Poprilično je teško za ova dva minuta, koja ste širokogrudo, demokratski, dodelili opoziciji, obrazložiti amandman, a pogotovo skrenuti pažnju na suštinu predloga određenog člana, kao i celog ovog zakona.
Još jedanput se vraćam na član 19, da pitam gospođu Kalanović – da li, gospođo ministre, možete da se zakunete ovde, pred Narodnom skupštinom, da ćete za popunjavanje, recimo, Nacionalnog saveta za regionalni razvoj raspisati neki konkurs, ili će tu biti, kao i u svim vašim agencijama, smešteni partijski ljudi, ili ćete možda da presipate iz šupljeg u prazno, pa neke, koji će dobiti otkaz u Ministarstvu, prebaciti u ovaj nacionalni savet?
Šta će ovaj nacionalni savet, odnosno Nacionalna agencija, već smo do toga došli, koje će poslove, između ostalog, obavljati? Obavljaće poslove međunarodne i međunacionalne saradnje iz svoje nadležnosti.
Ovo je veoma problematično – ko može dati i koja je to nadležnost Nacionalne agencije da obavlja poslove međunarodne i međuregionalne saradnje? Zašto nam služi Ministarstvo inostranih poslova? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – međuregionalna saradnja. Evo, ovo je još jedan od dokaza da smo u pravu od početka rasprave o Predlogu ovog zakona, da ovde nije namera ono što vi predstavljate, već, upravo, opasna namera rasparčavanja Srbije i preduslov za to i za neku eventualnu promenu Ustava, mada je potpuno nelogično da neko donosi nekakav zakon koji bi bio preduslov za promenu Ustava, ali vi i Boris Tadić očigledno imate tu nameru.

Gospođo Kalanović, vi očigledno pratite brzi hod trenutno predsedavajućeg Parlamenta, da bismo što pre pretrčali preko ovih amandmana.
Neću da tvrdim da li slušate ili ne slušate narodne poslanike, ali zaista je neverovatno da čujete ovoliko primedaba na ovaj zakon i da nemate šta da kažete, da ne želite da ubedite narodne poslanike da ste možda vi, kao Vlada, u pravu, ili da, eventualno, kažete da je neko od narodnih poslanika u pravu.
Članom 33. regulisano je šta sve obavljaju regionalni razvojni saveti. Tačkom 3) se kaže da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona, za koji je osnovan, koji se finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Ovo su sredstva kojima vi upravljate. Ministar Dinkić je, kada je u načelnoj raspravi govorio o ovom zakonu, rekao da ovaj savet utvrđuje prioritete gradnje, umesto ministarstva. Nije bio precizan, kojeg ministarstva, da li ministarstva kojim rukovodi gospodin Mrkonjić ili ministarstva na čijem ste vi čelu, u svakom slučaju, to što je on rekao nije u skladu s onim što je predviđeno u članu 33. Kako god da je, ostaje nejasno – šta će nama ministarstva ako vi u svakom zakonu deo svoje nadležnosti prebacite na neka radna tela?
Kada biste radili onako kako se očekuje od vas, onda bi sve ovo mogla da rade neka radna tela, ali u okviru ministarstva, a ne neki potpuno novi ljudi.

Gospodine Novakoviću, vi ste, i svi to znamo, korektan čovek i verovatno vam je poprilično neprijatno što ste dobili zadatak da nijednom narodnom poslaniku ne dozvolite da završi rečenicu istekom dva minuta, pa makar to trajalo i jedan sekund, kao malopre, u slučaju gospodina Buhe, ali, dobro, popravljate se, popravljate se, približavate se gospođi Čomić i gospođi Đukić-Dejanović.
Član 33. govori o regionalnom razvojnom savetu i govori šta taj regionalni savet obavlja, a član 35. kaže šta obavlja regionalna agencija. U tački 5. člana 33, gde sam, takođe, predložila brisanje kroz malopređašnji amandman, kažete da taj regionalni razvojni savet formira radne grupe na nivou regiona za određena pitanja od značaja za region.
Dakle, neverovatno je koliko će tu biti angažovano ljudi o državnom trošku, odnosno koji će biti plaćeni iz budžeta i iz džepova građana Srbije. Bilo bi lepo da ste ovoliko radnih mesta obezbedili negde u proizvodnji. Verujte, građani Srbije bi vam bili zahvalni, a mi bismo vam odali priznanje za takav trud, odnosno za takav uspeh.
Vi ovde samo nepotrebno gomilate administraciju, pa onda u ovom članu 35. tački opet 5. kažete da regionalna agencija priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava, razvoja infrastrukture, i razvoja institucija...

