Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, dosta toga je već rečeno o ovom zakonu danas. Samo nekoliko stvari želim da kažem.
Prvo, dobio sam pismo, saopštenje za javnost Udruženja fotografa Srbije, koji prigovaraju na član 14. stav 2, gde se kaže da lica kome se prvi put izdaje lična karta, uz zahtev za izdavanje lične karte prilaže fotografiju u propisanoj veličini itd.
Njima sada nije tu najjasnije da li to znači u suštini da će oni izgubiti svoj posao, tj. da li će moći da fotografišu ljude za ličnu kartu ili samo prvom prilikom.
Kada se pogleda član 10, a pretpostavljam da biste mogli da im na kraju to razjasnite, jer kada se pogleda član 10. stav 5. gde kaže, radi utvrđivanja identiteta itd, pribavljaju se biometrijski podaci (fotografija, otisak prsta, potpis), a u poslednjem stavu ovog člana se kaže da ti biometrijski podaci iz stava 5. ovog člana se uzimaju na način koji propiše ministar.
Pošto je i tu ta fotografija u pitanju, možda bi neko pojašnjenje njima bilo korisno.
Osim toga, čuo sam da ste prihvatili inicijativu da se nekom pravno-tehničkom redakcijom iz članova 10. i 22, koliko mi se čini da nema više članova gde se spominje Srbija i Crna Gora, da se iz članova 10. i 22. to promeni i da bude samo Srbija, obzirom na novonastalu situaciju. Drago mi je što ste to prihvatili, da ne bismo morali uskoro da menjamo zakon.
Što se drugih stvari tiče, ovaj zakon je, moglo bi se reći, više koristan nego dobar, jer nema on tu šta da bude dobar, to je jedan tehnički zakon, a izuzetno je koristan iz mnogih razloga koje smo već ovde čuli i bio je potreban našoj zemlji.
Ono što začuđuje, a to je da smo čuli dosta protivnika ovakvog rešenja danas, koji vape i plaše se pa kažu, odoše naši podaci u Evropu. Vrlo čudna stvar. Odoše naši podaci u Evropu, odoše naši podaci svetskoj vladi u senci itd. Najveća primedba je da se ove karte mogu lako falsifikovati.
Podsetiću vas da današnja lična karta, kao i mnoga druga dokumenta koja su u opticaju, mogu vrlo lako da se falsifikuju u kući i dovoljno vam je da imate skener i kolor štampač i možete da falsifikujete od lične karte pa nadalje, naravno, dokumenta koja nisu toliko bitna mogu lakše da prođu kao falsifikati.
Naravno, ništa nije sigurno pa ni ovakvo rešenje, kopiraju se danas i zaštićeni diskovi, novac i sva moguća dokumenta, pa je naravno moguće iskopirati i falsifikovati i ovu ličnu kartu.
Međutim, ovde na kartici, to treba takođe reći, postoji taj čip i da bi se falsifikovalo nešto takvo, morate ili da kupite nov čip ili da ukradete nekome tu karticu, pa onda da ga jednostavno reprogramirate, to je eprom, mora on da se izbriše i reprogramira, što nije baš tako lako i nije dostupno baš svakome u kućnoj varijanti, te ne stoji primedba da ovo može lako da se falsifikuje. U svakom slučaju mnogo teže nego dosadašnja lična karta i treba imati zaista veliki motiv pa falsifikovati ličnu kartu.
Međutim, sve te primedbe su plod straha od modernizacije i razumem ljude koji se toga plaše. Još uvek u Srbiji imate ljude koji misle da je kompjuter opasan po život i da ukoliko surfujete Internetom neki Veliki brat odmah sve može da sazna o vama i ukrade vam dušu, tako da razumem te ljude, ali to je napredak koji ne mogu svi odmah da shvate.
Nekada su se ljudi plašili fotografisanja, plašili su se automobila, plašili su se mnogo toga, jer je sve to bilo novo, i frižidera, jeste, svega su se plašili, ali na kraju ili su se jednostavno prilagodili ili su nestali. Te retrogradne snage će se vremenom i ovde ili prilagoditi ili će slabiti i nestati. Svuda je tako bilo, pa će biti i u Srbiji, u to sam uveren.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, kao o najznačajnijem zakonu u ovom setu pod 2. tačkom dnevnog reda – zakonik o krivičnom postupku, rekao bih da je opravdano da se o njemu i najviše govori danas.
Što se tiče našeg pravosuđa, hronična je boljka našeg pravosuđa neefikasnost. Jedan od načina da se ova boljka izleči je upravo i menjanje procesnih zakona.
Mi smo promenili Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, sada menjamo i Zakonik o krivičnom postupku.
Izmene prethodna dva zakona su donekle poboljšale efikasnost u njihovim domenima.
Nadam se da će izmene Zakonika o krivičnom postupku, tj. donošenje novog zakonika, a mogu da kažem da se slažem se kolegom Obradovićem, koji je rekao da je opravdano što je donet novi zakonik, jer zaista bi bilo suviše da se interveniše izmenama i dopunama na onaj tekst koji sada postoji, već je bilo potrebno da se donese potpuno novi tekst. Videćemo da li će opravdati očekivanja da ubrza postupak.
Što se tiče konkretnih novina u ovom zakoniku, najpre bih da pohvalim novinu kojom je pravo na odbranu okrivljenog upotpunjeno jednom posebnom odredbom – da okrivljeni ne sme biti primoran da svedoči protiv samog sebe ili da prizna krivicu, što je u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Kad tako pogledate, pravo je čudo što to do sada nije bilo predviđeno tako izričito, kao što je sada u ovom zakoniku.
Osim toga, dodatno mu je poboljšan položaj time što je zabranjena upotreba nasilja prema njemu, izričito i jasno je određeno da se dokazi prikupljeni na taj način od okrivljenog ili drugih lica ne mogu smatrati pravno valjanim i na njima se sudske odluke ne mogu zasnivati.
