Evo, posle sat i nešto otkako ste me prozvali, konačno da dobijem reč i da podsetim sve koji su prisutni i sve koji posmatraju ovaj prenos da je tačka dnevnog reda ustavni zakon, da se malo vratimo na dnevni red. Koliko je to državno pitanje govori i to što sve ovo vreme nismo čuli mnogo toga o samom ustavnom zakonu.
Smatram da je Ustav bio državno pitanje. Ustavni zakon se pretvorio u političko pitanje. Ustavni zakon je tehnički zakon, koji govori o tome kada i u kojim rokovima zakoni moraju da budu usklađeni sa novim ustavom, kako će sve to da izgleda. To je tehnička stvar. Nažalost, ponavljam, ovde se to pretvorilo u političku stvar.
Mi smo ostali principijelni i zalažemo se i sada za ono za šta smo se zalagali, a to je da ne smeju da se prave truli kompromisi sa snagama bivšeg režima. Nije nam jasno zbog čega su neke stranke koje su se do juče zalagale za izbore u decembru od tog zalaganja odustale.
Kada je već sve to tako i pošto je ova rasprava objedinjena, tj. u isto vreme se govori i o amandmanima, reći ću samo nekoliko reči o amandmanu na član 3, koji je podnela naša stranka, a i o amandmanu na član 5.
Što se tiče rešenja u članu 3, koje je usvojeno na Odboru za ustavna pitanja, a to je da izbori treba da se raspišu u roku od 60 do 120 dana, smatram da to predstavlja zaista nepotrebno i opasno prolongiranje parlamentarnih izbora. Za to prolongiranje, interesantno je, zalagala se stranka koju tri godine slušamo kako priča da je za izbore spremna i da želi da izbori budu raspisani sutra. Sada kada mogu da budu raspisani u vrlo kratkom roku, žele da budu što kasnije.
Između ostalog, ovo je loše zbog toga što međunarodnoj zajednici dajemo loš signal da smo neozbiljni i da želimo da prolongiranjem ovih izbora još duže prolongiramo rešenje za Kosovo i Metohiju.
Zašto je, takođe, loše? Građani Srbije očekuju brz nastavak reformi. Očekuju da ne treba da se staje. Zašto je još loše? Ostaćemo kao država na duže vreme bez budžeta, tj. privremeno će se finansirati od nove godine, a to nije budžet. Staće privredni razvoj neko vreme; Vlada će, ovakva kakva je sada, vladati bez punog kapaciteta.
Danas se ovde pričalo o problemima i o tragičnoj smrti čoveka na Kosovu. Nažalost, bojim se da ćemo imati još drugih stvari o kojima ćemo morati da raspravljamo, a nećemo imati Vladu duže vreme.
Osim toga, mnogo zakona, to može da se vidi i u ustavnom zakonu, treba uskladiti sa Ustavom. Moramo što pre da nastavimo prekinute pregovore sa Evropskom unijom. Zbog svega toga ne treba prolongirati izbore.
Pokazalo se danas, kao na dlanu, da su nekima stranački interesi, nažalost, iznad državnih.
Ne može se realno objasniti zbog čega su bili državni interesi da se referendumska kampanja svede na najmanju moguću meru, jer je to bio interes države, a sad odjednom više nije interes države da se što pre održe parlamentarni izbori. Teško je poverovati da je sada interes države drugačiji.
Nije se smelo toliko popuštati Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Ovakav ustupak je odraz ucene ovih stranaka, koje su rekle da ako ne bude kako one žele neće glasati za ustavni zakon. Demokratske snage su pokazale nedopustivu slabost. To nije smelo da se desi.
Kažem, mi smo ostali principijelni, zalažemo se i dalje i tražimo od ovog parlamenta da usvoji naš amandman u kome se predviđa da se izbori raspišu u roku od 30 dana, kao najkraći rok. Vama ne bi odgovaralo ni 250.
Što se tiče drugog amandmana, on ima za cilj zaštitu nezavisnosti Narodne banke Srbije. O tome ću da pričam vrlo kratko, jer je tu sve jasno. Ako ste guverner Narodne banke danas u Srbiji i ukoliko podignete devizne rezerve zemlje na rekordan nivo, a te devize vam nisu na Kipru, ukoliko imate jak dinar i jasnu monetarnu politiku, ukoliko imate razvijen bankarski sistem i nezavisni ste, pre svega u svom radu, u Srbiji ćete biti smenjeni prvom prilikom. To je rezultat trulog kompromisa.
