Javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 27, i mislim da delim mišljenje svih narodnih poslanika, da bi trebalo da nam kažete da li od 16.00 časova, posle pauze koja bi eventualno bila do 17.00 časova, da li danas nastavljamo raspravu po amandmanima po ovim preostalim zakonima ili se to pomera za sutra. Bitno je zaista.

Mi nismo podnosili amandman na član 8, ali ova rasprava oko sva tri amandmana na ovaj član me ponukala da vam, gospodine ministre, skrenem pažnju na samo dve stvari.
Zaista, ima smisla i amandman gospode iz LDP, ali više od toga ima smisla i javila sam se da bih vam preporučila i zamolila vas da usvojite odmah ovaj amandman gospodina Lapčevića, jer napravićete haos ako fizička lica koja grade objekte za individualnu upotrebu uđu u ovaj vaš registar. Ne piše da neće.
Pretpostavljam da se niste možda dovoljno upustili u detalje nekih amandmana, pa pre nego što olako kažete da ćete neki amandman ugraditi u podzakonske akte, da vodite računa o besmislicama koje su sastavni deo ovog rešenja, pogotovo u onom delu koji se značajno kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Nadam se kad budete radili podzakonske akte da ćete voditi računa o tome i preporučujem da prihvatite ovaj amandman gospodina Lapčevića.

Gospođo Čomić, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 27. Poslovnika.
Zamolila bih vas da mi dozvolite da do kraja kažem ono što sam naumila. Ne radi se o klasičnoj povredi ovog člana, već o molbi vama ili predlogu da, u okviru vaše obaveze o staranju o Poslovniku, dozvolite narodnim poslanicima kad imaju potrebu da repliciraju ministru. Replika nije svađa. Ministar je očigledno…

Član 106. predloga ovog zakona je zapravo suština donošenja ovog zakona, gospodine ministre. Rekla sam vam to i u načelnoj raspravi i razgovarali smo vi i ja o ovom amandmanu i nakon toga, i žao mi je zaista što nisam uspela da vas ubedim da ovaj amandman prihvatite.
Bili smo spremni, i dalje smo spremni, da čak na izvestan način uredimo ovaj amandman. Reći ću vam u toku ove rasprave na koji način može da se amandman uredi da bi se otklonile one dileme o kojima ste vi govorili. Postoji svakako poslovnička mogućnost da se to sada uradi.
Sećate se kada ste bili predsednik, da se Zakonodavni odbor povuče, ionako to mora da uradi za amandman gospodina Miletića Mihajlovića, i ako tone uradi Zakonodavni odbor, ni taj amandman niste mogli na taj način da prihvatite. Inače i to je dobar amandman, rekla sam vam sa mesta da treba da se prihvati, jer to zaista tako mislimo.
Šta je suština člana 106? Vi ovim članom zapravo nameravate da legalizujete pljačkašku privatizaciju i da država primenom ovog člana trajno izgubi mogućnost da raspolaže zemljištem koje je u tom procesu privatizacije, uz postojeće objekte, pripalo novim vlasnicima.
Interesantno je da kolege koje su raspravljale o prethodnim članovima, koji su na izvestan način povezani sa ovim, zapravo cela ova glava je suštinski sa istom temom, interesantno je da su o tome govorili ljudi koji su svih ovih devet godina, na ovaj ili onaj način, u neko vreme bili deo vlasti i imali mogućnost da urade ono za šta se danas zalažu.
Takođe, interesantno je da kod Zakona o privatizaciji nije bilo ovakvih tonova da kada je u pitanju nacionalizovana imovina itd. Mi se ne zalažemo za restituciju i nikada nismo. Ali, čini mi se da će ova Jedanaesta sednica, pošto je inače veoma čudna i po načinu rada, da će zapravo otkriti jednu novinu u radu ove Vlade.
Kada je u pitanju zakon o javnom informisanju, čitamo danas da kažu iz Saveta Evrope da vam nisu dali saglasnost na taj zakon. Oli Ren vas upozorava da vam nije na evropskom putu ovaj zakon. Da li to znači, gospodine Duliću, da ova vlada zapravo ne želi evropske integracije, pa da kažemo, svaka čast, evo vlada će izgleda konačno da se bavi problemima države Srbije. Ovo je bila mala šala, nažalost to nije tako.
