Amandman koji sam u ime Poslaničke grupe SRS podnela na član 57, takođe, se odnosi na vojnu, radnu i materijalnu obavezu, kada je u pitanju rezervni sastav i konceptualni pristup SRS i obrazloženje zašto mi ne prihvatamo koncept koji je Parlamentu ponudila Vlada Republike Srbije obrazložen je u više navrata.
Mislim da je ovo poslednje obrazloženje kolege Martinovića bilo sveobuhvatno.
Ali, svejedno, želim da naglasim da smo i u ovom članu 57. tražili da ne postoje ovi termini poput – angažovana lica u aktivnoj rezervi, već da umesto toga postoji termin – ''profesionalnih vojnika u rezervi'', zato što ovo što ste vi napisali i što ste se u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman pozvali na neke članove (član 5. i st. 4, 5. i 6. i član 9.) Zakona o Vojsci i vaš pogled na Vojsku Republike Srbije nama zaista ne znači ništa, zato što smo mi izneli svoj stav i o tome i pokazali vam da se koncept Vlade Republike Srbije i koncept SRS, kada je u pitanju Vojska i ovo što vi zovete vojna reforma, temeljno razlikuje.
Očigledno će to biti problem građana Srbije zato što ovo što predviđate u svim ovim zakonima, pa i u ovom zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u članu 57, na koji sam amandmanski intervenisala, neće doneti ničeg dobrog ni građanima Srbije ni Vojsci Republike Srbije, ni državi Srbiji, kojoj bi Vojska trebalo da bude jadan od jačih temelja, ali zahvaljujući vašoj reformi, koju je započeo još Boris Tadić, koja se očigledno ovim zakonima završava i amerikanizacija Vojske Srbije je nešto što je neprihvatljivo za SRS, a ubeđeni smo i za građane Srbije. (Aplauz.)

Moram najpre da vam kažem, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, da ste vi, ovo što ste malopre rekli, teoretski u pravu, ali bi trebalo da znate da mi ovde ne postojimo radi sebe, da smo mi narodni poslanici, predstavnici naroda, da je nas ovde poslao narod i da narod treba da zna i šta mi kažemo a i šta kažu odbori, i šta kaže Vlada.
Jedini način da se to sazna jeste upravo da se vi, poštujući Poslovnik, ponašate onako kako vam je malopre kolega Martinović rekao. Naravno, ja nisam njegov advokat, jer za tim nema potrebe, ali sam videli da se čovek javio da vam replicira, ali vi nažalost tako nešto ne dozvoljavate. Iz tog razloga sam ja i osećala potrebu da ovo kažem. Članovi od 89. do 95, ovog zakona, govore o radnoj obavezi u jedinicima radne obaveze i mi smo predložili brisanje tih članova. U ime poslaničke grupe predložila sam brisanje člana 91. zato što lica koja nemaju radnu obavezu ne mogu se pozivati ni u kakvim jedinicama, kako u mirnodopskim uslovima, tako i za vreme vanrednog ili ratnog stanja.
Vlada kaže da ne prihvata amandman zato što je nekim članovima Zakona o odbrani regulisana i radna obaveza. Opet podsećam, a i malopre sam to rekla, da nas ne obavezuje to što stoji u nekom drugom zakonu, jer zakoni nisu nepromenjiva kategorija, i to najbolje dokazuju ova vlada i ova skupštinska većina, tako da mi i sad imamo četiri-pet zakona u izmenama i dopunama, zakona koje smo doneli pre nekoliko meseci. Jedan od razloga je što je u tim zakonima bilo predviđeno donošenje podzakonskih akata i da su oni isključivo u nadležnosti ministra. To je predviđeno i u ovom 91. članu, ovog zakona ,čije brisanje predlažem.
Svi građani Srbije u medijima mogli su da se upoznaju ovih dana da ne mogu da se primenjuju ni zakoni o sudstvu, ni iz oblasti pravosuđa, ni Zakon o putnim ispravama, tako će biti i sa ovim zakonima, zato što predstavnici Vlade i skupštinska većina ne slušaju nas iz SRS kada kažemo da donosite nepotpune zakone, a samim tim i neprimenjive zakone, i samo pravite posao i Vladi i Parlamentu da trošimo vreme svaka dva meseca dopunjavajući neki zakon koji je već usvojen, a vi samo da stavljate recke koliko ste zakona doneli. I, nikada nećete da kažete koliko je zakona koji su samo izmene i dopune postojećeg zakona, a koliko izvorno novih zakona, što je zapravo suštinska obaveza rada svakog, pa i ovog, parlamenta. Hvala. (Aplauz.)

Da, po povredi člana 27. Poslovnika sa vaše strane na isti način kao i juče, ali da se razumemo, govorim o ovom danas i zaista bi bilo dobro da prestanete da plašite narodne poslanike. Svoj vrednosni sud i stav političke partije koju predstavlja ovde može da iznese svaki narodni poslanik.
Član 103. Ustava Republike Srbije, gospođo Čomić, u 2. stavu kaže: "Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije".
Najlepše vas molim, poštujte Ustav, a ako javni tužilac, onaj, znate, Radosavljević koji kaže da Boris Tadić ne pije, nego slavi, a običan čovek kada slavi, pije na stadionu, odgovara krivično i prekršajno, a Boris Tadić ne, jer on, bože, slavi, on slavi pobedu, a ovi valjda slave poraz kada piju, dakle, on, taj koji tako razmišlja, gospodin Radosavljević, neka pogleda u ovaj Ustav pre nego što postupi u skladu sa ovim što vi pokušavate juče i danas da nametnete narodnim poslanicima.
Najlepše vas molim, poštujte Ustav, mi ga poštujemo, hvala na pitanju. Dozvolite narodnim poslanicima da rade svoj posao. Hvala vam lepo.

Kroz ovih pet šest amandmana koje sam podnela na Predlog ovog zakona u ime Poslaničke grupe SRS da se pre svega obratim javnosti i to onim mladim ljudima koji su stasali ili stasavaju za Vojsku, da ni na koji način ne krenu za idejom koju im nudi ovaj zakon i ministar Šutanovac, koji je prva stepenica za ulazak Srbije u NATO pakt. Sasvim sam sigurna da većina tih mladih ljudi koji prihvataju to civilno služenje Vojske nema nameru da jednoga dana glasa za ulazak Srbije u NATO pakt.
Član 139. Ustava Republike Srbije predviđa da Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava, koji regulišu upotrebu sile. Ovaj član Ustava je danas ismejavan od strane predstavnika predlagača, od strane kolega koji su, doduše, samo dobacivali a nisu se javljali za reč i od strane predsedavajućeg Parlamenta, a ipak ste na osnovu ovog člana predložili član 2. ovog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, stav 2. koji kaže: ''Vojnu obavezu u miru, vanrednom ili ratnom stanju imaju svi građani koji se pripremaju i osposobljavanju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih zadataka odbrane, u skladu sa zakonom.'' Što je naravno i u skladu sa Ustavom i u skladu sa tradicijom srpskog naroda i svih građana Srbije, odnosno države Srbije.
Nastavljam po sledećem amandmanu.

Članovi 68. i 69. propisuju isto, to je očigledno. Mora da ste greškom u prevodu dopisali, samo na drugi način preveli ovaj drugi član. Naime član 68. kaže: ''Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona.'' Član 69. kaže: ''Pojedinačne akte potrebne za sprovođenje ovog zakona doneće ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.''
Na stranu stava SRS da ne treba da postoji civilno služenje Vojske, da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da to nije u skladu ni sa ovim zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji ste vi, takođe, predložili Parlamentu. I kada ne bismo bili principijelno protiv ovako predviđenog služenja vojnog roka, stavili bismo primedbe na članove 68. i 69. Predloga ovog zakona. Kao što rekoh, najpre iz razloga, što je potpuno ista materija regulisana sa dva člana, a sa druge strane, uvereni smo da ministar i Ministarstvo u roku od ovih 90 dana neće izvršiti ovu obavezu, koju ovim zakonom preuzimaju. Ovo će dovesti do toga, da će ovaj zakon biti neprimenljiv, što naravno odgovara našim stavovima i principima.
Ovo govorim argumentovano, zato što se ovih dana susrećemo mi kao narodni poslanici, pre svega sa materijalima koje dobijamo od Vlade, sa predlozima o izmenama i dopunama zakona koje smo doneli pre nekoliko meseci.

Narodni poslanik Vjerica Radeta u ime SRS kaže da tvrdimo da nećete ispuniti, gospodo iz Ministarstva, ovaj rok koji sebi zadajete ovim zakonom, zato što to nisu uradile ni vaše kolege, ni iz Ministarstva policije, ni iz Ministarstva pravde. I zato ovaj parlament kada donese jedan zakon i u roku od najdalje dva ili tri meseca imamo izmene i dopune istog tog zakona.       
