Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i pre svega građani Srbije, ovaj skupštinski pretres sadrži važne zakone. Tu je možda kolega Voja Vujić bio u pravu, teško je sve obraditi u jednoj diskusiji, za ovlašćene malo teže nego za nas koji smo podelili zaduženja između sebe. Tako da ću govoriti samo o dva zakona iz ovog seta od 16 zakona koliko je pred nama, ali ću svakako reći da je važno naglasiti da je jedan od zakona, zapravo novi Zakon o digitalnoj imovini, bilo bi suludo da bilo šta dalje na tu temu kažem, toliko ste se trudili da svi objasnite, ja mislim da nema građanina Srbije koji je želeo da zna, a da ne zna o čemu se zapravo radi i koliko je to važno za sve naše građane.

Ostali zakoni koji se nalaze, to je niz poreskih zakona kojima se obezbeđuje, pre svega dohodovna strana budžeta. Zakon o izmeni javne svojine, privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni servis, zakon kojim ću se ja primarno baviti, ali i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i izgradnje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Dakle, najpre o zakonu koji se odnosi na promenu visine takse za Javni medijski servis, potpuno svesno ispred poslaničke grupe SPS, a naglasiću i zašto. Kada god povećavate takse onda to izaziva negativnu reakciju kod ljudi, međutim ovo zaista ima i svoje opravdanje i svoje obrazloženje. Ona jeste privremeno sredstvo finansiranje Javnog servisa i nije prvi put da menjamo njenu visinu.

Imamo pravo da na to gledamo iz različitih uglova pa i na način što ćemo predložiti amandman u kome kažemo da bi taksa trebalo da bude jedan dinar. Potpuno je nerealno. Ako sa jedne strane, kao narodni poslanici, stalno apelujemo na Javni servis i sveukupni medijski prostor i medijske kuće Srbije, da moraju da budu odgovorniji kada je u pitanju emitovanje programa, onda je više nego neodgovorno pričati o taksama od jednog dinara.

Dakle, ako bi moglo da se razgovara o taksama od jednog dinara pravo bi socijalista bilo da to prvi kažu naglas, međutim mi ne možemo biti nerealni, ne sedimo u ovoj sali da bismo lagali ovaj narod i u tom smislu i jesam preuzela obavezu da o tome govorim.

Javni medijski servis koji obuhvata RTS i RTV ostvaruju funkciju javnog informisanja građana u Republici. Proizvode, ne samo informativni, već i kulturno-obrazovni program i ta proizvodnja apsolutno nije jeftina.

Ono što ću naglasiti jeste da i RTS i RTV imaju u svojim programskim šemama informativne emisije i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i mislim da je i to važno reći, jer to u dobro meri demantuje neke navode koje smo u proteklom periodu imali priliku da čujemo i u Skupštini.

Da li građani sa pravom očekuju da javni medijski servis bude u pravom smislu te reči servis građana? Da. Da, ali sa pravom očekuju da zadovoljava te informativne, kulturne i obrazovne potrebe građana? Opet, da. Da li je to uvek lako uraditi? Ne, moramo biti podrška u tom smislu i javnom servisu i ja mislim da ovo povećanje od, čini mi se, 43 ili 44 dinara u odnosu na aktuelnu cenu takse nije toliko strašno za građane Srbije koliko će značiti javnim servisima. Iskreno se nadam i čvrsto verujem unaprediti ono na šta ne može niko od nas da utiče, možemo samo da sugerišemo, a to je programsku šemu.

Sa druge strane, komercijalne televizije koje znaju da često budu kritikovane imaju pravo takođe na svoju programsku šemu, ali smo apelovali, bar ja nekoliko puta, verujem da ćemo o tome sutra ili prekosutra ponovo razgovarati, da bi taj televizijski sadržaj možda za nijansu mogao da bude kvalitetniji.

Dakle, da zaključim, sa taksama Srbija nije jedina zemlja u kojoj se putem taksi koje građani plaćaju finansira funkcija javnog informisanja. Taj model nije loš, daje nam mogućnost izbora i činjenica da postoje komercijalne televizije. Dakle, možemo se opredeliti šta ćemo pratiti, to je tačno, ali ja čvrsto verujem da kao država moramo podržati najpre javni servis iako to, opet kažem, ne umanjuje odgovornost nekih drugih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom.

Izmene zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ove izmene se odnose, i o tome ste ministre govorili, najpre na rokove iz prostog razloga, jer je do usporavanja projekta došlo zarad Kovida 19 i to su negde čini mi se razlozi koji su opravdani u mnogim segmentima.

Ono što je važno i zbog čega ću svesno o tome govoriti jeste da svima jasno, pa i skepticima i protivnicima ovog projekta, da se on realizuje uspešno i brzo. Na tom prostoru mi sada vidimo jedan potpuno drugačiji Beograd. Vidimo našu metropolu u jednom novom svetlu, ali ima jedna simpatična stvar koje se nismo odrekli i naglasiću je, Železnička stanica Beograd je građena između 1882. i 1885. godine, koliko ja imam podatak, po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ako se ne varam ona će ostati, odnosno biti pretvorena u muzej. Jedno važno zdanje, koje ima status spomenika kulture od velikog značaja će nastaviti da živi na mestu gde je bilo.

Neposredno pored toga, ja moram da istaknem zadovoljstvo zbog činjenice da se na tom Centralnom savskom trgu završava spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srednjevekovne srpske države, državniku koji je udario temelje ove naše države. Oni nisu porušeni ni u vreme Turaka i, na kraju, zahvaljujući Nemanjinoj Srbiji mi smo danas tu gde jesmo.

Koliko umemo da odemo u politikanstvo, govori činjenica da čak i ovo kritikujemo. Kritikujemo i težnju da sačuvamo svoju tradiciju, kritikujemo potrebu da, koliko god modernizovali glavni grad Srbije, imamo i tu dozu naše tradicije i naše duhovnosti, pa smo to kritikovali i sa pozicije čak izgleda, čini mi se, tog spomenika. Raznih je malicioznih komentara bilo. Kada bih imala uticaj lično, možda bih insistirala na tome da se ceo taj trg zapravo dobije ime trga Nemanjića. Ja mislim da mi toj dinastiji dugujemo toliko. Ipak je ona vodila Srbiju puna tri veka.

Zašto sam govorila u ime SPS najviše o ova dva zakona? Zato što mislim da će se o njima najmanje govoriti, jer jesu praktično ovi zakoni koji, rekla sam, u ovom trenutku nemaju alternativu, možda su i sigurno da jesu manje važni od zakona koji govori o digitalnoj imovini, ali je važno zarad javnosti reći da sve što Skupština Srbije donese kao zakon i odluku potpuno svesno to radi i u saglasju sa Vladom Republike Srbije, da ne bismo bili izloženi onome što često ume da nam se dogodi, a to je da nazovu nekim pogrdnim imenima, prepoznavajući pretpostavljam sebe u ogledalu.

Da li možemo biti kritikovani? Da. Da li se naše izjave seku brutalno? Da. Da li je iz ovoga što sam danas rekla nekome nešto zasmetalo? Pretpostavljam da da. Ali, naglasiću još jednom, poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće svakako za sve zakone iz prvog seta o kojima danas razgovaramo. Opet kažem, najveće zadovoljstvo će mi biti upravo u činjenici da ćemo u mandatu uraditi nešto što ima svoj put ka 21. veku, ali se seća i svog 14, 15. i 16. veka. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Reklamiram član 106. Nadovezaću se na vas u objašnjenju šta on znači, a kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Rasprava je u pojedinostima, o amandmanima, kvalitetna je, nema nikakve dileme. Međutim, ne mislim da je postojala zla namera prozvati predsednika Skupštine na način na koji je to urađeno. Ne mislim da ima maliciozne težnje, ali zarad javnosti koja je ovo čula, hoću da kažem da predsednik Skupštine Srbije, čak i kada ne sedi tu, nego ga zamenjujete vi ili neko od vaših kolega potpredsednika, zasigurno ima obaveze koje se tiču rada parlamenta Republike Srbije. U tom smislu, i od mene pohvale za ministra Malog, jeste vreme koje je proveo u Skupštini dugo i kvalitetno, ali nemojmo da pokušavamo da od toga pravimo paralelu, čak i pod uslovom da bismo eventualno želeli par sekundi medijskog prostora.

Dakle, zahvaljujem se i molim da još jednom govorimo o činjenicama, a ne o nekim ličnim stavovima. Hvala.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, pre svega mi je drago da imamo tu šansu, potpredsedniče, na tome vam zavidim, možete da čestitate mladim kolegama koji govore prvi put, a govore kvalitetno, što znači da smo posao iza nas uradili dobro, a da je pred nama vreme koje će biti još bolje. Čestitke i od mene u tom smislu za sve vas koji ste hrabri da u ime svoje generacije kažete ono što mislite u parlamentu Srbije, jer je to važno čuti, jer vama pripada ovo sutra u koje svi verujemo da će biti bolje.

Danas na dnevnom redu set fiskalnih zakona, među kojima je i završni račun budžeta Republike Srbije za 2019. godinu. Lepa praksa.

Završni račun, zapravo zarad javnosti Srbije, naglasiti su fakti o planiranim izvršenim rashodima budžeta za određenu godinu, i on govori o tome koliko smo realno planirali budžetska sredstva za ove budžetske korisnike i u kom obimu su ta sredstva realizovana, odnosno koliko smo efikasno namenski koristili sredstva budžeta.

Završni račun za 2019. godinu je još jedan od dobro planiranih budžeta i to u godini u kojoj je Srbija postigla, rekla bih, odlične razvojne rezultate. Napomenuću da je ukupan javni dug 31. decembra 2019. godine, iznosio 52%, što je odličan rezultat, naročito ako bismo se vratili unazad, ja to neću raditi, neka godine iza nas ostanu tamo gde jesu.

Mene, kao član odbora za privredu, naročito interesuje realizacija privrednog budžeta. U tom smislu prema budžetu za 2019. godinu, za Ministarstvo privrede bilo je planirano preko 32 milijarde dinara, izvršeno je 23,5 milijardi. Žao mi je što ministar finansija nije tu, moja uvažena koleginica Marija u tom trenutku nije bila ministar, nego je bila naša koleginica, ali bih zaista želela da dobijem odgovor na pitanje šta je to u 2019. godini, ostalo nerealizovano iz sektora Ministarstva privrede. Ne sumnjam da postoje opravdani razlozi da nije došlo do 100% realizacije, ali, zarad javnosti je i to važno i čuti i reći.

