Dame i gospodo, rekao bih nešto o predloženim izmenama Poslovnika. Kao prvo i osnovno, namera predlagača je ubrzanje rada Skupštine.
Već smo čuli da je potrebno doneti veliki broj zakona i drugih akata nakon dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, na početku i nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za koje očekujemo da će početi u oktobru ove godine.
Ono što je dobro, to je da neće više biti beskonačne rasprave o amandmanima koji glase: "briše se", i neće se trošiti na to bespotrebno vreme ovde u sali. Može na odborima i biće tako. Ovim izmenama se, u stvari, jača uloga svih skupštinskih odbora, a to je i tradicija evropskih parlamenata.
Što se tiče ukidanja radnog kvoruma, omogućiće se poslanicima, koji ne žele da učestvuju u raspravi, da rade neki drugi posao u Skupštini: spremaju se za diskusiju, pišu amandmane, pregledaju predloge zakona. Uostalom, čuli smo juče da je i OEBS podržao ovakve promene Poslovnika. Takođe bih istakao i pohvalio to što će moći da se postavljaju pitanja u danu za poslanička pitanja i što će predstavnici Vlade ovde odgovarati na ta pitanja.
Što se tiče same opstrukcije rada, naravno da nije bila intencija ovih izmena da se onemogući opstrukcija. Ona je uvek moguća i nje je bilo i biće je, tako da oni koji smatraju da je cilj opozicije, ne da bude korektiv vlasti, već da se vlast opstruira, sapliće i traži bilo koji način da se vlast sruši, biće i dalje u mogućnosti da to rade i ne treba da brinu.
Mnogo veće promene će ovaj poslovnik uneti u rad stručnih službi i u samoj organizaciji rada. Za to će biti potrebno, slažem se, jedno izvesno vreme da se uhodaju.
Što se tiče toga, juče smo čuli da ne možemo da poredimo naš parlament sa parlamentima drugih država u kojima su ovakva rešenja već odavno poznata, jer naš parlament nema ugled kakav ima engleski, nemački ili evropski. Naravno da nema ugled, niti može da ga ima kada se za ovom govornicom čuju takve kvalifikacije kakve su se do sada čule, a nadam se da se ubuduće neće čuti. Ne bih da ih ponavljam, znate i sami o kakvim stvarima je reč. Za svađe uvek ima i vremena i mesta. Zašto bi to uvek bilo u ovoj sali, zašto bi ova skupština služila da zabavlja narod?
Najveće primedbe smo čuli na to što se ukida radni kvorum. Svi koji ne žele da daju kvorum za početak rada, ubuduće za to neće moći da uzmu dnevnice. Zašto bi građani nekome plaćali za nerad, pogotovo kada je taj nerad smišljen da onemogući one koji žele da rade. Neće više biti moguće da pojedini poslanici dođu u pola šest popodne ovde, popiju kafu za 10 dinara i uzmu dnevnicu od 1.000 dinara. Zamislite, to je moguće sada. Ubuduće neće biti moguće. To mi je jedna od najdražih promena ovog poslovnika. Kafa ne mora da poskupi, ali poslanici neće moći za pola sata ovde da uzmu 1.000 dinara.
Takvih je primera bilo, možda ih više neće biti i neće biti moguće da neki opozicioni poslanici budu najplaćeniji ljudi u Srbiji u jedinici vremena ovde provedenog u Skupštini. Jer, zamislite – ima i takvih koji nikada ne dođu ovde u salu, nikada ne dođu da rade, a dobiju celokupnu platu.
Toga više neće biti, a takvi pružaju najviše otpora prema promenama ovog poslovnika. Oni su najžešći protivnici ovih promena, pretvaraju se da su zabrinuti za rad Skupštine nakon usvajanja novog poslovnika, pitaju se šta će biti nakon što se bude usvojila ova izmena poslovnika i nakon što ne bude potrebno da poslanici vladajuće većine ovde non-stop obezbeđuju radni kvorum.
Pitaju se gde će biti poslanici kada ne moraju da sede u sali. Podsetio bih da upravo poslanici opozicije, (kad moramo tako da se podelimo), ovih godinu i po dana nisu morali da daju radni kvorum, pa se niko nije pitao gde su ti poslanici bili ovih godinu i po dana kada nisu ovde u sali.
Spomenuo bih najekstremnije primere. Gde su gospodin Korać, gospođa Mićić, gospodin Svilanović? Niko se ne pita šta oni rade i gde su. Neću da kažem da ostali poslanici, zato što ne moraju da sede ovde u sali, već godinu i po dana, i ne moraju da daju kvorum kao što se juče čulo – sede u restoranu.