Druga važna novina sadržana je u članu 45, gde je javnom tužiocu dato ovlašćenje da donosi rešenje o sprovođenju istrage i da je sprovodi. Zadržana su i stara rešenja, ali ovo je zaista jedno rešenje koje će, nadam se, nadalje da ide u tom pravcu da se istražni sudija i sam institut istražnog sudije polako, kada tužilaštva sazru i kada budu u mogućnosti da obavljaju u potpunosti taj posao, istisne kao jedan institut koji je do sada pokazao da može da dovede do odugovlačenja krivičnog postupka.
U slučaju branioca, konačno je naglašeno da okrivljeni može imati branioca u svako doba. Međutim, na branioca se odnose i neke restriktivne odredbe.
Tako on može biti isključen iz postupka, može biti novčano kažnjen, a advokatska komora mora se izjasniti, u velikom broju slučajeva, o merama koje je preduzela protiv advokata koji je, po oceni predsednika veća, prekršio neke odredbe zakonika.
Ono što advokatska komora, po meni, jedino može da učini, oglašavajući se na taj način, to je da obavesti predsednika veća da je suspendovala, kaznila, isključila iz komore, izbrisala iz spiska advokata takvog advokata. Ne znam šta bi drugo moglo da bude to obaveštenje.
Primetno je da u tom delu naše procesno zakonodavstvo još nije sazrelo da izjednači u procesnim pravima i obavezama, pogotovo na glavnom pretresu, javnog tužioca i branioca, iako su to stranke u postupku, a ovo se vidi iz toga što se na javnog tužioca ne samo ne odnose odredbe o novčanom kažnjavanju, obzirom da je to državni organ itd, ali se ne odnose ni te odredbe gde je predviđeno da se predsednik suda ili predsednik veća obrati neposredno višem javnom tužiocu, u slučaju da javni tužilac krši neke od ovih odredbi zakonika o krivičnom postupku, da ga on obavesti o tome.
Nemamo nigde obavezu da neposredno viši javni tužilac obavesti predsednika veća ili predsednika suda o merama koje je preduzeo protiv javnog tužioca ili lica koje ga menja, zato što je on učinio neke povrede odredaba ovog postupka. Mislim da bi makar to upućivanje povratne informacije sudu o tim merama koje su preduzete trebalo da bude u zakoniku.
Takođe, hteo bih da kažem da je i kod obavezne odbrane u članu 71, listu advokata koji se pozivaju da brane po službenoj dužnosti, kako je ovde predviđeno, taj spisak pravi predsednik suda ili odgovarajući organi u policiji i tužilaštvu, a imaju obavezu samo da uzmu u obzir listu koju dostavlja advokatska komora, što je, po meni, nedopustivo.
Jer, zna se da se advokati advokatskoj komori prijavljuju za tzv. odbrane po službenoj dužnosti. To nisu svi advokati sa spiska advokatske komore nego samo oni koji se prijave za te odbrane.
Znači, oni koji su se prijavili za te odbrane, uopšte ne mora da znači da će dobiti mogućnost da se pojave u nekom krivičnom postupku kao branioci u slučaju obavezne odbrane, jer, bože moj, predsednik suda ili neki drugi organ u postupku sastavlja neku svoju listu.
Zna se da u nekim slučajevima, pogotovo težih krivičnih dela, postoje favorizovani advokati koji stalno dobijaju te predmete i stalno imaju mogućnost da se pojavljuju u tim slučajevima obavezne odbrane kod tih težih krivičnih dela, a neki drugi advokati nikad.
Takođe, postoji i mogućnost da, bez obzira što ste se prijavili na listu, jednom godišnje, kako mi neke moje kolege javljaju, budete pozvani od suda da se pojavite kao branilac po službenoj dužnosti, iako bude više stotina predmeta koji prođu na taj način, a ko zna ko se sve u tim slučajevima pojavljuje.
Mislim da bi ovde moralo da se kaže, imam jedan takav amandman, da advokatska komora sastavlja taj spisak, a da predsednik suda i ostali po tom spisku pozivaju advokate da se pojave kao branioci u slučajevima obavezne odbrane. Tu bi se smanjila mogućnost zloupotrebe, koja evidentno postoji i to svi znamo, kao i mogućnost da, kad neko bude priveden, da mu se vizit karta nekog advokata i kaže - pozovi njega i on će da te brani, jer ako te on brani sigurno ćeš biti pušten iz pritvora itd. Te stvari postoje i mislim da treba to javno reći i suzbiti.
Što se tiče drugih stvari, važnu novinu u zakoniku predstavlja i zakletva religijskog sadržaja, iako je, pored toga, sadržana i tzv. laička. Ne bih da spekulišem oko toga kako ovaj dualizam zakletvi mogu da zloupotrebe nesavesni ljudi, ukoliko su vernici ili laici. To ostavljam vama na ocenu. Nadam se da to neće da se koristi na taj način.
Kao poklonika modernih tehnologija, izuzetno me je obradovala činjenica da se predviđa jedna novina kod uviđaja i rekonstrukcije, u vidu uvođenja instituta tzv. virtuelne rekonstrukcije događaja, odnosno mogućnosti da se ova radnja sprovede korišćenjem kompjuterskih simulacija.
Što se tiče dokaznih radnji i svedoka-saradnika, ova oblast je regulisana detaljnije i dosta drugačije u odnosu na dosadašnja rešenja, a ujedno su propisani i stroži uslovi za dobijanje svojstva svedoka-saradnika. Takođe je značajna i krupna izmena napravljena u pogledu posledica ispunjenja dužnosti od strane svedoka-saradnika. Naime, on se više ne može automatski osloboditi od krivičnog gonjenja, što je dobro. U ovom novom zakoniku mu se predviđa mogućnost da mu se odmeri kazna, u granicama propisanim zakonikom, pa da mu se na tako odmerenu kaznu izriče kazna umanjena za jednu polovinu.
Međutim, tu dolazimo i do druge mogućnosti koja je predviđena, a to je da sud, na predlog javnog tužioca, svedoka-saradnika proglasi krivim, a oslobodi ga od kazne. To je član 163. stav 3.
Međutim, sporno je samo što postoji tu rečenica da se na ovu presudu ne može uložiti žalba, što ne sme da stoji u zakoniku, po meni, pogotovo ovako značajnom zakoniku.