Ovoga puta bih ipak svoju diskusiju o završnom računu za 2019. godinu, povezala i sa diskusijom o Predlogu budžeta za narednu godinu. Napominjući još jednom da mi je drago da se uspostavlja praksa da završne račune za prethodnu godinu razmatramo redovno i to uz predloge budžeta za narednu godinu. To znači da sve radimo planski, a ne stihijski i da su kritike ka parlamentu samo zlonamerne, možda malo lične, ali to sad nema mnogo veze sa onim što mi radimo.

Budžet za 2021. godinu, po mom mišljenju planiran je na realnim osnovama uz balansiranje razvoja i javnog duga države. Budžetom se, ali to smo već čuli, postižu dva suštinska, odnosno dva strateška cilja. Prvi je rast investicija, posebno onih od kapitalnog interesa za Republiku Srbiju, a drugi je rast plata i penzija, čime se stimuliše tražnja, a time i javna potrošnja kao stimulator, pre svega dalje proizvodnje i ukupnog razvoja.

Šta su strateški ciljevi budžeta govorio je predsednik poslaničke grupe, moj uvaženi kolega, Đorđe Milićević, ja se neću ponavljati, ja ću se baviti delom budžeta koji se odnosi na privredu, odnosno na razvojnu politiku, koja u stvari i predstavlja zdravu komponentu razvoja i omogućava realizaciju zacrtanog privrednog rasta od 6% kako nam to kaže planirani budžet za 2021. godinu.

U odnosu na budžet za 2020. godinu, sektor u ekonomske u razvojne politike je namenjeno manje sredstava i to za 147,6 milijardi, pre svega zbog mera za ublažavanje posledica pandemije kovid, što znači da se na razdelu Ministarstva privrede nisu za 2021. godinu našla planirane mere za ublažavanje kovida i to je po meni dobar signal, nadam se da će čovečanstvo izaći iz ove krize u kojoj se trenutno nalazi.

Međutim, mere po osnovu kovida jesu planirane na razdelu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije i možda kada je Srbija u pitanju jednog ministarstva, odnosno delatnosti koja je pretrpela najveći udar i najveću štetu od pandemije korona virusom u iznosu od 1,4 milijarde, očigledno se smatralo da sektoru turizma treba pomoć u tom smislu i u narednoj godini.

Kod Kancelarije za javna ulaganja veliko je smanjenje iznosa namenjenog sanaciji posledica od elementarnih nepogoda i pretpostavljam da i to ima svoj opravdani razlog. S druge strane, najveće povećanje kod privrede se odnosi na osnivački ulog Republike Srbije u privrednim društvima u kojima će država povećati svoje udele, kao i za mere fiskalizacije, odnosno obezbeđivanja subvencija za nabavku fiskalnih kasa. Ova subvencija se planira u iznosu od tri milijarde dinara.

Jasno je da će dinamika investisticione aktivnosti u 2021. godini zavisiti od daljih povećanja proizvodnih kapaciteta privrede, odnosno, od svih privrednih investicija, a pre svega, nastavkom realizacije započetih infrastrukturnih projekta za koje se u 2021. godini, procenjuje učešće u BDP u čak 5,5%.

O investicijama neću govoriti dalje i ne bi imalo smisla posle Milutina Mrkonjića koji je juče govorio u ime poslaničke grupe SPS, suludo bi bilo da i pokušam da nešto kažem.

Kada su u pitanju pojedine namene privrednog budžeta za 2021. godinu, istakla bih nekoliko stvari. To je da su povećana sredstva za podsticaj konkurentnosti privrede za čak 58,4%. Ovo bi trebalo i hoće unaprediti domaću proizvodnju i učiniti je konkurentnom kako na domaćem, tako i na regionalnom i međunarodnom tržištu i to je važno.

Za privlačenje investicija planira se u narednoj godini čak 114,6% više sredstava i ova sredstva će biti namenjena predlaganju i sprovođenju mera, podsticanju investicija, povezivanju privrednih društava sa strateškim investitorima i radu slobodnih zona.

Ovde je najveći deo sredstava namenjen subvencijama za ulaganja od posebnog značaja za direktna ulaganja, kao i za ulaganja u proizvodnju audio-vizuelnih delova. Ovaj projekat će sprovoditi Ministarstvo privrede i Uprava za slobodne zone, zato je važno naglasiti i to.

Odvojena su sredstva za podsticaj regionalnog razvoja. Na ovom razdelu je 4,5 milijardi dinara, što treba da bude državna podrška ujednačavanju razvoja i smanjenju regionalnih razlika u Republici. Ja sam slušala ministarku Obradović, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jako važan resor. Lepo ste rekli i ja ne sumnjam ni jednog trena da ćete stići do svake opštine u Srbiji i da ćete prepoznati sve, to sam rekla ja, obavezujući vas pri tom. Šalim se, naravno. Ali, poznavajući radoholika u vama, ja znam da ćete uraditi više od mogućeg da stignete do svakog problema koji se, nažalost, uvek javlja kada su u pitanju lokalne samouprave, jer, prosto, Srbija je takav teren, svaka je opština, da ne kažem svako selo, priča za sebe.

Za razvoj nedovoljno razvijenih opština i devastiranih područja, ovde imate i blagu pomoć, obezbeđena su određena sredstva i to na poziciji ministra bez portfelja zaduženog za razvoj, gospodina Tončeva, i ja verujem da ćete tu imati kvalitetnu saradnju.

Najbitnije kada je privreda u pitanju je da se završi proces privatizacije i da se sva ta preduzeća, gde god je to moguće, stave u funkciju razvoja, da se reše pitanja zaposlenih u ovim preduzećima. Prema nekim podacima koje imamo, Ministarstva privrede, na privatizaciju čega više od 70 preduzeća u ovom trenutku. Međutim, važno je istaći da privredni razvoj podrazumeva i društvenu odgovornost privatizovanih i novonastalih preduzeća i kompanija koje treba da ispunjavaju svoje zakonske obaveze, dakle, da posluju u regularnoj zoni i da prema radnicima ispunjavaju svoje obaveze. Naravno, tu su i nadležni državni organi koji treba o tome da brinu i ovo je sada blago nadovezivanje na ono što je moj mladi kolega rekao pre mene. Dakle, ako svi budemo radili svoj posao, sigurna sam da ćemo imati manje problema.

Teška vremena, ali država Srbija u ovom trenutku podstiče i subvencioniše privatne kompanije i preduzeća, što je takođe dobar iskorak, sve u cilju da se osnaži realan sektor, jer je to zapravo motor razvoja i to je ono što se u praksi zove realna ekonomija.

Svakako moramo više podsticati domaće preduzetnike, domaća preduzeća, obezbediti im ako treba i subvencije i povoljne kredite. Mi moramo domaću proizvodnju prilagoditi standardima Evrope, to jeste pravi razvojni put Srbije. To hoće u dobroj meri zaustaviti i odlazak mladih i stručnih kadrova, to hoće pomoći da nam se deca rađaju u Srbiji, jer, nažalost, ne možemo govoriti o budžetu a da se ne osvrnemo i na problem bele kuge i visokog mortaliteta i jednog zadatka koji je ova Vlada, koja za mene praktično ima kontinuitet, sa dobrim pojačanjem u ovom mandatu, imala kao strategiju i u prošlom mandatu i sigurna sam da će nastaviti u istom smeru.

Ono što želim još da kažem, i sa tim ću završiti, jeste socijalni aspekt ovog budžeta. U tom smislu smo juče imali i neke diskusije koje su možda bile neadekvatne, da ne upotrebim neki drugi termin jer prosto ne volim da to radim, pa smo to probali da merimo i da imputiramo Vladi Srbije da je ona nekako regionalno pristupila ovom budžetu, pa negde ima manje, negde ima više, ali ja ne stičem takav utisak.

Ja stičem utisak da je Vlada Srbije, Ministarstvo finansija pre svega, prepoznalo prioritete i da se odnosilo u skladu sa tim i planiralo budžet u skladu sa tim. Za apsolutnu je pohvalu i ja ću ponovo biti lokal patriota i nemojte mi na tome zameriti, što su izdvojena sredstva za Kancelariju za KiM u iznosu od 2,7 milijardi, ako se ne varam, gde se kaže da je to… nešto mi suflirate, dobro, sedam milijardi, ali ja govorim o kategoriji od 2,7 milijardi za unapređenje kvaliteta života. U tom delu se nismo razumeli. To je jako važno, imati svest o tome da moramo da pomognemo da se popravi kvalitet života naših ljudi koji žive u nehumanim uslovima. Nije odgovorno, više je od toga. I to demantuje svaki pokušaj da se ovoj Vladi imputira neodgovornost ili nekakav selektivni pristup u odnosu na bilo koji deo teritorije Srbije.

Marija bi od mene u svakom trenutku očekivala da ja govorim i o rodnom budžetiranju, ali su juče govorili. Ja se sećam onog perioda kada smo imale saradnju na temu da pre svega podignemo svest o tome koliko je teško biti žena u politici. Na tom putu nije bilo lako, ali nismo bile same, imale smo punu podršku i to nas je dovelo do toga da jedan procenat mojih dragih prijateljica kojima sam pomagala amaterski čak u onom prošlom mandatu, jer ste vi već bile iskusne, danas sedi u Vladi. To obećava i to sam rekla i kada smo birali Vladu.

Ja ću u raspravi u pojedinostima svakako još govoriti o budžetu.

Kada je u pitanju sve ono što bi moglo da bude kroz promene zakona, eventualno unapređenje i postojećeg stanja, time ću se baviti kao narodni poslanik u smislu da ostavljam sebi prostor da možda probam i da u par rečenica korigujem neke zakone za koje mislim da je došlo vreme da budu korigovani. Hvala vam najlepše.

Vrlo kratko, manje više, replika, zahvaljujem se ministarki Obradović. Moja tendencija je i bila da čujemo ono što ste rekli, ne radi mene, nego radi javnosti i radi svih onih spočitavanja.

Pa na koncu, imali smo izveštaj Fiskalnog saveta koji je kritikovan i kako bih vam rekla, mogao je da bude demantovan u svakom trenutku i mogla sam time da se bavim, ali bez ambicije da zamaram i vas i sebe i srpsku javnost, zato sam postavila pitanje za koje sam znala da imate odgovor, uprkos činjenici da ministar finansija trenutno nije tu, jer je važno da srpska javnost čuje da čak i ono što nije doživelo svoju realizaciju, nije zatureno, nije izgubljeno, nije na bilo koji način koji je neadekvatan potrošeno, nego je prosto u nekom trenutku procenjeno da je tako bolje.

To su neki odgovori koje mi razumemo, propustimo ponekad da ih kažemo na glas, a onda se iz jedne takve, potpuno racionalnog takvog pristupa, napravi cela neka plejada priča od kojih se jedva branimo, zato što je dokonost najopasnija, a dokonost je sve prisutnija u jednom delu kritičara i onda se iz nekih naših neizgovorenih reči prosto naprave priče od kojih se kao sistem teško branimo.