Želim da verujem, i verujem da oni rade na razmatranju predloga zakona, razmatranju amandmana, pitanju svojih amandmana, pripremanju diskusija.
To će takođe moći da rade i poslanici vladajuće većine i zbog toga će G17 plus podržati promene ovog poslovnika, i zbog toga više neće biti neravnopravnosti u radu poslanika u parlamentu. Svih 250 će moći ravnopravno da se pripremaju za diskusiju i za raspravu.
Nemojmo uvek maliciozno da gledamo na to. Sada, ako ne moramo da sedimo u sali, svi smo u restoranu. Neću da verujem da je tako do sada bilo sa onima koji nisu morali da sede u sali. Tako sigurno neće biti sa onima koji su do sada morali, a više neće morati, nego će neke druge poslove ovde u zgradi da obavljaju.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kao član Odbora za ustavna pitanja, pre svega bih želeo nešto da kažem o jučerašnjoj sednici i o tome zbog čega sam, kao i većina članova Ustavnog odbora, glasao protiv toga da se raspravlja o amandmanima i o zakonu za njihovo sprovođenje.
Ima dva osnovna razloga. Prvi razlog je da nema osnova za amandmansko intervenisanje na ovaj tekst. Njega treba usvojiti ili odbiti. Tu nema sredine, nema promena, jer ako nešto treba da usvoje tri skupštine, potpuno je nelogično da jedna nešto menja, pa onda druga da menja nešto drugo i onda nikada ne možemo da dođemo do jedinstvenog teksta. To je sasvim jasno.
Drugi razlog je to što svi amandmani imaju, a to smo već navikli od podnosilaca ovih amandmana, isti tekst, a to je "briše se". To u prevodu, u ovom konkretnom slučaju, znači da su podnosioci amandmana protiv izmena Ustavne povelje. Tako će i glasati. Tako i treba da glasaju.
Pokušaj manipulacija ovakvim amandmanima ovog sadržaja samo služi za političku promociju, to je svima jasno, i predstavlja zloupotrebu prava na podnošenje amandmana. Zbog toga je Odbor za ustavna pitanja ovu mogućnost i odbio.
Druga stvar, treba reći, pre svega, šta je naš cilj danas. Naš nacionalni cilj, to je valjda svima jasno, jeste Srbija u EU. To možemo da postignemo samo ukoliko je Srbija funkcionalna država, efikasna i štedljiva. To možemo postići samo ako obezbedimo našim građanima bolji i pravedniji život.
Kakva će država sve ovo omogućiti, to može da bude predmet rasprave i to je za stranku G17 plus danas predmet rasprave. Videćemo. Za sada, kako stvari stoje, državna zajednica Srbija i Crna Gora to nije. Nadamo se, zbog toga podržavamo amandmane na Ustavnu povelju, da će sada to moći da bude.
Trenutno se nalazimo u sledećoj situaciji i to je važno reći. Pre svega, mora da se istakne da smo kao stranka bili protiv usvajanja Zakona o neposrednom izboru poslanika za skupštinu državne zajednice. Pokazalo se da smo bili u pravu, jer je bilo nemoguće, i danas je nemoguće, naterati jednu državu članicu da organizuje ove izbore.
Zbog toga je došlo do ovih amandmana na Ustavnu povelju, a treba reći da je ovim amandmanima, u stvari, prihvaćen predlog G17 plus iz decembra prošle godine, gde smo tražili ovakvu promenu Ustavne povelje, da bismo mogli da se pokrenemo sa mrtve tačke.
Takođe smo se izborili i za dvostruki kolosek u vezi priključivanja EU, i tada smo krenuli sa mrtve tačke. Treba reći da, bez obzira na sve to, Srbija danas plaća 95% troškova državne zajednice, a Crna Gora, naravno, onih 5%, a vlast se deli po pola. Treba reći da imamo dve diplomatije: diplomatiju državne zajednice i diplomatiju Crne Gore. Nemamo diplomatiju Srbije. Imamo i različit novac, različite carine. Zaključak je da nemamo funkcionalnu državu. Ovim treba da se pokuša da se to promeni.
Zato u budućnosti moramo da se i dalje trudimo da zaštitimo nacionalne interese i dostojanstvo građana Srbije, jer države postoje zbog građana. Pre svega, treba pitati građane šta žele i šta misle. Ne treba se ograničavati na to da se referendum organizuje samo u jednoj članici državne zajednice. Zašto se ne bi organizovao referendum i u Srbiji, ako to bude potrebno.