Sad ću vam kažem šta i na koji način možemo, ukoliko postoji vaša dobra volja, da rešimo problem ovog amandmana i da zaista rešimo jedan veliki problem, da više nemamo afere poput Ušća i Luke Beograd. Jer, verujte mi ministre, posle ovog amandmana imaćemo seriju takvih afera, ali pošto ćete vi u međuvremenu usvojiti ne daj bože ovaj zakon o informisanju, niko neće znati šta se zapravo dešava i na koji način se i dalje pljačka država Srbija i građani države Srbije.
U svim gradovima Srbije imaćemo umesto fabrika šoping molove, imaćemo luksuzne hotele. Svako u Srbiji zna, znate i vi gospodine Duliću, da 99% privatizovanih fabrika nisu kupljene da bi se nastavila, obnovila i proširila proizvodnja, već zbog lokacija, zbog činjenice da kad protekne onaj rok od dve godine koji su ugovorili, da će posle na tim lokacijama da rade šta hoće.
Zašto smo intervenisali ovako amandmanski? Sad imamo u toku ovaj postupak vezan za privatizaciju Sajma. Samo da iznesem jedan deo podataka. Neću da govorim ni o ceni, ni o licemernoj Đilasovoj izjavi da on to neće dozvoliti itd., nego šta obuhvata Beogradski Sajam.
Dakle, 24,5 ha zemljišta sa perfektnom infrastrukturom pored autoputa, bulevara, dve pruge, 600 metara obale Save, a 106 kvadratnih metara zatvorenog prostora, od čega je 65 metara izložbeni prostor itd.
Dakle, ako ne prihvatite naš amandman imaćemo isto kao i kod Petra Matića i Ušća, a ovde ćemo imati na ime 10 ha, neko će dobiti 24, 5 ha zemljišta, zamislite na kakvoj lokaciji. To će sad nažalost biti po zakonu, kao što će biti po zakonu da neko ko je kupio fabriku, ne možete to da vidite, objasniću vam to, mogu da vam pokažem.
Imate parcelu od 10 ha i otprilike su tolike parcele na kojima su građene fabrike. Fabričke hale, sa upravnim zgradama, obuhvataju jedna jedini hektar. Na ime toga što je pljačkaškom privatizacijom za bagatelne pare neki tajkun kupio tu fabriku, on sada dobija devet hektara zemljišta za džab-džabe, na poklon. Od koga? Od države Srbije, od građana Srbije.
Gospodine Duliću, klimate glavom kao da nešto ne verujte u to. Sad ću da vam objasnim ako želite, kako to može da se izbegne. Može da se izbegne tako, evo prihvatamo da promenimo amandman tako da zemljište ispod objekta i ono koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta, može da ostane sa pravom korišćenja, a ostatak da se stavi na javnu licitaciju da se prodaje, ali na rok do 99 godina.
Nijedan ministar i nijedna vlada ne sme da prodaje zemlju, tatinu da, ali državu Srbiju na ovaj način ne. Ovo je veoma opasna situacija. Veoma je opasna situaciju gospodine Duliću, zato što vi znate da na ovaj način možemo da dođemo u situaciju - kako Kina na Hong Kong polaže pravo na osnovu toga što je na ovaj način postala vlasnik zemljišta. Vi ćete nas dovesti u situaciju da domaći i strani tajkuni postanu vlasnici Srbije.
Mi zato pokušavamo ovim amandmanom da to sprečimo. Naravno, kada biste ovo prihvatili, onda bismo bili spremni da i u ovom stavu 3. našeg amandmana kažemo - da nosioci prava korišćenja iz ovog prethodnog stava bi mogli da vrše rekonstrukciju postojećih objekata, ali naravno i gradnju novih, ukoliko ne bi platili ova dodatna sredstva.
