Dame i gospodo i uvaženi građani Srbije koji pratite ovo što bi trebalo da bude ozbiljan rad parlamenta, ovo što gospođa Čomić sada radi zaista nema veze sa ozbiljnim radom.
Povređen je član 104. od strane narodnog poslanika Nikole Novakovića. Meni je žao, gospodine Novakoviću, što se vama vaše prezime ne dopada, ali ja zaista drugačije ne mogu da vas oslovim nego – gospodin Novaković.
Dakle, gospodin Nikola Novaković skrenuo mi je pažnju da ja njegovo prezime više ne izgovaram. To je zaista najgrublje vređanje dostojanstva Narodne skupštine i mene kao narodnog poslanika. Gospodine Nikola Novakoviću, ja nisam izrazila strah da vaši predmeti, kao advokata, nisu dobro zaključani, nego sam rekla – kada vaši klijenti čuju koliko ste loš pravnik dotrčaće da povuku predmete i, bojim se, uzeće avans, ako ste ga unapred uzeli.
Zato sam htela da vam, kao koleginica, skrenem pažnju da vodite računa o tome i da u međuvremenu nabavite fiskalnu kasu, pošto će vaš šef stranke gospodin Mlađan Dinkić da vam zatvori radnju. Tek onda, šta će biti sa predmetima i klijentima?

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je ministar, gospodin Marković, u replici jednom narodnom poslaniku, rekao, a na temu Predloga zakona o jedinstvenom biračkom spisku, da je svako u ovoj sali bio na vlasti i da je imao mogućnost da donese ovaj ili ovakav zakon.
Radi podsećanja i radi javnosti, gospodine Markoviću, na predlog SRS-a, u oktobru 2000. godine donet je Zakon o izboru narodnih poslanika. Taj zakon se, uz neke manje korekcije, primenjuje i dan-danas. Taj zakon je doneo dve, da kažem, revolucionarne demokratske tekovine. Jedna je jedinstveni birački spisak, druga je nadzorni odbor.
U vreme kad je taj zakon donet, SRS je uspeo nešto što nikome nije pošlo za rukom u vezi s predlogom ovog zakona i njegovog usvajanja – objedinili smo i vlast i opoziciju. To isto smo uradili 1993. godine, kada smo uspeli da izdejstvujemo da se izglasa zakon u kome je Srbija jedna izborna jedinica.
Vi ste, slično vašoj koleginici, ministru pravde, krenuli u reformu, gde se, bez ikakvog pokrića, hvalite u javnosti kako ćete, izmenama ovih izbornih zakona i zakona koji su prateći uz izborne zakone, vi promeniti politički život u Srbiji.
Gospodine Markoviću, najpre, neke stvari u tom smislu radite suprotno članu 5. Ustava Republike Srbije, koji jemči da se priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.
Vi želite ovim vašim reformama da na svaki način istisnete političke stranke, što je potpuno nenormalno u demokratskim društvima i u parlamentarnoj demokratiji. To imamo u onom vašem predlogu zakona o lokalnim izborima, to imamo u vašoj najavi zakona o državnoj izbornoj komisiji. Ne znam samo kako planirate da prevaziđete član 102. Ustava Republike Srbije, koji garantuje proporcionalni sistem na republičkom nivou. Vi već najavljujete da ćete i ovaj zakon da menjate.
Naravno, ovo je sve neka vrsta uvoda u raspravu o ovom zakonu, Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. O ovim ostalima ćemo govoriti kada dođe vreme za to.
Član 12. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže – u Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema. Juče ste rekli da ovo ne znači jedinstveni birački spisak. Ministre, jasno i glasno piše da je ovaj zakon već predvideo postojanje jedinstvenog biračkog spiska.
U čemu je problem? Problem je u tome što se vi za devet godina niste tehnički pripremili za formiranje jedinstvenog biračkog spiska, ne zato što niste sposobni, ne zato što vi to ne znate, već zato što vam to ne odgovara, kao što u poslednjih devet godina nije funkcionisao nadzorni odbor ni na jednim parlamentarnim, niti predsedničkim izborima. Ta obaveza postoji u zakonu.
