Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo, danas je na dnevnom redu rebalans budžeta i ja bih se kratko osvrnuo na izlaganje mog kolege.
Što se tiče mobilnih ekipa poreznika i poreza, nisam čuo ni video nijednog privrednika i trgovca koji se žalio na porez, a to su oni koji poštuju i primenjuju zakon. Žale se samo oni koji žele nešto da utaje. Da bismo uveli poresku disciplinu, za šta se i vi zalažete, dakle, moramo da poštujemo zakon.
Što se tiče rebalansa budžeta, naša javnost je dugo godina bila navikavana da je jesen doba za rebalans budžeta, ali način da se obim tog budžeta povećava da bi se pokrio deficit je bio takav da je povećana javna potrošnja, zakrpljeni manjkovi tu i tamo, povećane plate državnih službenika i drugo.
Što se tiče penzionih fondova, mnogi zaboravljaju da se poslednjih nekoliko godina i danas penzije redovno isplaćuju, a znate kako je bilo pre 2000. godine. Penzioneri to najbolje znaju. Zbog toga nije u redu pominjati te stvari koje se tiču penzionera.
Rebalans budžeta koji je poznat nama odavno, nije bio nikome nikakvo iznenađenje, jer su građani navikli da državni funkcioneri nemilice troše novac na reprezentaciju. Oni su trošili na sve što je bilo potrebno njihovim službama, opštinama, javnim preduzećima i ministarstvima, tako da je to bilo odobreno i dodeljeno. Nije bila retkost da pojedina ministarstva celokupni budžet potroše do polovine godine, a do kraja godine potroše još toliko.
Navešću primer jednog takvog ministarstva, koje je vodio zamenik zamenika predsednika jedne od opozicionih stranaka, koja je od 2000. godine, pa ubuduće, opoziciona. Mislim da je sada u Pečenjevcima, kako je rekla danas popodne jedna koleginica.
Kada smo već kod pečenja, jedan novopečeni poslanik je, takođe, vodio ministarstvo, ali voleo je da državni novac troši u kafanama, pa sada u Skupštini, iza imuniteta, mora da se krije od ruke pravde.
Danas je potpuno drugačija situacija kada se radi o rebalansu, što takvi ljudi ne mogu da shvate. Nema dodatnog novca za kupovinu stanova za razne zaslužne funkcionere i ostale, što je bila do sada navika. Nema dodatnih para za trošenje u ugostiteljskim objektima, na primer, „Želtursa“.
Danas ministar finansija Dinkić predlaže da se novac, koji se slio i sliva u državnu kasu zahvaljujući rekordnim stranim investicijama, ali i mnogo boljoj i redovnijoj naplati poreza i doprinosa, jer je tu uveden red, uloži u sasvim nešto drugo.
O jednoj stvari smo danas malo govorili, a to je otplata dugova. Malo smo govorili o tome, iz razloga što oni koji su se samo zaduživali, i to uglavnom kod građana, sada govore o deviznoj štednji, koju su krstili „starom deviznom štednjom“; nisu je nikada vratili, a mi je sada vraćamo.
Oni ne mogu da shvate da moraju da se otplaćuju dugovi prema ljudima u zemlji i prema onima kojima dugujemo u inostranstvu.
Drugo o čemu ću govoriti jeste projekat Nacionalnog investicionog plana koji je osmislio gospodin Dinkić, a Vlada ga jednoglasno usvojila. To je najbolji znak, koliko skeptici i zlonamernici budu pričali o tome, da je Srbiji konačno krenulo.
Ovaj plan je rezultat svih onih teških odluka i poteza koje je pravila Vlada, a ministar finansija je u tome prednjačio. To je dokaz da ulazimo u završnu fazu tranzicije, gde će svaki građanin početi da oseća dobrobit od onog što je učinjeno. To je, takođe, rezultat i svih onih poslednjih, teških godina odricanja, na koja su pristali naši građani.
Govorim o odricanjima iz razloga što se u prethodnim godinama budžet izvršavao racionalno i planski, a nije išao u jednokratno povećanje plata i penzija, pa onda sutra šta bude. Tako se ranije radilo i mislilo se na to sutra na takav način.
Smatram da će to sutra, kada se budu ostvarivali svi oni veliki i mali projekti koji su odobreni na osnovu Nacionalnog investicionog plana, a njih je oko 2.000, stvarno doći.
To je samo prvi krug. One opštine i pojedinci koji nisu dali na vreme ili nisu uopšte dali svoje projekte, imaće prilike za to. Ovi projekti i izvršenje Nacionalnog investicionog plana značiće zajedničku dobit i boljitak za sve građane Srbije, a mnogi od njih ostaće generacijama koje za nama dolaze. Do kraja sledeće godine će se investirati preko milijardu i 200 miliona evra.
Takve stvari će i te kako biti primećene u ovoj zemlji koja decenijama nije videla ovakve investicije, a kad ih je viđala - u Titovo vreme, to je bilo zahvaljujući stranim kreditima.
Ove investicije će dovesti, naravno, do privrednog rasta i razvoja, a samim tim do onoga o čemu se ovde mnogo priča, do povećanja zaposlenosti i životnog standarda.
Pomenuću Beograd kao svoj grad. Projekti predviđeni za realizaciju do kraja sledeće godine vrede oko 550 miliona evra. Zamislite Beograd sa izgrađenom zaobilaznicom, sa izgrađenim novim mostom preko Dunava kod Vinče, sa sigurnim Pančevačkim mostom i Gazelom, koji će biti rekonstruisani, s novim i jeftinim stanovima, rekonstruisanim Kliničkim centrom i domovima zdravlja i zamislite Hram Svetog Save na Vračaru u punom sjaju.
Zamislite sve to, jer uskoro nećete morati da zamišljate, pošto će sve to biti moguće videti kao ostvareno Nacionalnim investicionim planom i pomoću vlasti Beograda, koje će, takođe, učestvovati u finansiranju ovih projekata.
Naravno, kritičara uvek ima i to su oni koji se hvale da ih je u sali najviše, a proporcionalno ih je 10 odsto od broja poslanika koje imaju. Oni, obično, znaju samo da pričaju, a ne i da rade. Kada iskreno pogledam, za sobom nisu ništa ostavili da bi nas ubedili u suprotno.
Mi ćemo iza sebe ostaviti moderniju, lepšu i srećniju Srbiju, zahvaljujući napornom radu ministara iz G17 plus i radu cele Vlade Srbije. To će biti i zahvaljujući građanima Srbije, koji su nam dali poverenje da tako nešto ostvarimo i da njihov novac ulažemo, jer, podsećam, novac iz budžeta je novac građana Srbije. Sa tim novcem investiramo u budućnost svih nas i naše dece.
Istorija će kritičare upamtiti po fenomenu da su mogli mnogo a nisu uradili ništa pozitivno, samo loše.
Što se tiče G17 plus, taman da ništa drugo nismo uradili, ponosni smo što smo u ovom mandatu velikim delom zaslužni za ideju i za implementaciju Nacionalnog investicionog plana i što smo Srbiju, koja je toliko godina išla unazad ili stajala u mestu, ubacili u prvu brzinu i dodali gas, i nećemo se zaustavljati sve do Evrope.
Zato, Srbijo, nema nazad, samo napred!