Mi moramo da imamo stabilnost, kako bi svu energiju koncentrisali na ono što nam je, kao što sam na početku rekao, glavni cilj, a to su evropske integracije i rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije. S tim u vezi naravno da se moramo dogovoriti i dogovarati sa rukovodstvom Crne Gore. Nadamo se da će i Skupština Crne Gore prihvatiti ove amandmane.
Stoga predlažem svima koji kritikuju ovo rešenje, kao i način donošenja, a mi ga smatramo nužnim da bi spasili, kao što sam juče rekao, što se spasiti može, pozivam ih da predlože neko drugo rešenje.
A ne samo da kritikuju, jer zaista je lako kritikovati, a ne čuh u ova dva dana šta se nudi kao rešenje.
Lako je kritikovati i biti protiv, a ozbiljnost jedne politike se vidi, pre svega, u mogućnosti da se smogne snage i konstruktivno pristupi pronalaženju rešenja nekog problema kao što je ovaj, tj. funkcionalnost državne zajednice, jer ovde je osnovni problem funkcionalnost državne zajednice.
Stalno se prigovara – G17 plus je protiv državne zajednice Srbija i Crna Gora. Mi smo protiv toga da budemo u nekoj državnoj zajednici ili državnoj tvorevini koja nije funkcionalna. Državna zajednica Srbija i Crna Gora, kao što sam iz nekoliko primera istakao, nije funkcionalna država i zbog toga smo mi protiv takve države.
Međutim, mi smo za to da damo šanse državnoj zajednici ovim amandmanima da postane funkcionalna država i zbog toga ćemo podržati ove amandmane. Ukoliko se pokaže da ni sa ovim intervencijama državna zajednica Srbija i Crna Gora ne može da bude funkcionalna država, mi znamo koja država može i hoće da bude funkcionalna i prava evropska država, a to je Srbija.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama su ova dva zakona koja su vrlo značajna za dalji rad kako državne uprave, tako i Vlade Republike Srbije.
Rekao bih nešto prvo o zakonu o državnoj upravi, o pojedinim odredbama, sa osvrtom na dosadašnje rešenje u zakonu koji je, kao što smo čuli, već 13 godina star. Po postojećem Zakonu o državnoj upravi ministarstva su organi koji su preokupirani operativnim poslovima, a posebne organizacije, koje se mogu osnivati, mogu po važećem zakonu da vrše upravne poslove potpuno isto kao i ministarstva, i u funkcionalnom smislu, te može doći i dolazilo je nekada do konfuzije u njihovom radu.
Sada će se to promeniti i oni mogu imati i vršiti mnogo efikasniji rad. Vršenje upravne delatnosti do sada je služilo isključivo vršenju državne vlasti, a sada će se to promeniti, jer vršenje upravne delatnosti ne treba da služi samo vršenju državne vlasti, već da bude i da podrazumeva javne usluge i da doprinese opštem razvoju društva, a takođe i da ostvaruje svoju socijalnu funkciju. To se sve omogućava ovim predlogom zakona o državnoj upravi, što smatram jednom od najznačajnijih promena u ovom predlogu.
Takođe, rukovodioci državne uprave više neće imati status funkcionera, već će biti profesionalci i stručni državni službenici. Ovim se naglašava potreba i za profesionalizacijom državne uprave. Naravno, ovo je i u zakonu vrlo jasno određeno.
Ostalo je u članu 7. da je osnovno načelo rada državne uprave načelo zakonitosti, međutim, ne zadržava se zakon samo na tome, već se u članu 8. afirmiše i načelo postupanja po pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, što je takođe vrlo važno i do sada nije bilo jasno definisano.
Iz ovoga se izvodi zaključak da se novim zakonom vrši depolitizacija državne uprave, stvaranje profesionalne i odgovorne uprave, u kojoj će vršioci ovih dužnosti, bez bremena dnevno-političkih dešavanja i svoje lične zavisnosti od istih, vršiti poslove državne vlasti do njenog najnižeg nivoa.
Ono što je najvažnije, stvaraju se uslovi za racionalizaciju državno-upravnog aparata. Prethodne vlade, neću da govorim koje, sve prethodne vlade su na svim nivoima stalno povećavale broj zaposlenih u državnoj upravi. Ova vlada to nije radila, već će raditi upravo suprotno. Vršiće racionalizaciju ovog glomaznog državnog upravnog aparata, a jedini kriterijum, i to treba da se naglasi da se službenici u državnoj upravi ne bi plašili, biće profesionalnost u radu.
To je što se tiče ovog zakona, koji je možda i kasno stigao. Trebalo je ranije da bude donet, ali prethodne vlade nisu smatrale za potrebno da ga donesu, a sada ćemo vrlo skoro ovaj zakon izglasati i vrlo skoro će stupiti na snagu.