Amandmanom sam tražio da se ta rečenica briše. Videćemo kakva će biti sudbina tog amandmana. Jasno je da postoji i mogućnost da se u određenim slučajevima uskrati pravo na žalbu, jer postoje drugi načini zaštite prava građanina.
Međutim, ipak u jednom zakoniku o krivičnom postupku mislim da ne bi eksplicitno trebalo da stoji rečenica da žalba na presudu, bilo kakvu, pa i ovu, nije dozvoljena.
Napomenuo bih još i posebno značajnu novinu u istrazi, tj. suštinsku izmenu koju predstavlja to što istragu sada sprovodi javni tužilac, a istražni sudija može da njegov zahtev da sprovede samo pojedine dokazne radnje.
Na ovaj način, to sam već na početku i rekao, moguće je značajno ubrzati krivični postupak i učiniti javnog tužioca mnogo aktivnijim i u određenoj meri rasteretiti krivični sud. G17 plus zaista podržava ovu novinu.
Istražni sudija i dalje postoji kao oblik sudske nadležnosti, ali sa znatno manjim obimom posla u krivičnom postupku i ne bih se složio sa kolegom Krasićem da je on tu samo da bi potpisao rešenje o pritvoru.
Još jedna značajna novina u krivičnom postupku je i sporazum o priznanju krivice. On takođe služi kao ubrzanje krivičnog postupka. Okrivljeni i tužilac mogu da postignu taj sporazum kod krivičnih dela za koje je predviđena kazna zatvora do 10 godina.
Sporazum mora biti u pisanoj formi i podnosi se predsedniku raspravnog veća, najkasnije na prvom ročištu za održavanje glavnog pretresa.
Okrivljeni i tužilac se dogovaraju o visini kazne i svim drugim sankcijama i merama koje će okrivljenom biti izrečene, kao i o troškovima krivičnog postupka i svemu ostalom, jedno je uslov da okrivljeni u potpunosti prizna krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Na kraju bih još napomenuo novine koje predstavljaju odredbe o ubrzanom postupku, jer je u pitanju veoma brza i veoma uprošćena forma krivičnog postupka kod tzv. flagrantnih krivičnih dela i mislim da će vreme pokazati da je ova novina, od svih ovih koje su ovde nabrojane i koje postoje još i više u samom tekstu zakonika, možda i najznačajnija, jer mislim da će ona upravo najviše ubrzati krivični postupak i pokazaće se u budućnosti kao najznačajnija novina.
Sve u svemu, mislim da je postojala potreba za donošenjem novog zakonika i G17 plus ga u suštini smatra dobrim rešenjem.
Vacatio legis je 1. jun 2007. godine, što je takođe opravdano, s obzirom na te nove institute i na novu ulogu javnog tužioca, te mislim da je dovoljno vremena ostavljeno, a to je nešto više od godinu dana svim organima da se pripreme za primenu ovog zakonika.
Što se tiče Predloga zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ukratko samo, podržavamo ovaj zakon, glasaćemo za njega.
Nažalost, postoji izrazita potreba u našem pravosuđu da se ovakav zakon donese i da obuku moraju da pohađaju sva ova lica koja predstavljaju nosioce pravosudnih funkcija.
Obuka jeste obavezna, s tim što je u nekim slučajevima i dobrovoljna ili obrnuto možemo da kažemo. Ono što treba reći, to je da u budućnosti moramo, to sam juče kazao povodom strategije o reformi pravosuđa, moramo da poboljšamo znanje studenata koji završavaju pravne fakultete, i moramo se boriti protiv tzv. privatnih fakulteta, koji nekontrolisano izdaju diplome zvanja diplomiranih pravnika, a ko zna i šta ti studenti tamo uče, i zaista oni ne mogu na taj način i s tim znanjem koje steknu tamo da dobiju naziv diplomiranog pravnika.
Njima ne da je potrebna dodatna obuka, koja je potrebna i studentima koji završe pravni fakultet naših univerziteta, nego je njima potrebno da u pojedinim slučajevima potpuno iz početka uče neke stvari koje uopšte nisu imali kao predmet na tim svojim fakultetima, a imaju potpuno isto pravo za sada da se pojavljuju kao kandidati za nosioce pravosudnih funkcija. To treba restriktivnije regulisati i ne treba omogućiti takvim fakultetima da izdaju ove diplome.
Takođe, da napomenem samo, zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, sasvim opravdano, i naravno da ćemo glasati, jer se pokazalo da je potrebno da se taj zakon dopuni i izmeni, tako da pozivam Narodnu skupštinu da glasa za ova tri zakona, a ministra da pogleda te amandmane koje sam predložio i da vidimo da li može da bude usvojen, mislim da ne ulaze u suštinu zakona, ali popravljaju neka rešenja

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući i gospodine ministre. Pre nego što se vratimo na temu, strategija reforme pravosuđa, podsetio bih kolege pravnike, pošto drugi to ne moraju da znaju, da u još uvek važećem zakonu o Krivičnom postupku, u članu 223, lepo stoji da svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a u stavu 2. u kojim slučajevima neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo određuje Krivični zakon. Tako da je to jasno.
Sad, što se tiče strategije, pre svega treba reći da pravosuđe ne može do kraja da se reformiše sa postojećim ograničenjima ustavnog sistema i stoga mi nemamo primedbu na to što se u strategiji pominju trenutno nepostojeći instituti. Ali, jasno je da donošenje novog ustava predstavlja jedan od najvećih prioriteta naše države i da ovom strategijom to još više dobija na značaju i na aktuelnosti.
Što se tiče trenutnog stanja u pravosuđu, stanje je takvo da je primetna neefikasnost, u jednom delu i korupcija, samo delimična nezavisnost i građani su s pravom nezadovoljni. U pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti, takođe, stoji da je upravo u pravosuđu najlošije stanje i zbog toga G17 plus pozdravlja donošenje strategije reforme pravosuđa.
Pomenuću samo neke glavne smernice za postizanje nezavisnosti.
