ali nikada nije višak reći da u ovom trenutku lažnu državu Kosovo priznaje manje od 2/3 stanovništva planete.

Ovaj budžet je, kao i nekoliko prethodnih, rezultat postignute makroekonomske stabilnosti i rasta BDP koji omogućava i veće prihode, ali i ostavlja mogućnost za veća ukupna ulaganja države po svim budžetskim sektorima. Dakle, planirani budžetski deficit od 20 milijardi dinara je 0,3% BDP, što potvrđuje dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti, a značajno će to uticati na smanjenje javnog duga države koji će se spustiti na ispod 50% BDP.

Finansijska projekcija povećanja budžetskih prihoda, pre svega, od akciza i poreza na dobit je realna, kao što je i povećanje plata u javnom sektoru kodifikovano rebalansom budžeta za ovu godinu, takođe, rezultat pozitivnog bilansa u budžetu.

Ono što bih pohvalila jeste rasterećenje poslodavaca smanjenjem poreza i doprinosa koje plaćaju za PIO i zdravstveno osiguranje zaposlenom, kao i olakšice koje država nudi za nova zapošljavanja. To bi trebalo da bude stimulativno za novo zapošljavanje, ali i za smanjenje rada na crno ili probnog rada koji, nažalost, praktikuje sve veći broj poslodavaca kako bi izbegli plaćanje poreskih obaveza.

Ova Vlada je višegodišnjom politikom podsticaja privrednog rasta, bilo direktnim investicijama, bilo podsticajima u privredi, putem subvencija premostila zatečeni deficit u budžetu Republike i krenula najpre u konsolidaciju, a potom i u razvoj. Dakle, ovaj budžet jeste i razvojni, a predstavljaće trasu za naredni fiskalni budžetski period kada se planira još veći rast BDP.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na sektor privrede, energetike, trgovine i turizma, imajući u vidu da sam član resornog odbora koji se bavi ovim pitanjima. Razdeo Ministarstva privrede u 2020. godini dobija značajno manji iznos sredstava, ali to ne znači da su sredstva neopravdano smanjena. To potvrđuje činjenicu da će u narednoj godini privreda morati više i samostalnije da se bori za konkurentnu poziciju na tržištu. Sa druge strane, u narednoj godini država se opredelila da uloži više sredstava, gotovo duplo više u podršku razvoju preduzetništva, što znači podrška malim i srednjim proizvođačima koji treba da postanu noseći sektor domaće privrede i podrška velikim razvojnim, infrastrukturnim projektima koji upravo mobilišu male proizvođače.

Činjenica je da u Srbiji još uvek nije završen postupak privatizacije, da se odužio. U ovom trenutku su to još 83 preduzeća u raznim fazama privatizacije, ali je dobro da država prepoznaje činjenicu da imovinu i brendove tih preduzeća ne treba tek tako rasprodati, već naći strateške partnere i tamo gde je to moguće nastaviti proizvodnju. U budžetu su izdvojena sredstva i za kreditnu podršku ovim preduzećima, kao i za upravljanje postupkom privatizacije, kada su ona u pitanju.

Ono što je važno jeste da se u sektoru privrede brine o regionalnom razvoju, o ujednačavanju regionalnog razvoja, gde god je to moguće, otvaranje više fabrika uz domaći kapital ili direktne strane investicije treba da imaju za cilj demetropolizaciju i razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi se zaustavilo pražnjenje manjih sredina i seoskih područja. Jedino ujednačenim privrednim razvojem Srbija može postati ekonomski snažnija i razvijenija, jer bi u protivnom dalji pritisak na velike gradove, u smislu migracije, bi kontraproduktivan. Veliki je pritisak na infrastrukturu. Širenje gradova uz pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, sigurna sam, u dužem periodu ne bi imao dobar efekat.

Uz privredu i poljoprivredu značajan resurs je i turizam koji postaje noseći sektor u obezbeđenju čistog deviznog priliva. Zato ću se osvrnuti na turizam kao razvojni potencijal Srbije i sredstva koja se u budžetu izdvajaju za razvoj turizma, na razvoj turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda.