U toku rasprave u tim predlozima zakona, kao što smo to radili i danas i ovih dana kada su u pitanju ovi zakoni iz grupe tzv. vojnih zakona, skrećemo pažnju i upozoravamo ministre kao predstavnike Vlade, da ne mogu ispuniti tu obavezu koju sebi daju u određenim zakonima. Onda imamo to što imamo.
Danas smo u materijalu dobili predlog o tri zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti pravosuđa, imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Govorili smo kao da su se i ova sva četiri zakona donosila da ne možete, da niste spremni, da uredite to što piše u zakonu. Jednog dana, taj zakon, naravno, stigne za naplatu, iako ih vi donosite samo da biste otaljali nešto što ste dobili u nekoj šemi propisa koju treba da donesete.
Vi se uopšte ne upuštate, uverena sam da niko od vas nije ni pročitao šta piše u svim ovim zakonima o kojima danas raspravljamo i zato naravno i nema rasprave koja bi bila usmerena od predstavnika predlagača prema narodnim poslanicima. Izvinjavam se, vreme.

Amandman koji je podneo kolega Aleksandar Martinović i ja odnosi se na član 12. koji govori o pozivanju vojnih obveznika radi vršenja vojne obaveze i to onih koji su zatražili otpust iz državljanstva Republike Srbije.
Mislimo da nije dobro predloženo rešenje i da vojni obveznik koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije i o tome obavestio teritorijalni organ da se poziva radi vršenja vojne obaveze, dok je u zakonu predloženo da se ne poziva, i u tom kontekstu stav 2. predloga ovog člana trebalo bi da se briše, a taj stav 2. govori da – izuzetno, od ove prethodne odredbe, na služenja vojnog roka se poziva regrut koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva, koji u toj kalendarskoj godini navršava 27 godina života.
Interesantno je obrazloženje zašto nisu prihvaćeni ovi amandmani, pa, Vlada kaže da se amandman ne prihvata zato što bi se takvim rešenjem omogućilo da veliki broj vojnih obveznika podnese zahtev za otpust iz državljanstva u 27 godini života, kao i u toku ratnog i vanrednog stanja, čime bi se mogao ugroziti sistem odbrane. Naši amandmani su suprotni od ovoga što je napisano u ovom obrazloženju. Intencija našeg amandmanskog rešenja je upravo suprotna od ovog, jer mi mislimo da ni na koji način ne sme da se ugrozi sistem odbrane države, niti bezbednost države Srbije.
Nažalost, reforma Vojska, koju je započeo Boris Tadić, a koju će dokrajčiti očigledno sadašnji ministar Šutanovac, ide upravo u ovom pravcu da se ugrozi sistem eventualne odbrane države Srbije.
Amerikanizacija naše vojske je najveće zlo koje je moglo da se desi u našoj vojsci, a to je suština ove reforme i to je suština svih ovih zakona o kojima se ovih dana raspravlja. Uostalom, da bi neko napustio zemlju u vreme ratnog ili vanrednog stanja, ne mora ni da podnese zahtev za otpust iz državljanstva.
Nije tako daleko, u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, za vreme agresije, trebali da podsećamo ko je sve dezertirao, ko je napustio državu, ko je iz inostranstva pokazivao NATO agresorima koje ciljeve treba bombardovati, a kasnije na krilima ''buldožer revolucije'' došao, i došli, na visoke državne funkcije. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, mi danas opet imamo jednu papazjaniju od objedinjene rasprave, odnosno tačaka dnevnog reda. Trudila sam se, koristeći ovo nešto mog pravničkog znanja i višegodišnjeg iskustva, da pokušam da nađem vezu, recimo, između Predloga odluke o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge i Predloga odluka o prestanku sudijske dužnosti sudijama koji odlaze u penziju ili, na primer, Predloga odluke o dopunama Odluke o izboru člana odbora Narodne skupštine i nisam mogla da nađem nikakvu vezu, pogotovo ne u skladu sa našim Poslovnikom koji bi, pretpostavljam, trebalo da obavezuje sve narodne poslanike, pa i predsednika Parlamenta.
Po ovom članu 142, na koji se pozvao predlagač, spajanje ovih tačaka dnevnog reda i za koji ste vi iz vladajuće većine glasali, verovatno ne znajući šta piše u ovom članu, podsetiću vas da stoji: ''Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelnik pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana''.
Jasno je da ništa od ovoga nije ispunjeno, ali to samo govori u prilog našoj tvrdnji u šta ste vi pretvorili Narodnu skupštinu. Kada predstavljate Narodnu skupštinu, mislim na vas, gospođo predsedniče, onda se hvalite koliko smo mi to zakona doneli, koliko nekih drugih akata, pa pre neki dan rekoste kako će na dnevnom redu uskoro da se nađe predlog o izmenama Zakona o putnim ispravama, kako je to mnogo važan zakon za građane Srbije. Naravno, kada budemo govorili o tom zakonu, onda ćemo se podsetiti na ono što smo vam mi govorili poslednjeg radnog dana u 2008. godini, kada smo rekli da je nemoguće da ćete uraditi posao na koji ste se obavezali tim zakonom. Tako možete iz meseca u mesec, iz godine u godinu da predlažete izmene zakona, zato što ste potpuno nespremni da ono što donesete ovde, zapravo, sprovedete u delo.
Zašto ovo govorim? Zato što i danas u ovim objedinjenim tačkama imamo dokaza vaše nesposobnosti, ne mislim na vas lično nego na skupštinsku većinu, imamo predloge o kojima se već glasalo, koji su očigledno i tada bili spremni da se izglasaju, ali zbog nesnalaženja narodnih poslanika koji su glasali za te predloge, podsećam, to je bilo onoga dana kada ste više sati morali da glasate, pa ste glasali po nekoliko puta o istom predlogu, ne bi li objasnili narodnim poslanicima da treba da pritisnu određeni taster ako hoće da glasaju. To je bilo onoga dana kada ste uhvaćeni na delu da glasate bez skupštinske većine, da vam neki drugi pomažu itd. Zato mi imamo danas na dnevnom redu jedan predlog koji je već bio i u raspravi i na glasanju.
Kao što smo čuli i kao što su građani Srbije čuli, ovde ima šest tačaka koje nemaju veze jedna sa drugom, a kolege iz SRS su govorile o nekim od tih predloga. Usredsrediću se na probleme vezane za pravosuđe u Srbiji i na predloge koji se odnose upravo na tu oblast.
Mi ovde imamo dve odluke gde nam se predlaže prestanak sudijske dužnosti zbog odlaska nekih sudija u penziju, odnosno kako se kaže – prestaje im dužnost zbog navršenja radnog veka. Naravno, ne pada mi na pamet da pominjem imena tih ljudi. Ljudi su verovatno zaslužili, bar što se tiče formalne ispunjenosti uslova, i mi ovu odluku treba da donesemo, ovim ljudima jedino mogu da poželim da što duže u zdravlju uživaju u svojim penzijama, ali je dobro da smo ovo dobili u dnevnom redu, da bismo porazgovarali upravo o onome što se sada dešava u sudovima u Srbiji, a u okviru ove takozvane reforme gospođe Malović ili, bolje reći, gospodina Homena, jer je on očigledno idejni vođa ove, bože me sačuvaj, reforme.
Mi danas imamo u sudovima u Srbiji jedan opšti haos. Ne zakazuju se rasprave, odnosno zakazuju se sa mnogo meseci odlaganja, otprilike da dođu u vreme kada se završi ova reforma, odnosno preraspodela i ovaj novi izbor sudija. Takođe, imamo velikih problema u sudovima gde sudije uglavnom međusobno ne razgovaraju, naravno i tužioci, zato što ste im vi ubacili taj problem, mislim na skupštinsku većinu.
Naravno, mi danas ovde nemamo ni predstavnika Ministarstva pravde, gospođu Snežanu Malović. Gospođa ministar, koja je prisutna ovde, treba da je prisutna, nemam ništa protiv, ali očigledno će slušati veći deo rasprave koji se odnosi na neke druge resore, a ne za resor za koji je ona odgovorna. Što je još gore, mi ovde nemamo ni Boška Ristića, koji je predlagač u jednom delu ovih odluka.