Kao što ste meni sada dozvolili? Hvala. Dve reči su mi ostale da izgovorim do kraja. Hvala, Nikola.

Ne završih u prethodnom javljanju rečenicu vezanu za poslove koje obavlja regionalna agencija iz člana 35. tačka 5, gde stoji da regionalna agencija priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, razvoja infrastrukture i razvoja institucija i organizacija u svom regionu.
Kada bismo čak i bili za ovaj zakon, a nismo, jer mislimo da je veoma opasan za uništavanje, korak po korak, države Srbije, onda bi ovde jedino bilo logično da, eventualno, ostane da se regionalna agencija bavi poslovima razvoja infrastrukture, naravno, u koordinaciji s ministarstvima.
Regionalna agencija, kako ovde stoji, priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanje za potrebe razvoja privrednih društva i preduzetništva.
Gospođo ministre, ko će ovo da vam dozvoli? Zar su privrednim društvima i preduzetnicima potrebne neke asocijacije koje ćete vi pri Ministarstvu da formirate, ili oni sami znaju da upravljaju svojim dobrima i da raspolažu onim što zarađuju? Ili, kažete da će da vrše poslove razvoja institucija i organizacija u svom regionu. Upravo ovo je ono što govorimo već dva dana vezano za ovaj zakon. Ako će ta regionalna agencija da vodi računa o institucijama i organizacijama u svom regionu, odnosno da procenjuje koje institucije i organizacije treba da postoje, koje treba da se razvijaju, koje treba da se uništavaju, to upravo govori u prilog našoj tvrdnji da je ovo veoma loš i poguban zakon za državu Srbiju i za građane Srbije …

Najpre dve rečenice vezane za ovaj prethodni amandman na član 38, koji govori šta su sredstva za rad i realizaciju razvojnih projekata i obavljanje poslova oblasne asocijacije, odnosno kako se obezbeđuju.
Tu stoji da su to prihodi koje je ostvario obavljanjem poslova, budžet jedinica lokalne samouprave sa teritorije oblasti za koju je osnovan, donacije, sponzorstva, razvojne pomoći domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, pa onda kažete – i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Ne vidim koji bi to drugi izvor mogao da bude, s obzirom na to da su svi mogući zakonski izvori već navedeni u ove tri tačke. To povezujem s onim prethodnim amandmanom, o kojem sam govorila, na član 35, gde regionalna agencija priprema i sprovodi programe stručnog osposobljavanja za potrebe privrednih društava i preduzetništva. Postavlja se logično pitanje, da nemate, kroz ovaj zakon, nameru da reketirate preduzetništva i privredna društva?
Sličan je i amandman na član 39, gde sam predložila brisanje tačke 4, gde se govori o tome koje poslove obavlja oblasna agencija. Potpuno identično u tački 4, kao što je i u članu 35, gde je predviđeno šta radi regionalna agencija.
Neverovatno je da vi kao da govorite o potpuno dve različite stvari, koje se nigde ne nalaze, bar ne na istoj teritoriji. Zar nije očigledno da će doći do sukoba, do preplitanja nadležnosti, jer dve organizacije imaju istu nadležnost na istoj teritoriji, opet, očigledno, samo radi nagomilavanja administracije i radi zapošljavanja još ko zna koliko ljudi na teret građana Srbije i budžeta Republike Srbije?

Najpre, radi javnosti, podsetila bih još jedanput da mi srpski radikali tvrdimo da je ceo ovaj zakon o regionalnom razvoju, odnosno njegov predlog, suprotan Ustavu, i to članu 8. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji garantuje da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Pre nekoliko dana, predsednik države je, komentarišući ovaj predlog zakona, oko kojeg se, priznali vi to ili ne, digla poprilična prašina i strah među građanima Srbije i u javnosti, rekao da ovaj zakon ne znači podelu države, već podelu bogatstva. Kada je ministar Dinkić ovde predstavljao, u ime Vlade Republike Srbije, ovaj zakon, između ostalog je tvrdio da ovaj zakon predstavlja decentralizaciju, jedan od vidova decentralizacije, pa se govorilo o debeogradizaciji itd.
Ali, gospođo Kalanović, član 40, u svom poslednjem, 4. stavu, vas demantuje. Čak i kada biste umeli da odgovorite na pitanja koja je malopre postavio gospodin Buha, ne znam kako biste obrazložili ovaj 4. stav, za koji sam predložila da se briše, koji kaže da bliže uslove i kriterijume za vrednovanje iz stava 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja.
U stavu 3. se kaže da Nacionalna agencija i regionalna agencija jednom godišnje vrše vrednovanje rada oblasnih asocijacija. Ako istinski mislite da se ovaj zakon donosi samo zbog podele bogatstva, kako reče Tadić, ili decentralizacije, kako tvrdi Dinkić, zašto će Ministarstvo da se meša u vrednovanje rada oblasnih agencija?