Vreme će pokazati na koji način i ko je šta sa kim dogovorio, kada se bude održavala prva sednica novog parlamenta, kako stoji u ustavnom zakonu, i kada se bude smenjivao sadašnji guverner. Naravno, tu postoji i Savet guvernera. O tome se ne govori, to nije bitno, bitno je smeniti guvernera. Mi se zalažemo za stručnost iznad politike, a ovde je upravo obrnuto.
I još nešto: mi nikada nećemo da paktiramo sa Srpskom radikalnom strankom. Ne želimo da zbog njih izgubimo nijedan mesec, jer smo izgubili 10 godina. Da hoćemo fotelje, ostali bismo u Vladi do kraja mandata. Ustav još ne bi bio donet, a pregovori sa Evropskom unijom ko zna kad bi bili nastavljeni. G17 plus je za izbore odmah, a za pakt sa radikalima nikad.
Još jednu stvar da kažem, na početku je jedan kolega govorio o tome "što se grbo rodi vreme ne ispravi" – koja se stranka iz DB-a rodi, vreme je ne ispravi.

Javljam se povodom amandmana. Slušali smo fakultativna izlaganja poslanika SRS o njihovim fakultativnim amandmanima.
Prvo hoću da kažem nešto (tako je rekla vaša koleginica, tako da nema potrebe da replicirate) što se tiče Barajeva, pošto ste spomenuli Barajevo. Opštinska izborna komisija je potvrdila listu G17 plus koja je na drugom mestu, a da smo znali unapred toliko dugo koliko ste vi rekli da znamo kada će biti izbori, ne bismo bili drugi, nego prvi, verovatno. Sada, to što ste vi tamo ko zna gde na toj listi, to nije naš problem.
Što se tiče razlike u ponašanju i u shvatanju politike između nas i vas, to smo mogli da čujemo u izlaganju malopre.
Mi ne potcenjujemo i ne izražavamo se loše o članovima bilo koje stranke, pa ni Srpske radikalne stranke. Cenimo mišljenje svakoga, cenimo opredeljenje svih građana Srbije. Ne pričamo sa nipodaštavanjem o članovima vaše stranke, kao što vi pričate o članovima naše stranke. To je jedna stvar.
Drugo, to je briga za srpski narod. Spomenuli ste generala Mladića, tog famoznog generala Mladića, a rekli ste da ga nikada nećete dati. Da li je tako bilo? To pominjete stalno. Sada, ili lažete da ga nikada ne biste dali, ili lažete građane Srbije da im želite bolji život. Jedno od ta dva je laž. Neka građani ocene šta.
Što se tiče toga da se ministar Dinkić ili stranka G17 plus u propagandne svrhe kiti Nacionalnim investicionim planom, kao što ste rekli, pristao bih, da ste vi devedesetih godina imali mogućnosti, znanja i želje da tako nešto uradite, slobodno se slikajte koliko god hoćete, ali ne, vi ste se slikali sa Jezdom, Dafinom, Sadamom Huseinom i slično. Šta da radimo.
Još pre neki dan sam, u ponedeljak, rekao da vi ne razumete stvari u pogledu toga zašto je rebalans budžeta ovakav kakav je i zašto je donet Nacionalni investicioni plan. Zato mi nije jasno da li ga napadate zbog toga, odnosno da li pišete ove amandmane da se nešto briše, da se nešto ne briše, fakultativne, iz razloga što kritikujete Nacionalni investicioni plan zbog same ideje ili zbog toga što neka od vaših opština nije dobila dovoljno novca. Jer, jednom ćemo nešto, a jednom ćemo nešto drugo. Znači, molim vas, opredelite se da li je to zbog toga što ste želeli vašim opštinama da obezbedite više novca, ali niste imali neke projekte ili zato što vam se ne sviđa ideja Nacionalnog investicionog plana.
Na kraju bih rekao da mi je drago što smo čuli od poslanika koji se u sve razume, ali se ne razume u tehnologiju pravljenja puteva, drago mi je zbog toga. Nažalost, vaši poslanici se razumeju i u krađu struje i u tuče po kafanama i u mnoge druge stvari, a bilo bi bolje da se ni u to ne razumeju. Ali, bar ste priznali da se u tehnologiju pravljenja puteva ne razumete.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo, danas je na dnevnom redu rebalans budžeta i ja bih se kratko osvrnuo na izlaganje mog kolege.
Što se tiče mobilnih ekipa poreznika i poreza, nisam čuo ni video nijednog privrednika i trgovca koji se žalio na porez, a to su oni koji poštuju i primenjuju zakon. Žale se samo oni koji žele nešto da utaje. Da bismo uveli poresku disciplinu, za šta se i vi zalažete, dakle, moramo da poštujemo zakon.