Ovde kada govorim zaista ne pravim nikakvu ideološku razliku. U tom smislu, podržavam i potpredsednika, postoje pitanja koja su nad svim pitanjima, budžet je jedno od tih. Budžet definiše kako ćemo svi živeti, bez razlike kojoj političkoj opciji pripadamo, koje smo veroispovesti, iz kog smo dela Srbije. Ja ne mislim da to ima bilo kakve veze sa planiranjem i realizacijom budžeta i kvalitetom života svih nas zajedno.

Hvala vam još jednom na odgovoru i hvala na podršci za Žensku parlamentarnu mrežu. Sandra Božić je koordinator nakon konstituisanja i ja sam sigurna da će ova mlada energija nastaviti tamo gde je prošli saziv stao, a možda čak i iskoračiti malo više. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, poštovana kolege, dragi građani Srbije, kao što je rekla koleginica Tomić, danas raspravljamo o izveštajima i finansijskim planovima jednog broja regulatornih tela.

Pred nama su izveštaji Komisije za hartije od vrednosti za 2019. i Finansijski plan za 2021. godinu, Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije.

Zarad građana je važno reći da je Srbija u svoj pravni sistem ugradila regulatorna tela kao nezavisne organe, kojima su pre svega poverene funkcije regulatora, i svojevrsnog kontrolora određenih procesa u društvu. Taj proces se može i mora nazvati decentralizacijom državnih funkcija i prenošenjem nekih funkcija na nezavisne organe. Svi navedeni regulatori, bez obzira na oblast kojom se bave, sve ih bira Narodna skupština i njoj su i odgovorni za svoj rad.

Iz tog razloga izveštaj o njihovom o radu usvaja Skupština, koja takođe, daje saglasnost i na njihove finansijske planove. Probala sam da pojasnim građanima Srbije zašto su danas na dnevnom redu tačke koje jesu. Možda najvažniji regulator jeste Komisija za hartije od vrednosti, zato što je pre svega, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.

Važno je istaći da je Srbija osnovala Komisiju za hartije od vrednosti još 1990. godine, kada se nakon nekoliko decenija planske privrede i planskog razvoja Ustavom iz 1990. godine uvodi tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišta kapitala. Najpre bih pomenula, pre svega, ponovno aktiviranje u tom smislu, Beogradske berze i trgovanja akcijama.

Osnovni zadatak ove Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije Komisija ima i nadzornu ulogu kada su u pitanju subjekti na tržištu kapitala, a to su berze, investiciona društva, depozitari, društvo za upravljanje, otvorenim i investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Dakle, zakonodavni okvir koji reguliše rad ovog nezavisnog organa, usklađen je sa međunarodnim standardima, a kao član međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti sarađuje i sa ostalim članicama.

Nadležnosti ove Komisije utvrđene su u više zakona, tako da njen rad apsolutno nije jednostavan. Podrazumeva veliku odgovornost u sektoru regulisanja tržišta kapitala, i što je najvažnije, obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartija od vrednosti, sprečava monopolski položaj, što je jako važno, i eventualne koruptivne radnje.

Osim osnovnih regulatornih i nadzornih funkcija na tržištu hartija od vrednosti, Komisija ima i svoju edukativnu ulogu, koja nije manje važna, i izdaje licence za sticanje zvanja portfolio menadžera, investicionog savetnika i brokera. Iz ovakvih ovlašćenja, nesporno proističe i odgovornost, i otuda pred nama i Izveštaj o radu za 2019. godinu, ali i finansijski plan Komisije za narednu 2021. godinu. To je povezana celina i zato i danas na ovaj način razmatramo.

Kada je u pitanju drugi regulator o kome želim da govorim, to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje je svoj prvobitni naziv po formiranju 2003. godine imalo Republička radiodifuzna agencija, i to je bilo u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.

Zbog toga što je REM neretko bio tema u periodu iza nas, naglasiću da je status REM-a danas regulisan Zakonom o elektronskim medijima donetim 2014. godine. Definisano je njime da je REM potpuno nezavistan organ koji vrši javna ovlašćenja u cilju sprovođenja medijske politike, odnosno utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga. U pitanju je nadležnost regulatornog tela za elektronske medije u oblasti unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti medijskih usluga, a posebno bih podvukla ulogu REM u brizi za očuvanje i razvoj slobode mišljenja i izražavanja u medijima, što je najvažniji cilj koji REM treba da ostvaruje, jeste interes javnosti, odnosno društvo u oblasti elektronskih medija.

Moja koleginica Tomić govorila je o tome da elektronski mediji koriste nacionalne ili lokalne frekvencije kao javni resurs i da imaju obavezu, pogotovo korisnici nacionalne frekvencije da kroz svoje programske šeme i sadržaje doprinose javnom interesu u svim oblastima. Koliko je anomalija u medijskom programu jednog dela elektronskih medija o tome bismo mogli da govorimo.

U plenumu će se uskoro naći i izbor nedostajuća dva člana REM-a kojima je istekao mandat. Odbor za kulturu je završio svoj posao. Dakle, plenarna sednica će biti blizu.

Mi smo na Odboru čuli i ono što je problem članova Saveta REM-a, pošto je kritika moguća jednosmerno, ali bi saradnja morala da bude apsolutna da bismo ispravili ono što u ovom trenutku eventualno ne valja.

Kada govorimo o kritikama, onda ne govorim o onom malicioznom pristupu koji u poslednje vreme imamo, a to je da reagujemo u zavisnosti od toga ko nam se dopada ili nam se ne dopada, pa da onda kroz prizmu pojedinca ili nekoliko ljudi definišemo i samo regulatorno telo, kakav je REM.

Neophodno nam je profesionalno novinarstvo i greh bi bio reći da ga nema, neophodno nam je racionalno izveštavanje, a ne pravljenje koje kakvih vesti samo da bi to bila vest. Žrtve pravljenja koje kakvih vesti često umemo da budemo svi mi koji se bavimo nekim javnim poslom i uslovno smo javne ličnosti, ali i svi oni koji su možda važniji od nas i to su građani Srbije koji su izloženi tome da to slušaju i žive.

Bezbroj puta smo u ovoj sali i u prošlom mandatu čuli kritike i na temu preteranog tajminga rijaliti programa i možda neadekvatnog tajminga u kome se emituju i sigurna sam da ćemo i o tome razgovarati kada budemo razgovarali o budućim članovima REM-a.

Razgovarali smo i o tome da programi umeju da budu i nekvalitetni i površni, a pre svega ozbiljno dezinformisani. Pri tom, negde možda zaboravljamo važnu činjenicu da REM nije nevažno, ali nije ni svemoćno. Moramo se i nadam se da će tako i biti, kao aktuelni saziv Skupštine Srbije eventualno pozabaviti i Zakonom o elektronskim medijima, koji bi trebalo unaprediti i možda ostaviti još malo prostora regulatornom telu da u tom smislu raguje. Nezadovoljni smo često izostankom pre svega ja lično, a verujem i dobar deo vas, nečega što se zove školski edukativni program, nečega što se zove program za našu decu, nečega na čemu smo imali sreće mi kao generacije da odrastemo, a današnja deca bojim se da ne.

Ali sa druge strane, ne možemo spočitati REM-u kao grešku ili nedostatak činjenicu da toga nema. Moramo se kao društvo osvestiti i izvršiti sve ono što je do svakoga od nas, da eventualno vratimo jedno zadovoljstvo kakvo je bilo gledati Branka Kockicu.

Ja i danas imam jedan divan osmeh kada se setim te sjajne edukativne emisije koju su deca imala mogućnost da prate, čini mi se u nekom terminu između osam i devet ujutru. Sigurna sam da i danas imamo i te kako mogućnosti da na taj način edukujemo našu decu. Sigurna sam da sve medijske kuće, sve televizijske kuće imaju prostora da se na ovaj način pozabave svojom programskom šemom, tačno onoliko koliko sam sigurna da REM ne može da utiče na istu. Može da skrene pažnju da je nešto neadekvatan sadržaj, ali zašto sam rekla da se moramo pozabaviti Zakonom o elektronskim medijima? Zato što bi morali da im ostavimo i prostor da eventualno, grubo će zvučati, ali kaznena politika ne bude samo na onom nivou - to niste smeli, dobro nećemo drugi put. I onda se ponašamo potpuno isto u nekom vremenskom periodu koji nije tako dug.

Dakle, ako prekinemo praksu promocije loših, umesto pravih vrednosti, ja mislim da ćemo kao društvo iskoračiti ozbiljno i imati pozitivne efekte. Da li mi koji sedimo u ovoj sali, ima nas različitih generacija, imamo mogućnost da danas budemo izloženi i tim lošim vrednostima? Možda da. Izgradili smo sebe do nekog nivoa pa bi sada taj uticaj morao da bude manji.

Ali, dugujemo našoj deci ipak nešto što nije navikavanje na loše vrednosti, što nisu važni idoli, što nisu nametnute društvene pojave koje u jednom trenutku, u sopstvenom neznanju, deca počinju da prihvataju kao idole.

Ovo je osetljiva tema i ja znam da ću možda biti i kritikovana zbog ovoga, pre svega zato što ja o ovome govorim sa pozicije iz jednog ugla, a iz nekog drugog ugla je isplativost možda kudikamo važnija od ovog detalja kojim se ja bavim. Međutim, neću odustati. I dalje ću insistirati na tome da mi moramo da promovišemo uspešne, da mi moramo da budemo podrška porodici, da mi moramo da budemo podrška porodičnim vrednostima, ravnopravnosti, svakako, pravu na odgovor onih o kojima su iznete neistine, što je takođe jako važno. Ne možemo se više ponašati na način da o bilo kome može da kaže šta god ko hoće. I to je bez razlike, da li govorimo o predsedniku Republike ili nekom drugom, vokabular je praktično isti kao kada se svađaju dve zle komšinice. Taj javni diskurs koji se događa za Srbiju je prosto nedopustiv.

Ovo možda i nije tema koja se uklapa u finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, ali svakako kada o tome govorimo moramo da akcenat stavimo na ovaj momenat. Njihovo finansiranje se vrši u skladu sa njihovim finansijskim planom. Međutim, ako se ne varam, oni su jedan procenat neutrošenih sredstava vratili u budžet Republike Srbije. Dakle, ja u tom smislu nemam čak ni dilemu da bi možda trebalo razmišljati o načinu da se zakon promeni tako što ćemo imati i novčane kazne u odnosu na prekršioca zakona, tim pre ako imamo svest da se prema tome neko neće bahato odnositi, nego da će se to opet sve vratiti u budžet Republike Srbije.