Srbija ima puno potencijala, praktično sve osim mora, postala je veoma tražena i atraktivna destinacija i, kada to kažem, pre svega mislim na Beograd, ali i na planine, tipa Kopaonik i Zlatibor, banje i ostala istorijska i kulturna baština koji privlače sve više turista, posebno inostranih.

Zato se mora sa još više pažnje ali i sredstava posvetiti kvalitetu i raznovrsnosti te turističke ponude, jer je to jedini način da pored drugih evropskih destinacija mi postanemo atraktivni i konkurentni.

U odnosu na period pre nekoliko godina Srbija je napredovala, a i finansijski efekat je nedvosmisleno bolji, ali to je još veća obaveza i to zahteva još posvećeniji odnos države kako bi se iskoristili potencijali kojih ima puno širom Srbije.

Turizam jeste jedna od privrednih grana koja bi značajno doprinelo ujednačavanje razvoja, jer po prirodi stvari najatraktivnije destinacije su u nedovoljno razvijenim područjima, odnosno u netaknutoj prirodi.

Činjenica je da je Srbija istinski doživela turistički bum, jer je 2018. godine posetilo oko 3,4 miliona turista i ostvaren je prihod od blizu 1,5 milijarde dolara. U ovoj godini je projektovani cilj da se ostvari 10 miliona noćenja i ja čvrsto verujem da će to tako biti.

Moje kolege će u daljem toku sednice govoriti i o ostalim delovima kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Ono što želim da kažem i da sa tim zaključim, kada je u pitanju turizam jeste da u prilog turizmu i svemu onome što je planirano ide i činjenica da je Novi Sad kulturna predstonica 2020. godine kada je Evropa upitanju i da će to u mnogome doprineti. Narodni poslanici SPS će svakako podržati budžet za 2020. godinu. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Srbije, danas je na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja, između ostalog, izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije.

U svojstvu predlagača govorila je koleginica Petrović i malo šta se ima dodati na njenu diskusiju. Međutim, reći ću da kandidati koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, Narodnoj skupštini, predložio je nadležni odbor, odnosno Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam, energetiku i trgovinu.

Najpre bih se kratko osvrnula na značaj Komisije za zaštitu konkurencije kao samostalnog i nezavisnog organa, koji je zakonom ovlašćen da se stara pre svega o zaštiti konkurencije na tržištu Republike Srbije, tako što prati i analizira uslove konkurencije na sektorskim tržištima, rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu, određuje upravne mere, donosi uputstva i smernice za sprovođenje krovnog zakona, predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje zakona i učestvuje u njihovoj izradi.

Dakle, zakonska ovlašćenja, ali i odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije su velika i ona govore upravo o značaju ovog organa za regulisanje i kontrolu tržišne konkurencije, o zakonskom postupanju učesnika i eventualnim povredama konkurencije od strane učesnika, kao što je na primer nezakonita koncentracija učesnika na tržištu.

Dakle, Komisija ima zadatak da svojom aktivnošću sprečava nelojalnu konkurenciju i svojim merama onemogući nezakonito privilegovane učesnike u tržišnoj utakmici da krše zakon.

Ovaj zakon koji je donet 2009. godine usklađen je sa pravom EU i u ovoj oblasti upravo ima za cilj da reguliše odnose na tržištu i ponašanju učesnika, pogotovo onih koji bi da na nelojalan način učestvuju, zauzimaju tržište i onemogućavaju manje i ekonomski slabije učesnike. To svakako ne bi doprinelo ovom cilju, a to je ekonomski prosperitetno društvo i tržišno uređena ekonomija.