Evo, stojimo na raspolaganju, ako želite da razgovaramo o ovom amandmanu, da ga Zakonodavni odbor, zajedno s nama i s vama uobliči i onda stvarno da prihvatimo da ovaj zakon, uz sve mane i uz laži o legalizaciji itd, može da ostane, jer sve ostale odredbe ovog zakona nemaju trajne posledice, a člana 106. imaju trajne i pogubne posledice za državu Srbiju.

Gospodine ministre, vi pričate o Ustavu i o privatnoj svojini, zaboravljate da Ustav predviđa i javnu svojinu, koja je zapravo državna svojina. U obrazlaganju ovog amandmana prihvatila sam da su postojale neke nelogičnosti u primeni ovako formulisanog člana. U raspravi sam vam iznela tačno detalje šta može da se ispravi i na koji način da se ispravi da bismo došli do jednog potpunog primenjivog člana, umesto ovog vašeg člana 106. O tome nismo govorili ni vi ni ja, vi ste predvideli da ovu konverziju, na način kako ste je vi ovde osmislili, primenjuju lokalne samouprave.
Zamislite tek šta će da rade lokalni tajkuni. Malopre je koleginica Judita rekli jednu odličnu stvar, da je neophodno da zakoni kada se donose, i vi koji ih predlažete i mi koji ih usvajamo, da moramo da vodimo računa o jednom realnom stanju u državi u kojoj se donose.
Mi zakon donosimo u državi Srbiji i mi ovim našim amandmanom ni na koji način ne ugrožavamo pravnu sigurnost kada je u pitanju privatizacija. Mi imamo svoj stav o privatizaciji. Neophodno je da se sve privatizacije preispitaju. Oni koji su sigurni da su u privatizaciji bili pošteni, da su radili u skladu sa zakonom, da nisu uz masne provizije došli do nekih privatizacionih preduzeća, oni mogu mirno da spavaju. Mi smo ubeđeni da će jednog dana doći na red i ta priča o privatizaciji, ali ovo sad nije tema.
Ali, vi niste objasnili, gospodine ministre, šta je motiv i šta vam je osnov, gde vam je tu ustavni ili ne znam kakav osnov da neko njegovu zemlju kupi. Taj neko o kome vi govorite i o kome mi govorimo, ponavljam, kupio je fabriku koja je veličine jedan hektar, a vi njemu sada dajete još devet hektara. Nema on pravo preče kupovine, nije on brat države Srbije, pa da ima preče pravo kupovine u odnosu na državu Srbiju, gospodine Duliću.
Samo jedno pitanje, molila bih da mi odgovorite, konsultujte se sa saradnicima, koliko će gospodin Mišković da plati državi Srbiji primenom ovog vašeg člana za zemljište na kojem je izgrađeno univerzitetsko selo, a zamislite koliko će para da uzme kad proda sve one stanove?

Gospođo Čomić, povredili ste član 27. i član 104. i vi, a ako vam je to gospođa Đukić-Dejanović rekla, onda i ona. Ne bih koristila vreme poslaničke grupe u ovom dodatnom javljanju da ubeđujem gospodina ministra u nešto u šta očigledno ne mogu da ga ubedim, rekla sam da se javljam da repliciram ministru i gospođa Đukić-Dejanović je rekla - gospođo Radeta, izvolite. Nije rekla to što vi sada kažete. To je zaista neverovatna zloupotreba, dovođenje u zabludu i mene i cele naše poslaničke grupe i zaista ne znam zašto se tako ponašate. Opet seli vi, a i malopre kad ste bili zabranili ste, očigledno, gospodinu Duliću da učestvuje u raspravi. Malopre se opustio dok je bila gospođa Đukić-Dejanović.
Ona je takođe, za razliku od vas, davala narodnim poslanicima pravo na repliku, jer je shvatila da gospodin Dulić želi dijalog i da mi želimo. Ovo nije okrugli sto, ali na koji način mi da komuniciramo sa ministrom ako nam vi ne dozvoljavate pravo na repliku, bez namere da se svađamo, da vređamo, pričamo o materiji, pričamo o temi, i ponavljam, tražiću kad dođe gospođa Đukić-Dejanović, makar sutra, ili kad dođe, da ona kaže i tražiću stenogram da se vidi, a tvrdim vam, pitajte gospodina sekretara, da li mi je gospođa Đukić-Dejanović rekla da ovo vreme koristim kao vreme poslaničke grupe.