Nisam pristalica kazni po svaku cenu, bez obzira što važi za nas sa zapadnog Balkana da najveće kazne koje osetimo su one koje nas udare po džepu. Pristalica sam toga da o svemu razgovaramo. Čini mi se da smo u prazno razgovarali izvestan period iza nas. Možda treba probati još jednom. Uvek sam za dijalog, pa i za dijalog sa medijskim kućama, u smislu da moraju zaista da obrate pažnju na to kakvi su im sadržaji i programske šeme i uvek sam za to da nekim dogovorom dođemo do sredine, ali zaista najpre razmišljajući o tome šta je dobro za generacije koje dolaze posle nas i za decu koja odrastaju i u svom odrastanju moraju biti vaspitavana najpre u duhu sa našom tradicijom.

Nemamo mi razloga da se odreknemo svoje srpske tradicije, štaviše, trebalo bi da se vratimo malo unazad i eventualno se setimo da smo neke zdrave generacije podigli na nekim zdravim, pa i programskim sadržajima. Možda je vreme da razmislimo i o tome, koliko god to delovalo retro, čini mi se da u ovom trenutku, osim ovih teških okolnosti u kojima se planeta nalazi, pre svega i zbog samog virusa, mi imamo i dodatni pritisak koji negativno utiče na svako biće, a naročito na našu decu, pa i naše frustracije koje uglavnom svi ponesemo, bez razlike da li ih nosimo sa posla, ulice, sami sa sobom ili iz same porodice, direktno i negativno utiču na naše potomstvo od koga nam zavisi sutra i od koga nam zavisi prekosutra. Možda smo mi sebi danas dovoljni, ali svojim praunucima dugujemo zdravo vreme.

Socijalistička partija Srbije i poslanici će svakako glasati i podržati i Izveštaj i Finansijski plan, opet kažem, u nadi da ćemo uspeti da svojim činjenjem pomognemo da nam situacija na temu, pre svega elektronskih medija, bude malo bolja nego što je danas. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, probaću da objasnim, iako ste rekli ključnu stvar. O sastavima delegacija šefovi poslaničkih grupa su postigli dogovor i tu je uvek u praksi bilo konstruktivnih dogovora. Ali, zarad javnosti, naglasiću još jednom, Dušan Bajatović, kolega koji je pomenut kao neko ko nije prisutan ili kog kolega nije video, je pozitivan na korona virus i iz tog razloga ga niste videli na poslednje dve sednice, što ne znači da već na sledećoj sednici biti neće.

Ono što je važno reći, jeste da je neprikosnoveno pravo poslaničkih grupa da između sebe izaberu svoje predstavnike u delegacijama. U tom smislu, koliko god imali simpatije ili nemali simpatije prema bilo kome od nas, pa i prema Bajatoviću, dozvolićete socijalistima pravo da delegiraju na način na koji procenjuju da je najpametnije.

Jako je važno naglasiti da ovaj parlament, lepo ste to, predsedniče, rekli, ipak ima opozicije, ali je besmisleno komentarisati ljude na način na koji je kolega to probao da uradi. Još je besmislenije ukoliko imamo svest o tome da, a imamo, ponovo naglašavam, šefovi poslaničkih grupa su razgovarali o svakom članu delegacije koji je predložen i usaglasili i broj u skladu sa tim koliko je koja poslanička grupa dobila mandata i ispoštovali jedni druge u smislu da veruju da je procena šefova poslaničkih grupa i poslaničkih grupa najmerodavnija kada je u pitanju predstavnik u bilo kojoj od međunarodnih delegacija. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Janković, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, važna tema – izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Beskrajno mi je žao što Poslovnik o radu ne ostavlja mogućnost da nešto kažete, jer biste imali šta da kažete. Ja ću probati da kažem ono što bi, pretpostavljam, svakako od vas čuli.

Imali ste težak zadatak u proteklih pet godina. Odgovorili ste istom i ja vam na tome čestitam. To je najpre moj lični stav, jer smo sarađivale na raznim temama i to je osnov zbog kog ću, ne samo ja, nego kao što je rekao predsednik Poslaničke grupe Đorđe Milićević, SPS će apsolutno podržati vaš izbor.

Šta je važno reći? Dobili ste zadatak da sprečite sve vidove i oblike svih slučajeva diskriminacije. Najčešće mi čujemo tu diskriminaciju na osnovu pola, diskriminaciju žena u odnosu na muškarce i, praksa je pokazala neke ružne primere. Ja imam sreće da među poslanicima imam mlade kolege poput Dubravke Kralj koja me je edukovala i pomogla, 2006. godine smo imali tužbu sudu u Užicu po osnovu diskriminacije, i to na način što je tuženi, prema tvrdnji tužilja, odredio manje naknade po godini radnog staža za žene u odnosu na muškarce zaposlene u istom preduzeću i na istim mestima. Sva je sreća, koliko sam shvatila, takvih slučajeva nije bilo, tužilje su dobile presudu i to je nešto što smo u Srbiji imali 2006. godine. Bogu hvala, to nemamo 2020. godine.

Ovde se govorilo o broju žena zastupljenih u političkom životu Srbije i mi imamo sreću da baštinimo odluku o tome da u parlamentu bude 40% žena, ne samo u parlamentu Republike Srbije nego u svim parlamentima i lokalnih samouprava i pokrajine, međutim, to jeste veliki zadatak, pomogli ste da se realizuje i hvala na tome, ali pred nama je čini mi se još veći zadatak, pre svega pred vama. To što smo obezbedili kvote jeste uspeh, ali mi moramo da obezbedimo i to da se podigne svest o tome da ne biramo ženu samo zato što je žena, nego da je biramo zato što ima jednak ili veći kvalitet od muškarca predloženog za ista mesta.

Tu svest još uvek nismo razvili kao društvo, pojedinačno da. Nije jedino gde žene doživljavaju diskriminaciju politički život, ni u Srbiji, ni u svetu. Postoji porodično nasilje i mi smo u nedelji aktivizma, o tome sam govorila i juče kao jedna od članica Ženske parlamentarne mreže parlamenta Republike Srbije. Postoji mobing, postoje ucene, postoji omalovažavanje, postoji sprečavanje za napredovanje i niz nekih drugih problema, ali da ne bih zvučala onako kako bi mogli da me optuže na neki ultra feminizam, to nije uvek odnos samo muškaraca prema ženama, ima toga u oba smera. Istina, manje vidljivo, zato što je manje žena koje imaju šansu da na taj način pokažu taj deo svoje ličnosti.

Srbija kao društvo ima problem i sledeće prirode, a to je da diskriminacijom zovemo sve ono što nam se ne dopadne, a posledica je naše projekcije, jer smo sebe, kako bih vam rekla, doživeli pogledom u ogledalo na ovaj ili onaj način, pa smo se precenili ili smo se potcenili, pa kao posledica jedne ili druge verzije onda vičemo da smo ugroženi u odnosu na nekog drugog.

I sa tim treba izaći na kraj i to je ono što vas čeka u mandatu koji je pred vama. Verujem da ćete imati pritužbi, nadam se da ih biti neće, ali nažalost sigurna sam da naše društvo nije sazrelo do nivoa da vi ostane bez posla, bez obzira što bih jako volela, to bi značilo da smo baš ozbiljno iskoračili.

Ono što ću takođe reći, jeste da Srbija niti je najgora na ovoj lestvici, niti je blizu najgorih. Šta više, atipično potpuno za Srbiju, za zapadni Balkan generalno, pod okolnostima načina na koji se funkcioniše, jeste sve što smo do ovde uradili u odnosu na mnoge evropske zemlje, mi se danas možemo pohvaliti procentom zastupljenosti žena u političkom životu. U odnosu na mnoge evropske zemlje, mi se danas možemo pohvaliti i brigom o svim ženama koje su pretrpele nasilje.

Sigurna sam da ćemo vrlo brzo početi da govorimo i o onom drugom smeru o kome pričam, a to je nasilje nad muškarcima. Bezbroj puta sam u nekoj komunikaciji sa svojim kolegama doživela rečenicu – a šta sa muškarcima koji trpe nasilje, o tome ćute?

Tačno je, nekako je u muškoj prirodi da o tome ćute. I žene ćute i teško se odlučuju da se požale na bilo koji vid nasilja, svejedno je u koju od ovih kategorija spada, ali je muškarcima to uvek još i teže.

Tako da, moramo najpre probuditi svest kod ljudi da prepoznamo šta sve tačno znači nasilje, šta sve tačno znači mobing, šta sve tačno znači ucena, šta sve tačno znači zloupotreba moći u odnosu na onoga ko vam je preko puta, bez razlike kom polu pripada.

Čini mi se da je to primarni zadatak koji je pred svima nama u sledećem periodu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti ćemo takođe imati, ako sam dobro razumela ministarku za društveni dijalog, gospođu Čomić, vrlo brzo kao predmet razmatranja ovog parlamenta i tu ćemo imati šta da kažemo. Verujem i sigurna sam da ćete svoje učešće uzeti.

Sve grupe koje su ugrožene, da se izmestimo iz ove polne diskriminacije, su ugrožene na svoj način i o svima njima treba voditi računa. Kolege su govorile, ja se ne bih ponavljala, na temu ostalih grupacija, ali je jako važno reći da je Srbija napravila ozbiljan iskorak i kada je u pitanju LGBT populacija, što takođe nije bilo ni lako ni opšte prihvatljivo. Razvili smo svest i o tome koji su to problemi koji muče našu decu, retke bolesti, bolesti koje ne prepoznajemo, ne znamo da postoje, imamo sreće da ne poznajemo nikog ko je izložen maltretiranju kao roditelj ili kao dete, kao i vršnjačkog nasilja koje takođe dobija neke cifre koje su zastrašujuće.

Sve zajedno kada saberemo i upakujemo u ovo vreme u 2020. godinu, godinu obeleženu, nažalost, korona virusom, to sama juče rekla, čak i struka tvrdi da ova psihička presija kojoj smo izloženi na dnevnom nivou kao posledica straha dovodi i do pojačane depresije i do pojačane anksioznosti, pa samim tim možda i do povećanja agresije u odnosu na svoje okruženje svakoga od nas pojedinačno.

Uvažena gospođo Janković, mogli bismo mi o ovome dugo da govorimo i imali bi šta, ali je važnije od toga raditi. Vi ste danas neko ko o tome ne može da govori, ali ja znam da ste neko ko će vrlo raditi, jer vas pratim sve vreme ovog zasedanja, svaku ste ideju i svaku sugestiju uredno zapisali i hvala vam na tome. Hvala vam što čujete narodne poslanike koji su predstavnici naroda i hvala vam što imate svest da ono što mi pričamo i navodimo kao probleme jesu problemi koje donosimo iz svojih sredina, a svaka je sredina specifikum sama za sebe. Verujem da ćete, u skladu sa svim što ste čuli, napraviti svoj plan rada, na koji apsolutno nećemo imati primedbe, a još manje ćemo primedbi imati na vaš izveštaj koji ćemo takođe ovde razmatrati.