To je, recimo, nezavisan budžetski organ, transparentnosti, pristup informativnim sistemima, informacijama i sudskih evidencija i podataka, odgovornosti, to su jasni standardi za ocenu uspešnosti vršenja sudske funkcije i rezultata rada i efikasnosti, kao što je, recimo, standardizovan sistem obuke i stručnog usavršavanja zaposlenih.
Što se tiče toga kakve su vizije za novo pravosuđe, napomenuo bih pre svega jednu stvar koja ovde u strategiji nedostaje, a to je da u ključnim načelima za delotvorno pravosuđe nema načela stručnosti. Imamo četiri načela, ali nigde nema načela stručnosti.
Što se tiče izbora sudija, visoki savet sudstva će imati isključivo nadležnost da Narodnoj skupštini predlaže kandidate za prvi izbor na sudijsku funkciju i to izuzetno podržavam zato što predložene kandidate Narodna skupština bira na određeno i vreme od tri godine, a po isteku ovog perioda visoki savet sudstva u zakonski propisanoj proceduri donosi odluku o stalnom imenovanju na sudijsku funkciju. Ovim delimično i to u velikoj meri sprečavamo ono što smo do sada imali, a pogotovo ranije, a to je ta neka politička zavisnost sudija. Ovime se ta zavisnost smanjuje, a kriterijumi za izbor sudija na stalnu funkciju se zaista uvode.
Nakon formiranja nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu kaže se da će uspešno položen završni ispit na ovom institutu, takođe, postati vrlo cenjen kriterijum za izbor na sudijsku funkciju. Nije mi baš najjasnije šta znači vrlo cenjen kriterijum. Dodao bih da nacionalni institut za obuku u pravosuđu treba da se osnuje do 2008. godine i da će se u obuci staviti naglasak na tehnike upravljanja predmetima, da bi se rešavalo pitanje znatnog broja zaostalih predmeta u sudovima Republike itd. Stoji da su zaposleni u sudovima treba da pohađaju ovaj nacionalni institut, međutim, trebalo bi reći da je ovo obaveza, a onaj ko ne poštuje tu obavezu da može i da bude smenjen sa svoje funkcije.
Ono što takođe podržavam to je razdvajanje tužilaštva i istražnog postupka tj. smanjenje uloge istražnog sudije u istražnom postupku, a davanje veće uloge samom tužilaštvu. Ovo je intencija u velikom broju modernih zakonodavstava i mislim da bi i nakon završetka reforme pravosuđa 2011. godine i dalje trebalo na tome insistirati i u nekom tamo dalekom, verovatno od ovog trenutka, periodu potpuno istisnuti istražne sudije iz ovog sistema. To je što se toga tiče, a sada ako dozvolite nešto malo i kritike.
Već sam rekao za ova načela da fali načelo stručnosti. Osim toga, čini mi se da nedostaju zakonski okviri reforme, posebno za predviđenu dinamiku i mehanizme kontrole njene primene i ostvarenje. Strategija ne sadrži kontrolni mehanizam.
Drugo, u definisanju pravosudnog budžeta neophodno je da se odredi da u njega ulaze svi prihodi od sudskih taksi, novčanih kazni i paušala kako bi se pravosuđe motivisalo da efikasnije ubira prihode od naplate ovih taksi.
Osim toga, kaže se da nastavni programi pravnih fakulteta treba da se poboljšaju i da se kriterijumi ocenjivanja pojačaju. Međutim, mislim da je najvažnije sprečiti ono čemu smo svedoci, a to je nagli porast broja novih visokoškolskih ustanova u privatnoj svojini, koji nekontrolisano daju nazive diplomiranih pravnika i što je još gore priznaju diplome i ispite sličnih institucija u okruženju. Stoga mislim da je za zapošljavanje u sudovima potrebno propisati da kandidati imaju diplome samo određenih fakulteta koji imaju određen broj stalnih profesora i drugog osoblja, a uskratiti to onima koji to nemaju. Zaista se to namnožilo i ugrožava, a i u budućnosti može da ugrozi i samu reformu pravosuđa.
Što se tiče besplatne pravne pomoći u strategiji nije zamišljeno da ona makar jednim delom bude poverena advokatskim komorama i advokatima, iako je ovaj projekat već ostvaren u nekim gradovima u Srbiji, kao što su Niš, Šabac i Pančevo. Projekti besplatne pravne pomoći moraju biti realizovani preko advokatskih komora, po mom mišljenju i advokature uopšte. Ovi kriterijumi treba da budu osnov za izradu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovde se to ne vidi da je uopšte u razmatranju.
S obzirom na to da strategija predviđa uspostavljanje visokog saveta sudstva, sa veoma širokim ovlašćenjima, kao najvišeg organa u sistemu upravljanja pravosuđem, nije mi jasno zašto, za razliku od dosadašnjeg rešenja, u savetu nije bilo mesta ni za jednog predstavnika Advokatske komore Srbije. Advokatura je jedina profesija koja po prirodi svog posla redovno prati rad sudova i stoga bi učešće predstavnika Advokatske komore Srbije u savetu samo doprinelo njegovom radu, a dosadašnja praksa u radu Visokog saveta pravosuđa to je pokazala i potvrđuje ovo mišljenje.
Sada Skupština može da izabere jednog od dva člana koji može biti advokat, ali to ne daje dovoljne garancije da će se u savetu čuti i glas advokatske profesije. Inače, ovo rešenje je poznato u mnogim zemljama u tranziciji koje su u okruženju, te zaista nije jasno zašto za Advokatsku komoru Srbije nije bilo mesta u ovom zaista značajnom telu. Mislim da bi to moglo da se ispravi i popravi.
Ali, u načelu, zaista moram da kažem još jednom, kao na početku, da stranka G17 plus podržava što je uopšte došlo do toga da se izradi strategija za reformu pravosuđa, jer je bilo krajnje vreme i nadamo se da će do 2011, ako ne može pre, ova strategija da bude sprovedena.
Uz ove izmene, koje bi možda mogle u periodu koji je pred nama da se izvrše, to bi bilo još bolje.