Šta je ona vama rekla u prolazu, kako vi vršite primopredaju, mene to zaista ne interesuje, ali tvrdim vam da sam dobila pravo, tražila sam repliku i dobila od gospođe Đukić-Dejanović pravo na repliku i nemojte molim vas da čim dođete tu...

Gospodine ministre, zaista je bilo vrlo logično da prihvatite ovaj amandman 149, da se st. 9. i 10 brišu iz ovog člana i da samo na osnovu obrazloženja koje možda niste pročitali, pa ću da ga pročitam, gde se kaže da objekti za koje nije izdata građevinska i upotrebna dozvola ne treba da budu upisani u evidenciju nepokretnosti, jer svaki objekat koji je upisan u katastar nepokretnosti bez tereta stiče pravo na rekonstrukciju, odnosno pravo na promenu konstruktivnog sistema i veličine, pa se od takvog bezazlenog objekta može stvoriti problem, a za objekte za koje se ne izdaje građevinska dozvola normalno je da se ne izdaje ni upotrebna dozvola.
Vi ste, istina je, usvojili jedan popriličan broj amandmana SRS, naravno, zato što smo mi, videli ste i sami kroz ove amandmane, ovaj predlog radili zaista krajnje studiozno, svaki član po član. Samo ću ilustracije radi da vam kažem koje ste vi amandmane usvajali, one gde ste vi napravili kardinalne greške.
Recimo, usvojili ste amandman na član 210. gde ste predvideli kaznu od 100.000 do 500.000 za lice koje ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom. Prihvatili ste naš amandman da to bude iznos od 300.000 dinara, jer je nemoguće da se tu ide u neki raspon od- do, jer to ili postoji ili ne postoji, ili se kažnjava ili se ne kažnjava.
Ne znam zašto niste prihvatili recimo amandman na 214, gde smo predvideli da se u članovima 206, 207, 210. i 212. kažnjavaju inspektori koji ne podnesu odgovarajuće prijave, i to da im se kazna poveća, ne na 25.000, nego od 100.000 do 300.000 dinara, zato što su građevinski inspektori nažalost izvor korupcije kada je u pitanju lokalna samouprava i kada je u pitanju gradnja bez građevinske dozvole.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na činjenicu da u direktnom prenosu ovog parlamenta javnost može da vidi samo narodnog poslanika koji govori, a ne i prazne klupe gde treba da sede poslanici skupštinske većine, a ne i mesta gde treba da sede predstavnici Vlade.
Nije korektno, gospođo Đukić-Dejanović, da malopre izdeklamujete kako ste pozvali da sednici prisustvuje nekih 10-15 ljudi koji bi trebalo da su ovde i koji predstavljaju Vladu Republike Srbije. Trebalo je da kažete, kada ste nabrajali narodne poslanike koji nisu prisutni iz opravdanih razloga, da iz opravdanih ili neopravdanih razloga ni danas nije prisutna gospođa Snežana Malović, ministar pravde, da gospoda državni sekretari mogu samo da slušaju šta se ovde govori, a ne i da učestvuju u radu, a ne i da pričekaju amandmane.
Samo da skrenem pažnju javnosti o tome kako vi zapravo na svakom koraku obmanjujete javnost. Zašto treba brisati član 7? Zato što član 7. Predloga krivičnog zakonika govori o tome da je osuđenom kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine da sud može odrediti da se ta kazna izvršava tako što osuđeni ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom itd.
Ovo je jedan od bitnih dokaza onoga što sam juče rekla, a to je da se uvodi amerikanizacija u naš pravni sistem, jer ovakvo izdržavanje kazne zatvora viđali smo u američkim filmovima. Verovatno je gospođa Malović mnogo gledala američke filmove, pa je to uvrstila u zakon.