Ja vam želim sreću u daljem radu i zaista želim da poručim da možete računati na podršku kada je u pitanju ne samo Socijalistička partija Srbije, već kompletan parlament Srbije. To gotovo zasigurno mogu u ovom trenutku da tvrdim. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, građanke i građani Srbije, čuli smo već nekoliko puta, raspravljamo o rebalansu budžeta, jednoj od najvažnijih tema kada je u pitanju Skupština Srbije, pošto je samo budžet važniji od rebalansa.

Uvaženi ministre, i vi i ja sedeli smo u ovoj sali i kada smo donosili budžet za 2020. godinu, ni pod pretpostavkom da ćemo se sresti sa nečim što se zove „Kovid 19“, odnosno korona virus, posle koga, sasvim je jasno, svet više nikada neće biti isti.

Kako se Srbija snašla u momentu prvog udara pandemije, govorile su moje kolege u nekoliko navrata. Zaista, možemo samo da pohvalimo ulogu Vlade i države kada je u pitanju taj prvi talas koji nas je zatekao, iznenadio ili bio neočekivan, ili kako god, srpski je potpuno bilo da mi ne verujemo baš da možemo biti izloženi jednom takvom smrtonosnom virusu koji je zaustavio maltene ceo svet.

Međutim, to se ipak dogodilo. Izazvalo je naveće posledice posle Drugog svetskog rata u globalnoj ekonomiji. Nekako, prvi na udaru bili su upravo oni sektori na koje smo mi planirajući budžet negde primarno i računali, a to je sektor turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, rekreacije, zabave i, naravno, privrednih subjekata.

U nekoliko talasa je Vlada Republike Srbije pomagala ugroženim kategorijama i ja se neću u ovom trenutku baviti setom mera koji su iza nas. O tome ste govorili i u svojoj uvodnoj reči, a govorile su i moje kolege, iako je uvek dobro podsetiti javnost da smo ostali grubo rečeno na nogama, bez obzira što taj udarac uopšte nije bio mali.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je usled korona virusa u jednom trenutku život potpuno stao, onda bi samo zluradi komentari danas mogli biti da je naš deficit ko zna kako strašan, ko zna kako tragičan. Jeste, da, veći je od onoga što smo projektovali, ali kao što ste i sami rekli i pokazali tabele, daleko je bolji od svih zemalja u okruženju i od ozbiljne većine u Evropi.

Ono što želim da kažem, jeste da me raduje najpre činjenica da ste kroz ovaj rebalans obezbedili dodatna sredstva za Ministarstvo privrede koja, koliko sam razumela u obrazloženju, idu upravo u ovom trenutku javnom sektoru, kome se opet mora pomoći. Ali, ima još jedna stavka koja je apsolutno za svaku pohvalu, a to je podrška turističkim agencijama, ljudima koji su zaista bili izloženi i na ozbiljnom udaru kada je u pitanju korona virus. Nisu to najugroženije kategorije, ali posle mene će svakako govoriti moje kolege, suludo bi bilo da ja objašnjavam koliko je pretrpela kultura ako u poslaničkoj grupi imam Jelicu Sretenović ili u kakvom je problemu bio naš zdravstveni sistem ako imam doktorku Vesnu Ivković. Svako će govoriti iz svog resora o tome koliko je korona ostavila traga, koliko smo uspeli da se izborimo i koliko je tek pred nama.

Ono što ću reći svakako, gospodine ministre, jeste da ćemo se brzo ponovo sresti kada budemo donosili budžet za 2021. godinu. Ja nam zaista svima želim da ta 2021. godina bude godina koja će rešiti problem korona virusa nekom vakcinom koja će umiriti pandemiju i vratiti svet bar delimično na staro. Međutim, ukoliko se to ne desi, čini mi se da je naša prednost u činjenici da ćemo još racionalnije moći da isplaniramo budžet za 2021. godinu.

Slažem se, akcenat uvek mora biti pre svega na privredi, pre svega na onim delatnostima koje Srbiju održavaju i u tom smislu podržavam diskusiju kolege koja se ticala poljoprivrednih proizvođača i svih subvencija koje se tiču poljoprivrede. Srbija je ipak zemlja u kojoj bi poljoprivreda morala da ima najveći primat, ali čvrsto verujem da ćete najpre vi, a onda i sve vaše kolege ministri i novi saziv Vlade, kod budućeg projektovanje, odnosno projektovanja budžeta za 2021. godinu setiti se i još po nekih kategorija koje su možda ili jesu sigurno i ovim rebalansom, pa čak možda i budžetom koji smo doneli delimično bile oštećene.

Moramo svi zajedno da prepoznamo poruku koju nam je nekako ostavila korona u 2020. godini. Ono što nas je naučila, ili nas je odučila od onoga što smo mi uvek imali kao definiciju, pre svega kao srpski narod, odnosno uopšte balkanski narodi, a to je okupljanja, srdačnosti, naučila nas je da mora da postoji distanca, ali bi bilo dobro i da ne podlegnemo do kraja toj distanci i ne zaboravimo da ipak jedni drugima moramo pružiti ruku.

Zašto sve ovo kažem? Zato što i kod rebalansa budžeta mi imamo diskusije koje su subjektivne krajnje, nisu čak ni subjektivne, opet su pokušaji zloupotrebe. Ne postoji rebalans budžeta koji ne može biti kritikovan, kao što ne postoji ni jedan koji ne može biti hvaljen. Tu je samo ugao gledanja užasno važan. Ali, jako je važno ne zloupotrebljavati ovakvu situaciju da bi se prikazala jedna slika koja ne stoji, a to je slika da je bilo koji deo teritorije Republike Srbije ovim rebalansom oštećeniji u odnosu na drugi.

Zaista ne vidim da je rebalans budžeta imao, odnosno da je bilo ko u Vladi imao takav pristup, tako da su neke diskusije od jutros, koje su probale da nam objasne kako su ugrožene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, samo još jedna potvrda onoga čega se grozim i jako plašim, a to je tog secesionističikog pristupa svemu, pa i budžetu Republike Srbije. Eto, mi ćemo i na taj način probati da opet nešto čupnemo ili pokažemo kako smo dobili manje.

Dakle, ako u sred korone o rebalansu treba da razgovaramo na način što ćemo to meriti svako iz svog sela ili atara, onda smo neozbiljni. Ako pogledamo sve što je pred nama, ponovo kažem, neću vam čestitati, to je vaš posao, zato smo vas birali, ali mi se čini da ste uradili najbolje što ste mogli. Čvrsto verujem da i ako ima nedostataka u ovom rebalansu, koji se sada, opet kažem, usvaja neposredno pre usvajanja budžeta, i to je ono što nas je korona naučila, a to je da može da se dogodi i da imamo vrlo brzo razmatranje i rebalansa budžeta za tekuću godinu i usvajanje za sledeću, onda čvrsto verujem da ćete sagledati sve eventualne mane koje ovde postoje i da ćete to u budžetu za 2021. godinu kvalitetnije predvideti, raspodeliti i učiniti sve za dobrobit građana Srbije.

Završiću na način što ću reći da ćemo svakako podržati rebalans budžeta kao poslanička grupa SPS, ali i uz napomenu da zaista pre svega želim da verujem kao čovek da smo negde blizu rešenja ove kovid krize, da smo kao čovečanstvo naučili lekciju i zaslužili da dobijemo neku vakcinu koja će zaustaviti divljanje ove pandemije, jer brojke jesu zastrašujuće.

Moglo bi da se o rebalansu govori i duže i šire i sa podacima i sa brojkama, ali vodeći računa i o tome da se treba najpre sačuvati i brzo uraditi sve ono što zavisi od svakog od nas, ovde ću završiti svoju diskusiju.

Zahvaljujem se vama na obrazloženju, zahvaljujem se na strpljenju da saslušate sve nas, jer svi imamo svoj ugao gledanja, ali je važno da znate da parlament u ovom trenutku apsolutno stoji uz svoju Vladu kojoj je dao poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, uvaženi kandidati za buduće ministre i najpre građani i građanke Srbije, važan zadatak je pred nama i ja sam nekako imala planiranu diskusiju, istina, u nekom drugom smeru od onog koji ću sada koristiti. Malo su me inspirisale kolege i možda vratile na jednu temu kojom ne da se ne bih bavila, ne da nije važna, nego je, prosto, smatram temom nad svim temama.

Vaš ekspoze je sadržajan, pokazuje da imate nameru da nastavite samo brže i odlučnije, da realizujete sve ciljeve koji nisu mali i što je najvažnije svi su za dobrobit svih stanovnika države Srbije. U tom smislu ste predstavili kandidate za ministre, kako ih zovete vaš budući tim, i nema razloga da vam ne verujemo da ćete uspeti.

Kada pogledamo sastav parlamenta nema dileme da ćete biti i kritikovani, ali kada kažem kritikovani onda mislim konstruktivno. Onda zaista ne mislim da će se često dešavati ono što smo danas čuli, a to je da budete vređani bez osnova.

Ja to moram da kažem po dva osnova pre nego se vratim na vaš ekspoze. Najpre, kao poslanik koji dolazi iz Peći i čini mi se da mi je to glavna preporuka, možda i veća da govorim o nacionalnoj manjini Albanaca nego nekih od mojih kolega koji su to probali da kažu ili pročitaju šta im je napisano.

Koliko su ugrožena ljudska prava? O tome možemo da razgovaramo. Koliko treba unaprediti manjinska prava? O tome imamo nameru i da razgovaramo i da radimo. Shvatila sam da je Gordana Čomić zadužena, a Gordana Čomić ako nešto ume, ume da radi.

Mi smo danas ovde čuli jednu potrebu da se prikaže nekakva žrtva koja ne postoji pred nekim ko bi trebao da bude ili ona dobra baka koja ima jedno malo nevaspitano dete, pa kada ono napravi neki belaj, ona kaže: „Dobro, čekaj, jeste malo, ali daj da vidimo kako da mu pomognemo“. Ne bi sve to bilo strašno ni da sa tim umazanim prstićima mi probamo da čupnemo nešto što se ne sme dirati, pitanje je samo čime smo umazali te svoje prstiće, šta nam je krajnji cilj, da li smo zaista glasnogovornici nacionalne manjine ili imamo neke druge težnje koje nas vode u smeru dalje neke secesije i stvaranja nečega na šta mi koji sedimo ovde nemamo pravo da pristanemo u životu, a to je „velike Albanije“.