Što se tiče rebalansa budžeta, naša javnost je dugo godina bila navikavana da je jesen doba za rebalans budžeta, ali način da se obim tog budžeta povećava da bi se pokrio deficit je bio takav da je povećana javna potrošnja, zakrpljeni manjkovi tu i tamo, povećane plate državnih službenika i drugo.
Što se tiče penzionih fondova, mnogi zaboravljaju da se poslednjih nekoliko godina i danas penzije redovno isplaćuju, a znate kako je bilo pre 2000. godine. Penzioneri to najbolje znaju. Zbog toga nije u redu pominjati te stvari koje se tiču penzionera.
Rebalans budžeta koji je poznat nama odavno, nije bio nikome nikakvo iznenađenje, jer su građani navikli da državni funkcioneri nemilice troše novac na reprezentaciju. Oni su trošili na sve što je bilo potrebno njihovim službama, opštinama, javnim preduzećima i ministarstvima, tako da je to bilo odobreno i dodeljeno. Nije bila retkost da pojedina ministarstva celokupni budžet potroše do polovine godine, a do kraja godine potroše još toliko.
Navešću primer jednog takvog ministarstva, koje je vodio zamenik zamenika predsednika jedne od opozicionih stranaka, koja je od 2000. godine, pa ubuduće, opoziciona. Mislim da je sada u Pečenjevcima, kako je rekla danas popodne jedna koleginica.
Kada smo već kod pečenja, jedan novopečeni poslanik je, takođe, vodio ministarstvo, ali voleo je da državni novac troši u kafanama, pa sada u Skupštini, iza imuniteta, mora da se krije od ruke pravde.
Danas je potpuno drugačija situacija kada se radi o rebalansu, što takvi ljudi ne mogu da shvate. Nema dodatnog novca za kupovinu stanova za razne zaslužne funkcionere i ostale, što je bila do sada navika. Nema dodatnih para za trošenje u ugostiteljskim objektima, na primer, „Želtursa“.
Danas ministar finansija Dinkić predlaže da se novac, koji se slio i sliva u državnu kasu zahvaljujući rekordnim stranim investicijama, ali i mnogo boljoj i redovnijoj naplati poreza i doprinosa, jer je tu uveden red, uloži u sasvim nešto drugo.
O jednoj stvari smo danas malo govorili, a to je otplata dugova. Malo smo govorili o tome, iz razloga što oni koji su se samo zaduživali, i to uglavnom kod građana, sada govore o deviznoj štednji, koju su krstili „starom deviznom štednjom“; nisu je nikada vratili, a mi je sada vraćamo.
Oni ne mogu da shvate da moraju da se otplaćuju dugovi prema ljudima u zemlji i prema onima kojima dugujemo u inostranstvu.
Drugo o čemu ću govoriti jeste projekat Nacionalnog investicionog plana koji je osmislio gospodin Dinkić, a Vlada ga jednoglasno usvojila. To je najbolji znak, koliko skeptici i zlonamernici budu pričali o tome, da je Srbiji konačno krenulo.
Ovaj plan je rezultat svih onih teških odluka i poteza koje je pravila Vlada, a ministar finansija je u tome prednjačio. To je dokaz da ulazimo u završnu fazu tranzicije, gde će svaki građanin početi da oseća dobrobit od onog što je učinjeno. To je, takođe, rezultat i svih onih poslednjih, teških godina odricanja, na koja su pristali naši građani.
Govorim o odricanjima iz razloga što se u prethodnim godinama budžet izvršavao racionalno i planski, a nije išao u jednokratno povećanje plata i penzija, pa onda sutra šta bude. Tako se ranije radilo i mislilo se na to sutra na takav način.
Smatram da će to sutra, kada se budu ostvarivali svi oni veliki i mali projekti koji su odobreni na osnovu Nacionalnog investicionog plana, a njih je oko 2.000, stvarno doći.
To je samo prvi krug. One opštine i pojedinci koji nisu dali na vreme ili nisu uopšte dali svoje projekte, imaće prilike za to. Ovi projekti i izvršenje Nacionalnog investicionog plana značiće zajedničku dobit i boljitak za sve građane Srbije, a mnogi od njih ostaće generacijama koje za nama dolaze. Do kraja sledeće godine će se investirati preko milijardu i 200 miliona evra.
Takve stvari će i te kako biti primećene u ovoj zemlji koja decenijama nije videla ovakve investicije, a kad ih je viđala - u Titovo vreme, to je bilo zahvaljujući stranim kreditima.
Ove investicije će dovesti, naravno, do privrednog rasta i razvoja, a samim tim do onoga o čemu se ovde mnogo priča, do povećanja zaposlenosti i životnog standarda.