Malopre nisam uspela da završim ovo vezano za tzv. decentralizaciju koja to nije, direktnim mešanjem ministra, odnosno Ministarstva u oblast asocijacije. Sada imamo nešto slično u članu 41, kada je u pitanju pravo na akreditaciju.
U stavu 1. je Vlada predložila, odnosno obrazložila ko ima pravo na akreditaciju: privredno društvo, tu je 50% vlasništvo kapitala jedinice lokalne samouprave, ali onda opet imamo u 2. stavu, predložili smo brisanje tog stava, da bliže uslove, kriterijume i način akreditacije i prestanak akreditacije pre isteka vremena na koji je data propisuje Vlada, na predlog ministarstva.
Najpre ste u stavu 1. opisali ko ima pravo na akreditaciju i sad opet ostavljate Vladi da na predlog ministarstva, ne zna se kojeg, utvrđuje bliže uslove, kriterijume i način akreditacije.
Interesantan je i stav 3, gde se predvideli da se postupak akreditacije vrši u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Ovaj stav vam je apsolutno nepotreban i ovo je pravno prenormiranje, pravnici bi rekli. Naravno, ne može ništa u ovoj oblasti da se uradi ako nije u skladu s opštim upravnim postupkom, u smislu donošenja rešenja i postupka za donošenje rešenja, ali kakve veze upravni postupak može da ima sa uslovima, kriterijumima i načinom akreditacije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ovo ili nije dobar prevod, ili nije pogledao nijedan pravnik u okviru Vlade.

Predložila sam da se stav 3. člana 42. briše. On, takođe, govori o akreditaciji i predviđa da obnovu akreditacije vrši regionalna agencija. Prethodno kaže da prvu akreditaciju vrši Nacionalna agencija, pa koliko traje prva, pa koliko ostale akreditacije, i sad se postavlja ono pitanje koje sam već postavila kada sam govorila o amandmanu na stav 3. člana 41 – gde je sad ministar? Ako je trebalo da bude u članu 41, onda bi trebalo da bude i u članu 42. Ako ga nema u članu 42, onda smo bili u pravu kad smo predložili da ne treba da bude ni u članu 41.
Vi ste, pogledala sam u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman, dali od slova do slova isto obrazloženje i za amandman na član 41. i za amandman na član 42, a ova dva amandmana se, u suštini, razlikuju, bez obzira na to što govore o akreditaciji, jer je smisao i cilj amandmana na član 41. suprotan u odnosu na član 42. To govori samo o tome koliko je Vlada neozbiljno pristupila izradi ovog predloga zakona, koliko je bila neozbiljna i u odlučivanju o amandmanima narodnih poslanika, bez obzira na to što su amandmani SRS-a takve sadržine da, zapravo, predlažemo brisanje celog teksta zakona, zato što smatramo da ovako opasan zakon ne sme da postoji u pravnom sistemu Republike Srbije.