U tom smislu, obaveza je moja da najpre kažem da će mi glavni zadatak biti da štitim pravo svakog čoveka, a vama ću apsolutno pomoći da ukoliko se desi bilo kome od mojih kolega da im, ne daj Bože, u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi neko polomi groblje kao što je to neko radio u mojoj rodnoj Peći, ja ću biti prva koja će tražiti krivce, da im ne daj Bože neko pobije decu koja su izašla na kupanje u podne dana, ja ću takođe biti opet najglasnija da se utvrdi ko je kriv.

Ako nemamo osećaj da na taj način govorimo u Skupštini, bilo bi sjajno da ne govorimo nikako i da ne pokušavamo da napravimo žrtvu od sebe u Srbiji koja je žrtva, pa malo je reći žrtva, u Srbiji u kojoj ja govorim u ime 250 hiljada raseljenih ljudi.

Dakle, nemojte mi o ljudskim pravima sa pozicije nekoga ko se slobodno kreće preda mnom, koja to ne može u svom rodnom kraju.

Ovde ću završiti, sve ono što bih dalje rekla, pre svega zato što naviru emocije, preteraću, a drugo i zato što oni koji su isprovocirali ovakvu moju reakciju i ne vrede više od ovoga.

Ono što je jako važno, naglasili ste u vašem ekspozeu, to je da će i dalje primarno biti bavljenje demografskom politikom, našim natalitetom, koji je važan. Ja se naročito radujem da ćemo se baviti ljudskim i manjinskim pravima. I tu jedan osvrt sa pozicije žene, pre svega, jer to tretira i rodnu ravnopravnost. Opet nemam dilemu kako će to da izgleda, ja potpuno svesno hvalim Gordanu Čomić, zato što ne pripada mojoj političkoj stranci, a znam da je vredelo podržati je kada je tražila i podnela zakon o 40% žena.

Hvala vama koji ste prevazišli naša očekivanja i vaš kabinet sada broji 50% žena. To obećava, a nama daje zadatak da se još ponekim zakonima u međuvremenu i u mandatu pozabavimo.

Sigurna sam da ćete biti izabrani, da kažem, u ime poslaničke grupe SPS da ćemo dati podršku, to bi bilo suvišno. Skratiću svoj govor, pre svega, poštujući apel predsednika Skupštine da što pre izaberemo Vladu, a i da ostavim svojim mlađim kolegama vremena da se i oni obrate, jer mladosti pripada budućnost. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi članovi predsedništva, poštovane kolege, najpre ću kao i sve moje kolege čestitati svima nama na novom mandatu i poželeti nam uspeh u radu u periodu koji je ispred nas.

Danas, kao što smo već čuli, biramo rukovodstvo Skupštine Srbije i na moje veliko zadovoljstvo imam čast da govorim o predsedniku svoje partije, ali najpre o svom prijatelju. Da se ne radi o Ivici Dačiću, bilo bi mi teško da govorim posle Žarka Obradovića i Đoleta Milićevića, ali govorimo o čoveku o kome može dugo da se priča, jer je njegova biografija kompleksna.

Čuli smo pohvale, čuli smo i kritike. Moram na početku da kažem da nećemo uspeti da ga pohvalimo svi mi koji imamo potrebu i razlog onoliko koliko njemu u prilog ide jedna diskusija koja je danas probala da ga minimizira. Ne zbog toga ko govori, nego kada u negativnom kontekstu govori o Ivici Dačiću neko ko ima ambiciju da naruši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, onda je glavna preporuka za Ivicu upravo to, on je pretnja jer će biti čuvar ova dva vrlo važna državna interesa.

Dakle, ako bih krenula da elaboriram tu diskusiju umanjila bih vrednost ove sednice. Neću to da radim. Zahvaljujem se na ovoj divnoj preporuci, sve što vama smeta za Srbiju je dobro, znači da je Ivica Dačić idealno rešenje.

Vratiću se na predsednika SPS i budućeg predsednika Skupštine Srbije i njegovu biografiju, ne na način što ću čitati, ne na način što ću naglasiti da je bio najbolji student, ni sam ne voli to da radi, već ću reći da sve te epitete koje Ivica ima upotpunilo je političko iskustvo i činjenica da je u proteklih 30 godina Ivica Dačić uvek bio neko ko se u interesu Srbije i za račun Srbije i njenih građana suočavao sa najtežim izazovima koji su pred njom bili. Proteklih 30 godina nisu bile lake, prekalilo ga je vreme i prekalili su ga problemi prekalile su ga tuđe ambicije da naruše ono što on najviše voli, a to je svoju državu.

Najveći zakonodavni organ Srbije nije nevažan. To je drugo po veličini funkcija, govorimo o predsedniku Skupštine Srbije koja predstavlja zakonodavnu vlast kao jednu od tri postulata sadržana u Ustavu Srbije. Dakle, zahvaljujem se i koalicionim partnerima koji su uprkos velikoj većini koju imaju, pružili ruku saradnje i socijalistima dozvolili da kao zajednički tim pomognemo u sprovođenju onoga što će biti najpre zakonodavna vlast.

Čulo se ovde i da je Ivica radio dobar posao kao ministar spoljnih poslova i da je šteta što je prekinut u tom delu. Ja ne mislim da je prekinut, ja mislim da je podignut na viši nivo. Ovo kažem, ne zbog nas koji sedimo u sali, nego zbog građana i građanki Srbije koji me slušaju, objašnjavajući da nema ovde nikakve istine u malicioznim izjavama koje čujemo od ljudi koji se valjda zovu opozicija, ne znam kako se to danas tretira u Srbiji. Nema ovde nikakvog poniženja ni za socijaliste, ni za Ivicu. Ivica Dačić je dobio drugu po veličini funkciju i po važnosti, ne po veličini, izvinjavam se, u Srbiji i to je samo kontinuitet politike koja je pokazala da ima apsolutno poverenje građana Srbije koja se meri sa preko 80%.

Sve ostalo su maliciozne pretpostavke, spinovi i pokušaji da se od svih nas zajedno, a ima nas mnogo, napravi jedna grupa, interesna najpre, koja ne znam na šta sve liči, čuli smo da ličimo i na neki partijski kongres. Ne, ličimo na predstavnike i jesmo predstavnici naroda koji nam je dao poverenje da u njegovo ime očuvamo najpre suverenitet i teritorijalni integritet. Sigurna sam da ono što je jedan od kolega naveo kao eventualnu Ivicinu manu, ili nešto što ne očekuju, a to je neki komentar, koji lično verujem da je izvučen iz konteksta, nećemo čuti u Skupštini, ja sam sigurna da nećemo. Ivica nije čovek čiji su manir uvrede, Ivica nije čovek koji voli da se svađa. Ivica je čovek koji, pre svega, voli svoju državu. Neće mu biti lako i nije ovaj zadatak lak, ali, koliko sam čula sve kolege i sve poslaničke grupe, pomoći će mu u radu, uključujući i poslanike SPS.

Želim, najpre kao i bivši poslanik, ali možda više od toga i kao žena u parlamentu, da se zahvalim predsednici Maji Gojković, u čijem smo mandatu uradili mnogo, ali ću naglasiti samo jednu stvar, ne zato što je najvrednija ili zato što su ostale manje vredne, nego ću naglasiti Zakon o 40% žena, za koji se najpre izborila lično. Možda jesmo svi pomalo pomogli, ali mišljenje i stav predsednice parlamenta u tom trenutku je bio presudan. Hvala vam na saradnji, hvala vam na onome što smo imali priliku da mi kao mlađi naučimo od vas i čvrsto verujem da će sve mlađe kolege ili kolege koji su prvi put poslanici imati šta da nauče od nas koji nešto malo iskustva imamo, a ima i onih koji imaju mnogo. To je još jedan od razloga zbog koga je jako važno što će predsednik parlamenta biti Ivica Dačić, jer se od njega najbolje uči i šta je parlamentarizam i šta je politika.

Ne želim ovim rečima hvale da zaista umanjim vrednost bilo koga, ali ćete me razumeti. Možda prvi put, posle ne kratkog staža poslaničkog u ovoj diskusiji, imam blagu tremu, to za mene nije manir, ali ja ovde govorim o nekome ko uživa zaista moje i veliko poštovanje i veliko poverenje. Kada govorite o prijateljima, onda je obično najteže da govorite.

Ono što je jako važno i što verujem da je mišljenje svih građana Srbije koji su ukazali poverenje sada već izvesno vladajućoj većini koja će se i kroz Vladu vrlo brzo uspostaviti u Srbiji, to je da je Ivica Dačić čovek za koga čak i ako niste glasali ne možete da ga ne poštujete i ne volite. On je čovek koji se ne mrzi. U tom smislu, suvišno je da sada kažem da će SPS glasati za svoj predlog, ali ću reći još jednom, hvala najpre na poverenju svima vama koji ste potpisima podržali ovakav predlog, a onda hvala i predsedniku Republike Srbije na poverenju ukazanom i socijalistima i Ivici Dačiću kao starom saradniku. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi prvi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, građani Srbije, zaista sam imala nameru da govorim o dnevnom redu. Međutim, skratiću svoju diskusiju.

Danas na dnevnom redu Odluka o ukidanju vanrednog stanja. Oči javnosti apsolutno uprte u Skupštinu Srbije, jer naši građani sa radošću iščekuju da se vrate koliko-toliko normalnom životu.

Na prošloj sednici sam govorila o tome da opasnost od virusa Kovid-19 nije prestala, koliko sam razumela struku, ali da su se stekli uslovi da relaksiramo i ukinemo i vanredno stanje i jedan deo mera koje su bile donete.

U Srbiji se neko bavi politikom, a neko politikanstvom, nadgovornjavanja je bilo i biće. Da ne bih to radila, uputiću samo apel – sve se ovde čulo, sve se ovde reklo, ostaje da izvršimo zadatak zbog kog su nas građani izabrali pre četiri godine, a to je da kada imamo na dnevnom redu važnu odluku mi je donesemo u korist građana. Da li smo bili u pravu, kao vladajuća većina, ili nismo, odgovoriće građani Srbije na predstojećim izborima na kojima, napominjem, pravo da učestvuju imaju svi.

To je sve što ću reći, uz još jednu napomenu. Žao mi je samo činjenice da je velika istina samo jedno. Mi smo roditelji koju deca nisu mogla da biraju, i to je hendikep sve naše dece. Ostalo je politikanstvo. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi gospodo ministri, kolege narodni poslanici i, pre svega, građanke i građani Srbije, dva puna dana razgovaramo o uvođenju vanrednog stanja koje je posledica Koronavirusa, o tome da li je Skupština trebalo ranije da se sastane ili ne i sve tvrdnje su po malo tačne.

Ono što ipak nisam očekivala da ću dva dana slušati u parlamentu Srbije jeste jedno političko nadgornjavanje koje nije zabranjeno, ali nekako mi se čini da je na početku ove pandemije Korona bila tolika pretnja da smo svi bili u strahu.