Pomenuću Beograd kao svoj grad. Projekti predviđeni za realizaciju do kraja sledeće godine vrede oko 550 miliona evra. Zamislite Beograd sa izgrađenom zaobilaznicom, sa izgrađenim novim mostom preko Dunava kod Vinče, sa sigurnim Pančevačkim mostom i Gazelom, koji će biti rekonstruisani, s novim i jeftinim stanovima, rekonstruisanim Kliničkim centrom i domovima zdravlja i zamislite Hram Svetog Save na Vračaru u punom sjaju.
Zamislite sve to, jer uskoro nećete morati da zamišljate, pošto će sve to biti moguće videti kao ostvareno Nacionalnim investicionim planom i pomoću vlasti Beograda, koje će, takođe, učestvovati u finansiranju ovih projekata.
Naravno, kritičara uvek ima i to su oni koji se hvale da ih je u sali najviše, a proporcionalno ih je 10 odsto od broja poslanika koje imaju. Oni, obično, znaju samo da pričaju, a ne i da rade. Kada iskreno pogledam, za sobom nisu ništa ostavili da bi nas ubedili u suprotno.
Mi ćemo iza sebe ostaviti moderniju, lepšu i srećniju Srbiju, zahvaljujući napornom radu ministara iz G17 plus i radu cele Vlade Srbije. To će biti i zahvaljujući građanima Srbije, koji su nam dali poverenje da tako nešto ostvarimo i da njihov novac ulažemo, jer, podsećam, novac iz budžeta je novac građana Srbije. Sa tim novcem investiramo u budućnost svih nas i naše dece.
Istorija će kritičare upamtiti po fenomenu da su mogli mnogo a nisu uradili ništa pozitivno, samo loše.
Što se tiče G17 plus, taman da ništa drugo nismo uradili, ponosni smo što smo u ovom mandatu velikim delom zaslužni za ideju i za implementaciju Nacionalnog investicionog plana i što smo Srbiju, koja je toliko godina išla unazad ili stajala u mestu, ubacili u prvu brzinu i dodali gas, i nećemo se zaustavljati sve do Evrope.
Zato, Srbijo, nema nazad, samo napred!

Hteo bih da pokušam, mada to nije moja materija, da objasnim do koje mere ide nerazumevanje predlagača ovog amandmana. Zbog čega se insistira da se devize moraju prodati istoj banci? Kao što je poznato, preduzeća, firme moraju da drže svoje devize kojima posluju na računu u banci. Te devize, kada se prodaju, prodaju se sa računa banke i samo u banci u kojoj se drže te devize naravno da se onda pretvaraju u toj banci, kupuju za dinare i prodaju.
To je logično i normalno rešenje i tu nema ničeg čudnog, a to što je bankarski sistem u Srbiji izuzetno uznapredovao od 2000. godine naovamo, to je sasvim normalno. U vaše vreme devize su se prodavale na ulici, slušali smo na svakom ćošku one što prodaju devize kako viču – vize, vize, vize. Kurs se nije znao, zavisio je od ćoška do ćoška.
Sada vidimo da vam nije jasno zbog čega se uvode platne kartice, ta plastika kako kažete.
Ne znam šta biste vi, kamenčiće, pa ko ima krupniji kamenčić ima više, ili možda robna razmena, da se vratimo u neku prvobitnu zajednicu. Ne znam šta bi vam više odgovaralo, ali očigledno je da vam ovo ne odgovara i to treba da bude jasno građanima Srbije.
Takođe, kada pričate o parama na Kipru, pričate ko je video da postoje, video ovaj, video onaj, ali očigledno je da prećutkujete ko je odneo.
Odneo je onaj ko je bio na vlasti pre 2000. godine, a vaš predsednik je bio na vlasti i mnogi od vas su bili ministri pre 2000. godine. Ko je odneo pare na Kipar, to je pitanje, a ne ko ih je pronašao, doneo ili ih nije doneo. Nemojte večito o tome da pričate. To je pravo pitanje. Malo se zapitajte ko je pare ukrao, a ne ko ih je našao.
Zapitajte se kolike su bile devizne rezerve Srbije kada ste se nešto pitali, da li su uopšte postojale, kolike su danas i zapitajte se da li smo u vaše vreme nagomilavali kamate od MMF-a i od ostalih, a šta sada radimo, vraćamo ih. Zapitajte se, u stvari, vi nemate šta da se zapitate, ali neka se zapitaju građani Srbije.