Što se tiče Predloga zakona o Vladi, ono što je najvažnije kod ovog zakona, on precizira odnos između Vlade i Skupštine, što do sada nije bilo jasno precizirano. Osim toga, uređuje nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade i jasno definiše pojam i nadležnosti svih službi u Vladi.
Takođe se vrlo precizno određuje u članovima 17. i 18. kakve i kolike su nadležnosti Vlade kojoj je prestao mandat i na koji način se može izglasati nepoverenje Vladi, i ne vidim zbog čega postoje primedbe na ova rešenja.
To isto što se odnosi na Vladu, na predsednika Vlade, odnosi se i na ministre i na njihove nadležnosti u slučaju da podnesu ostavku ili budu smenjeni. Urađen je takođe i sastav svih službi Vlade, kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, i to sve sa ciljem povećanja stručnosti i nezavisnosti u njihovom radu.
Jasno je, nakon svega što smo danas čuli i što ćemo verovatno još čuti, da opozicija ne treba da hvali ove zakone, ali bojim se da nismo čuli do sada neke smislene primedbe na ove zakone, a pogotovo nismo čuli primedbe pravne prirode. Glavna je primedba jezičke prirode, da su ovi zakoni nepismeni, što meni kao pravniku nije baš najjasnije. Želim da kažem da je ova vlada i do sada odlično radila.
Ova vlada ima podršku međunarodne zajednice i tako će se i u buduće nastaviti, samo treba reći da donošenjem zakona o Vladi i državnoj upravi samo ćemo povećati efikasnost rada, kako Vlade, tako i državne uprave. Smatram da će Vlada, kao i ministar nadležan za državnu upravu, još efikasnije moći da vrše kontrolu i da će još efikasniji biti rad ove državne uprave, na službu svih građana ove zemlje i napretka Srbije.

Dame i gospodo, želim da podsetim sve prisutne da razgovaramo ovde o amandmanu na član 11. ovog zakona. Razgovaramo danima o amandmanima SRS-a, koji su svi isti – član taj i taj briše se. Što se tiče člana 11, on sadrži odredbe koje kažu kada će ovaj zakon stupiti na snagu. Iste ovakve članove imaju svi zakoni koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini, pa i oni koji su usvajani u doba kada je SRS bila na vlasti; pisali su iste takve članove, a sada prave amandmane.
Želim da kažem sledeće: ovde se radi, to je svima jasno, o opstrukciji. Zašto? Zato što danima raspravljamo o nekim stvarima. Gospođice Jovanović, ne priliči vam da dobacujete mlađim muškarcima za govornicom; molim vas, nemojte.
Ovom opstrukcijom sprečava se rasprava o zakonu koji je sledeći na dnevnom redu, kojim se omogućava starijima od 15 godina da se leče u inostranstvu. To neka znaju naši građani, da mi ovde dane gubimo raspravljajući o amandmanima da se član taj i taj briše, dok oni čekaju na zakone i na izmene zakona koji su im i te kako bitni.
Ovde se dalje provlače neke laži i čita neka žuta štampa. Ovim lažima se želi reći, izgleda, da nadarena deca funkcionera ne smeju da dobiju stipendije zbog toga što su im roditelji na tim mestima, jer je to odmah sumnjivo. Žalosno je što se zaboravlja da su se upravo takve stvari, ali ne izmišljene nego istinite, dešavale do 2000. godine, da su se dobijali stanovi, školarine i školovala deca na svim mogućim mestima na ovoj kugli zemaljskoj i to nikoga nije zanimalo, a ponajmanje ove dušebrižnike iz "Kurira" i sličnih žutih novina.
Molim sve prisutne, one koji bi da raspravljaju o ovom besmislenom amandmanu i ostale, da se vratimo na temu, da zaboravimo više ovaj amandman i da krenemo dalje sa dnevnim redom, da radimo nešto što nam svima priliči u ovoj skupštini, nadam se svima.

Reklamiram povredu člana 99, gde se kaže - svaki govornik je dužan da priča o temi koja je na dnevnom redu. A pošto već ne priča, nego priča o nekim obećanjima, da i sam kažem šta ste vi obećavali. Obećavali ste Srbiju na granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica.
Vama sam rekao nešto za dobacivanje već jednom, ali izgleda da vam to ne koristi.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Magarče jedan.)
Osim toga, tražim opomenu za ovog nepristojnog poslanika. Ko je magarac? Magarci ste vi što meni dobacujete.