Ja sam sebe pitala, kao neko ko je takođe bio možda kritičar načina na koji se radi, ili neko ko se nije do kraja slagao, šta bih tačno uradila da sam bila na nečijem mestu? Taj strah za ljudski život, bez razlike da li je svoj ili svoje porodice, svoje dece, svojih roditelja, ume da prevlada. Ne znam kako bi se svi mi kao poslanici osećali da nas je neko pozvao 14, 15. ili 18. marta da sednemo i pod ovim uslovima, slažem se, ovo je bilo moguće uraditi možda i tada. Pretpostavljam da je struka koju smo slušali 40 dana procenila da to nije pametno, da to nije bezbedno i, na kraju, da nije neophodno.

Neko je od kolega rekao da nas je Korona naučila mnogo, ja se tu slažem, i naterala nas je da uradimo još nešto, a to je da mnogo čitamo. Pa je tako jedan procenat nas koji se bavi politikom napokon pročitao i Ustav. Nismo imali tu naviku pre nego smo došli do ove faze da nekoga treba kritikovati.

Možda je bilo i stripova koji su se čitali, tako se ubijalo vreme, nije to loša zanimacija, ali ono što sam htela da kažem a da nema veze sa stripovima i da ne bih napravila komediju ni od sebe, ni od ove diskusije, ili da se ne bih uklopila u pokušaj, to je da, svi ste rekli, dugujemo zahvalnost medicinskim radnicima i ja mislim da se kao nacija nikada nećemo odužiti tom sistemu koji nismo poznavali, ja to moram da priznam. Nismo shvatali koliko je to teško.

Ali, ne dugujemo zahvalnost samo njima. Dugujemo zahvalnost radničkoj klasi, jer je samo ta grupa ljudi radila. Bez razlike da li govorimo o rudarima, da li govorimo o ljudima koji su radili u elektrodistribuciji, o radnicima u supermarketima, o radnicima na Južnom toku, odnosno Turskom toku, na deonici od nekoliko kilometara, koja nijednog trenutka nije stala, ljudima koji su rizikovali svoje živote, a zahvaljujući kojima mi nećemo imati ekonomski problem koji će imati neki drugi.

Ništa posle Korone neće biti isto, to je sigurno, ne u Srbiji, nego globalno. Ono što nam donosi sutra, o tome ćemo, pretpostavljam, sutra, pošto smo se ova dva dana bavili onim juče.

Ono što je sigurno je još jedno. Ovaj parlament će podržati odluku o uvođenju vanrednog stanja. Da li je trebalo to kritikovati i osvrnuti se, slažem se, ali i dalje tvrdim da smo mnogo vremena potrošili na nešto što je juče. Volela bih da parlament Srbije više energije ulaže u ono što je sutra.

Vlada Republike Srbije je radila u svom punom kapacitetu, onoliko koliko je svaki od resornih ministara dobio zadatak ili dobio prostor. Neke smo manje a neke više imali prilike da vidimo u medijima, ali to ne znači da su neki radili većim a neki manjim intenzitetom. Mislim da je svako od njih imao zadatak i mislim da je odgovorio svom zadatku. Ako bismo krenuli da skupljamo političke poene, ja bih mogla da ovoj izjavi dodam još nešto, ali mi zaista to nije namera.

Namera mi je da se zahvalim i građanima Srbije koji su razumeli pre svega okolnosti u kojima se nalazi ceo svet, pa i naša mala Srbija kao deo toga, namera mi je da pozdravim i sve građane srpskih enklava u južnoj srpskoj pokrajini, koji su takođe pratili preporuke Vlade Srbije, iako moram reći da i ono što je tzv. Kosovo uvelo kao mere, nisu mere ni za kakvo poniženje, već su bile vrlo kvalitetno preporučene. Dakle, sve je to naša zemlja i sve su to naši ljudi.

Najpre i najviše na čemu želim da čestitam ministru Lončaru, to je na video razgovoru sa tzv. ministrom Kosova, jer mislim da ste na taj način pre svega ohrabrili ljude koji žive u uslovima koji uopšte nisu humani. Trebalo je iskoračiti i hvala vam na tome. Zato imate moj dubok naklon. Uostalom, što se struke tiče, ja se ne razumem, niti bih vas kritikovala, niti bih vas hvalila.

Ja bih mogla i da odgovorim na ova dobacivanja, ali prosto neću, zato što nemam nikakvu potrebu za polemiku sa vama, iako ste mi beskrajno dragi.

Ono što je važno i što ću reći na kraju, oslanjajući se na Neđinu izjavu, a tiče se one rasprave o 1. maju, o Međunarodnom prazniku rada, ljubazno vas molim, Međunarodni praznik rada je radničke klase i sve ostalo su naše navike. Usvojili smo ih svi…

(Vojislav Šešelj: Zašto koljete onda jagnjad?)

To nam je ostalo od ovih koji su protiv 1. maja, oni su, kažu, vazda voleli jagnjad.

Najvažnije je ostati svestan sebe. Zato molim, niti je Korona prošla…

Predsedavajući, da li biste vi meni omogućili da govorim, bez da imam dobacivanja, ne čujem sebe?

(Predsedavajući: Molim vas da omogućimo poslanici da govori.)

Dakle, ako sam struku razumela, Korona nije prošla. Ako sam razumela lekare, mi jesmo u jednoj ravnoj liniji i u nadi da će se sve to završiti. Ali, naše sutra je i dalje neizvesno, kada je u pitanju Koronavirus. U tom smislu je možda bilo pametnije da smo i naše diskusije skratili, bilo bi bezbednije za 500 ljudi, koliko je učestvovalo u radu ovog parlamenta.

U nadi da ćemo ipak pobediti Koronu, jer ja verujem u Srbiju i srpski narod, ovde ću završiti svoju diskusiju i podržati mere Vlade i odluku o uvođenju vanrednog stanja, iako je u samom startu možda i nisam razumela. Hvala.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, ali pre svega građani Srbije i roditelji nestale dece o kojoj danas razgovaramo, teška tema i čini mi se jedna od najtežih koja se našla u plenumu ovog saziva.

Sve što čovek ovde kaže, rizikuje da povredi pre svega one koji su povređeni činjenicom da je neko sebi dozvolio luksuz da im otme dete po rođenju, uz različita obrazloženja koja, moram priznati, kada se u ovu problematiku uđe jedino što možete da shvatite jeste da su bizarna.

Nažalost, kao i sve u Srbiji i ova tema je zloupotrebljena politički i generalno se o njoj razgovara iz različitih uglova sa ambicijom da se pomalo i profitira. Jedino što danas neću uraditi je to, probati da politički profitiram, ali ću reći sve ono što zaista mislim.

Najpre, ministar Stefanović je u uvodnom izlaganju jutros rekao jednu mnogo važnu stvar za roditelje koji su u procesu, odnosno u krivičnim postupcima, a to je da će se krivični postupci kojih je preko 200, u pravu je kolega Milija, nastaviti i ovaj zakon ih ni na koji način ne obustavlja.

Drugo što je važno jeste reći da iza nas jeste vremenski period u kome ja ne mogu sasvim da tvrdim da se ništa nije radilo, ja mogu samo reći da nismo svi imali istu dobru nameru. Neki su radili i te kako na štetu upravo ovih roditelja, upravo ovih porodica i najpre ove dece koja sa nekim nametnutim izmišljenim identitetom žive i dan danas bez razlike da li se nalaze u Srbiji ili se nalaze u zemljama regiona ili zemljama EU.

Moja koleginica Danijela govorila je o predlogu naše poslaničke grupe iz 2005. godine i formiranju anketnog odbora koji je tada imao precizne mere koje je trebalo sprovesti. Ja se neću vraćati na to, pre svega zato što je ona o tome govorila, ali ću reći jednu stvar. Prvo što je bilo važno, jeste da se formira specijalizovana jedinica MUP-a sa mandatom da detaljno istraži sve slučajeve u vezi sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta.

Mi ovde govorimo o procesu koji se dogodio kao posledica vrlo aktivne kriminalne grupe i to nije trajalo kratko. Ona je očigledno imala svoje evoluiranje kroz sve godine koje su iza nas.

Ono što je takođe važno reći jeste da sva empatija koja se dešavala u odnosu na ove roditelje je opet bila u dobroj meri motivisana ličnim stavom i ličnim profitom. Ono što se nedvosmisleno mora reći, a ja se nadam da će ovaj zakon popraviti, jeste ulogu tužioca u celom procesu.

Zašto ovo kažem? U medijima smo mogli da pročitamo različite primere i da čujemo različite dokaze do kojih su došli pre svega roditelji. Ono što ne možemo danas da tvrdimo, a bezbroj puta smo čuli jeste da ne postoji rezultat Vladine komisije kada je ovo u pitanju, što prosto ne može da bude tačno. Ja se sećam, a sećate se i vi slučaja Mlađana Radivojevića iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca, pa da je samo taj jedan slučaj lociran onda se ne bi moglo reći da Vladina komisija ništa nije uradila.

Ono što se može reći jeste da se dešavalo da se nekako ostane imuno na dokazne materijale kojima se raspolagalo. Pre svega, svi smo razgovarali sa udruženjima roditelja nestale dece, njih ima više u Srbiji, ali ja sam sigurna da je svaka poslanička grupa, pre svega zato što su oni žarko želeli da zaista neko čuje njihov glas, sa njima razgovarala. Pitanje je samo iz kog smo ugla želeli da ih čujemo i sa kojim smo zapravo stavom izašli sa tog sastanka.

Njihova dokumentacija kojom raspolažu uopšte nije mala. Ona uopšte nije bezvredna i ona je možda neupotrebljiva za jednu fazu ovih slučajeva o kojoj ću govoriti kasnije, ali je vrlo upotrebljiva za slučajeve čiji je početak i kraj u državi Srbiji.

Mislim da postoji jedna velika obaveza i čvrsto verujem da ovaj zakon, koliko god bio kritikovan, on zasigurno nije sjajan, ali je prvi zakon koji je donet, pa će kao takav biti unapređivan pre svega amandmanima, a onda i kroz praksu kada bude pokazao svoje nedostatke.

Ta najspornija odredba ovog zakona, odnosno najsporniji član, to je član 22. i član 23, koji govori o nekoj novčanoj naknadi, jeste posledica onoga što se dogodilo u Strazburu.

Jeste posledica jedne kvalifikacije sa kojom se, moram priznati, ne slažem ni sama. Pravična novčana naknada za šta? To je nešto što se odvaja od nematerijalne štete i ja mogu da razumem samo u delu u kom je svakom od roditelja dozvoljeno, i to se kaže, da pravična novčana naknada može da se dosudi samo ako je zahtevana u predlogu.