Naravno, da se vratim na ovu priču o trenutnim problemima u pravosuđu. Zašto se dešavaju i zašto sam to povezala sa odlaskom u penziju? Zato što se već danas u gotovo svim sudovima u Srbiji zna ko će od sudija ostati i dalje sudija, a ko neće biti. Ovaj konkurs je raspisan kao čista formalnost. Ovo je, zapravo, trebalo da bude i biće pokriće da se sudovi očiste od onih sudija koji nisu spremni da sude po sistemu – ''dobili smo presudu'', već žele da svoj posao rade u skladu sa zakonom, u skladu sa svojom profesijom.
Već se zna koliko će sudija i tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, koji su ispunili jedan od uslova za penziju, koji će i dalje ostati na tim funkcijama, ne pada im na pamet, kažu, da odlaze odatle zato što imaju dobre veze u opštinskim odborima DS, što su bliski sa tom strankom, mnogi su čak i formalno članovi DS. Ovo je, zaista, smeškali se vi ili ne, nešto što je tema u pravosuđu u Srbiji.
Ja sam u ovom periodu dok Parlament nije radio obišla četrdesetak opština u Srbiji i razgovarala sa mnogo ljudi, ne samo članova SRS i naših opštinskih odbora, već i ljudi koje sam sretala na ulici.
Imala sam priliku da sretnem negde i tužioce i sudije. Naravno, njihova imena ne želim da pominjem, zato što bi to moglo loše da utiče na ovaj posao koji sledi, vezano za ponovo ili, ne znam da li je to ponovo ili je to prvi izbor, to verovatno ne zna ni onaj ko je predlagač ovog zakona. Interesantno je da na osnovu ovih predloga koje mi imamo i o kojima ćete vi verovatno pozitivno ovaj put da glasate, ukoliko u međuvremenu naučite kako se glasa, pošto prošli put vam to nešto nije išlo od ruke, i ovaj visoki savet sudstva i ovaj tužilaštva, a pogotovo Visoki savet sudstva biće apsolutno savet DS. To niko ne može da dovede u pitanje.
Evo primera – Boško Ristić, nesporno član DS, Snežana Malović, nesporno kadar DS, gospođa Nata Mesarević, niko ne može da kaže da nije režimski sudija. Ona je ta, podsećam, koja je u srpsko pravosuđe uvela nigde viđeni princip – ''dobili smo presudu'', umesto – doneli smo presudu. Sada imamo predlog Advokatske komore koji će još biti članovi, u ime, naravno, dobro sam htela da kažem, Demokratske stranke, a zapravo Advokatske komore. Ovde moramo malo da se zabavimo materijalima koje smo dobili upravo od Advokatske komore Srbije i da podsetimo na neke stvari, pre svega na član 36. Zakona, koji kaže, da postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije, na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Prema tome, ovaj zakon, odnosno ovaj član 36. nije primenjen kada su u pitanju predlozi Advokatske komore, odnosno upravnog odbora, to je veoma bitno, to ću da obrazložim u daljem toku rasprave, dakle, predlog Advokatske komore za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva i izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Nešto veoma interesantno i, molim vas, da pratite ove datume. Boško Ristić, kao predsednik Odbora, 7. marta 2009. godine, obaveštava Advokatsku komoru Srbije da je Narodna skupština Republike Srbije na sednici 30. marta odlučivala o izboru, pa nije ni izabrala itd. Ovo je zaista vrlo interesantno – kako je to Boško Ristić dvadeset tri dana pre ove odluke znao kakav će biti ishod glasanja, ali izgleda, kod vas je sve moguće.
Advokatska komora Srbije je uputila jedno pismo članovima Odbora za pravosuđe i upravu u ovom parlamentu. Pročitaću neke delove koji su zaista interesantni.
Kaže se: ''Advokatska komora Srbije je 20. juna 2009. godine održala Skupštinu svojih članova, koja po svojoj prirodi obezbeđuje najšire predstavljanje njenih članova'', to je ono u skladu sa članom 36, ''na kojoj je trebalo od trojice kandidata da izabere jednog i predloži ga Skupštini.
Tom prilikom je, iz do sada nepoznatih razloga, u ponovljenom glasanju ta tačka skinuta sa dnevnog reda Skupštine i nikada više nije vraćena na dnevni red. Kandidat koji je sada kandidovan od strane Advokatske komore Srbije je kandidat Upravnog odbora te komore, koji ne može po svojoj prirodi da obezbedi najširu zastupljenost njenih članova, što je zakonski preduslov za predlaganje kandidata.'' Ovo je, naravno, apsolutno tačno. Takođe, imamo podatak da je advokat iz Paraćina, gospodin Zoran Živković, bio kandidat Regionalne advokatske komore za Kragujevac i da je bio predložen dva puta za ovu funkciju, i to upravo na Skupštini, kasnije na Upravnom odboru, ali naravno, očigledno čovek ne ispunjava neke uslove koje traži isključivo DS i nije ni mogao da bude izabran.
Zašto sam na početku rekla da su kandidati koji će biti izabrani, odnosno koje ćete verovatno izabrati, isključivo kadrovi DS i da će oni zajedno sa Boškom Ristićem, Snežanom Malović i Natom Mesarević da biraju sudije i tužioce? Vi ste sami u ovom predlogu napisali neke detalje koji očigledno govore o tome.
Kažete da je Advokatska komora Srbije postupajući u skladu sa odredbama člana 36. stav 1. i člana 53. Zakona o Visokom savetu sudstva dostavila prvi predlog kandidata 28. januara 2009. godine. Tada predloženi kandidati nisu dobili potrebnu većinu glasova za izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, i onda imamo drugi predlog koji, kao što ste čuli, nije u skladu sa članom 36. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Vrlo je interesantno da će se neko ko je spreman da bude izabran suprotno zakonu prihvatiti tako značajne funkcije da određuje ko može, a ko ne može biti sudija, odnosno javni tužilac.
U ovom predlogu Advokatska komora, odnosno Upravni odbor koji nam predlaže gospodina Dejana Ćirića, zaista nisam imala nameru da pominjem njegovo ime, ali neke karakteristike koje smo dobili o njemu moraju da se iznesu, i to karakteristike koje smo dobili upravo od predlagača, kaže: ''Nakon sveobuhvatne diskusije u kojoj su učestvovali svi prisutni članovi Upravnog odbora, predstavnici advokatskih komora u Srbiji, jedan broj prisutnih advokata, Upravni odbor Advokatske komore Srbije je doneo odluku da se Narodnoj skupštini kao jedini kandidat predloži Dejan Ćirić.''
Recimo, evo pitanja – zašto ne postoji i taj drugi kandidat, Zoran Živković, advokat iz Paraćina, koji je bio protivkandidat? Bitno da to bude jedini kandidat koji je, sada govorimo o njegovom profesionalnom angažovanju, o tome je Narodnu skupštinu obavestila Advokatska komora, član radne grupe Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu Strategije reforme sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji i član Komisije Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu teksta zakona o pravosudnom ispitu.
Dakle, jasno je da se radi o čoveku koji je kadar Demokratske stranke, jer bi jedino kao takav bio izabran da bude član ove radne grupe, odnosno Komisije. I što je još gore – očigledno je da je ovaj čovek već na platnom spisku Ministarstva pravde i da je on drugi predstavnik Ministarstva pravde, a po zakonu to može biti samo jedan i to ministar, to je gospođa Snežana Malović, ovo, takođe, govori da je ovaj predlog potpuno suprotan zakonu.
Imamo i predlog Advokatske komore vezano za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca. Isto obrazloženje nakon sveobuhvatne diskusije i tako dalje, predlaže se kao jedini kandidat Miroslav Bojić, advokat iz Čačka. Takođe, u njegovoj profesionalnoj biografiji stoji da je član Komisije Ministarstva pravde za izradu teksta Zakonika o krivičnom postupku i da je član Komisije državne zajednice Srbija i Crna Gora, iz onog vremena, za harmonizaciju propisa Republike Srbije i Republike Crne Gore sa evropskim zakonodavstvom.
Dame i gospodo, ove karakteristike sigurno nisu garancije da će ovaj gospodin primenjivati zakon tako što će biti zakon jednak za sve i što će svi biti isti pred zakonom, kada je u pitanju izbor sudija, odnosno javnih tužilaca, u ovom slučaju, i mi iz SRS nikako ne očekujemo, niti možemo da verujemo da ova dva čoveka kao predstavnici tih budućih tela mogu da rade nepristrasno i mogu da procenjuju ko zaista zaslužuje da bude i dalje sudija, odnosno javni tužilac.