Problem je u tome što su se 2000. godine, pre donošenja ovog zakona, u toku izborne kampanje, u toku rada, tada, RIK-a, članovi RIK-a koji su predstavljali SRS krvnički borili za to da se uradi jedinstveni birački spisak, da se aktivno u predizbornu kampanju uključi nadzorni odbor. Ono što je najinteresantnije, predstavnici vaše političke partije, DS-a, tada kao deo DOS-a, apsolutno su podržavali članove RIK-a iz SRS-a.
Gospodin Zoran Krasić i ja smo od 2003. godine, u proširenom sastavu RIK-a, podsećali i citirali šta je tada govorila Maja Vasić, koja je u to vreme, posle 2003. godine, bila šef kabineta Zorana Đinđića, šta je govorila Biserka Živković, supruga, kasnije, premijera Zorana Živkovića. Svaka njihova rasprava u to vreme je počinjala sa – slažemo se sa stavom koji su iznele kolege iz SRS-a.
Problem je u nedoslednosti, gospodine ministre. Ono što pričate i za šta se zalažete kada ste u opoziciji, treba da primenite kada dođete na vlast, ali, nažalost, vi tako ne radite. Vi tako ne radite zato što i ovim i ostalim zakonima koje pripremate, zapravo, hoćete da stavite, vi iz Demokratske stranke, ne mislim vi lično, već Demokratska stranka hoće da stavi šapu na izbornu volju građana. To je nedopustivo. Vi ovim zakonima, zapravo, hoćete da držite izborni proces apsolutno pod vašom kontrolom i da izborni rezultati na nekim narednim izborima budu onakvi kako odgovara Demokratskoj stranci.
Zakon o jedinstvenom biračkom spisku uopšte nije trebalo da se donosi. Ovo ne znači da nama ne treba jedinstveni birački spisak. Naprotiv, treba nam. Vi ste za ovih devet godina, gospodine Markoviću, mogli da uradite to i mnogo pre, da ne čekate devet godina; još u vreme prve vlade ste mogli da obezbedite tehničke uslove za formiranje jedinstvenog biračkog spiska.
Dakle, u zakonu ga imamo, ali vi niste uložili trud, vi niste imali želju, niste imali potrebu, jer vama ne odgovara jedinstveni birački spisak, vama ne odgovara pravo stanje na izborima i svi dosadašnji izbori, vi ste to juče priznali, gospodine Markoviću, svi dosadašnji izbori, koje vi nazivate demokratskim, bili su nelegalni i nelegitimni, zato što nismo imali jedinstveni birački spisak.
Mi iz SRS-a govorimo i zalažemo se za to od osnivanja stranke, ali mi svoje mišljenje ne menjamo. Mi smo dosledni. Svaki put posle izbora, članovi RIK-a, članovi SRS-a, stavljali su primedbe i nisu potpisivali izveštaj RIK-a, s obrazloženjem da nema legitimnosti dok nema jedinstvenog biračkog spiska. Mi smo posle svakih izbora podnosili ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Nažalost, i Ustavni sud je za ovih devet godina pokazao, na mnogo primera, da ne brani Ustav, već interese Demokratske stranke.
Ovo što ste nam predstavili kao zakon o jedinstvenom biračkom spisku, gospodine Markoviću, jedinstveni je birački spisak samo u naslovu zakona.
U tekstu Predloga zakona nema ni „j“ od jedinstvenog biračkog spiska. Mi ćemo opet imati skup biračkih spiskova po jedinicama lokalnih samouprava, koji će biti objedinjeni kao što se radi i danas. Dokaz za to je da u ovom zakonu, u predlogu, piše da će biračke spiskove u nekom roku, o tome ćemo kada budemo govorili detaljno o članovima, zaključivati jedinice lokalne samouprave.
Gde je tu jedinstveni birački spisak? To je opet zbir svezaka koje će se jednog dana, 72 časa ili nije bitno koliko pre izbora, iz cele Srbije fizički doneti u RIK.
Smisao postojanja jedinstvenog biračkog spiska nije ono što ste vi juče pokušali da nam objasnite, da neko može na dan izbora ne da glasa u mestu svog prebivališta, nego u mestu trenutnog boravišta, jer vi, bože moj, vodite računa da studenti mogu da glasaju, kao da studenti do sada nisu mogli da glasaju, kao da svi građani nisu mogli da glasaju tamo gde im je mesto prebivališta, a ni tu tezu o glasanju u mestu boravišta niste sproveli do kraja kroz sve članove. Videli ste, ako ste gledali amandmane, da smo vas amandmanima upozorili da i ako tako razmišljate, ako ćete tako da radite, to mora da se odnosi na sve birače u Srbiji.