Zahvaljujem, predsedniče. Na izlaganje gospodina Krasića nemam repliku, jer ne znam na koga se to odnosilo, na mene nije sigurno, nisam ništa od svega toga spominjao. Ali, zato me je izuzetno rastužilo da neko pominje tragediju beba u Banjaluci za ovom skupštinskom govornicom i na taj način pokušava da stekne neke političke poene.
S druge strane, danas pre podne je ovde, kao što je predsednik Skupštine to malopre pomenuo, bila jedna konferencija posvećena izbeglicama i svim tim ljudima koji su stradali u doba kada ste se vi nešto u ovoj državi pitali. Vas nije bilo tamo, nijednog poslanika Srpske radikalne stranke nije bilo u onoj sali da čuje glas tih ljudi, da čuje šta se sa njima dešava i da vidi na koji način može da im se pomogne i da im se reše problemi.
Zato znate da sa ove govornice pričate o svemu tome i da jadikujete nad njihovom sudbinom. Ali dobro, to je vaša politika.
Što se tiče ovih pljački, zar nije, građani Srbije, licemerno da SRS priča o pljačkanju naroda, a prvi su bili u redovima Jezde i Dafine da podignu pare koje su uzeli, koje su uložili tamo, prvi su bili da podignu te kamate dok ste vi ostali čekali u redovima i niste digli te pare, pa vam se danas te pare vraćaju zahvaljujući i ministru Dinkiću i Vladi Republike Srbije? Zar nije licemerno da se priča o tome ko je to video pare, ko nije video pare, a oni pare izneli?
Kada je guverner Dinkić, u to vreme, došao da bude guverner NBS devizne rezerve su bile 400 miliona dolara, a u isto vreme na Kipru, kako sami kažete, bilo je 4,5 milijarde dolara. U to isto vreme kada je u trezoru države Srbije bilo samo 400 miliona. I ko sada treba da se stidi toga?
Što se tiče sankcija i toga što su morale te pare da idu tamo, pa sada da se to nekako kompenzuje, da se kupuju lekovi za tu već pomenutu decu, zar je za to kriv možda Dinkić, zar je za to kriva Vlada Srbije, DOS ili bilo ko? Ko je kriv za sankcije, ko je kriv za bombardovanje, ko je kriv što je narod srpski patio? Niko od 2000. pa naovamo nije sigurno za to kriv, a ako vi to možete da kažete neka vam je na čast. Ali, građani Srbije znaju kako su živeli i ko je bio zaslužan što im je plata bila jednu marku i što su morali da trče na ulicu da što pre to promene i da kupe kesicu bombona deci, inače će da im propadne i to. Nemojte da dobacujete, malopre sam vam rekao šta možete da uradite.
Građani danas s pravom kažu da teško žive, ali u taj težak život se ubraja i to što moraju od svojih plata da otplaćuju i kredite, a kredite su podigli da bi kupili stanove, kola, televizore, sve su to mogli samo da sanjaju do pre neku godinu, ali vi kažete da je tada bilo bolje. Građani Srbije znaju kada je bilo bolje, a kada je bilo gore i sigurno da neće želeti da se vrate na, malopre rekoh, neku robnu razmenu i ćoškarenje u prodaji deviza i piramidalne banke, i ponovo Kipar i ponovo ratove. Nisu oni takvi. Hvala.

Želeo bih da predložim narodnim poslanicima da odbiju ovaj amandman, kao i sve amandmane koje predlaže SRS, jer su necelishodni za ovaj zakon, a želeo bih da pohvalim zalaganje SRS i brigu za lokalnu samoupravu. Što više oni o lokalnoj samoupravi brinu, to su im i rezultati na lokalnim izborima bolji – Kula, Ražanj, Kovin, da ne govorimo, sve su to izbori na kojima je SRS izgubila.
(Branislav Stevanović, sa mesta: Crveni karton.)
Meni pokazujete crveni karton? Što ste izašli iz SRS onda?
U Ražnju i Kovinu ispod 10%, u Kovinu isto odbornika kao i G17 plus koji ne pretenduje da ima više procenata nego SRS, tako da ste spali čak na to da ovde sa ove govornice reklamirate svoje kandidate iz svoje odborničke liste, tako da nastavite da branite lokalnu samoupravu, još ćete bolje proći.

Ovo je bila replika, a baš zbog toga izlazim po Poslovniku jer gospodin Šarović niti je ovlašćeni predstavnik SRS po ovom zakonu, niti je, bar nije još uvek, šef poslaničke grupe, tako da ne znam kako ste mu dali repliku. Zaista, gde je tu uporište u Poslovniku, ne znam, to je povreda Poslovnika.