U međuvremenu oglasila se Advokatska komora Srbije, nezadovoljna ovim što se dešavalo, odnosno jedna grupa advokata, u skladu sa Statutom Advokatske komore Srbije i u pitanju su zaista eminentna imena, uglavnom beogradskih advokata, evo, recimo, Biljana Kajganić je jedna od tih advokata, i kažu ovako – Predlog delegata Skupštine Advokatske komore Srbije za sazivanje sednice Skupštine advokata shodno članu 17. Statuta Advokatske komore, dakle, ova grupa advokata kaže kako je dana 5. 09. 2009. godine Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo odluku da predloži kandidate za izborne članove Visokog saveta sudstva i za Državno veće tužilaca iz reda advokata, opredeljujući se za kandidata Dejana Ćirića i Miroslava Bojića, te kako je ta odluka nelegalna i nelegitimna, budući da predlaganje kandidata za te organe nije izvršeno na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova, shodno odredbi člana 36. stav 2. Zakona Visokog saveta sudstva, to ovi potpisani delegati Skupštine Advokatske komore, na osnovu člana 17. Statuta te komore, predlažu da predsednik Advokatske komore Srbije zakaže sednicu Skupštine advokata, Advokatske komore Srbije gde bi se, između ostalog, raspravljalo i o ovim kandidatima, odnosno ne o ovim nego o kandidatima o kojima je već raspravljano na Skupštini, ali je suprotno zakonu konačnu reč doneo Upravni odbor.
Zašto smo imali potrebu da vas upoznamo sa ovim? Pa, upravo iz razloga da vodite računa, vi koji ćete glasati za ove predloge, da ste već jedanput pokušali da glasate, pa niste uspeli da omogućite većinu i to samo zato što se desila greška u glasanju, već peta tog dana po redu, pa više niste mogli, gospođa Đukić-Dejanović više nije mogla da dozvoli da ponavljate glasanje zato što dvoje ili troje ljudi nije bilo u sali i nije glasalo.
Želimo da vas upozorimo da ćete imati opet problema u javnosti, opet pokazujete jednu izuzetnu drskost i samovolju, ne interesuje vas šta kaže struka za bilo koju oblast o kojoj vi ovde odlučujete, kao što vas nije interesovalo mišljenje javnog mnjenja i pravničke struke kada je u pitanju ova nova mreža sudova, pa onda pre neki dan gospođa ministar Malović kaže, objašnjava, ubeđena, da će ta njena reforma doneti neko čudo neviđeno u oblasti pravosuđa, da će sudovi raditi efikasnije i onda je dala neko objašnjenje, odnosno primedbu. Zaista nisam mogla da je razumem, verovatno nisam dovoljno pametna koliko Snežana Malović, ali možda ćete vi razumeti.
Gospođa Malović objašnjava zašto nam je potrebna ovakva reforma, zašto treba da se ukinu sudovi, odnosno da se smanje 104 suda u Srbiji. Kaže – znate, recimo, u Opštinskom sudu u Arilju svaki predmet može da se reši za tri godine, a u Beogradu je to nemoguće, sada nakon ove reforme to će biti izjednačeno. U kom smislu, nisam razumela da je našla modus i način da se neki predmet koji se u Arilju završi za tri godine da će se završiti i u Beogradu za tri godine.
Razumela sam da će slični predmeti koji u Beogradu traju 17 godina i u Arilju umesto tri godine trajati 17, zato što će biti problem sa onim o čemu smo govorili kada se govorilo o toj takozvanoj mreži sudova, kada smo pokušali da objasnimo i ministru i vladajućoj većini da rade nešto što će doneti velike probleme pre svega građanima Srbije, građanima koji moraju da traže u određenim situacijama pravdu.
Ministar Malović i pre dva dana tvrdi da je pristup pravdi i dalje moguć. Naravno da jeste, ali na koji način ako će neko iz Arilja morati da ide u Osnovni sud u Užice, koliko će mu biti potrebno da plati advokata, kako će moći da nađe veštaka, kako će da obezbedi da vodi svedoke i tako dalje.
Još jedan problem koji prati primenu ovih zakona i tu takozvanu reformu koja se očekuje do kraja ove godine, jeste problem smanjenja broja sudija, smanjenja broja tužilaca i smanjenja broja zaposlenih u sudskoj upravi. Smanjenje broja podrazumeva i veliki broj otkaza. Procena je da je to oko 3.000 otkaza i to: oko 600 sudija, 400 tužilaca ili zamenika tužilaca i 2.000 zaposlenih u sudskoj upravi ostaće bez posla, nakon „uspešne“ reforme gospođe Snežane Malović i ovog režima.
Dakle, ne vodite računa o interesima građana ni u jednoj oblasti. Čuli ste od kolega koji su govorili pre mene koliko ne vodite računa kada su u pitanju ljudi, da ne kažem obični ljudi, svi smo obični ljudi, postoje neki koji imaju neka specijalna ovlašćenja i ponašaju se kao da su ''bogom dani'' i oni su u Vladi, u režimu Borisa Tadića, oni se ponašaju tako što se smeju građanima Srbije u lice.
Sinoć smo mogli da vidimo jednog ministra koji kaže da ćemo izaći iz recesije krajem ove godine ili početkom iduće, ali da se građani ne nadaju, to ne znači da će građani živeti bolje. Građani moraju bar još godinu dana da se muče jer, kako reče pametni ministar, bolje je biti van recesije nego u recesiji. Naravno, to je bilo ispraćeno njegovim ironičnim smehom. Taj smeh se odnosio na sve građane Srbije, to je očigledno. Iz dana u dan imamo takve situacije i takve slučajeve da se ministri ismevaju sa onim što jesu problemi građana Srbije; da ih baš briga što svakodnevno ljudi ostaju bez posla, da ih baš briga što je svaki peti građanin u Srbiji gladan. Takođe, ovih dana sam pročitala u štampi, što me je zaprepastilo, Vlada kaže da je plata od 8.160 dinara ili 8.360 dinara, nisam sigurna, zarada ispod koje se neko ko prima manje od toga smatra siromašnim!
E, sad bih baš volela, pogotovo što je ministar finansija ovde, možda bi bilo zgodno da odgovorite gospođo Dragutinović, možda i vaša koleginica, a može i bilo ko od poslanika skupštinske većine – kako nije siromašan neko čija je zarada 8.160 dinara? Kako može da se živi sa tolikom platom, a vi smatrate da je neko ko ima toliku platu, odnosno zaradu, iznad linije siromaštva?
Zar to nije ruganje narodu? Zar to nije ruganje svim onim ljudima koji sastavljaju kraj s krajem, a pogotovo onima koji ostaju bez posla? Imaćemo priliku da govorimo i o ovom zakonu, vidim da nam je danas stigao u materijalu, a koji se odnosi na smanjenje zaposlenih u državnoj upravi.
Nisam imala priliku da pročitam još uvek Predlog zakona. Jesam slušala ministre i jesam pratila šta se dešava u toj oblasti. Tu će, takođe, da se desi ''čudo neviđeno'' – da će ostati zaposleni svi oni koje ste vi po partijskom zadatku poprimali ugovorom o delu, a gubiće posao ljudi koji su 20 i 30 godina u državnoj upravi, koji su ispekli zanat u tom delu, odnosno u poslu koji rade. Pitanje je kako ćete kasnije vi da radite kada otpustite te ljudi koji jedini znaju da rade taj posao? Naravno, o tome ćemo govoriti tada, kao što rekoh, kada ovaj zakon bude na dnevnom redu.
Sada govorimo o tome što je vezano za oblast pravosuđa, za reforme u pravosuđu. Više puta je pokušavano sa reformama u oblasti pravosuđa i nikada se nije uspelo u potpunosti, nikada se nije uspelo da naše sudstvo bude nezavisno, da bude samostalno, da sudije odlučuju po sudijskoj dužnosti.
Uvek je bilo onih koji su bili pod uticajem izvršne vlasti. Do sada je to bio manji broj sudija i manji broj javnih tužilaca. To su bili uglavnom ti poslušnici, koji su bili prepoznatljivi u svakom sudu, gde god ste krenuli u Srbiji, odnosno znalo se ko je režimski sudija i ko je režimski tužilac.
Ovo što se sada radi, ovo je najgora ikada do sada pokušana ili sprovedena reforma. Danas ćemo imati izuzetke, sudije koji će suditi po zakonu, odnosno danas ćemo posle ove reforme imati većinu režimskih sudija, sudija kojima će i Boško Ristić i Snežana Malović, i ovaj Ćirić i Bojić, ne znam kako se zovu ovi koje ste predložili, moći da okrene telefon i da im kažu – ovaj predmet da se sudi ovako, ovaj da se sudi onako, odnosno da se presudi, ovo da se stavi u fioku, ovo da se iznese na sto.
Reforma pravosuđa je trebalo da bude suprotna od svega ovoga što ste vi uradili. Trebalo je da bude takva da se smanji broj režimskih sudija, da sudije rade i sude po zakonu, a da tužioci budu nezavisni i da budu samostalni u svom radu, a to isto važi i za sudije, ali vi to niste hteli. Takođe je trebalo, u okviru vaše priče o ravnomernom regionalnom razvoju, da razvijate mrežu pravosudnu po Srbiji, a ne da je gasite, ne da je gušite.