Vi opet pominjete u ovom zakonu posebne biračke spiskove vojnika, posebne biračke spiskove zatvorenika. Gde je tu jedinstveni birački spisak?
Vi ste juče, odgovarajući nekom od kolega poslanika, rekli da ne može da se desi da neko bude dva puta upisan, da bude upisan u birački spisak i u mestu prebivališta i u mestu boravišta.
Gospodine ministre, to ovde ne piše. Problem je što ovde ne piše. Vi, verovatno, tako mislite.
Moram da vam kažem, lično sam iznenađena da vi zastupate ovakav predlog, jer smo više puta razgovarali na temu jedinstvenog biračkog spiska, imali smo poprilično ujednačene stavove kako treba da izgleda i šta, u suštini, treba da predstavlja jedinstveni birački spisak.
Jedinstveni birački spisak gospodine Markoviću, kolege poslanici i građani Srbije, treba da znači da vi možete da proverite svoje podatke u biračkom spisku istog momenta i u Leposaviću, i u Somboru, i u Kraljevu, i u Kragujevcu, i u Nišu, i u Savskom vencu, i u svakom delu, svakoj lokalnoj samoupravi na teritoriji Republike Srbije.
Mi danas u ovom vašem predlogu zakona takvu mogućnost nemamo, jer ne pravite takav jedinstveni, odnosno uopšte ne planirate jedinstveni birački spisak. Gde vam je u Predlogu zakona, gospodine ministre, veza između Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva lokalne samouprave?
To je ono što je trebalo tehnički da uradite, i to da uredite uredbom, a ne zakonom. Svaki podatak, svaka promena adrese, statusa, svaka promena koja se dešava u Ministarstvu unutrašnjih poslova, mora istog momenta da bude preneta u taj jedinstveni birački spisak.
Vi to ovim zakonom ne predviđate. Opet će ostati mogućnost da ljudi čija se smrt prijavi u jednoj opštini, ili u jednom MUP-u, ostanu upisani u birački spisak, recimo, tamo gde su rođeni, ako nisu umrli u mestu gde su rođeni, opet će ostati činjenica da za nekog ko je prijavljen na jednom mestu, a nije otišao da se prijavi i u lokalnoj samoupravi u birački spisak, neće biti automatskog prepisivanja. Nema elektronske povezanosti, najpre, nema umrežavanja između lokalnih samouprava, pa onda dalje, između Ministarstva unutrašnjih poslova i lokalnih samouprava.
To je najjednostavniji i svakom razumljiv način kako da se napravi jedinstveni birački spisak.
Juče ste, takođe, vrlo interesantno govorili o malim biračkim mestima, o tome da neko ima potrebu da promeni mesto boravišta u vreme nekih izbora, jer, ne znam, radi se o malim biračkim mestima, radi se o malom broju ljudi na jednom biračkom mestu.
Vi se, gospodine Markoviću, ponašate kao da je Srbija samo Beograd, i to krug dvojke. Srbija je svako selo na teritoriji Republike Srbije, i ona sela, gospodine Markoviću, koje je vaša dosovska vlast uništila do te mere da u selima imate od 20 do 50 starih ljudi koji čekaju da završe život u svom selu. Vi od njih očekujete da se na Internetu prijave da će da dođu da glasaju, recimo, u grad koji im je najbliži, a oni ne mogu da odu ni do biračkog mesta koje je možda u nekoj prodavnici ili školi, koje im je mnogo bliže od tog biračkog mesta koje ste im vi, eventualno, predvideli. Tako ste bar juče obrazložili.
Morate da vodite računa, gospodine Milane Markoviću, ako hoćete i ako se istinski zalažete za parlamentarnu demokratiju, za demokratske principe, ako to nisu uradile kolege pre vas, onda je to trebalo da uradite odmah, u prvom mandatu.