Nepotpun vam je, gospodine Homen, ovaj član 7. Trebalo je da napišete - ostalo je nepoznato da li osuđeni koji u kući izdržava kaznu zatvora sme da proviri kroz prozor, da li sme da izađe na terasu, da li sme iz jedne sobe ada ode u drugu. Trebalo je ovo malo preciznije, kada se već sprdate sa pravosudnim sistemom Srbije, trebalo je to da uradite potpuno.
Predložite gospođi Malović, a i ovo malo poslanika skupštinske većine molim da razmisle da se ovaj amandman prihvati i da se briše ovaj skaradni član 7. Predloga krivičnog zakonika.

Član 29. odnosi se na član 125. Krivičnog zakonika, a govori o krivičnom delu izlaganja opasnosti, gde ste vi iz Vlade predložili dva nova stava i predvideli da ako neko ostavi bez pomoći ili u stanju i prilikama opasnim za život ili zdravlje maloletno lice ili bremenitu ženu, da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. S obzirom da se radi o kvalifikovanom delu, SRS misli da ova kazna treba da bude povećana i da bude između tri ili osam godina.
Takođe, u drugom stavu se kaže da ako je usled ovakvog krivičnog dela nastupilo teško narušavanje zdravlja ili druga telesna povreda maloletnom licu ili bremenitoj ženi, vi kažete da će se takvo klice kazniti od jedne do osam godina, a mi smo predvideli i predložili vam da to bude između pet i 10 godina, jer je zaista neverovatno da za ovakvo krivično delo neko može da dobije samo jednu godinu zatvora.
Treći stav kaže da ako usled dela iz stava 1. ovog člana nastupi smrt ostavljenog lica, naglašavam radi se o maloletnom licu ili bremenitoj ženi, vi ste predvideli da bi se za takvo delo izrekla kazna zatvora od dve do 12 godina, a SRS misli da ovde treba da se predvidi kazna između 10 i 15 godina.
Jer, zamislite da neko u ovakvom stanju ostavi maloletno lice ili bremenitu ženu i da usled toga nastupi smrt i da lice koje je izazvalo na taj način smrt dobije samo dve godine zatvora. Uopšte, ovaj raspon između dve i 12 godina, odnosno tako veliki rasponi su...

Član 52. menja član 183. Krivičnog zakonika, a govori o krivičnom delu podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, i u prvom stavu kaže  "ko podvede maloletno lice radi vršenja obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje, kazniće se zatvorom", vi kažete "od jedne do osam godina i novčanom kaznom", a mi predlažemo da to bude od tri do osam godina i novčanom kaznom.
U drugom stavu "ko omogućava vršenje obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje sa maloletnim licem", vi kažete "kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom", a mi predlažemo da to bude od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
Naravno, nesporno je, sigurna sam, među svima nama ovde, a verovatno i u javnosti, da su ova krivična dela nažalost učestala u poslednje vreme i nekako mi se čini da to ima veze sa prihvatanjem nekih bolesnih evroatlantskih vrednosti i da zaista moramo da stanemo na put ovakvim sasvim sigurno najtežim krivičnim delima, najtežim u smislu psihičke torture, odnosno činjenice da svako nad kim bude izvršeno ovakvo krivično delo do kraja života nosi traume od tog krivičnog dela.
Trebalo je, kada ste već menjali zakon i kada ste već pooštravali kazne, da prihvatite amandman SRS, ali svakako bi bilo bolje da ste se, ono što smo juče rekli, ozbiljno prihvatili ovog posla i da ovakve zakone ne menjamo svaki čas, već da se zaista uradi jedan kodifikovani krivični zakonik, koji eventualno s vremena na vreme može da se dopunjuje i da se ozbiljno sagleda društvena težina svakog krivičnog dela. I da prihvatite ono što predlažemo, bar kada je u pitanju ovaj predlog, gde nema ideoloških primesa, gde zaista kao pravnici i stručnjaci predlažemo nešto, vama takođe pravnicima i stručnjacima.
Žao mi je što gospođa Malović... (Isključen mikrofon.)

„Punoletno lice koje izvrši obljubu ili sa njom izjednačen polni čin sa maloletnim srodnikom po krvi u pravnoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom, kazniće se zatvorom“, vi kažete šest meseci do pet godina, mi mislimo da ovde treba da se poveća kazna i da bude – od tri do osam godina.