Čisto da razjasnimo neke stvari koje se stalno podmeću nama, a istina je potpuno drugačija. Da se podsetimo 2001. godine, da se podsetimo odluke Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine, koji je predložio gospođu Jelisavetu Vasilić za predsednika Višeg trgovinskog suda, jednoglasno su se dogovorili.
Međutim, onda je gospodin Čeda Jovanović dogovorio sa SRS i prvi put posle 5. oktobra SRS je glasala za jedan takav predlog da bude Goran Kajević predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i SRS je, zajedno sa lobistima Čede Jovanovića u DOS-u, izglasala Gorana Kljajevića za predsednika Trgovinskog suda.
Nemojte nama da pričate. Mi smo još onda bili protiv njega, kada smo došli u ovaj parlament odmah smo rekli da on treba da se smeni.
Pre mesec-dva dana Mlađan Dinkić je govorio o tome da treba da se raščisti stanje u Trgovinskom sudu i vi nama pričate da smo mi za Gorana Kljajevića. Vi ste ga izabrali, dragi radikali, i nemojte da lažete.

Samo jedno razjašnjenje ovim poslanicima opšte namene koji se u sve razumeju: potpredsednik Vlade je dužan da potpiše sve odluke Vlade, makar i ne glasao za njih ili bio uzdržan itd.
U odsustvu predsednika Vlade on je jedini koji može da potpiše - potpredsednik Vlade, tako da nemojte ovde da dajete lažne informacije i da stvarate neku lošu sliku, kada to nije tačno. Ako već hoćete da pričate, onda samo istinu.

Nevoljno se priključujem ovoj raspravi koja se odvija po Poslovniku, mada niko ne spominje nijedan član Poslovnika. Da kažem, član 104. Poslovnika.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde si ti bio?)
Ja znam gde sam, ali ne znam gde ste vi bili. Nemojte me prekidati gospođo Radeta.
Želim da kažem jednu stvar, da vidimo šta je bilo tog dana kada se ovo desilo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde si ti bio?)
U Livnu nisam bio. U Beogradu sam bio, 5. oktobra, ako to mislite.
Dakle, onog dana kada se to desilo, o čemu se sada raspravlja, gospodin Mirčić je govorio pre gospodina Dinkića i tada je pomenuo mnoge neprikladne reči, rekao je da je ministar finansija razbojnik, razvratnik i lažov, a gospođa koja se sada ubi da me prekine, a ne može, rekla je da je primitivac, kriminalac i lopuža.
Nakon svega toga, mi se ovde nismo uvredili, jer navikli smo za dve godine da od vas slušamo svašta. Ministar finansija se možda uvredio i odgovorio onako kako vam je odgovorio. Zašto ste se prepoznali to je vaš problem. Ako je rekao da ne želi da polemiše sa barabama, ne znam zašto ste se prepoznali.
Druga stvar koju bih da pomenem ovde jeste da zaista posle dve godine u ovom parlamentu, govoreći i raspravljajući sa vama, slušajući šta sve govorite ovde i kakve reči i izraze koristite i koliko vređate; nije tačno da vređate samo ministre, vređate i poslanike; da ne spominjemo šta ste sve rekli za ove dve godine, malo smo oguglali na te vaše uvrede, ali pozivam vas da sa tim nastavite.
Zašto? Zato što ćete pokazati građanima Srbije, ako već ne znaju, ko ste i kakvi ste u stvari, jer to je vaš politički marketing.
Ne govorite ovo badava. To govorite, jer smatrate da je to vaš najbolji politički marketing, da tako što ćete spominjati takve reči i takvu nekulturu ispoljavati ovde, koristiti govornicu za najstrašniji govor mržnje, zlobe, jeftinog humora, optuživanje svih i svakoga za nešto, sem naravno, sebe i svojih pomagača.
To je vaš sistem rada ovde i tako pokazujete građanima Srbije da zaista mislite da su i oni takvi, pa će da kažu – baš ovi radikali lepo pričaju, mi smo ovakvi kao i oni i za njih ćemo da glasamo.
Vi ste zaista poslednji koji ovde mogu da nas uvrede, ali zato vređate građane Srbije, pokazujete im da mislite da javno pokazanom nekulturom podilazite njima zato što mislite da su i oni nekulturni. Građani Srbije nisu nekulturni, građani Srbije će prepoznati o kome se ovde zapravo radi.
Nemojte da pretite sa ove govornice da ćete ovo, da ćete ono. Kažete da smete ovde da kažete sve što čujete na ulici, šta se priča o nama i o našim ministrima. Gospođa Pop-Lazić je rekla da može ovde da kaže sve što čuje na ulici.
Nemojte da počnemo i mi da pričamo sve što čujemo na ulici o vama. Nemojte da pričamo, ne samo da čujemo na ulici, nego da vidimo ko se od poslanika sve poziva na imunitet radi kakvih krivičnih dela, pa da vidimo koliko je vaših poslanika u tome, a koliko naših. Nemojte da pričamo o svemu i nemojte da pretimo, nego ako imate da kažete nešto – recite. Vidim da ste sve rekli, možda će još neko izaći da se predstavi.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ti si toliko pametan da posle tebe neće niko ništa reći.)
Drago mi je što mislite da sam takav, ne mislim da ste vi takvi.
Zaista pokušajte da shvatite građane Srbije kao ljude koji imaju malo više kulture nego što vi ispoljavate i pokušajte da osvojite biračko telo na neki malo kulturniji i pristojniji način, a ovako, nadam se i siguran sam, da vam neće uspeti.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Gospodine predsedavajući, to ko je sa ovakvim rečnikom za ulicu, a ko za parlament, građani najbolje znaju i odlučiće, ali vaša je obaveza da izreknete opomene govornicima i kolegama koje se ovakvim rečnikom služe. To je pod jedan. Dva, jeste, mi smo iz nevladine organizacije prešli u političku stranku, a primedbe na to najmanje imaju pravo da nam daju oni koji su iz DB-a prešli u političku stranku, tako da vas molim da imate to u vidu kada se sledeći put obraćate preko ove govornice. Predsedavajući, pošto pretpostavljam da će tokom dana još biti ovakvih stvari za ulicu, da izreknete opomene, da se ponašate prema Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, tražim od vas i od bilo koga ko predsedava ovom skupštinom da se vodi računa o tome da oni koji se pozivaju na povredu Poslovnika ne smeju sami da krše taj poslovnik. Nemaju prava da se pozivaju na povredu Poslovnika, a u tom pozivanju da isti taj poslovnik tako grubo narušavaju.