Vi ste u vreme kada ste bili poslanik opozicije vrlo često govorili o tome da Srbija nema jedinstven birački spisak. Sećate se i one afere u RIK-u, kad vam je Bakarec uzeo onaj čuveni disk s objedinjenim biračkim spiskovima sa teritorije cele Srbije? Sećate li se o kom broju birača se tada govorilo, koliko ih je više upisano u birački spisak? Sada će, ovim vašim predlogom zakona o jedinstvenom biračkom spisku, biti mnogo više upisanih ljudi u birački spisak nego što je stvaran broj birača u Srbiji, kao što će biti i veliki broj onih koji neće moći da glasaju, a glasali su na prethodnim izborima.
Svaki put kada se održavaju izbori, bilo parlamentarni, bilo predsednički, mogu da vam dam podatak da se u centralu SRS-a, gde mi toga dana redovno i uredno dežuramo, prijavi najmanje stotinak ljudi koji tvrde da su glasali na prethodnim izborima, a na ovim sada ih nema, nisu upisani u birački spisak.
Takođe je interesantno da su ljudi koji su imali takve probleme u prethodnom periodu, uglavnom, bili ljudi koji su raseljena lica s Kosova i Metohije, ili su izbegla i prognana lica, koja su u međuvremenu dobila državljanstvo Republike Srbije. Zar vam to nije malo simptomatično, da je i to bila politička ujdurma i vaša procena, ne mislim na vas lično, da takvi ljudi nerado glasaju za DS?
Gospodine Markoviću, ne možete narodne poslanike da obmanjujete ovakvim predlozima zakona, zato što ovde ima nas koji odlično poznajemo izborni proces, vi to znate, koji smo u izbornim procesima učestvovali, od člana biračkog odbora, do člana RIK-a. Trebalo je samo da uredite sve ono što su bili problemi, životni problemi koji su se dešavali i s kojima smo se susretali u svim izbornim procesima, da biste imali legalne i legitimne sve buduće izbore.
O rokovima ću govoriti kada budem govorila pojedinačno o članovima, verovatno, u nastavku rasprave, sada govorim samo ono što su zaista problemi koji skreću pažnju da je ovaj zakon jedna velika obmana.
Vi niste ni u jednom jedinom članu Predloga ovog zakona napisali da se govori o zakonu o jedinstvenom biračkom spisku. Vi ste verovatno sproveli nekakvu javnu raspravu. S kim? S piscima ovog zakona. To su članovi CESID-a i drugin nevladinih organizacija. Sve ovo što pokušavate kroz ove vaše predloge i ove promene političkog života, političkog načina razmišljanja, o kojima govorite u javnosti, ima za cilj da eliminišete političke stranke iz političkog života, a da u politički život uvedete nevladine organizacije.
To sam vam rekla i na jednoj od tih javnih rasprava, ali ne bih sada da koristim vreme za to, o tome ćemo kada bude na dnevnom redu taj zakon u čijoj pravnoj raspravi sam učestvovala. Dakle, ne možete neka rešenja koja vama neko nametne na ovaj način da prezentujete. Vi ćete sada da se hvalite i predsednik Parlamenta će da se hvali da je ovo ne znam koji po redu zakon koji je Parlament doneo. Hoćete, gospođo Đukić-Dejanović. Pročitajte Predlog. Ako ovaj predlog znači jedinstveni birački spisak, onda ne umem da čitam i da tumačim zakon.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li vreme od vaše poslaničke grupe, da nastavite?)
Ne, kasnije ću. Hvala.

Gospodine ministre, vi ste do sada svaki put bili veoma korektni u komunikaciji s narodnim poslanicima.
Gospođo Čomić, dozvolite gospodinu ministru da me sluša. Obraćam se ministru, molim vas.
Dakle, vi ste, gospodine ministre, do sada bili veoma korektni u komunikaciji s narodnim poslanicima, naravno, svaki put kada ste ovde predstavljali zakone koji su koliko-toliko, s aspekta politike koju vi branite, bili branjivi. Vi danas predstavljate zakon koji nikako ne možete da odbranite, bilo vam milo ili ne. Ovaj zakon neće formirati jedinstven birački spisak u Srbiji. Vi nemate argumente da se od toga branite i onda ste, što zaista vama nije priličilo dosad, bili i bezobrazni, i besni, i vređali ste narodne poslanike i poslaničke grupe, bez reakcije predsednika Parlamenta, što je posebno interesantno.

Hvala lepo.