Interesantno je obrazloženje Vlade zašto naš amandman nije prihvaćen. Kažete: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenjem iz Predloga zakona već izvršeno pooštravanje kazne za ovo krivično delo srazmerno povećanoj visini kazne i za ostala krivična dela“. Šta znači ovo vaše obrazloženje?
Znači, vi ste to zacrtali ili vam je neko izdiktirao, to je sveto pismo i to ne sme da se pomera.
Mogli ste da date neko suvislije obrazloženje ako ne želite da povećate kaznu za ovo krivično delo, a verujem da celokupna javnost Srbije bi bila za to da se prihvati ovaj amandman koji smo mi predložili. Jer, dozvolićete, teško je naći teže krivično delo od ovog krivičnog dela kada se vrši rodoskvrnjenje, odnosno obljuba maloletnog srodnika po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji između brata i sestre.
Nažalost, to je takođe izgleda posledica našeg hrljenja bez ikakvih kriterijumima prema evroatlantskim integracijama i sve češće se ovo krivično delo dešava u Srbiji, kao posledica toga da je srpska porodica, kao osnovna ćelija društva, u ozbiljnoj krizi.

Da bi bilo jasno šta sam predložila ovim amandmanom, pročitaću Vladin predlog i naš amandman.
Vlada kaže: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, predsednika Vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina". Ovo je zaista neverovatno, najpre 10 godina, pa onda 30 do 40 godina.
Evo kako mi mislimo da to treba da se formuliše: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, narodnog poslanika, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministra, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji, republičkog javnog tužioca ili načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kazniće se zatvorom od 30 do 40 godina".
Ovaj amandman je sasvim sigurno u skladu sa, rekla bih, namerom Vlade, jer je ovo unela kao nov član, odnosno ubistvo predstavnika najviših državnih organa, a najviši državni organi su oni koji su sadržani u amandmanu koji sam podnela u ime SRS. Primereniji je i ozbiljniji je, i ozbiljnija je namera da se za ovo krivično delo predvidi kazna od 30 do 40 godina, a ne, kako Vlada kaže, od 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina. Zaista bih volela da je ovde predstavnik Vlade da objasni šta su zapravo...

Član 16. govori o nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
U tački 3) stava 1. kaže da ovaj savet predlaže ministru, između ostalog, u podtački (9), odobravanje učenika i nastavnih sredstava za stručne predmete.
Mi mislimo da to treba da stoji "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola", jer ko bi bolje znao kakvi problemi mogu nastupiti u primeni onoga što im nalažu propisi nego upravo ovi ljudi?
Vi ste svima nama, gospodine ministre, odgovorili, Vlada u stvari i vi, da amandman ne treba prihvatiti jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. U tome i jeste problem što vam koncepcija zakona nije dobra.
Vi znate, gospodine ministre, još iz vremena kada ste bili narodni poslanik, kako smo ocenjivali zakone na koje se podnese ovoliko amandmana. Ovaj predlog zakona ima 185 članova, a podneto je 200 amandmana, i to ne samo od poslanika opozicije, već i od poslanika vladajuće većine i od strane nadležnog odbora. To bi trebalo da vam govori nešto o tome da vam ta koncepcija koju branite nije dobra.
Neko je danas od kolega rekao da značaj vašeg Ministarstva i ministra prosvete može biti od izuzetnog značaja. Ali, želim da vas podsetim i na onu drugu stranu, da niko ne može naneti štetu jednom društvu više nego loš obrazovni sistem, počev od predškolskog do visokoškolskog, niti ijedan ministar u Vladi može naneti toliko štete jednom društvu koliko ministar prosvete.
Zato što ono što ste uništili, što uništavate, što je uništeno od 2000. godine u materijalnom pogledu, industrijska proizvodnja, poljoprivreda itd., sve te materijalne vrednosti, jedna stvarno odgovorna i dobra vlada u budućnosti moći će da ispravi i ispraviće sa dosta muke, ali mnogo toga može da se popravi. Ali, ono što se uništi ovakvim zakonima, uništavaju se generacije i to je nenadoknadiva šteta.