Čvrsto verujem i ubeđena sam da vrlo mali broj ljudi koji su na ovaj način oštećeni uopšte razmišljaju o članu 22. i o članu 23.

Ono o čemu oni razmišljaju jeste šta je put i na šta ćemo naići. Ja ne kažem da je zakonodavstvo Srbije sjajno, ne kažem da će ovaj zakon biti presudan u rešavanju njihovih problema, ja kažem da im je on stepenik više, da im pomogne u procesima koji su u toku. Apelujem, pre svega, na tužilaštvo i na pravosuđe da obrate pažnju na sve ono što su neoborivi dokazi. Bez ambicije da bilo koga prozivam da je dobro ili loše radio svoj posao.

Setite se da smo nedavno imali slučaj 13 beba koje su pronađene u privatnoj kući u zamrzivaču. Po meni to jesu dovoljni razlozi da mi ipak studioznije pogledamo ovaj problem.

Ono što mi se čini manje rešivim problemom jesu deca koja su u toj trgovini izneta iz države Srbije, bez obzira o kom periodu govorimo, ako govorimo i o bivšoj Jugoslaviji, pošto vidim da izveštaji Komisije Saveta Evrope, negde govori da su zemlje u kojima se to najčešće dešavalo, pre svega zemlje bivše Jugoslavije, odnosno Balkana, zapadnog Balkana.

Da bi se jedna ovakva kriminalna grupa, pre svega organizovala, morala je da ima svoje tržište. Ja se bojim da kada budemo došli, koliko god ovo grubo zvučalo, užasno mi je teško da izgovorim, ali kada su ta deca stizala na svoje krajnje adrese, bojim se da su to van granica Srbije adrese do kojih nećemo doći.

To je ono oko čega bismo morali da uložimo napor i kao zakonodavni organ i kao Vlada Republike Srbije da se napravi rezolucija o saradnji i tragom svih relevantnih dokumenata omogući Srbiji da dođe do krajnje adrese svakog od ovog deteta, ukoliko se dokaže da dete nije umrlo, jer praksa pokazuje da su u nekim gradovima postojali čak trostruki protokoli o porođaju. Ja nisam lekar, ali me lekari ubeđuju da to u praksi baš nikako nije normalno. Trostruki protokol o porođaju, baš nije nikako normalan.

Dakle, nije ovo laka tema i nije ovo samo osnov za kritikovanje Vlade. Žao mi je što su u te svrhe zloupotrebljeni i roditelji u jednom delu i medijski prostor i momenat u kome se zakon donosi, sve da bi se malo politički profitiralo.

Moram da kažem još nešto što mi je ostalo, onako potpuno, a pre svega na kontu diskusije jedne od mojih koleginica koja je govorila o tome da je ovaj zakon nastao kao posledica presude u Strazburu za Zoricu Jovanović. Ja ne mislim da jeste, ali i ta presuda govori da se opet problem vraća u Srbiju. Na koji način? Na način što je i sud u Strazburu procenio da sve to što je Zorica Jovanović preživela, eto košta tako grubo 10.000 evra.

Ta jedna teza koja se zloupotrebljava mesecima unazad da ova vlast donosi zakon kojim će platiti bebe je sto puta zloupotrebljena. Ovo nije zakon kojim se plaćaju deca. Ovo je zakon kojim bi trebalo da se omogući roditeljima da dođu u posed umrlice za svoju decu ili potvrde da ta deca nisu umrla nego su živa. U Srbiji postoji iskustva i o tome da su deca, najpre muška, koje u jednom trenutku proglase za mrtvo i roditeljima saopšte tu tužnu vest, posle 18 godina na kućnu adresu dobijala poziv za vojsku. To je ono što se dešavalo, ne u Srbiji, nego u Jugoslaviji.

Nije teško kritikovati, ja to stalno govorim, teško je uraditi nešto. Mislim da koliko god ovaj zakon bio loš i koliko god bio kritikovan, treba ga imati i nikako nisam za stav da on ne treba da bude danas, odnosno u danu za glasanje donet. Da li ga treba u tom smislu popraviti, apsolutno da. Više ćemo razgovarati o njemu kada bude rasprava u pojedinostima.

Ja u načelu, zaista, jesam samo želela da kažem da sada pun kapacitet i svoju odgovornost moraju da pokažu, pre svega, lekari koji su položili Hopokratovu zakletvu, a onda sudije i tužioci kod kojih će se ovi predmeti naći. Ovde moramo da pokažemo da smo ljudi pre svega kojima interes nije važan, jer se bojim da smo do sada bili žrtve interesa pojedinaca ili organizovane grupe. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, drage kolege, pred nama je, kao što smo čuli, set zakona među kojima pod tačkom 2. i 3. predlozi sporazuma o zajmu.

Nekako kada je Srbija u pitanju uvek najpre čujemo taj zajam i uvek najpre reagujemo na to. Zarad građana Srbije probaću da objasnim, iako ste, ministre, u uvodnom izlaganju vrlo precizno rekli o čemu se radi, probaću da objasnim da je Vlada Srbije i Skupština svojom raspravom danas donela odluku da ovakvim sporazumima, odnosno predlozima zakona unapredi, pre svega, život građana Srbije.

Naime, prvi predlog sporazuma koji se tiče zajma za projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji je vrlo precizno definisan.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju šta on znači, pre svega, u razvoju našeg preduzetništva, ali ono što je jako važno reći jeste da je on struktuiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u tri osnovne komponente, i to prva – reforma sektora istraživanja, za koju su opredeljena određena sredstva, što znači da će iz toga biti podrška Fondu za nauku Republike Srbije, da će se ticati i reforme Instituta za istraživanje i razvoj, da će biti uključen program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom, u tom prvom delu i prvoj komponenti.

Druga komponenta akceleracije poslovanja takođe se sastoji iz nekoliko sektora, i to, pre svega će se ticati Fonda za sufinansiranje programa tehničke pomoći kao takve.

Dakle, govorimo o zajmu koji će zaista unaprediti naše preduzetništvo, a to je osnovni preduslov za unapređenje kvaliteta života građana Srbije.

Pod tačkom 3. nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za izgradnju toplovoda Obrenovac. Kolega Komlenski je o tome iscrpno govorio i ja tu zaista nemam mnogo detalja koje bih dodala. Oni se najpre tiču boljeg kvaliteta života najvećeg grada u Srbiji, odnosno njegovih stanovnika, Beograda i Beograđana. Sva ova ulaganja definitivno nisu nikakvo trošenje novca, nikakvo zaduživanje Vlade i države Srbije bespredmetno, već vrlo svesno korišćenje sredstava za unapređenje kvaliteta života.

Ono što, takođe, imamo danas kao Predlog zakona je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji.

Jako je važno reći da u regionu Srbija, u ovom trenutku, ima status, pre svega, faktora stabilnosti i najstabilnije države, kada je u pitanju reon zapadnog Balkana. U tom smislu imamo i obavezu da možda učinimo napor više u odnosu na naše komšije i kada su u pitanju unapređenja saradnje. Upravo iz tog razloga imamo i ovaj Sporazum o saradnji sa Vladom Severne Makedonije.

Nakon što ovaj zakon bude donet ove zemlje će međusobno priznavati kvalifikovani elektronski potpis, kvalifikovani elektronski pečat, kvalifikovani elektronski vremenski žig i registrovane šeme, odnosno sisteme elektronske identifikacije. Ovo je samo još jedan korak napred u do sada odličnim odnosima, bilateralnim, između Srbije i Severne Makedonije.

Možda najatraktivniji sporazum iz predloženih jeste Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Evroazijski ekonomski savez je zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Članice ove Unije su, ali to smo već nekoliko čuli, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan. Zvanično je uspostavljen 1. januara 2015. godine.

Pristupanje Srbije ovoj Uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, jer je za nas ovakvim sporazumom otvoreno tržište od 183 miliona ljudi. To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja najintenzivnija sa Ruskom Federacijom sa kojom imamo Sporazum o strateškom partnerstvu, potpisan još 2013. godine. Imao je za cilj da, pre svega, unapredi ekonomske i političke odnose dveju zemalja, što je i rezultiralo istinskim poboljšanjem bilateralne saradnje u svim sferama društvenog života.

Ono što imam obavezu da kažem jeste da nijedna država članica ove Unije nije priznala nezavisnost samoproglašene republike Kosovo, i zapravo to bi mogao da bude i jeste još jedan od važnijih razloga da Srbija, u odnosu na članice ove Unije, ima zaista prijateljski odnos, onoliko koliko su one imale prema nama.

Potpisivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji sa Evroazijskom unijom još je jedan korak u našim odnosima sa zemljama članicama ove Unije i otvorenost ove Unije za Srbiju je velika šansa, a pre svega za privredu Srbije, uključujući i poljoprivredu i prerađivačku industriju i najznačajniji partneri Srbije u oblasti spoljne politike su i dalje države članice EU i države potpisnice CEFTA Sporazuma. Ovaj će Sporazum u celini za Srbiju imati i politički, ali i ogroman ekonomski značaj u narednom periodu i zato ga smatramo strateškim interesom Srbije.

Na kraju, poslednji predloženi Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi ili CEFTA, a čiji je Srbija takođe član, ne manje važan. Kolega Jelenković je govorio precizno o članovima koji definišu ponašanje unutar CEFTA. Čvrsto verujem da će i ovakav predlog zakona upotpuniti tu saradnju koja je umela da jednostrano bude narušena od nekih država koje su članice CEFTA.

Ono što želim na kraju da kažem, a da ostavim malo vremena za svoje kolege koje će govoriti posle mene, jeste da je danas Svetski dan socijalne pravde i prilika da se podsetimo kako je ona moguća samo ako zajedno radimo na iskorenjivanju siromaštva, nasilja, rodne nejednakosti i smanjenju stope nezaposlenosti.

Baš na današnji dan sve ovo što ćemo kao Skupština izglasati i podržati Vladu upravo će umanjiti ono što bi moglo da bude socijalna nepravda. Važno je da kao društvo podstičemo solidarnost i odgovornost prema onima koji su najugroženiji. U Srbiji su danas u najvećem riziku od siromaštva mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više dece, stariji, bolesni i nezaposleni.

Mere socijalne politike morale bi da uključe podršku svim navedenim kategorijama stanovništva, jer se socijalna pravda ostvaruje borbom protiv siromaštva i uvažavanja različitosti kroz jednakost, solidarnost i stvaranje jednakih šansi za sve.

Politika Vlade Republike Srbije bila je upravo to, da pojača privredni rast, da poboljša kvalitet života svojih građana i mi danas pred sobom imamo tačke dnevnog reda koje idu isključivo u prilog tome.

Iz svega navedenog, kao razlog za SPS je sasvim dovoljan da poslanici u danu za glasanje podrže sve predložene predloge zakona. Hvala.