Dakle, gospodine ministre, pokušajte da na argumente odgovarate argumentima. Možda vi imate problem, kada govorite o nekim drugim političkim partijama, zbog toga što ste shvatili da frakcija u DS-u za koju ste se vi opredelili ne stoji baš najbolje, ali to je vaš problem i rešavajte ga negde drugde, nemojte ovde, u ovom parlamentu.
Zašto vama, zapravo, ne treba jedinstveni birački spisak? Zato što vi iz DS-a imate biračke spiskove iz svih opština u Srbiji. Vaši aktivisti idu od vrata do vrata i nose fotokopiju biračkog spiska i vi na ime tih fotokopija biračkih spiskova, koje demokrate imaju u svim opštinama, kradete izbore. Kradete tako što zaokružujete ljude za koje pouzdano znate da su umrli.

Gospođo Đukić-Dejanović, zaista ne znam drugi termin osim krađa izbora, krađa izborne volje. Ako neko zaokružuje mrtve ljude i na osnovu toga dobija neki izborni rezultat, to ne može drugačije da se nazove. Ako imate drugi termin, vi ga recite i ja ću ga sa zadovoljstvom prihvatiti.
Zbog toga, vama ne treba vama jedinstveni birački spisak. Hoćete da radite po tim spiskovima na osnovu kojih vaši aktivnosti idu od vrata do vrata i nose pakete hrane, higijenske pakete, nose pare, i to je vaš način osvajanja vlasti, način funkcionisanja DS-a u svim dosadašnjim izbornim kampanjama.
Dopalo vam se to ili ne, pitajte građane Srbije, pitajte i one koji glasaju za vas, kakve pakete dobijaju.
Nikad niste odgovorili na pitanje – kojim i čijim parama dovozite kamione hrane koju delite po izbornim mestima, odnosno članovima porodica, da bi glasali za vas?
Vi ste navikli da na najgrublji način kršite volju građana, kao što je kršite i u ovom parlamentu, kršite ustavna prava, kao što ih kršite u ovom parlamentu.
Najbolji primer za to su Elena Božić-Talijan i Lidija Dimitrijević, koje ne mogu da koriste svoje ustavno pravo. Podnele su ostavku, vi ne prihvatate tu ostavku. Vi određujete ko će biti poslanik, ko neće.
Gospođo Đukić-Dejanović, sad me gledate, a niste preduzeli kao predsednik Parlamenta ništa da se u ovom parlamentu poštuje Ustav, da se poštuje Poslovnik. Najlepše vas molim da ubuduće opomenete svakog narodnog poslanika koji krši Poslovnik, ali da se tako ponašate i prema ministrima. Nisu oni nama gazde. Hvala.

Član 27. stav 1. tačka 3) Poslovnika, koji vas, gospođo Đukić-Dejanović, obavezuje na staranje o primeni Poslovnika.
Malopre govorite o nekoj nekorektnoj atmosferi u ovom parlamentu. Podsetite se kako je počelo – govorila sam o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Nijednim slovom nisam uvredila ni ministra, ni vladajuću koaliciju, ni bilo koga. Govorila sam o činjenici da ovaj zakon ne predviđa jedinstven birački spisak, i to je istina. Ali, gospodin Marković je tada reagovao veoma neprimereno, a vi niste reagovali. Rekao je, otprilike, u skladu s onim kako šef njegove poslaničke grupe, gospođa Kolundžija, nastupa, a uzeću kasnije stenogram, da ga ne interesuje mišljenje moje političke stranke, jer nismo dovoljno veliki i nismo njemu bitni, neka puste svoj glas oni koji su veći i koji su bitniji.
Takođe, poslanici iz stranke prvog i drugog reda, ni vi niste reagovali. Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, odgovorni za to što se prešlo sa rasprave koja je, tvrdim, s moje strane bila vrlo stručna, iskustvena, ali pogodila ministra, šta da mu radim. Otišao je, izašao je sada, verovatno da bi propustio da odgovori na pitanje koje sam mu postavila u prvom obraćanju – ko mu je napisao Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku? Koga je naslovio zakonom o biračkom spisku, a nema ni slova – jedinstven birački spisak?
Ovaj predlog zakona je osnov za sve buduće krađe izbora od strane DS-a. Hvala lepo.

Gospođo Đukić-Dejanović, podsećam vas na član 87. Poslovnika koji predviđa da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade, da ne čitam dalje.