Član 43. govori da se u Nacionalnoj agenciji vodi jedinstven registar akreditovanih oblasnih asocijacija, da je uvid u taj registar javan i, ono što je prisutno, a što je suprotno Ustavu Republike Srbije po još jednom osnovu, osim ovog osnova iz člana 8. stav 1, kažete da sadržinu i izgled registra iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja.
Gotovo u svakom zakonu se dešavaju ovakvi propusti i mi smo svaki put pokušavali da ubedimo ministra, predstavnika Vlade koji predstavlja ovde neki od zakona, da je državni organ ministarstvo, kao sastavni deo Vlade, a da je ministar samo starešina državnog organa i da ministar ne može imati ovakve ingerencije.
Uopšte neću da govorim o konkretnom ministru, da li imam ili nemam poverenja u ovog ministra, naravno da nemam, kao što nemam ni u celu Vladu.
Ne radi se o tome koji je ministar u pitanju personalno, već se radi o tome da ministar, u skladu s Ustavom Republike Srbije, ne može imati ovakve ingerencije.
Neverovatno je da, evo, godinama pričamo o tome, a ne uspevamo da ubedimo ni ministre, ni ovaj vaš sekretarijat za zakonodavstvo, da jednom zaista obrate pažnju na ono na šta im skrećemo pažnju. Jedino je jedan ministar, prošli put kada je bio ovde, prihvatio jedan amandman u toku same rasprave, interesantno, samo taj jedan, a sve ostale, s istom sadržinom, nije prihvatio; verovatno je imao neku intervenciju da takvi amandmani ne mogu da se prihvate. Zaista ne razumem, kao pravnik, pre svega, zbog čega.

Član 44. govori o merama za podsticanje regionalnog razvoja. Kaže da ga utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu s Nacionalnim planom, regionalnim strategijama i programima finansiranja razvoja regiona.
Ovaj član demantuje ono što tvrdite da je smisao ovog zakona, ali da bismo podsetili šta je smisao ovog zakona, hajdmo kratko na član 5, koji govori kako ste podelili Srbiju na Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i Region KiM-a.
Imate amandman jednog predstavnika jedne poslaničke grupe, koji će verovatno, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon, a u međuvremenu će da se desi neka međupartijska trgovina u vladajućoj koaliciji. Namerno neću da govorim o kojoj poslaničkoj grupi je reč, niti o kom poslaniku, jer nemam nameru da izazivam replike, već želim da ozbiljno govorim o lošem predlogu ovog zakona.
Imali smo amandman od tog gospodina da se u članu 5. stav 2, posle reči: ''ovog člana'', briše tačka i da se doda: ''osim za AP i grad Beograd''.
Taj drugi stav člana 5. kaže da Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje oblasti koje čine regione iz stava 1. ovog člana, koji sam malopre pročitala, a predlog je da to bude osim za AP i grad Beograd.
Zar vam ovo, gospođo Kalanović, ne govori da smo u pravu kada tvrdimo šta se zapravo krije iza ovog predloga zakona.

Predložila sam tim amandmanom da se tačka 1. člana 45. briše, a tačka 1. govori kako se opredeljuju podsticaji, pa kaže – za realizaciju, između ostalog, projekata u oblasti regionalnog razvoja od nacionalnog, regionalnog, oblasnog i lokalnog interesa za Republiku Srbiju.
Gospođo Kalanović, ostali ste nam dužni, još od petka, odgovor na pitanje – na osnovu čega je Zavod za statistiku radio ovo, ko mu je dao kriterijume i ko mu je dao nalog da radi ove statističke, kako ih vi nazivate, regione, a, u suštini, stvarne regione?
Kada je u pitanju ovaj član 45, onda bih postavila jedno pitanje vezano za ono što je Gordana Pop-Lazić već govorila, a odnosi se na Sajam.
Čiji je to interes utvrđen da se u okviru Sajma proda 11 hektara zemljišta? Da li je to interes regionalnog, nacionalnog, oblasnog, kog nivoa? Kog nivoa je bio interes da se u okviru "Ušća" proda, odnosno pokloni 5 hektara zemljišta, kao što se i ovo kod Sajma poklanja?
Zašto ovo pominjem? Zato da bih vas pitala – da li vi u Vladi imate nekoga ko se imalo razume u imovinsko-pravne odnose i imovinsko-pravne poslove?
Zamajavate građane pričom da to zemljište mora da ide u sklopu objekata, a nećete prethodno da menjate regionalne planove, da pravite posebne građevinske parcele, zato što nemate lični interes, bilo kog, u Vladi, gradu Beogradu ...