Osim toga, oni koji pričaju o kompleksima prvo moraju sebe da pogledaju u ogledalo, pa ako su oni već iskompleksirani ne smeju da pričaju o kompleksima drugih. Neka malo povedu računa o tome.

Zahvaljujem, predsedniče. Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine. Čuli smo od narodnog poslanika SRS, koja se inače raspada na svim šavovima, kada su izgubili još jednog poslanika. O situaciji na lokalnom nivou, o situaciji po lokalnim odborima i bežanju njihovih odbornika na sve strane, da ne govorimo.
Čujemo raznorazna mišljenja kojima nije mesto za govornicom Narodne skupštine, slušamo o tome šta oni misle kakav je i ko je ministar finansija, da li je ovakav ili onakav, pa nije ni čudo što kažete, za sve nas ministar finansija je stručan, a za vas je kriminalac.
Za vas je Vojislav Šešelj srpski junak, a za ceo svet je optužen i u pritvoru u Haškom tribunalu optužen za najgora i najveća krivična dela, tako da nije čudo što je vaše mišljenje takvo kakvo je.
Apelovao bih na sve poslanike u ovoj sali da, kada izađu za ovu govornicu, pričaju o temi koja je na dnevnom redu, ne vređaju ni poslanike, ni ostala lica i političare u ovoj zemlji, već kažu, ako imaju šta da kažu, nešto o zakonu i o amandmanima ili već šta je na dnevnom redu, a da ne pričaju svoja raznorazna mišljenja, o kojima imaju potpuno drugačiji stav od celog sveta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi pet zakona. Pokušati ću da kažem nekoliko reči o onom zakonu za koji mislim da je najbitniji, to je Predlog zakona o prekršajima, a sa tim u vezi je Predlog izmena i dopuna Zakona o sudijama i o sudovima.  
Najvažnija novina ovog zakona je da u prekršajnim postupcima ubuduće moraju da sude sudije. Samim tim su promenjena ova dva zakona o sudijama i o sudovima, i o uređenju sudova, jer se uvode prekršajni sudovi. Oni koji budu u ovim stvarima odlučivali, ubuduće će morati da budu sudije, a ne kao do sada, takozvane, sudije za prekršaje. To su bila lica koja nisu čak morala da imaju položen pravosudni ispit, a odlučivali su o takvim stvarima, kao što je i lišavanje slobode pojedinca.
Ovaj zakon je rezultat jednog ozbiljnog rada na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, a i našeg unutrašnjeg zakonodavstva.
Mnogi instituti Predloga zakona o prekršajima uzeti su iz krivičnog prava i to sa razlogom. Osim ove novine, koja je sama po sebi dovoljna da ovaj zakon bude reformski i da bude izglasan u ovoj skupštini, a to je novina o kojoj sam govorio, ubuduće će prekršajni sudovi da sude u ovim stvarima i sudije, najbitnije su neke druge novine, koje su, takođe, značajne.
Pokušaću, ukratko, o nekima od njih da kažem po koju reč. To su, recimo, kazne za prekršaje, gde su osim postojećih uvedene i neke nove, a to su kazneni poeni za saobraćajne prekršaje i rad u javnom interesu. Dosta je poslanika o tome govorilo.
S obzirom na to koliko se danas u Srbiji dešavaju saobraćajni prekršaji i saobraćajne nesreće, izuzetno je bitno što su uvedeni ovi kazneni poeni, jer se to pokazalo vrlo delotvorno u zemljama u kojima tako nešto godinama postoji. Takođe je bitno, kao što je kolega Išpanović istakao, da se kazneni poeni kumuliraju tokom dve godine i da ih može biti najviše 18, nakon toga ide oduzimanje, tj. poništavanje vozačke dozvole.
Problem koji ostaje ovde je problem primene tog novog instituta na ulici. Znači, problem primene i problem reakcije saobraćajne policije na razne saobraćajne prekršaje koji se dešavaju. Nadam se da nećemo biti u prilici kao vozači da vidimo da mnogi prolaze pored policije, a ne zaustavljaju ih, jer imaju skupa kola i neke tablice sa malim brojevima, a neki drugi budu zaustavljeni iz istih razloga, jer nisu takvog statusa i u takvoj situaciji.
Osim ovoga, kao i rada u javnom interesu, što sam već napomenuo, koji je izuzetno značajan, trebalo bi navesti da se kazna zatvora može izreći samo kao glavna kazna, a da se novčana, kazna rada u javnom interesu i kazneni poeni, uz poništenje vozačke dozvole mogu izreći i kao glavna i kao sporedna kazna, što je, takođe, vrlo značajno.
Kazna zatvora može biti najduže u trajanju od 30 dana, a u izuzetnim slučajevima 60 dana.
Što se tiče novčanih kazni koje su dosta spominjane ovde, naravno da to nije namera zakonodavca i Vlade Srbije da tim novčanim kaznama popunjava državni budžet, koji, napomenuo bih, nije u deficitu danas, nego u suficitu, jer se nikada ne može predvideti koliko će lica činiti prekršaje, i pravnih i fizičkih lica, i na koji način će se oni odraziti na taj budžet. Ovde je osnovna stvar prevencija. Visoke novčane kazne će služiti tome da takvih prekršaja bude što manje. Takva je praksa i u svetu.
Što se tiče drugih stvari u ovom predlogu zakona i drugih rešenja, napomenuo bih uvođenje dve nove vrste zaštitnih mera: zabrana pristupa oštećenom, objektu ili mestu izvršenja prekršaja i javnog objavljivanja presude, što je vrlo bitno i vrlo značajno. Nadam se da će takođe dovesti do smanjenja broja prekršaja. Samo načelno govorim o tome, jer, za više, ovoga puta nemamo vremena.