Što se tiče kratkog pamćenja, nemam baš tako kratko pamćenje. Sećam se da je vaš lider svojevremeno obećavao svašta, a kada su ga pitali pošto je došao na vlast – pa šta bi sa tim obećanjima, on je rekao – na radikalima je da obećavaju, a na vama da nam verujete da ćemo to da ispunimo.

Hvala, gospodine predsedniče. Čuli smo u izlaganju koleginice Jovanović dosta toga. Kao što reče jedan moj kolega, od Gojka Đoga do Singapura i nazad svašta smo čuli. Želim da pohvalim neke stavove koleginice Jovanović. Naime, uporedila je građane Srbije sa građanima Kanade, što je jako lepo. Nadam se da ćemo imati i veći standard nego građani Kanade i drago mi je što SRS uvažava stavove i mišljenja mnogih evropskih zemalja, kao što su, recimo, Engleska, Grčka itd, jer ste ovde izneli da podržavate to što su ovakvi predlozi oko lične karte bili odbijeni u Grčkoj i Engleskoj. Drago mi je da to govorite i nadam se da i neke druge stavove ovih evropskih zemalja i nekih drugih podržavate. To je jedan veliki zaokret u politici SRS. Malo me čudi, ali drago mi je.
Što se tiče platnih kartica i ovih ličnih karata, ne vidim sličnost oko tih čipova, a što se tiče toga da li su građani zaduženi, prezaduženi ili nisu zaduženi, pa znate šta, do pre par godina građani Srbije nisu mogli ni da pomisle da uzmu bilo kakav kredit.
Sada mogu sami da odluče da li žele da uzmu kredit ili ne žele, to je na njima, niko ih na to ne tera. Čak predstavnici Narodne banke Srbije upozoravaju da se sa kreditima tako lako građani ne igraju, da se oni moraju vratiti.
Znači, nema nikakve veze to da li su čipovi slični ili su isti, oni se ugrađuju u te lične karte i ne mogu se tako lako falsifikovati, niti im se može promeniti neki kod. Ne znam, pošto je SRS protiv tih modernih tehnologija, možda i protiv digitrona i računara, ukoliko dođete na vlast možda ćete da nam vratite računaljke i raboš, ali za sada je tako kako je.
Što se tiče protesta građana Srbije, evo zaista ispred Vlade, ispred Skupštine veliki su protesti građana Srbije povodom donošenja zakona o ličnoj karti, ne smiruju se građani, u svim gradovima su zaista veliki protesti, tako da moramo da razmislimo da li ćemo taj zakon da usvojimo. Naravno, šalim se, građani Srbije nemaju ništa protiv ovog zakona, osim par poslanika SRS koji ovde pričaju o protestima građana povodom tog zakona. Zaista, ništa se od toga u Srbiji ne dešava.
Ovaj amandman, kao i sve te amandmane koje ste spomenuli u kojima se menja reč "ministarstvo" itd. treba naravno odbiti, a zakon usvojiti, jer to je moderan zakon i mi moramo da idemo u susret, mi jesmo već u 21. veku, ali sa svim drugim rešenjima u susret modernizaciji. Tako da i ovaj zakon i sve ostale koji u tom pravcu idu ja lično i stranka G17 plus iskreno podržavamo.
Ne vidim ništa loše u tome i ne vidim zbog čega bi bilo mnogo teže falsifikovati ličnu kartu koja je na papiru od lične karte koja je na čipu. Danas mnogi od građana koji imaju kompjuter i ... Da li je lična karta na čipu ili čip na ličnoj karti, to zaista nemojte sada da me ispravljate, ali ono što je na sadašnjoj ličnoj karti otkucano je pisaćom mašinom na papiru i to se vrlo lako može fotokopirati kolor fotokopir aparatima, ili se čak u kućnoj radinosti može skenirati i isprintati kolor štampačem da izgleda potpuno isto kao što je original, tako da je mnogo lakše falsifikovati sada ličnu kartu, nego što će biti lako falsifikovati ovu novu koja bude u opticaju.
Pozivam građane Srbije da se ništa ne plaše, da ne veruju ovim zastrašivanjima, ovo je zaista jedna stvar koju treba podržati. Hvala.

Ne sporim da vi mnogo lepše i bolje izgledate od mene.
(Predsednik: Izvinite, vi ste međusobno na "ti"?)
Rekao sam "vi".
(Predsednik: Izvinite, molim vas. Pošto je krenulo sa privatnim tonom i od strane gospođice Jovanović i sa vaše strane, moja obaveza je da to proverim.)
Ne znam čime sam izazvao gospođicu Jovanović da tako ličnu notu unese u ovu raspravu. Kažem, mnogo bolje izgledate. Ja nosim odelo "nikolas", a vi, koja toliko često plače nad sudbinom srpskog naroda, imate modele, svaki dan menjate garderobu.