Nadam se, gospođo Kalanović, da ćemo vas do kraja ubediti da ovaj zakon povučete; ostalo je još 40-ak amandmana i mi ćemo do kraja da se trudimo da povučete ovaj zakon, zato što je loš, štetan i zato što je opasan po teritorijalni integritet države Srbije.
Verujte, a molim Boga da ne budem u pravu, za nekoliko godina o ovom zakonu će se pričati kao što sada pričamo o Ustavu iz 1974. godine.
Ovaj zakon nije loš samo zbog sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji, već i zbog Vojvodine i zbog svih ovih, kako ste ih vi nazvali, statističkih regiona, koji će u skoroj budućnosti biti pravi regioni, sa svim onim pravima, obavezama i posledicama koje će biti krajnji ishod, a to će biti beogradski pašaluk. Nemojte da mislite da preuveličavamo.
Vi ovo radite, opet ne mislim na vas lično, mislim na Vladu Republike Srbije, na predsednika države, potpuno svesno. Vi javno pred građanima kažete – nećemo priznati nikad Kosovo i mi smo ubeđeni da nikad nijedan političar iz Srbije neće reći – da, mi priznajemo Kosovo. Ali, zato zaključujete Sporazum CEFTA, Sporazum SOFA, Sporazum o saradnji i pridruživanju, a svi oni sadrže Kosovo, tu lažnu državu Kosovo, kao poseban pravni subjekat. Naravno, posle svega, donosite i donećete i ovaj zakon o regionalnom razvoju. Dakle, posredno priznajete ono za šta kažete da nikad neposredno nećete priznati i sasvim je sigurno da tako i nećete.

Član 27. stav 1. tačke 1. i 3, a s tim u vezi član 103. 2. stav Ustava Republike Srbije, koji kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.
Gospođo Čomić, celo popodne vas slušamo, od pet sati, i neverovatno je koliko puta ste prekršili Poslovnik; čak ne dozvoljavate narodnom poslaniku malopre da vam kaže da želi da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome. Ne znam na koji način to da saopštavamo, jedino da napravimo aviončić i napišemo tekst, pa da ga pošaljemo u vašem pravcu. Gospođo Čomić, verujem da ste premoreni. Vidite, niko od potpredsednika ne želi da vas menja, sami sedite tu ceo dan i verovatno vam nije lako. Razumem vas, ali ako nemate koncentraciju, priznajte to, pa nam lepo kažite da se raziđemo, pa da nastavimo kad se lepo odmorite.
Kao što vidite, mi smo odmorni, sveži, orni za rad i nemamo nikakvih problema. Ovo na šta ukazujemo, nije zato što mi nećemo, ne želimo ili ne možemo da radimo, već zato što je nehumano, zato što je suprotno odredbama Zakona o radu i zato što vi očigledno, kao najbolji primer, pokazujete da čovek ne može biti dovoljno koncentrisan ako uđe u ovu salu u 10, a sada je skoro 10 uveče, i da bude na istom nivou koncentracije.
Najlepše vas molim, vodite računa, Poslovnik se upotrebljava, a ne zloupotrebljava. Molim vas, pošto znam šta ćete da odgovorite, da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li ste povredili Poslovnik. Hvala lepo.

Stav 6. člana 14. Predloga zakona treba da se briše, zato što nije u skladu s Ustavom Republike Srbije. Osim toga, u eventualnoj primeni ovog zakona, nemamo poverenje u Vladu Borisa Tadića, a ni u vas, gospođo Kalanović lično, kao ministra zaduženog za trošenje narodnih para, iako ste vi pre jedno sat vremena ovde rekli da ste oduvek bili u izvršnoj vlasti, pa mi to nešto bilo sumnjivo.
Otišla sam da vidim na internetu vaš Si-Vi, tamo, međutim, piše da ste završili osnovnu školu, srednju školu i fakultet, čak ste i magistrirali. U međuvremenu ste bili pripravnik, pa ste u "Prvoj petoletki" radili na kontroli guma, pa, kada ste magistrirali, prebacili su vas u neki magacin, pa u izvršnu vlast, tek ste došli iz Više mašinske škole iz Trstenika, u organ uprave, gde ste predavali ''mašinske materijale'' i, kako piše, tamo vam je mirovao radni odnos.
Ne znam da li to još uvek važi. Nije jasno da li taj radni odnos i dalje miruje. Ali, nisam sve ovo iznela zato što me to interesovalo zbog vas lično, nego zbog ovog što ste izrekli – da ste oduvek bili u izvršnoj vlasti. To nikako nisam mogla da povežem, s obzirom na to da ste sad prvi put u izvršnoj vlasti, iako ste skoro izjavljivali, to sam gledala u jednoj emisiji, da ste vi prvi ministar iz Trstenika. Ne znam da li ste čuli za Milana Stojadinovića. On je bio iz Stopanje. To je, takođe, jedno selo kod Trstenika. Nastaviću dalje.