Komisija za zaštitu konkurencije ima svoju misiju, a to je da se stara da uslovi na srpskom tržištu budu takvi da omogućavaju ravnopravno učešće svih privrednih subjekata i njihovih roba i usluga kako bi se omogućio privredni rast i razvoj naše zemlje, ali i zaštitili interesi i položaj naših potrošača od loših i štetnih ponuda na tržištu. U tom smislu, vidim ulogu i značaj Komisije za zaštitu konkurencije, kao regulatora koji štiti interese učesnika na tržištu, ali i potrošača.

Ono što smo čuli od predlagača jeste da je neophodno, kako bi Komisija obavljala svoje zakonske nadležnosti u punom kapacitetu, izabrati predsednika Komisije i još tri člana Saveta Komisije, koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije.

Ja sam kao član Odbora učestvovala u radu i ono što jeste moje zadovoljstvo to je da je Odbor za privredu pred sobom imao 23 kvalitetna kandidata, najverovatnije da bi mogli da ponesemo i hipoteku i da smo se o neke kvalitetne ljude ogrešili, na žalost morali smo svesti na tri člana i predsednika. Čvrsto verujem da je izbor koji je Odbor za privredu napravio i predložio Skupštini Srbije, ono najbolje što je bilo predloženo.

Ono što me dodatno raduje jeste da, kao i svaka druga komisija, i ova ima svoj mandat. Bilo je mnogo mladih ljudi, znači da u perspektivi nećemo apsolutno imati problem sa ljudima koji će se ozbiljno baviti ovim poslom sa pozicije članova Komisije, jer imaju i dovoljno vremena i iskustva, a rekla bih i volje da unaprede svoje znanje i svoje kapacitete.

Podržavam predloge koje je nadležni Odbor uputio Narodnoj skupštini i naglašavam da će u danu za glasanje i moja poslanička grupa SPS podržati predloge koji se danas nalaze u plenumu. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o dva veoma važna zakona iz oblasti prometa roba i usluga. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Najpre, govoriću o prvom zakonu. Dakle, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je pre tačno deset godina, sa ciljem da obezbedi neophodnu zakonsku zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda stavljenih na tržište.

Ovo se odnosi na proizvode koje se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.

Primena ovog zakona ima za cilj, takođe, i sprečavanje pojavljivanja nebezbedne po zdravlje potrošača opasne robe na našem tržištu.

Svedoci smo da su se uprkos svemu na svetskom, ali i na našem tržištu, pojavljivali i nebezbedni obmanjujući proizvodi, čije je stavljanje u promet ostavljalo negativne posledice po zdravlju potrošača.

Danas kada je i domaće i svetsko tržište preplovljeno ogromnim količinama robe širom potrošnje, kada se proizvođači često na nelojalan način takmiče za osvajanje tržišta, dešava se da oni svoju konkurentnost obezbeđuju lošim kvalitetom svojih proizvoda, ali što je možda i još opasnije, nebezbednim proizvodima po zdravlju.

Naročito se, pre svega radilo o proizvodima od plastičnih masa, koje sadrže i otrovne supstance.

Imali smo bezbroj situacija kada su se na tržištu pojavile dečije igračke koje su sadržale otrovne i po zdravlje vrlo opasne supstance.

Tada se radilo i o takozvanim obmanjujućim proizvodima, primamljivim naročito za decu. Tom prilikom su i sa tržišta EU povučeni nebezbedni proizvodi za najmlađe. Bila su u pitanju dečija kolica i auto-sedišta za bebe i to proizvedene u zemljama EU, ali i preko 700 igračaka kojima su se igrala deca u zemljama EU, ali ih je nažalost bilo i na našem tržištu.

Upravo pozitivna praksa prijavljivanja nebezbednih proizvoda dovodi do povlačenja ovih proizvoda u skladu sa direktivama EU o opštoj bezbednosti proizvoda. Istovremeno otkrivanje i izveštavanje o nebezbednim i obmanjujućim proizvodima treba da obezbedi odgovorniju proizvodnju i stavljanje na tržište, isključivo bezbednih proizvoda.

To upravo čini Evropska komisija putem sistema pod nazivom RAPEKS, preko koga se objavljuju sedmični izveštaji o prijavljenim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača.