Posmatrao sam, naravno. Ono što sam posmatrao je da vi vrlo vodite računa o sudbini srpskog naroda, ali zato još više vodite računa o svojim primanjima i kako se i gde oblačite. Znači, najfinija odela, najfinija garderoba i kompleti, sve najskuplje, a ovamo plačete nad sudbinom srpskog naroda. To treba znati i treba reći.

Nadam da smo iscrpli replike. Samo želim da se vratimo na dnevni red.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Slažemo se, vratite se na dnevni red, ne morate pauzu da dajete.)

Odlučiće predsedavajući da li će biti pauza ili ne. Treba da se vratim na dnevni red. Ja sam svašta slušao za ovom govornicom šta se izjavljuje. Nadam se da nećemo više da pričamo ko nateže konope, ko igra šah i kad, a što se tiče toga ko je gde sedeo, nisam verovao da ste toliki bukvalista, nije to baš značilo da je sedeo pored, to je bilo više figurativno, ali ako ste bukvalista to je vaš problem.
Što se tiče drugih stvari, čuli smo malopre, i to bih želeo da razjasnimo, da se SRS zalaže za gradnju stanova Romima i drugim ugroženim delovima našeg stanovništva. Ja se samo nadam da to neće biti po principu kako je rađeno u Valjevu, gde je traženo od direktora Javnog preduzeća "OSA" da od onoga ko finansira izgradnju stanova uzima 5% za potrebe stranke. Nadam ste da nećete tako da gradite stanove. Valjda će biti bolje.

Gospodine predsedavajući, zbog povreda dostojanstva Narodne skupštine, malopre sam dobio informaciju i želim da je saopštim javnosti.
To je saopštenje za javnost koje kaže – juče tokom lepljenja plakata aktivista demokratskog bloka, došlo je do incidenta u centru Kovina. Na aktiviste demokratskog bloka Aleksandra Aranđelovića, Danijela Ilijaševa i Vukašina Davidovića, fizički su nasrnuli narodni poslanici Srpske radikalne stranke Srđa Komazec iz Nove Pazove, Vitomir Plužarević iz Vrdnika i Lazar Čavić iz Pećinaca.
Veći incident je sprečen intervencijom policije.
Pri tom su aktivistima demokratskog bloka uzeti podaci, a radikali su se pozvali na imunitet.
Demokratski blok najoštrije osuđuje nasilničko ponašanje i drskost narodnih poslanika Srpske radikalne stranke koji ovakvim ponašanjem pokazuju svoju bahatost i van Skupštine, umesto rada za dobrobit građana od kojih su i dobili mandat, svoja ovlašćenja zloupotrebljavaju i koriste za maltretiranje političkih neistomišljenika putujući po Srbiji.
Ne znam da li je ovo bilo evociranje uspomena na '90. godine ili priprema za, kako oni kažu, preuzimanje vlasti, pa da vidimo šta ćemo da doživimo kada je kao preuzmu, ali u svakom slučaju ovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine, jer narodni poslanik predstavlja ne samo stranku i birače koji su ga birali, već i Narodnu skupštinu, kako u Skupštini tako i van nje.
Trebalo bi da Narodna skupština ovakve postupke najoštrije osudi.

Poštovani predsedavajući, ovaj amandman, naravno, treba odbiti, a kad slušam ovakvo izlaganje predstavnika SRS i njihovu dirljivu brigu za građane Srbije, zaista se pitam šta je politika SRS. To je čudo od stranke. Svaki dan nešto drugo pričaju.
Ne može tačno da se shvati šta je politika, da li je vaša politika ono što pričate danas ili ono što ste radili kada ste tu politiku mogli da sprovodite u Srbiji, kada ste bili u Vladi Srbije. Da li je to vaša politika ili je vaša politika ovo danas što pričate? Tada kada ste mogli tu politiku da sprovodite, Srbija je imala ratove, Srbija je imala inflaciju.
Sada se brinete što građani ne mogu da kupe cement ili ne znam šta, a tada nisu mogli da kupe ni hleb, jer im je plata bila jedna marka ili jedan evro danas.
(Dobacivanje iz sale: Što lažeš?!)
Ne lažem, građani Srbije se toga sećaju. Kad se pozivate na njihovo sećanje i želite da se građani Srbije sete i podsete kad dođu izbori, ko je šta pričao, ko je šta radio kada je mogao da radi, tako da će im biti vrlo lako da ocene ko radi u njihovom interesu.