Što se tiče maloletnika i njihove odgovornosti i kažnjavanja, takođe ću reći o nekim novinama, a to je da se osim postojećih vrsta vaspitnih mera – ukori i mere pojačanog nadzora, uvodi i nova vaspitna mera, a to su posebne obaveze koje imaju kako maloletnici, tako i roditelji. Propisuje se, ukoliko sud oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnike i njihovo ponašanje, maloletniku može odrediti jednu ili više posebnih obaveza. Detaljnije o tome govori i Predlog zakona.
Još nekoliko stvari.
Prekršajni sudovi nisu više kao što su do sada bili nadležni organi uprave, kao što sam rekao, već sudovi. Uvode se dve vrste prekršajnih sudova: prvostepeni sud – u tom slučaju sudi sudija pojedinac i viši prekršajni sud – koji sudi u veću sastavljenom od troje sudija.
Vanredni pravni lekovi, to je ono što je poslednje u svakom zakonu, to je glava 33. Propisuju se već postojeći vanredni pravni lekovi, a imamo i nove. To su, kod zaštitne mere oduzimanje predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje i kod odluke o poništenju vozačke dozvole na osnovu člana 34. Predloga zakona. Takođe, imamo i one osnovne, zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka i za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti, što je bilo i do sada.
Ovim bih završio svoje izlaganje, uz konstataciju da će stranka G17 plus podržati paket ovih zakona. Još jednom kažem, makar ova jedna novina, a ima ih više, o nekima sam ovde govorio, a to je novina da će u prekršajnom postupku suditi posebni sudovi i sudije koje će morati da imaju, ponavljam, pravosudni ispit, što je izuzetno bitno, jer to nije bilo potrebno, a sada će morati da bude potrebno. Samim tim se nivo stručnosti i znanja sudija podiže na jedan viši nivo, jer će se tu odlučivati i o zatvorskim kaznama, lišavanju slobode.
Znači, samo ta jedna novina je već dovoljna da se ovaj zakon podrži, ali ovaj zakon ima mnogo toga novog, o čemu sam govorio. S toga će stranka G17 plus da podržati, kao i ostale zakone koji su prateći, takođe i zakone, o kojima ovom prilikom nisam govorio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po postojećem Zakonu o državnoj upravi ministarstva su organi preokupirani operativnim poslovima, a posebne organizacije mogu, po važećem Zakonu, da vrše upravne poslove, pa se u funkcionalnom smislu ne razlikuju preterano mnogo od ministarstava, što može da izazove i izaziva razne konfuzije. Sada će se to ovim predlogom zakona o državnoj upravi promeniti i omogućiće se efikasniji rad svim ovim telima.
Naime, vršenje upravne delatnosti ne treba isključivo da služi vršenju državne vlasti, kao što je do sada bilo, već podrazumeva javne usluge i treba da doprinosi opštem razvoju društva, a takođe i da ostvaruje svoju socijalnu funkciju. To se ovim predlogom zakona o državnoj upravi omogućava. Rukovodioci državne uprave više neće imati status i biti funkcioneri, već profesionalni i stručni vršioci državnih funkcija i državni službenici.
Ovo stoga što se ovim zakonom naravno i dalje, a to određuje član 7. – kao načelo rada državne uprave afirmiše načelo zakonitosti, ali se uvodi i načelo postupanja po pravilima struke, nepristrasnog i politički neutralnog, što se vidi iz člana 8.
Takođe je bitna odredba člana 14. u stavu 3. gde se izričito kaže da, za preduzimanje radnji kojima se poseže u lične slobode, bezbednost i fizički integritet lica državni organ mora imati izričiti osnov u zakonu.
To je veliki napredak i već iz toga se jasno vidi da se novim zakonom o državnoj upravi vrši depolitizacija državne uprave, stvaranje profesionalne i odgovorne državne uprave u kojoj će vršioci ovih dužnosti bez bremena dnevno–političkih dešavanja i svoje lične eventualne zavisnosti od istih vršiti poslove državne vlasti od njenog najvišeg do najnižeg nivoa.
Ono što je najvažnije, stvaraju se uslovi za racionalizaciju državno-upravnog aparata. Prethodne vlade su na svim nivoima stalno povećavale broj zaposlenih u državnoj upravi, a najeklatantniji primer, možemo da se setimo samo koliko je prethodna Vlada imala potpredsednika. Ova vlada to nije učinila, već čini i činiće upravo suprotno, racionalizaciju državne uprave, jer se ona finansira novcem svih građana ove zemlje. Jedini kriterijum u ovom postupku biće profesionalnost i stručnost u radu.
Ovaj zakon daje osnovna načela o radu državne uprave, a Predlogom zakona o državnim službenicima ova načela se konkretizuju. Napomenuo bih, ovom prilikom, samo nekoliko najbitnijih novina.
Članom 31. radna mesta službenika dele se na položaje i na izvršilačka radna mesta. Kod položaja, napomenuo bih položaj pomoćnika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa u sastavu ministarstva ili njegovog pomoćnika, direktora posebnih organizacija, njihovog zamenika, direktora službi Vlade, itd. Izvršilačka radna mesta jesu sva koja nisu položaj. Razvrstavaju se po zvanjima u zavisnosti od složenosti poslova, potrebnih znanja itd.
Napomenuo bih ocenjivanje i napredovanje državnih službenika u službi, jer i tu ima dosta novina. Čini mi se da je najbitnije, da bi državni službenik napredovao, mora dva puta uzastopce da dobije ocenu – naročito se ističe, ili čak četiri puta ocenu – ističe se, i to samo u slučaju da bi napredovao, ako ispunjava taj kriterijum da postoji slobodno radno mesto i da on ispunjava uslove za rad.