Žao mi je što gospođe ministar, i jedna i druga, gledam u vas kada govorim o ovome, jer vi ste deo Vlade, mada ne verujem da ste za ovo lično odgovorne.
Taj ravnomerni regionalni razvoj pokazujete da vam je to samo nešto što lepo zvuči, a da to nije nešto što je namera ove vlade i ovog režima, jer ćete ostaviti bez posla i sudije i tužioci.
S druge strane, postoji problem, odnosno što ne bi trebalo da predstavlja problem, ali će u ovoj situaciji biti zaista veliki problem, kada 500, 600 sudija ostane bez posla, a ne mogu da budu advokati u sudu u kojem su sudili.
Zamislite nekoga ko je, recimo, 30 godina bio sudija u jednom sudu i on sada ne može posle 30 godina sudijskog iskustva, pošto nije bio podoban, pošto nema moralnu političku podobnost, pošto nije pokazao spremnost da sudi po nalozima izvršne vlasti, bilo da je u pitanju lokalna izvršna vlast ili republička izvršna vlast, taj neko će morati da se seli iz svog mesta stanovanja, jer mora da radi na teritoriji nekog drugog suda.
Da li ste vi uopšte vodili računa o tome? Da li ste i vi, gospodo narodni poslanici, koji ste glasali za ove zakone i koji ćete glasati i za ove predloge kandidata za ovaj prvi saziv Visokog saveta sudstva i Tužilaštva, odnosno da li ste vodili računa o tome? Da li vi razgovarate uopšte sa narodom? Da li vi uopšte znate kako se zaista živi i šta su stvarni problemi građana Srbije?
Da li vi izlazite iz automobila ili da li nekada imate neki kontakt u prodavnici, na pijaci, u gradskom saobraćaju, na nekom javnom mestu, gde možete da sretnete običnog čoveka, koji ima puno problema, koji ima puno primedbi na funkcionisanje vlasti, na ono što dobijamo, što dobijaju od skupštinske većine, od Vlade Republike Srbije? Ja sam uverena da, bar, ponekad porazgovarate sa nekim čovekom. Da li vas nekad neko zaustavi na ulici?
Mi zaista svakodnevno imamo takve kontakte, pored toga što građani pišu u SRS, u našu poslaničku grupu, nas ljudi sretaju na ulici, pozivaju telefonom, i naše opštinske odbore, žale se, pitaju – kako da im pomognemo?
Ja sam, kažem, u obilasku 40 opština u prethodih mesec dana toliko toga čula, opet ću da pomenem Arilje, jer ga je pominjala i gospođa Malović, ljudi u opštinskom odboru kažu – ne bojte se vi za opštinski odbor, mi odlično radimo, kao što vidite, odlično funkcionišemo, naš problem je malina, naš problem je Vlada Republike Srbije, koja nas je prevarila tako što je stala isključivo, kada je u pitanju malina, na stranu ''hladnjačara'' i što je nas proizvođače malina ostavila na cedilu, što smo svi sada na gubitku, i što je najgore – što je Vlada uspela da kupi predvodnike tog protesta ''malinara''.
Kada su došli ispred Vlade – stajali su, ležali, sedeli 24 časa. I taj neko koji ih je predstavljao, posle tog vremena je rekao da je sve dogovorio sa Vladom, da mogu da se vrate kući.
On jeste dogovorio da samo njegova malina bude prodata, odnosno plaćena po ceni koju su tražili svi ''malinari'' – ostali su ostali na onome što su Vladu uslovili ''hladnjačari''.
Zašto pominjem ovu temu, vezano za ovaj dnevni red? Zato što govorim o nečemu što su životni, svakodnevni problemi građana, o čemu niko iz Vlade ne vodi računa, o čemu niko iz Vlade ne želi da čuje šta kažu građani.
Zbog toga me zabrinjava da narodni poslanici vladajuće većine nemaju kontakt sa građanima.
Drage kolege, i vas su birali građani Republike Srbije. Valjda treba da udovoljavate zahtevima građana, onoliko koliko je to u skladu sa zakonom.
Vi, kao vladajuća većina, sigurno ste moćni u smislu toga da vi možete da kažete predstavniku Vlade ili Vladi Republike Srbije – nećemo glasati za ovaj zakon; nećemo podržati ovaj vaš predlog, ali nećemo dozvoliti ni da trgujete, pravite neke nove skupštinske većine, da svaku sednicu kupujete na ovaj ili onaj način, već tražimo, insistiramo da Vlada radi u interesu građana Republike Srbije. Vi to možete. Mi kao poslanici opozicije možemo da skrećemo pažnju.
Nažalost, sve je manje mogućnosti sa ove govornice, s obzirom na ograničeno vreme, s obzirom na spajanje ovoliko tačaka dnevnog reda – da se ne bi moglo posvetiti dovoljno vremena jednoj po jednoj tački dnevnog reda. Naravno, to je samo zato što se vama žuri da se pojavite u javnosti i da kažete – koliko smo već stotina zakona doneli.
To što svaka dva meseca imamo izmene i dopune istog zakona koji danas donesemo, to nikog nije briga, o tome ne želite da govorite, ne želite da govorite ni o čemu što su suštinski problemi rada ovog parlamenta i rada Vlade, a pre svega što su suštinski problemi građana Republike Srbije.
Niko još u javnosti nije odgovorio na pitanja šta će biti sa tri hiljade ljudi koji su trenutno zaposleni u oblasti pravosuđa, šta će oni da rade u narednom periodu, kako će biti regulisan njihov ekonomski status, da li će biti na njih primenjen neki socijalni program, da li oni podležu Zakonu o radu, da li će biti neki poseban socijalni program kakav ste predvideli za zaposlene u državnoj upravi.
Nije dobro, gospođe ministri, da se u javnosti hvalite, kao što je to pre neki dan uradio gospodin Milan Marković, pa je bio naslov u jednim novinama "Obezbeđene pare za otkaze". Stavite vaše fotografije na naslovnu stranu novina i dajte izjavu kada budete obezbedili pare za nova radna mesta. Lako je deliti ljudima otkaze i u državnoj upravi i u pravosuđu.
A znate koliko ste sami odgovorni za enormno povećan broj zaposlenih u administraciji za ovih devet godina koliko ste vi iz Dosa na vlasti i koliko ste zadovoljavali vaše partijske apetite i zapošljavali vaše partijske funkcionere ili ljude koji su vam pomagali u toku izborne kampanje, koji su lepili plakate i tako dalje, koliko ste vi odgovorni za to enormno povećanje broja zaposlenih, a zaklinjali ste se 2000. godine da ćete vi da obezbedite ažurnu administraciju, jeftinu administraciju, umesto toga od osam hiljada dobili smo, skoro se baratalo podatkom od 28 hiljada zaposlenih u državnoj upravi, a najnoviji podatak statistike kaže da su to 32 hiljade zaposlenih.
Očigledno, te četiri hiljade koje su se pojavile u poslednja 2-3 meseca, to su zaposleni u vašim agencijama, to su oni koji rade u paralelnim državnim ili paradržavnim organima.
To su oni o kojima smo mi govorili unazad godinu-dve dana, koliko su popularne razne agencije, da se manete ćorava posla, da ne možete preko grbače građana da udomljavate i zapošljavate vaše partijske radnike i funkcionere.
Naravno, niko od njih danas neće ostati bez posla, 104 agencije koje plaćaju građani Srbije, a koje ni za šta ne služe i uopšte nisu potrebne.
Ili, ako će ostati te 104 agencije, onda gospodo, vi ministri, pakujte svoje lične stvari iz ministarstava i idite odatle, jer paralelni organi i agencije i ministarstva nisu potrebni i da smo u najboljoj ekonomskoj situaciji, nisu potrebni sa pravnog aspekta, a pogotovo u ovoj situaciji kada postoje toliki problemi koje svakodnevno trpe građani Republike Srbije.
Dakle, mi tvrdimo da niko u te 104 agencije neće ostati bez posla zato što su to vaše agencije, vi ste tamo ušuškali vaše drage aktiviste, a bez posla će ostati ljudi sa 30 ili 35 godina radnog staža koji nigde više ne mogu da se zaposle, koji nemaju nikakve šanse. Kako će oni preživeti, da li će preživeti, to ni vas u Vladi, ni vas u skupštinskoj većini uopšte nije briga.