Kada ste bili u Vladi, da li je vaša politika bila ono što su pričali vaši ministri u Vladi, da li je vaša politika to što je pričao ministar informisanja novinarima? "Gospodo novinari, vodite računa o svojoj bezbednosti, pa vam se neće ništa dogoditi", reče ministar Vučić 1999. godine. Ili, možda, što je rekao vaš predsednik: "Jedan broj novinara prosto čezne za pendrekom". Da li je to vaša politika?
Da li je vaša politika to što je takođe pričao vaš predsednik: "Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne sme da urliče" ili "prvo ću vam oduzeti pasoše, a onda vas pohapsiti" itd. Da li je to vaša politika ili je vaša politika briga za narod? Meni se čini da je ipak ovo prvo, jer tada kada ste imali prilike da sprovodite vašu politiku, tako ste se ponašali. Sada ste mnogo slatkorečivi, ali građani Srbije nisu naivni.

Gospodine predsedavajući, dva poslednja govornika su povredila član 104. Poslovnika. Da vas podsetim, u poslednjem stavu kaže: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica".
Međutim, ono što karakteriše pripadnike SRS u većem broju, to je da stalno pričaju o svom poštenju i o tuđem lopovluku, a činjenica je da se mnogi od njih, u stvari, imunitetom sakrivaju od progona sudova.
Takođe je činjenica da ne postoji nijedan sudski postupak protiv bilo kog ministra iz G17 plus i da se nijedan poslanik G17 plus nikada nije pozvao na imunitet. Nemojte istinu da iskrivljujete.
Takođe, činjenica je da rezultat politike koju je vodila Srpska radikalna stranka, a to znaju građani Srbije, jesu ratovi, siromaštvo i beda.
Sa druge strane, šta je rezultat za njih? Rezultat je da su se izuzetno obogatili i da su sebi priuštili lepe stanove, lepa kola i lepe prihode, a građanima Srbije ono što sam vam već rekao.
Takođe je činjenica da su i oni imali ministre u vladi Mirka Marjanovića. Jedan od najistaknutijih je gospodin Todorović. On je vrlo istaknut i po brojnim aferama. Hoću sada da navedem činjenice.
Drugo opštinsko tužilaštvo ga goni zbog sumnje da je oštetio državni budžet za 26,5 miliona dinara u ono vreme, kada je bio ministar, pošto je sredstva namenjena redovnom i bezbednom obavljanju železničkog saobraćaja upotrebio za kupovinu deset kadrovskih stanova. Znamo šta nam se dešava sa železnicom.
Pri tome su Dragan Todorović i njegovi drugari o državnom trošku pojeli i popili, zamislite, skoro 11 miliona dinara u ugostiteljskim objektima "Želtursa". Po današnjim cenama reč je o 9,5 hiljada ručkova u kafani.
Dakle, Dragan Todorović je, po današnjim cenama, tokom godinu dana ugostio u proseku tridesetak ljudi dnevno, uključujući i vikende. O čemu vi pričate? Sram vas bilo.
Naravno, nastavićete vi posle mene da pričate te laži, ali nadam se da građani Srbije mogu da razluče šta je laž, šta je istina i da neće da nasedaju na ove jeftine priče i jeftine provokacije o tome kako radikalna stranka brine o njima.
Oni brinu samo o sebi i samo o sebi pričaju kao da su najpošteniji, a znate ko najviše priča o poštenju.

Povreda Poslovnika, jer nisam baš dobro protumačen. Moram da kažem ovde ono što sam zaboravio, a to je da naravno da ne može da se sprovede krivični postupak kada se pozivate na imunitet, ne vi, nego gospodin Todorović o kojem sam pričao.
On je od tada pa do dana današnjeg pod imunitetom i nije se moglo ništa što se tiče suda. Očekujem da ćete ga ponovo ubaciti među poslanike, jer sada više nema imunitet, da biste ga zaštitili i da će to tako da traje i traje, da bi čovek izbegao pravdu.
Neću da pričam o glasinama, ovo su činjenice. Neću da pričam o glasinama da se priča da ste vi u vreme inflacije iz kraljevačkih banaka uzimali kratkoročne kredite, pa ih vraćali kada ih pojede inflacija.
To pričaju, ali ja u to ne verujem, tako da o tome neću da pričam, a ovo su činjenice.
Budite sigurni da bi se nešto preduzelo da nije bilo imuniteta, a budite sigurni, ako ima nešto, valjda bi se do sada Srpska radikalna stranka lepo skupila i neke dokaze iznela, a ne samo da kaže da je ovaj mafijaš, ovaj lopov i da siđe sa ove govornice. Dajte neki dokaz.