U vezi sa tim, bitno je da se osniva visoki službenički savet koji propisuje kakva se sve stručna osposobljenost, znanje i veština ocenjuju u izbornom postupku. Ima devet članova saveta i on je nezavisan u svom radu. Članom 141. predviđene su žalbene komisije koje treba da odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa. Ovde treba da se napomene, s obzirom na to da je ovo značajan napredak, sama činjenica da će se ubuduće državnim službenikom postajati isključivo putem konkursa – internog i javnog konkursa.
Kada bismo sumirali sve ovo, može se reći da oba ova zakona jasno uobličavaju i uređuju rad državne uprave i predstavljaju veliki napredak u profesionalizaciji državnog aparata i zbog toga će G17 plus za njih glasati.
Na kraju, želeo bih da skrenem pažnju predlagaču ovih zakona na amandman kolege Marka Krstina na član 85. stav 3. Zakona o državnoj upravi. Naime, da se razmisli da li je zaista za vođenje upravnog postupka i donošenje rešenja o upravnom postupku dovoljno da državni službenik ima najmanje, tako se kaže, višu školsku spremu.
Podsetimo da se u raznim slučajevima može raditi o veoma komplikovanim postupcima i odlukama koje zadiru u pravo svojine fizičkih i pravnih lica i da se podsetimo da u sudu o tome odlučuju visokokvalifikovana lica, a ovim rešenjem smo daleko od toga, iako smo u 21. veku.
Na kraju, da zaključim, kritičari ovih zakonskih predloga, a ima ih, treba, pre nego što počnu da kritikuju, da razmisle, zašto, kada imaju tako sjajne ideje, nisu iste pretočili u zakonski predlog dok su imali, u prethodnim sazivima, većinu, izglasali te zakone i počeli sa reorganizacijom, sistematizacijom, profesionalizacijom i racionalizacijom državne uprave? Ova vlada o tome ne priča, ova vlada to radi. Zbog toga, još jednom da napomenem, G17 plus će glasati za ova dva predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Vidim da se ovde razvija jedna diskusija u tom pravcu da čini mi se da vam najviše smeta i najviše vas boli što je omiljena tema juče ministru Dinkiću bio suficit u budžetu. Jasno mi je što vas to boli i što vam smeta, jer vama je omiljena tema, dok ste bili na vlasti, bio rat.
Takođe, rekli ste da vam se inflacija čini prevelikom i da će možda biti čak 20% na godišnjem nivou. Naravno, neće da bude toliko, ali podsetimo se, kada ste vi bili pri vlasti i omiljeni u vlasti ili omiljeni opozicionari itd. inflacija je bila 20%, ali ne godišnje, nego dnevno.
Zatim, moramo da priznamo da se u Srbiji danas ne živi najbolje. Živi se teško, ali tu postoje dve istine koje treba reći, da ne slušamo neistine koje vi pričate.
Prvo, danas se živi teže nego što će se živeti sutra, a drugo, u Srbiji se ne živi teško zbog toga što su nam uvedene ničim izazvane i ničim zaslužene sankcije ili što ratujemo sa 19 zemalja NATO-a, ili zato što ratujemo sa bivšim republikama SFRJ, ili zato što imamo najveću inflaciju od kada su Feničani novac izmislili. Ne živi se danas u Srbiji teško zbog toga, nego se živi teško zato što moramo da ispravljamo sve te stvari koje ste poslednjih 15 godina radili.
Zato se živi teško, ali živeće se sve bolje i bolje, samo vi nemojte da se previše mešate u finansije, da ne bismo danas čuli ponovo ono što smo čuli prošle nedelje, a to je da je porez oblik državnog reketa, što reče jadan vaš poslanik.

Ne, da se odbije.

Poštovani predsedniče, potpuno sam saglasan sa prethodnikom da kvalitet zakona ne zavisi od broja podignutih ruku, već zavisi od toga šta u njemu piše i baš zbog toga je ovaj zakon dobar. Za njega još ruke nisu dignute.
Takođe, analogno tome, kvalitet amandmana koje ovde slušamo ne zavisi od toga što će poslanička grupa koja ih je podnela da potroši svih maksimalnih 15 minuta za svaki amandman i da priča koješta, nego od toga šta u njemu piše. Da podsetimo, u svakom amandmanu piše – briše se. Predlažem da se ovaj amandman, kao i svi ostali, odbije, zato što je nekvalitetan, gospodine, kao i ovaj sledeći što će da dođe i onaj posle njega.
Ja vas još jednom, kao i pre neki dan, molim zaista da pokušate da smognete snage da više ne izlazite i da pričate nešto potpuno deseto od onoga što u amandmanu piše. Obrazlažite zbog čega mislite da treba da se svaki član svakog zakona briše, ako možete da obrazložite, a pošto ne možete, predlažem vam da uradite ono što ste već naumili, kada dođe dan za glasanje lepo glasate protiv zakona i to je to.

Dame i gospodo narodni poslanici, za član 8. ovog zakona, kojim se, kao i samim zakonom, obustavlja bezakonje u ovoj oblasti, dato je nekoliko rešenja. Predlagač i svi poslanici koji su, poštujući građane koji su ih birali, nastojali da nađu najbolje rešenje dva i po meseca su se oko toga trudili i složili su se oko teksta zakona i oko svih amandmana.
Pred nama je predlog da se član 8. briše, kao što su do sada bili predlozi da se svi prethodni članovi brišu i ovi ostali koji su pred nama, a rezultat tog napora je u stvari rezultat lenjosti i pokušaj da u ovoj oblasti i dalje ostane bezakonje. Ujedno, ovi amandmani koji su pred nama već danima, da se svi članovi svih zakona brišu, znače i nepoštovanje ovog parlamenta.
Pozivam sve članove parlamenta, sve poslanike koji su protiv bezakonja i nerada na račun para građana, da u danu za glasanje sa gnušanjem odbace ovako besmislene amandmane. Ujedno podsećam građane da je za poslednjih 50 godina prvi put budžet Republike Srbije u suficitu i da nema štampanja para.
Toliko o tome, toliko o neradu u Ministarstvu finansija, toliko o lošem radu ministra finansija. Molim vas, dovedite se pameti malo, zaustavite ove besmislene tirade na besmislene amandmane; ako je i od vas, mnogo je.