Što se tiče drugih stvari, recimo da je hleb skup i da treba puno para da bi se hleb kupio. Što se tiče skupoće hleba u naše vreme, sada treba para da se kupi hleb, ali ne treba puno vremena da se čeka, ne treba puno mišića da se tučete sa ostalima koji čekaju na to malo hleba što ima da se kupi.
Rekli ste malopre da znate koja je naša politika, kakva je, za šta se zalažemo i čemu težimo, i to su vrednosti G17 plus, vrednosti ove vlade, vrednosti koju nam priznaje i EU. Tamo se u toj studiji, pozitivnoj studiji, ukoliko ste je čitali, a pošto je prevedena na srpski verovatno ste mogli da pročitate, govori se o reformama koje počinju posle 2000. godine. Niko ne spominje period pre 2000. godine, kada je vaših veličanstvenih 17 ministara bilo u vlasti, u Vladi Republike Srbije.
I šta ste vi tada sa tih 17 velikih ministara uradili za Republiku Srbiju, šta ste uradili za njene građane; uradili ste ono što ste znali i što ste mogli. Bilo bi bolje da niste uradili ništa, ali nažalost svašta ste uradili i posledice toga mi osećamo i danas.

Reklamiram povredu člana 100. stav 3. - nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica. Moram da kažem da se danas ovde dosta čulo o tome - mi nismo lopovi, mi nismo lopovi, ali ste vi mnogo velike lopuže. Znate, uopšte me ne vređa kada mi lopov kaže da sam lopov, uopšte me to ne vređa, čak mi imponuje.
Desilo se pre par meseci da me je ovde vaš šef poslaničke grupe povezao sa nekakvim švercom mobilnih telefona i tako nekih gluposti. Vaš je problem što ne možete da nađete ništa što je istina da kažete za nas, a onaj ko se toliko hvali da nije lopov, da je pošten, da se brine za građane Srbije, bojim se da je upravo suprotno.
Nemojte više da se hvalite, nemojte više da se branite da niste lopovi, a slobodno nas napadajte da smo lopovi, jer vam to nijedan pošten čovek u ovoj zemlji neće verovati.

Ponovo moram da se javim po Poslovniku, a ujedno da kažem da sam pogrešno protumačen od dotičnog gospodina.
Mene bi izuzetno uvredilo, gospodine Vučiću, da me neko nazove lopovom, ali malopre nisam rekao da me lopovom nazove bilo ko, pa da me to ne vređa. Ne, nego vi, i vi lično i vi svi, to me uopšte ne vređa. Što se tiče vašeg poštenja, hajde recite mi koliko godina niste plaćali telefonske račune. Da li je to pošteno ili nije i ko vam dade pare da u predizbornoj kampanji odjednom sve to platite?
Pošteno, verovatno ste sve to uradili, a znam mnoge vaše članove koji kažu sledeće, i još uvek to govore - neću ovima da plaćam poreze, neću da ih finansiram, uopšte mi se to ne isplati. Vaši članovi to pričaju, tako da su to verovatno od vas videli i naučili.
Sada im recite, pošto ste vi brže-bolje u predizbornoj kampanji to sve poplaćali, neka i oni malo plate, pa neka se onda busaju u grudi kako su pošteni. A ostavite ove priče za neki drugi put, slobodno me nazovite "lopovom" još jednom, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o radu pažljivo sam pročitao i na početku bih se osvrnuo na nekoliko stvari koje su mi zapale za oko, a bile one dobre ili manje dobre.
Prvo, jedna mala izmena koja je izuzetno značajna, a to je u delu kod zasnivanja radnog odnosa, gde se predviđa obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje. To je značajna stvar, s obzirom na to da tada zaposleni može da bude siguran da je na socijalno osiguranje zaista i prijavljen.
Sledeća stvar, koja je jedna od najbitnijih izmena u ovom zakonu, a to je osnivanje fonda solidarnosti, koji garantuje isplatu potraživanja zaposlenom koji je na dan pokretanja stečajnog postupka bio u radnom odnosu kod poslodavca i prihodi tog fonda su sredstva iz budžeta Republike Srbije, pa tako da taj fond uvek ima dovoljno prihoda da obezbedi takve radnike.
U delu kod prava zaposlenih i kod promene poslodavca treba, takođe, napomenuti da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika, godinu dana od promene poslodavca. To je jedna vrsta garancije i sigurnosti zaposlenima šta će biti kada promene svog poslodavca.
Kada se govori o delu gde se priča o višku zaposlenih, to je obaveza, takođe, obaveza poslodavca, gde je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih i da taj predlog programa dostavi na mišljenje reprezentativnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje. To je još jedna vrsta zaštite i osiguranja prava zaposlenih, a kao što vidimo, to provejava kroz ceo zakon.