Vi znate, ne želim da budem maliciozna i znate da takva nisam, kako smo komentarisali onaj čuveni Gašin predlog, ovo mu je sedma izmena na ovaj ili onaj način, i to govori o tome koliko to nije dobar zakon u osnovi.
Vi, iako ste mnogo mlađi od mene, školovali ste se kao i ja u istom onom sistemu obrazovanja za koji mi tvrdimo da je bio odličan, možda je mogao u jednom delu, uvek može bolje, da se dogradi, da se popravi.
Mislim da nemate razloga, kao i ja, kao i sve kolege koje su se u to vreme obrazovale, da ne budete ponosni na znanje i obrazovanje koje ste stekli u tom prethodnom sistemu obrazovanja koji vi pokušavate na silu da menjate. To nije dobro.
Čuli ste sve o Bolonjskoj deklaraciji od kolege Martinovića, gde se sve ne primenjuje. Mi se uvek dičimo nečim od čega se svi drugi ograđuju i verujte da sam, sećajući se vas iz vremena kada ste kritikovali ove zakone, od vas lično očekivala mnogo bolji i mnogo manje štetan zakon za buduće generacije.

Javnost Srbije, a pre svega pravnička javnost, treba da zna da mi danas raspravljamo o setu krivično-pravnih zakona koji nas uvode u potpunu amerikanizaciju našeg pravnog sistema.
Koliko god se vama, dame i gospodo iz skupštinske većine, žurilo na godišnje odmore, nedopustivo je da mi danas o ovim predlozima zakona, i to kada su u pitanju amandmani, raspravljamo u odsustvu ministra pravde, zapravo u odsustvu svih ministara, jer danas ovde nikog nema.
Poštovane kolege pravnici, koji eventualno pratite rad ovog parlamenta, ako vam se učini da bi neki od naših amandmana trebalo da postane sastavni deo zakona, moram da vas obavestim da je to nemoguće zato što danas nema ovde gospođe Malović koja je, mediji su nas tako obavestili, u Americi.
Valjda je otišla tamo da se pohvali kako smo mi u Srbiji, odnosno Vlada Srbije veći katolik od Pape.
Ozbiljno strahujem od njenog povratka, jer svaki put kada se gospođa Malović vrati iz belog sveta, ovde dođe sa nekim svojim mišljenjem koje joj tamo lepo izdiktiraju i to je onda još neki novi udarac na pravosudni sistem, na sudije, na tužioce.
Da se sad ne vraćam, biće prilike da govorimo i o tome koliko će sudija i tužilaca ostati bez posla, koliki deo Srbije bez pravne zaštite, ali sada je tema zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom i mislim da je dobro da podsetimo da ovaj statut, Rimski statut, još uvek nisu ratifikovale SAD i nemaju nameru, zato što oni štite na taj način svoje ratni zločince, i one iz Gvantanama, i one iz Iraka, i one iz Avganistana, ali zato svima drugima koji su poslušni, nameću obavezu da izručuju svoje građane, svoje heroje, svoje junake, kao što to Srbija radi već celu deceniju.
Da podsetimo da je bez pravnog osnova i bez zakona Vlada Zorana Đinđića isporučila Slobodana Miloševića u Hag, da je Milošević tamo umro, odnosno da je ubijen u Hagu i da je zato posredno odgovorna DOS-ova vlast, da je Vlada Zorana Đinđića i Zoran Đinđić lično tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja odvede u Hag i da ga odande ne vraća iz apsolutno političkih razloga, jer mu je bilo nepodnošljivo da ima takvog političkog protivnika na političkoj sceni Srbije.
Kao što je to danas nepodnošljivo Borisu Tadiću, pa čini sve i učinio je dosta toga da Vojislav Šešelj već do sada ne bude na slobodi. O tome smo govorili i govorimo sve ove godine, a intenzivno od septembra prošle godine i svima je već u Srbiji jasno šta se tu dešavalo i ko je tu i na koji način odgovoran.