Kako će preživeti ove tri hiljade, najmanje tri hiljade, zaposlenih u pravosuđu, a od tog, dve hiljade zaposlenih u sudskoj upravi koji imaju platu oko 14 hiljada dinara, maksimalno 21 hiljadu dinara sa visokom spremom?
Dakle, ne radi se o tome da ćete vi na ovaj način zaštititi državni budžet, jer se ne radi o novcu koji je nešto bitan za državni budžet.
Niste još uvek smanjili plate u javnim preduzećima, o kojima smo govorili pre više od godinu dana. Doneli ste uredbu i dalje vam vaši stranački funkcioneri koji su funkcioneri, odnosno u menadžmentu i upravi javnih preduzeća imaju basnoslovne iznose...Hvala lepo. (Aplauz.)

Intervenišem na osnovu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine koji vas, gospođo Đukić-Dejanović, obavezuje da ste kao predsednik Narodne skupštine dužni da vršite poslove predviđene Ustavom, da predsedavate i da se, između ostalog, starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Primena Poslovnika Narodne skupštine podrazumeva i primenu Poslovnika na sednicama skupštinskih odbora. Potpuno je neopravdano ovo što ste sad skrenuli pažnju našoj dragoj koleginici Lidiji Dimitrijević da nije mogla da interveniše. Mogla je, jer ne postoji drugo mesto gde može da ukaže na povredu Poslovnika na nekom odboru, a povreda koja se odnosi na vašu obavezu da intervenišete, nego je to upravo ovde i nego su to upravo članovi na koje se Lidija Dimitrijević pozvala.
To što vi želite da zaštitite Administrativni odbor, Nenada Konstantinovića, to što ste vi pre kada smo glasali o tačkama sa poslednje sednice, takođe, procenili da ne može da se traži glasanje prozivkom neposredno pre glasanja, zaista dovodi u pitanje, kao i ovo malopre, ovaj Poslovnik.
Ne možemo po Poslovniku da intervenišemo na ulici, moramo ovde i moramo upravo na ovaj način.
Zaista, mislim, ne da treba da tražite ostavku Nenada Konstantinovića, nego kao predsednik, ako primenjujete ovaj poslovnik, treba da pokrenete zahtev za njegovu smenu sa mesta predsednika Administrativnog odbora, jer on ne može da zloupotrebljava to što ga je skupštinska većina izabrala tu gde jeste.
Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, takozvane reforma Vojske Srbije, koju je započeo Boris Tadić, a sada će izgleda da dokrajči gospodin Dragan Šutanovac, jeste zapravo amerikanizacija Vojske Srbije.
Ptice na grani znaju da se i danas u Generalštabu i u Ministarstvu vojnom više čuje engleski nego srpski jezik. Ptice na grani u Srbiji znaju da ste u Vojsku Srbije i u Generalštab doveli američke oficire. To što se vi lično, gospodine Šutanovac, slikate sa NATO bombarderima, sa ubicama dece u Srbiji, to može samo vama da služi na čast, a svakako ne ovom narodu i ovoj državi!
Govorite malopre o kratkom pamćenju. Pa, gospodine Šutanovac, da nemate kratko pamćenje onda sigurno ne biste insistirali na ulasku u NATO pakt.
Valjda niste toliko kratkog pamćenja da ste zaboravili na NATO agresiju, da ste zaboravili na onolike civilne žrtve, na onoliko ubijene dece i na onoliku materijalnu štetu koju su građanima Srbije naneli vaši NATO prijatelji. To što ste njihov đak, gospodine Šutanovac, to je vaša lična stvar, ali to ne smete i nemate prava da propagirate u javnosti, nemate prava da propagirate u svetu i nemate prava da propagirate u ovom parlamentu!
I sami znate za činjenicu da kada bi vam palo na pamet da proverite u javnosti koliko građana Srbije želi da uđemo u NATO pakt, da bi podaci za vas bili porazni i to što volite lično, zadržite za sebe, pokušajte da se ponašate kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Ovih dana kada smo započeli ovu vrlo ozbiljnu raspravu o vrlo ozbiljnim predlozima Vlade Republike Srbije, a koji se odnose na Vojsku Srbije, nismo imali nameru da govorimo sa vama lično. Sami inicirate takvu vrstu razgovora, to je karakteristično za vas. Nismo imali nameru ni da vam pominjemo, kada ste bili zaposleni u Saveznom ministarstvu policije, da ste uzeli otpremninu od 24 plate i da vam zakon nije dozvoljavao da se nikada više vratite u državne organe. Nismo vas ni pitali ni ko je odgovoran za smrt vojnih pilota. Pokušali smo da razgovaramo zaista argumentovano o predlozima Vlade Republike Srbije, koje, nažalost, predstavljate u ovom parlamentu.
Pre neki dan ste se javno hvalili kako je povećan broj mladih ljudi koji žele da služe vojni rok u uniformama i da je sve manje onih koji žele da civilno služe Vojsku i to je nešto što nije vaša zasluga, budite sigurni.
Nije to zbog toga što ste ukinuli čak i vojnički pasulj, da biste potpuno ukinuli sve što je tradicionalno u Vojsci Srbije, to je zasluga činjenice da je sve više mladih ljudi u Srbiji patriotski orijentisano i hvala Bogu da je tako i hvala Bogu da ne slede vaš primer.
Kada su u pitanju predlozi ovih zakona, koje ste nam ovako u paketu dostavili, istina, niste odgovorni, nego vladajuća većina, zašto raspravljamo o šest ili sedam zakona u jedinstvenoj raspravi, jeste nešto što je, takođe, nedopustivo i što zapravo govori o tome da vladajuća većina želi samo da skine sa dnevnog reda neke predloge zakona, potpuno nezainteresovani da učestvuju u raspravi i zato vladajućoj većini ne smeta što se o šest zakona govori u objedinjenoj raspravi. Danas je bila interesantna reakcija jedne koleginice iz vladajuće većine, pokazivanje nervoze. Verovatno je to razumljivo, s obzirom na činjenicu da ipak postoje i u vladajućoj većini ljudi koji nisu zaboravili šta se u Srbiji desilo u NATO agresiji 1999. godine.
Pretpostavljam da ste primetili, s obzirom na to da je nemoguće govoriti o svim ovim zakonima, mi smo u našoj poslaničkoj grupi napravili jednu podelu, odnosno dogovor da svako od poslanika koji govori u načelnoj raspravi govori samo o jednom predlogu zakona da bismo na taj način, koliko je moguće, više pokazali građanima Srbije kakve nam je predloge zakona Vlada Republike Srbije predložila.
Govoriću o Predlogu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Uočili smo da u ovom predlogu zakona postoje tri grupe nedostataka. Jedan, koji je najbitniji, jeste neustavnost, odnosno neke odredbe Predloga ovoga zakona su suprotne Ustavu Republike Srbije. Jedan broj odredbi ovog zakona su u međusobnoj koliziji. Treća grupa primedbi jeste da postoje neke veoma neprecizne odredbe u nekim članovima zakona koje nisu usklađene sa Zakonom o radu i Porodičnim zakonom, a govore o materiji koja je iz ovih oblasti.
Čini mi se, gospodine ministre, da neko ko je prevodio ovaj zakon da vam nešto nije preterano naklonjen, pa je, izgleda, moguće da ove neke primedbe nastaju iz činjenice što imate veoma loš prevod ovog zakona.
Podneli smo veliki broj amandmana na ovaj predlog zakona i govorićemo detaljno o tome u načelnoj raspravi, a sada ću pokušati, koliko mi preostalo vreme dozvoli, da prokomentarišem neke najkarakterističnije članove zakona. Volela bih zaista da čujem i vaše odgovore ili se bar nadam da ćete nešto od ovoga ispravno razumeti i da ćete prihvatiti, ukoliko želite da vam zakon, koliko toliko, bude primenjiv i usklađen sa Ustavom.
Član 1. u 2. stavu – kažete da se na sve što neposredno nije uređeno ovim zakonom primenjuju propisi o odbrani, civilnoj zaštiti i Vojsci Srbije i zaključeni međunarodni ugovori u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje, kao i propisi kojima se uređuje nadležnost i rad drugih snaga odbrane.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova formulacija – zaključeni međunarodni ugovori, proteže se u ovom zakonu kroz veliki broj članova. Naša amandmanska intervencija u svakom od takvih slučajeva bila je da mora da stoji „ratifikovani zaključeni međunarodni ugovori“. Državu Srbiju ne obavezuje nijedan međunarodni ugovor koji nije ratifikovan u ovom parlamentu. Zaista mislimo da ćete ove primedbe da uvažite, ukoliko u startu nemate nameru da zloupotrebljavate ovaj zakon kada ga budete doneli.