Međutim, u posebnim odredbama, a to je u delu od člana 196. do 203, gde se govori o ugovorima i obavljanju privremenih i povremenih poslova. Kaže se da poslodavac može da zaključi te ugovore sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme, ali i korisnikom starosne penzije. Nisam siguran da u uporednom zakonodavstvu Evropske unije, a sa kojim se ovaj zakon usklađuje, postoji takva mogućnost da korisnik starosne penzije može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Tu postoji mogućnost velikih zloupotreba, kao i kod studentskih zadruga, koje nisu pretrpele nikakve promene, a znamo da je tu bilo dosta zloupotreba, gde su se zapošljavali preko studentskih zadruga, i lica nisu prijavljivana, a u stvari su radila neka druga lica. Tu je trebalo da dođe do nekih izmena, po mom mišljenju.
Što se tiče zaposlenih i poslodavaca, to su ova udruženja poslodavaca i sindikati, samo bih kratko rekao da ovi procenti, 15% zaposlenih da bi bio reprezentativni sindikat ili reprezentativno udruženje poslodavaca, i ovih 10%, smatram da bi trebalo da taj procenat bude veći, jer ovo je neko usitnjavanje kada vi imate te male procente. Verovatno će tendencija biti da postoji dosta reprezentativnih sindikata i udruženje poslodavaca, što će se možda pokazati kao loše. To bi bilo ukratko o nekim konkretnim rešenjima u ovom zakonu.
Kao što se može videti, Zakon o radu je pretrpeo najveće izmene u oblasti zaštite prava zaposlenih. Ovo se može razumeti i objasniti činjenicom da se naša zemlja nalazi u tranziciji, a to znači da bi trebalo posvetiti pažnju zaštiti prava zaposlenih. Ipak, kao što je ministar juče rekao, neka granica se ne sme preći i ne sme se ići previše na jednu stranu, jer zemlji su potrebne investicije, potreban je ulazak stranog kapitala koji će pokrenuti privredu.
Kapital ide tamo gde se najlakše i najbrže može oploditi, a ne tamo gde može da služi kao socijala našim preduzećima, sa viškom zaposlenih i drugim velikim problemima koja naša preduzeća imaju.
Koliko je ovaj zakon izbalansiran, koliko će i na koji način uticati na razvoj privrede i investicije, pokazaće vreme, a bojim se da je to ono čega baš i nemamo. Stoga, samo možemo da se nadamo da je ovaj zakon upravo ono što nam je trebalo i što će se pozitivno odraziti na naše prilike. Najviše zadovoljstva donošenjem ovog zakona treba da imaju zaposleni, jer su njihova prava zaokruženi na jedan sveobuhvatan i potpun način, možda malo i prenormirana.
Treba reći i to da svi oni koji su danas nezadovoljni treba da daju šansu ovom zakonu. Smatram da sada nemaju razloga za razne vrste pritisaka i protesta i da iste najavljuju mesecima unapred. Niko ne može da me ubedi da sindikalni rukovodilac, koga vozaju po Srbiji u blindiranom mercedesu, ima na prvom mestu svojih prioriteta interese zaposlenih. Ili, ono što čitamo juče u novinama, da čak i gospodin Karić preti protestima radnika. Ima li većeg apsurda?
Na kraju, hteo bih da kažem da je za interese zaposlenih ovim zakonom pokazala ozbiljno interesovanje upravo Vlada Srbije. Stoga će ovaj zakon o radu, uz sve eventualne manjkavosti, G17 plus podržati i dati mu šansu. Na kraju, još samo nešto: ne ostavlja zakon ljude bez posla, niti ima zakon daje posao. Ko to ne zna, bolje da se ne bavi politikom.

Dame i gospodo, prvo, poslanici koji izlaze da govore o ovim amandmanima trebalo bi malo da vode računa o kojim se amandmanima radi. Znači, sada je na redu amandman na član 11. ako se ne varam, a ne na član 9, pa malo vodite računa.
Drugo, ovaj združeni napad poslanika SRS i DS-a na ovaj zakon, ta neka svojevrsna mini-koalicija ovde u Skupštini, nekako ne funkcioniše dobro.
Prvo juče i delom danas smo slušali priče o tome kako ne valja to što je ovim zakonom kao nametnuto - mirno rešavanje sporova, jer će morati da se prekidaju sudski postupci, a sada slušamo kako eto ne valja što nema nikakve sankcije ukoliko se druga strana u sporu ne odazove na poziv za mirno rešavanje spora u roku od tri dana i izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Najpre, dogovorite se da li želite da se radni sporovi rešavaju mirno, ili želite da se radni sporovi rešavaju pred sudovima. Nemojte da izlazite za govornicu i svaki put da pričate nešto drugo, a u stvari ovde pravite neku političku propagandu.