Šta mi imamo kada je u pitanju država Srbija i odnos sa Međunarodnim krivičnim sudom, i to ovim tzv. ad hok sudom, Tribunalom? Imamo bruku i sramotu od nadležnih organa koja se pokazala juče, videli smo u medijima da Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom da je doživotna kazna Milanu Lukiću, kako su rekli, adekvatna za izvršeni zločin.
Neverovatno je da neko ko predstavlja državu Srbiju može da konstatuje da je predstavnik ovog naroda zaista izvršio neki zločin pre nego što postane pravosnažna presuda, pa makar i takvog, i antisrpskog, i anticivilizacijskog i kako god hoćete Haškog tribunala.
Mnogo manje su komentarisali oslobađajuću Haradinajevu presudu i gotovo oslobađajuću Orićevu presudu, pogotovo posle packi kada ih je po prstima malo udario Bramerc zbog izjava koje su pokušali da daju kao pravi predstavnici države Srbije. Sad se očigledno klone i toga, već potpuno otvoreno svi staju na stranu onih koji su takođe potpuno otvoreno i neskriveno protiv Srbije, protiv građana Srbije i protiv interesa srpskog naroda i države Srbije.
Ovaj amandman koji sam podnela trebalo bi da bude usvojen i verovatno, pošto je ministarka Malović u Vašingtonu, nije bila ni u mogućnosti da u elektronskoj sednici Vlade kaže da se ovaj amandman usvoji, jer je neprimereno da u jednom propisu, jednoj pravnoj normi stoji da ministarstvo može u svakom slučaju zahtevati da se službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom odvija diplomatskim putem.
Tim pre što u drugom stavu istog ovog člana stoji da se službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija diplomatskim putem.
Potpuno nepotrebna norma, ali nažalost, zato možda i malo manje govorimo o ovim konkretnim normama, zato što bi to bila prazna priča, s obzirom da gospoda iz ministarstva mogu samo da nas slušaju i da nam se dive, ali nemaju mogućnosti da prihvate ono što nudimo. Hvala.

U strahu da Vlada Republike Srbije neće prihvatiti amandman gde smo predvideli brisanje člana 16, kao veoma opasnog člana u okviru ovog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, jer član 16. predviđa radnje predstavnika Međunarodnog krivičnog suda na teritoriji Republike Srbije, podneli smo i amandman kojim pokušavamo da uredimo ovaj član, bar u jednom delu.
U stavu 2, koji kaže da sprovođenju radnji, a odnosi se na radnje Međunarodnog krivičnog suda, koji može dozvoliti da predstavnici Međunarodnog krivičnog suda sprovedu pojedine radnje na teritoriji Republike Srbije, što je prema mišljenju SRS nedopustivo, dakle, sprovođenju ovih radnji, kaže Predlog zakona, obavezno prisustvuje lice koje odredi ministar nadležan za pravosuđe.
Mi smo predložili da pored tog lica tu bude i stručno lice Ministarstva unutrašnjih poslova, koje određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove i stručno lice Republičkog javnog tužilaštva, koje odredi Republički javni tužilac.
Neverovatno je da ovo nije prihvaćeno, zato što, kako kaže Vlada, Ministarstvo pravde je centralni organ preko koga se odvija saradnja naših državnih organa sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Dakle, gospođa Malović se plaši konkurencije, da joj neko od kolega ministra ne upadne u ovu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom i ostalim međunarodnim organizacijama, ad hok sudovima itd. Sada je neverovatno da iz tog straha ne dozvoljava da pored, recimo, nekog od tih bivših funkcionera Otpora, bude prisutan još neko kada ovi predstavnici Međunarodnog krivičnog suda vršljaju po državi Srbiji, a prisustvo nekog od Otporaša je potpuno isto kao i bilo kog predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, to smo čuli i u ovim malopređašnjim raspravama.
Zamolila bih, ali ovde je suviše malo poslanika vladajuće većine, ministra nema, faktički nemam koga ni da zamolim da prihvati ovaj amandman, ali evo samo neka javnost Srbije zna šta nam sve priprema Vlada Republike Srbije.