U članu 2. stav 1. tačka 3) govori o multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, u smislu ovog zakona, koja obuhvata misije, zadatke u očuvanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i mira u svetu, između ostalog, i to su ''zajedničke odbrambene operacije u skladu sa propisima o odbrani'' – ova tačka je u koliziji sa članom 13. Predloga ovog zakona. Zaista bi bilo dobro da to shvatite dobronamerno i da menjate ili ovu tačku ili drugi stav člana 13. koji kaže da: ''U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, u multinacionalne operacije ne mogu se upućivati pripadnici Vojske Srbije do ukidanja ratnog ili vanrednog stanja, osim multinacionalne operacije iz člana 2. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
U članu 3. stav 1. tačka 1) ovaj član govori o upućivanju Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalne operacije i kažete da se to zasniva na principima, pa je onda jedan od principa – ''da je učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj operaciji u skladu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravom.'' Naša vojska, ma gde bila, gospodine ministre, mora da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravom. Ustav Republike Srbije ne može da se primenjuje izvan države Srbije. Pretpostavljam da pravnici, vaši saradnici, to znaju i da je ovo neka greška. Nadam se da ćete i ovo kroz naše amandmane da prihvatite. U ovom istom članu, u tački 3) kažete, da se, ''aktivnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama u javnosti objektivno predstavljaju.'' Vrlo je interesantno da ste ovakvu odredbu uneli u Predlog zakona, jer ovde se sad postavljaju dva pitanja. Prvo je – ko to predstavlja u javnosti Vojsku Srbije i druge snage odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama?
Da li se ovo odnosi na tog nekog ko predstavlja a koji bi trebalo da bide iz Vojske ili bar iz Ministarstva vojnog, ili je ovo neka unapred predodređena hajka na novinare pored onako rigoroznog Zakona o javnom informisanju? Još i kroz ovaj zakon treba da zabranite novinarima da autocenzurom izveštavaju o ovim aktivnostima.
Drugo, još interesantnije pitanje – šta to planirate da radite ako zakonom zabranjujete da se o tome javnost obaveštava, odnosno da vi kažete da se u javnosti to objektivno predstavlja?
Valjda se podrazumeva da će u javnosti ove aktivnosti Vojske Srbije biti, bar u ime Ministarstva i Generalštaba, predstavljene objektivno.
U članu 4. piše ''zaključenim ugovorima'', za koje ne predviđate da su i ratifikovani, i u stavu 2. člana 4. kažete: ''Izvršenje obaveze iz stava 1. ovog člana obezbeđuje Vlada i Ministarstvo odbrane, u skladu sa propisima o odbrani, odnosno nadležni organi prema ovlašćenjima iz zaključenih međunarodnih ugovora.'' Ovo je apsolutno izvor zloupotreba i ovako nedefinisana odredba nikako ne bi smela biti u ovom niti u bilo kojem drugom zakonu.
Takođe, predvideli smo da se briše član 5. Predloga ovog zakona, a u stavu 2. ovog člana 5. kažete: ''Pripadnici drugih snaga odbrane, u skladu sa potrebama, mogu se angažovati u multinacionalnim operacijama iz člana 2. stav 1. ovog zakona i da su dužni da postupaju u skladu sa zakonom, odlukama nadležnih organa i principima i pravilima međunarodnog humanitarnog prava'' Ovde niste predvideli Ustav, tako da je ovo isto u koliziji sa onim članom 3. o kojem sam malopre već govorila i bilo bi dobro da se opredelite da li ćete zadržati ovu odredbu „u skladu sa Ustavom“, pa da to bude u svakom članu gde je to neophodno, ili ćete prihvatiti naš amandman pa ćete se bazirati samo na međunarodno pravo van teritorije Republike Srbije.
U članu 7. govorite o pripremama i upućivanju u multinacionalne operacije i povlačenje iz tih operacija, pa onda, između ostalog, kažete – ''Godišnji plan upotrebe zasniva se'', u tački 2) na: ''obavezama koje je Republika Srbija preuzela zaključenim međunarodnim ugovorima u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje i civilne zaštite.'' Nejasno je kroz celi zakon ko je preuzeo ove obaveze ukoliko nema ratifikacije ovih ugovora u Narodnoj skupštini.
Zaista, kolege poslanici, nadam se da ćete ovo ozbiljno razumeti i da ćete u danu za glasanje voditi računa o tome da ove naše amandmane usvojite, da ne bismo došli u situaciju da svakome može da padne na pamet ko igrom slučaja dođe na određenu važnu državnu funkciju da može da je zloupotrebljava, da izvršna vlast može da na ovaj način i kroz ovaj zakon vrši poslove Parlamenta, što je apsolutno nedopustivo i što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Član 10. u 3. stavu ima nešto što je zaista opasno, što nikako ne bi smelo da ostane u zakonu i apsolutno je suprotno članu 140. Ustava Republike Srbije, gde kaže: „Izuzetno, Vlada može odobriti učešće drugih snaga odbrane u humanitarnim operacijama koje nisu predviđene Godišnjim planom upotrebe, u slučaju neodložnog otklanjanja posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera, kao i pružanja pomoći civilnim organima u kriznim situacijama“.
Radi javnosti, pročitaću član 140. Ustava Republike Srbije, koji kaže: „Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije“.
Dakle, ne postoje izuzeci i ne postoji mogućnost da Vlada Republike Srbije može da uradi bilo šta u ovoj oblasti mimo odluke Narodne skupštine Republike Srbije.
U članu 12. kažete: ''U multinacionalne operacije mogu se upućivati samo pripadnici Vojske Srbije i drugih snaga odbrane koji su završili obuku u zemlji ili inostranstvu,'' i tako dalje. Međutim, nigde kroz ovaj zakon nije propisano ko je taj ko upućuje pripadnike Vojske ili druga lica na obuku u zemlji ili u inostranstvo – to zaista mora da bude precizno definisano.
Ovo kako je regulisano u članu 12. može da znači da bilo ko može da ode pod okrivljem NATO pakta na neko doškolovanje i da se vrati ovde kao neki stručnjak koga je uputio neko, pošto zakon ne kaže ko, pod kojim uslovima, upućuje takva lica na tu obuku.
U članu 14. u poslednjem stavu interesantno je da ste predvideli da kriterijume za izbor i način izbora pripadnika Vojske Srbije, pripadnika MUP, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima državne uprave koji se pripremaju i obučavaju za učešće u multinacionalnim operacijama i način izdavanja sertifikata o osposobljenosti uređuje nadležni ministar. Ovo nikako ne može da bude u nadležnosti ministra, bez obzira ko je ministar, jer ministar je civilno lice i ministar sam nije osposobljen za ovako nešto. Ove kriterijume može da utvrđuje samo Generalštab. Ovo je isključivo u nadležnosti Vojske i nikako ne može biti u nadležnosti čak ni Ministarstva, a kamoli ministra!
Interesantan je član 20. koji u 2. stavu kaže: ''Za izvršavanje multinacionalnih operacija koje zahtevaju zajedničko učešće pripadnika Vojske Srbije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova radi pružanja pomoći u kriznim situacijama, popuna se vrši u skladu sa sporazumom koji zaključuju ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova.'' Pa, mi valjda imamo Vladu Republike Srbije i valjda je Vlada Republike Srbije nadležna za ovako nešto, a ne da ministar u okviru jedne vlade zaključuje nekakav sporazum. Ovo je neverovatno.
S obzirom na to da je vreme koje je ostalo za našu poslaničku grupu pri kraju, nemam vremena da idem dalje po članovima, biće naravno u načelnoj raspravi, samo hoću da napomenem da se na nekoliko mesta u ovom zakonu pominju članovi porodice.
Recimo, član 35. u poslednjem stavu kaže da troškove iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno da u slučaju smrti pripadnika Vojske i drugih snaga odbrane članovima porodice pokojnika pripada naknada za stvarne pogrebne troškove.
Ne može u zakonu da postoji termin – ''članovima porodice''. Mora da stoji termin koji je iz Porodičnog zakona, a to je termin – ''uži članovi uže porodice''. Ovo ne stoji samo ovde, na više mesta se pominje potpuno neprecizno, to mora svakako da bude precizirano. ''Član porodice'', u smislu kako je ovde označeno, mnogo je šire od ''člana uže porodice'', koji ima pravo na ovo.
Završavam, gospođo predsedniče, samo još jednu rečenicu, a odnosi se na neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o radu. Niste napisali kada se, nakon ovih misija, odnosno odlaska u multinacionalne operacije, lice koje ode mora vratiti na posao sa kog je otišlo. Ima zaista još dosta primedbi, govorićemo o tome. Žao mi je što nisam stigla sve, ali se nadam, ministre, iako ste ćaskali sa kolegama, da ste čuli primedbe i da ćete bar na neke dati odgovor. Hvala lepo. (Aplauz.)