Koliko sam video vama je ovde najviše krivo što se plašite da do nekih socijalnih tenzija neće doći dok je ova vlada na vlasti, pa se plašite da kada vi dođete na vlast da će tada biti nekih socijalnih tenzija i nekih nemira, pa je to motiv ovolikog izlaženja i ovolikih tirada koje ovde slušamo.
Dakle, dogovorite se šta ovde u stvari vi kritikujete. Da li kritikujete to što se sudsko rešenje spora prekida, ili kritikujete to što se sudsko rešenje spora ne mora prekinuti, pa uskladite te svoje napada gospodo radikali i gospodo demokrate. Dogovorite se šta ćete i nemojte svaki put da izlazite za govornicu da pričate o nečemu što nema veze sa ovim amandmanima. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista lepo podsetiti se institucije koja je ukinuta pre 15-tak godina to su mirovna veća pri mesnim zajednicama, ona odavno ne postoje.
Što se tiče ovih amandmana kojih ima dosta ovde, a tiču se toga da se briše ovaj predlog da postoji agencija i da se umesto toga poslovi poveravaju službi pravne pomoći pri opštinama, zaista treba imati dosta nepoznavanja u sebi, dakle, funkcija, duha i ideje državne uprave u Republici Srbiji, pa dati ovakve poslove službama pravne pomoći pri opštinama.
Prvo, te službe su fakultativne. I da su formirane neke, u tim službama u opštinama neko radi, a taj koji radi mora da bude plaćen, tako da opet pada u vodu ova teza da će neko morati iz budžeta da plaća ljude koji rade pri agenciji, jer neko će morati da plaća i ljude koji rade u službama pravne pomoći.
S druge strane, službe pravne pomoći nisu kvalifikovane da obavljaju ovu vrstu poslova - poslove stručne pomoći pri opštinama, kao što znamo, obavljaju zaposleni pri opštinama, a poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne, nepristrasne stručnjake koji su sposobni da obavljaju poslove mirnog rešavanja radnih sporova.
S tim u vezi moram da naglasim da, pošto je namera ovih amandmana da se agencija potpuno ukloni iz Predloga zakona, umesto nje da se ovi poslovi daju službi pravne pomoći, iz ovih razloga koje sam sada spomenuo poslanička grupa G17 plus to neće podržati. I nećemo oduzimati skupštinsko vreme da bismo na svaki amandman ovo govorili, tako da unapred izjavljujem da nijedan od ovih amandmana ne samo što su na Zakonodavnom odboru proglašeni da nisu u skladu sa poretkom, nego zaista je to stvar koja ne može biti poverena službi pravne pomoći.

Dame i gospodo, morao bih da se saglasim sa moja dva prethodna govornika, jer ako smo brisali član 22. i član 66. zašto bi davali onda trećim licima tu mogućnost koju smo uskratili samom izvršnom dužniku. Znači, ne bi bilo više u skladu sa ovim zakonom, pošto neće imati član 22. i član 66, da član 67. ostane. To je moja konstatacija nakon usvajanja ovih amandmana.

Dame i gospodo, poštovani ministre, amandman na član 320. se razlikuje od mog prethodnog amandmana u tome što ne tražim da se briše ovaj član, ali ne mogu da prihvatim objašnjenje da se članom 319. uređuje i to kako će se javni tužilac i javni pravobranilac sankcionisati ukoliko narušavaju red u sudnici, jer bi to značilo da predstavnici državnog organa, kao što su javni tužioci i javni pravobranioci, mogu biti i novčano kažnjeni, kao što piše u članu 319., trideset hiljada dinara.
Smatram da zaista treba da ovaj član ostane, ali da državni organi, odnosno predstavnici državnih organa ne treba da budu novčano kažnjeni, ne može to da se uklopi, ali zato da se u ovom članu 320. ubaci da ako javni tužilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje narušava red, sud će ga opomenuti, ako opomena bude bezuspešna, opomenuto lice se može udaljiti iz sudnice, a sud će o tome obavestiti nadležnog pravobranioca ili tužioca.
Advokatima i svima koji učestvuju u parnicama i krivičnim postupcima je dosta te nejednakosti koju imaju javni tužioci u sudovima u odnosu na advokate, gde donose odluke, većaju i glasaju zajedno sa sudijama, sede u sudnicama zajedno sa sudijama, dok advokati sa okrivljenima čekaju ispred, tako da treba makar na papiru pojačati ovu njihovu odgovornost.