Ovi izveštaji sadrže i podatke o vrsti rizika i merama koje se preduzimaju na nivou Evropske zajednice, odnosno, zemalja iz kojih su proizvođači kako bi se sprečili ti rizici.

Srbija nije u sistemu RAPEKS, jer nije članica EU, ali je kao kandidat za ulazak u EU, donoseći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ugradila pravo u naše nacionalno zakonodavstvo, što omogućava bolju zaštitu, kontrolu i transparentan odnos prema opštoj bezbednosti proizvoda na našem tržištu, bilo da su domaći ili uvezeni.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kome danas raspravljamo, možemo reći da su u pitanju izmene koje su proistekle iz obaveze dalje harmonizacija sa propisima EU u oblasti bezbednosti proizvoda, za ličnu potrošnju ili obavljanje profesionalnih delatnosti, ali i iz uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona.

Naime, izmenama i dopunama ovog zakona o kojima danas raspravljamo, se još preciznije definišu pojmovi opasnih i obmanjujućih proizvoda i propisuje zakonska obaveza proizvođačima, ali i ostalim učesnicima na tržištu da na tržište mogu stavljati isključivo proizvode bezbedne po zdravlju potrošača.

Takođe, ovim izmenama zakona se decidno zabranjuje proizvodnja, izvoz, uvoz i promet obmanjujućih proizvoda.

Na kraju, bili mi članica EU ili ne, mi imamo obavezu prema svojim građanima da sprečimo proizvodnju i promet opasnih i obmanjujućih proizvoda kojima se ugrožava zdravlje ili bezbednost naših građana kao potrošača.

Posebno moramo biti senzibilni jada su u pitanju naša deca, kojima kupljene igračke umesto zadovoljstva mogu postati opasnost po zdravlje i bezbednost.

Ovo je primarni razlog ili jedan od razloga zbog kog podržavamo izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Kada je u pitanju drugi zakon, koji je predložen u današnjem pretresu, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kao što su kolege već govorile, Srbija je ovaj zakon donela 2013. godine, kako bi propisala uslove prometa ove vrlo osetljive robe i kako bi ovu vrstu prometa uskladila sa pravnim sistem EU.

Robom dvostruke namene prema zakonu smatra se roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, kao i roba koja se na bilo koji način može iskoristiti u cilju širenja ili proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Dakle, u pitanju su veoma osetljivi proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz veoma važno kontrolisati ali takođe i omogućiti.

Ono što je značajno, zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

Važeći zakon usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima, ali smo u trenutku zakona smatrali da ne treba da ukidamo kontrole uvoza ove robe.

Ono što su kolege već rekle, a ja ću ponoviti, kada je zakon bio u izradi učestvovali su i eksperti EU koji su i tada savetovali da se odmah uskladimo i u pogledu kontrole uvoza, što je bila obaveza iz evropskih pravnih akata, pod okolnostima da je u međuvremenu Republika Srbija praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. To je bilo neophodno pristupiti izmenama zakona upravo ovim o kojima mi danas diskutujemo.

U dosadašnjoj primeni zakona uočeno je da je postupak dobijanja dozvole za uvoz robe dvostruke namene dodatno opteretio privredne subjekte komplikovanim administrativnim procedurama i prikupljanjem velikog broja potrebnih dokumenata. To vreme koje iziskuje prikupljanje papira, kao i takse koje se plaćaju prilično su smanjile konkurentnost naših preduzeća.

Ne treba zanemariti ni poziciju stranih ulagača koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas, a bili su na ovaj način prilično destimulisani, jer dešavalo se da pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica EU moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Mišljenja sam da su izmene i dopune Zakona u mnogome olakšale ovu situaciju i da će to poboljšati stanje na tržištu i iz tog razloga poslanici poslaničke grupe SPS će u danu za glasanje podržati oba zakona koja su predložena u današnjem pretresu. Hvala.