Zapravo sam htela da komentarišem sva tri amandmana na član 6. Jedan je podnela koleginica Olena Papuga, identičan je podneo kolega Sulejman Spaho i ovaj treći Milan Avramović.
Ovaj član 6. govori o organima nacionalnih saveta i predložena je izmena ovog člana da pored predsednika nacionalni savet ima i potpredsednika.
Da ne trošim mnogo vremena da to objašnjavam, to je valjda potpuno logično i normalno, ali gospodine ministre, vi kažete da je amandman suvišan, da ne menja suštinu i sadržinu odredbe jer je članom 5. zakona predviđeno da se statutom nacionalnog saveta uređuju druga pitanja od značaja za rad nacionalnog saveta i između ostalog i izbor potpredsednika.
Podsećam vas da statut mora biti u skladu sa ovim zakonom i zato mi je nekako, pre svega, kao pravniku nelogično da niste prihvatili amandman koleginice Olene Papuga.
Gospodin kolega Sulejman Spaho, njegov amandman se ne raspravlja zbog izvesne tehničke greške, ali kažem radi se o potpuno identičnom amandmanu i mislim da bi bilo neophodno da ga prihvatite, kao i amandman Milana Avramovića koji kaže da isto lice može na funkciju predsednika nacionalnog saveta biti izabrano najviše dva puta uzastopno.
Ne vidim u čemu je problem da se ovaj amandman prihvati. Vi kažete da nacionalne manjine ne treba da budu na ovaj način ograničene, jer ukoliko ne žele isto lice na funkciji predsednika nacionalnog saveta neće mu ukazati poverenja na izborima. To nije sporno, ali to je slučaj i sa predsednikom države.
Pouzdano je sada, valjda, svima jasno da kada bi se Boris Tadić kandidovao treći put za predsednika države da ne bi bio izabran, ali postoji ustavno ograničenje da on ne može da bude biran više od dva puta i zato ne vidim zašto vam smetaju ove, rekla bih, pravno-tehničke redakcije ovog člana 6.
Još jedanput vam predlažem da razmislite i zaista ćete videti da ima mesta da prihvatite ove amandmane.

Složićete se, gospodine ministre, da je obaveza države da obezbedi maksimalna prava nacionalnih manjina. Država Srbija je to uradila i ovim ustavom i onim prethodnim ustavom, i pokazuje se u praksi da nacionalne manjine nemaju nikakvih problema u Srbiji i dobro je što je to tako i to naravno podržavamo, ali ne mora, sada to što ste pokušali da objasnite,  da postoji nacionalni savet.
Dakle, mi sada zakonom ćemo dozvoliti da nacionalni saveti, do sada i bez ovog zakona imali smo nacionalne savete, ali ne mora neka nacionalana manjina po svaku cenu da ima nacionalni savet, to je izbor, je li tako. Onda to znači, ako neko nema dovoljan broj članova koji su spremni da budu predsednici, ne moraju ni da postoje u tom obliku organizovani. Upravo u prilog onim prethodnim diskusijama, koje su bile odlične i koje su po prilično trajale, i tako bi trebalo da se odvijaju rasprave u ovom parlamentu.
Moram da vam kažem, juče smo vas kritikovali, zato što ste tu sedeli verovatno kao savestan član Vlade, pa ste menjali neopravdano odsutnog kolegu, ali zato danas moramo da priznamo da možete da poslužite kao primer ostalim vašim kolegama kako ministar treba da komunicira sa narodnim poslanicima.
Mi sad imamo problem našeg Poslovnika što mi ne možemo na taj način s vama da komuniciramo, jer smo mi nažalost ograničeni vremenom, ali to svakako nije vaš problem, to je problem ove skupštinske većine. Dakle, u prilog toj prethodnoj diskusiji je ovo vaše sadašnje obrazloženje, a te diskusije su vas upozoravale da se ovim zakonom u dobrom delu stvaraju elite u okviru nacionalnih manjina i da se vrši politizacija nacionalnih manjina. Mi se protivimo tome i zato mislimo da ove amandmane treba da usvojite.

Član 23. predloga ovog zakona predviđa da Republika Srbija, AP i jedinice lokalnih samouprava, na inicijativu nacionalnih saveta, mogu da prenesu osnivačka prava na obrazovne ustanove, ustanove kulture ili ustanove koje se bave javnim informisanjem, naravno kada su u pitanju poslovi koji se odnose na nacionalne manjine.
Onda kažete da ugovor uređuje prava upravljanja koja se prenose i godišnji obim sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave za finansiranje delatnosti ustanove.
Mi u SRS mislimo da ovo nije dobro rešenje i mi smo predložili da se finansiranje ustanova, ovih koje sam na početku napomenula, vrši na osnovu udela u osnivačkim pravima, zato što finansiranje obrazovnih, kulturnih i informativnih ustanova mora da bude u skladu sa osnivačkim pravima.
Govorili smo danas ceo dan, pogotovo u prepodnevnom delu, da ovaj zakon ne obavezuje na postojanje nacionalnih saveta. On otvara mogućnost, da li će takvi saveti da se formiraju, to zaista ne bi trebalo da bude posebna briga nikog, osim onih koji eventualno žele da ga formiraju.
Kažete da se ovakav amandman ne prihvatate jer u toj situaciji nacionalni savet nema sopstvenih sredstava i na njega se prenose osnivačka prava, a ne i obaveze za finansiranje delatnosti, što mi amandmanom predlažemo.
Dakle, da li imaju sredstava ili nemaju nacionalni saveti, to zaista nije briga i problem ovog zakona. Na određen način je zakon to regulisao i to što je predviđeno ovim zakonom trebalo bi da bude dovoljno.
Naravno da će nacionalni saveti da se finansiraju iz donacija, iz nekakvih dobrovoljnih priloga i članova itd. Iz tih sredstava mogu da rade u okviru ovog zakona šta god hoće, a ako nemaju sredstava, onda to zaista ne može da se prenese. Zamislite da nacionalni savet u nekom malom gradu, gde predstavnici jedne nacionalne manjine imaju možda nacionalni savet od 15 članova i oni dobiju u jednoj školi jedan deo gde mogu da obavljaju nastavu na svom jeziku...

Amandman koji sam podnela na član 8. odnosi se na principijelni stav SRS da mora da se poštuje Ustav Republike Srbije.
U članu 136. stav 2. Ustava se kaže da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Mi smo iz zakona u zakon pokušavali da ubedimo i skupštinsku većinu i ministre da Zakon o državnoj upravi u ovom delu nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i podneli smo desetine amandmana istog sadržaja, a radićemo to ubuduće tako što ćemo u svakom zakonu gde se ko zna koliko puta ovo pominje mi samo jedanput da podnesemo amandman, pre svega radi trajnog čuvanja stenografskih beleški i radi činjenice da se mi zaista zalažemo da bilo šta i bilo koji zakon, bilo koja odluka, bilo koji akt nekog državnog organa mora biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Nejasno nam je zašto do sada to Vlada Republike Srbije nije shvatila, nije dobro čak i da imate dobar zakon, nije dobro da mu ostane takva mrlja da u svako doba neko kome padne na pamet može svaku ovakvu odredbu da vam pred Ustavnim sudom obori. Zato bi bilo dobro da vi iz Ministarstva razmislite i da predložite gospodinu Oliveru Duliću da u ime Ministarstva ovo prihvati.
Gospođo Đukić-Dejanović, u okviru ovog vremena, da se ne bih javljala po Poslovniku, samo da vas pitam da li će gospodin Dulić biti ovde, jer em nemamo resornog ministra, molim vas, ili prekinite sednicu ili ga zovite da se vrati jer je neodgovorno. Nismo intervenisali što je on tu, čovek je lekar, razumeće bar terminologiju, ali onda neka sedi, molim vas.

Kolega Zoran Krasić je predložio jedan amandman koji je čisto pravno-tehničke prirode i ovaj put sam zaista ubeđena, da je ovde bilo ko iz Vlade Republike Srbije, da bi ovaj amandman prihvatio.
Vlada je u stavu 1. ovog člana rekla - krv i komponente krvi ne smeju se uvoziti niti izvoziti iz Republike Srbije. Ovo ni jezički ni pravno-tehnički nije moguće.
Krasić je rekao - zabranjeno je uvoziti i izvoziti krvi i komponente krvi u Republiku Srbiju i iz Republike Srbije. Ali, zaista što reče kolega Momčilov besmisleno je raspravljati i objašnjavati nemamo kome, jer ovde nema nikog ko bi ovo prihvatio.