Ne verujem da će ikada sudija da izbaci javnog tužioca, njegovog zamenika, javnog pravobranioca ili njegovog zamenika iz sudnice, ali makar neka stoji to u zakonu, neka stoji makar na ovom papiru, da makar na papiru budu sve stranke u postupku jednom jednake. Dovoljno je tužilaštvu što je u istoj zgradi sa sudom. Eto makar neka bude u istom položaju sa ostalim strankama. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, postojanje tendencije kao bitne povrede odredaba parničnog postupka ...
(Zoran Stojković, sa mesta: Amandman je prihvaćen.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, pre svega, želeo bih da kažem da ova rezolucija koja je pred nama me je zaista prijatno iznenadila posle ove letnje pauze, jer poslednji put kada smo raspravljali o nekoj rezoluciji u ovom parlamentu, a ona je bila ustvari pravi politički pamflet predizborni, ta rasprava je bila puna naboja, suprotstavljenih stavova i mnogo jeftinog politikantstva i nije usvojena.
Zato ova rezolucija treba da bude i jeste njena suprotnost, bez patetike, velikih reči, bez sukoba. Svi u ovoj Skupštini treba i nadam se da jesmo složni u tome da je Srbiji mesto u Evropskoj zajednici naroda, mada me nekoliko govornika demantuje.
Međutim, niko odgovoran ne bi smeo da misli suprotno, ni da glasa protiv ove rezolucije. Neka nam jasno objasni zašto je protiv, a ne da slušamo sve vreme ovde nekakve izgovore.
Mnogi pričaju da je Srbija već u Evropi, mešajući geografiju i političku realnost. Ima i onih koji vole da kažu nešto što smo slušali jako dugo vremena, a to je da dok se u Evropi jelo prstima kod nas se jelo zlatnim kašikama i viljuškama. Oni prave još goru grešku, mešaju istoriju i političku realnost. Zaboravljaju da smo mi od zlatnih kašika došli do zarđalih i do drugih rekvizita nesrećnim sticajem istorijskih okolnosti tokom vekova ali svojim greškama. Vreme je zaista da prestanemo da pravimo greške. Vreme je da se pogledamo u oči i realno sagledamo gde smo i gde želimo da idemo. Stranka G17 plus i ja uvek smo bili i bićemo za to da ova zemlja i njeni građani žive životom dostojnim Evropljana 21. veka, jer oni to jesu.
Da bi smo živeli tako moramo poštovati neke standarde, usvojiti i poštovati neke zakone, izgraditi odnos partnerstva i poverenja, prvo sami sa sobom, a onda i sa Evropom. Moramo se pre svega naučiti da poštujemo državu i zakone. Ne smeju nam spasitelji biti oni koji smatraju da su iznad zakona, koji se bogate na račun države i njenih građana. Kao takvi treba da imaju svoje mesto u izvesnim državnim institucijama zatvorenog tipa, a ne da imaju svoje televizije, svoje stranke, svoje novine itd.
Moramo sarađivati sa sudom u Hagu, oko čega se ovde puno polemike vodi, sviđalo se to nama ili ne, jer cela ova priča je potpuno besmislena bez te saradnje i nema u međunarodnim odnosima tek tako nekih obaveza, nekih bitnih, nekih manje bitnih. Gospodo, ako smo preuzeli neke obaveze, koliko god bile bitne ili nebitne, moramo ih ispoštovati. Još mnogo toga mi moramo i ne smemo. Mnogi ne shvataju koliko je to mnogo i koliki je put pred nama. Spomenimo samo koliko zakona moramo uskladiti sa Evropskom unijom i to moramo da uradimo. Zato čim ovu rezoluciju usvojimo treba da krenemo u ostvarivanje onoga što u njoj piše i da ovog puta ozbiljno i iskreno krenemo ka integraciji u Evropsku uniju, jer drugog puta nema.
Ne želim da verujem da će moja ćerka koja nema još ni dva meseca jednog dana slušati neke nove poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije kako pričaju isto ovo što mi pričamo danas. Želim da bude građanin Evrope i da joj sećanje ne doseže do dana kada se o Srbiji i Evropi mnogo pričalo a na integraciji u Evropu ni malo radilo. To našoj deci ne smemo učiniti i zato upućujem apel svima, građanima i institucijama da već jednom pređemo sa reči na dela, da gledamo svojim očima kako Srbija postaje uređena država ne zato što to neko od nje traži već zato što mi to tako želimo, a onda nam ni Evropa neće biti daleko.