Vi ste već nekoliko puta prekidali sednicu, naravno, bili ste u pravu, zato što predstavnik Vlade nije sedeo ovde. Nigde u članu 87. ne piše da ministar, ako se naljuti ili ako mu se ne dopada ono što narodni poslanici govore o predlogu zakona koji ovde zastupa, može demonstrativno da napusti salu i da ostavi narodne poslanike bez odgovora na pitanja koja mu postavljaju u toku rasprave. Zato vas najlepše molim – ili obezbedite ministra, ili uradite ono što ste uradili do sada svaki put, odnosno u poslednje vreme, kada predstavnik Vlade nije bio prisutan u sali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi javnosti, najpre informacija da Kolubarski i Moravički okrug, nažalost, nisu bili u stanju da prate rad ovog parlamenta u podne, više od sat vremena, tako su javili; imali su sliku, nisu imali ton.
Takođe, radi javnosti, mislim da nije lepo to što gospodin Milan Marković nije bio prisutan dok smo raspravljali o Predlogu ovog zakona. Zapravo, ne samo da nije lepo, nego nije u skladu s našim poslovnikom. To ide na dušu gospođi Đukić-Dejanović, koja je ovde rekla da ministar daje neki kratak intervju ispred sale novinarima, ali je, očigledno, to trajalo poprilično dugo.
Nije lepo, zato što ministar nema pravo, kao ni narodni poslanici, da se ponaša kao deca – ako se naljutim, vrati mi moje krpice. Mi ovde radimo svoj posao, mi svoj, ministar svoj. Ministar mora da čuje sve što narodni poslanici imaju da kažu o njegovom radu i o konkretnom predlogu zakona koji zastupa.
Ministar, suprotno tome, nema pravo da ovde priča bilo kakve političke govore. Ministar može da govori o predlogu svog zakona i da narodnim poslanicima odgovara argumentima. Treba da bude svestan da je on ovde biran od strane skupštinske većine. Verovatno i sada ima podršku te skupštinske većine, i to ne dovodimo u pitanje, to nije sporno, ali treba svako da zna gde mu je mesto.
Takođe, na dušu malopre predsedavajućoj, uzela sam stenograme iz onog prvog dela, kada je ministar, ničim izazvan, ovde napravio seriju replika, najgrublje izvređao narodne poslanike i najveću opozicionu poslaničku grupu – SRS, i nije bilo nikakve reakcije.
Opet radi javnosti, samo da podsetim. Kaže ministar: "Vi ste ipak jedna manja poslanička grupa i manja stranka i ne možete sebi uzimati takvo pravo. Ovde ima mnogo većih poslaničkih grupa, mnogo većih političkih stranaka, i ako treba nečiji glas da se čuje, čuće se njihov".
Ovakva uvreda i ovakva pretnja tim većim političkim strankama je nešto nezabeleženo i nečuveno.
Malopre ministar kaže da mu je drago što će LDP glasati za ovaj predlog zakona. Pa, LDP je mala politička stranka. Nemam nameru ni na koji način da ih vređam, njihovo je legitimno pravo da glasaju za ili protiv zakona. Pokazali smo i malopre da nismo pravili pitanje što ste, mimo ovog utvrđenog spiska, dali reč gospodinu Batiću, pa gospodinu Marašu. Nama ne smeta to što je neko manja stranka, niti nam mnogo smeta što je neko veća stranka.
Mi smo, gospodine ministre, na poslednjim parlamentarnim izborima bili, pojedinačno, najveća politička stranka. Voljom Borisa Tadića, nama su ukradeni mandati. Trebalo je da, kao ministar zadužen za državnu upravu, reagujete. Niste reagovali. I pored te krađe, mi smo i dalje najveća opoziciona stranka u Parlamentu. Da li se to vama sviđa ili ne sviđa, to je zaista vaša lična stvar, ali takve lične ocene nemate pravo i ne smete da iznosite ovde, u Parlamentu.
Niste reagovali kao nadležni ministar ni na činjenicu da se u ovom parlamentu ne poštuju Ustav i Poslovnik, da su Elena Božić-Talijan i Lidija Dimitrijević podnele ostavku i da te ostavke do danas nisu prihvaćene, da njih neko, svojom samovoljom, samo zato što ima većinu u nekom organu, odnosno Administrativnom odboru, tera da mimo svoje volje budu narodni poslanici. To bi trebalo da bude, između ostalog, i vaš posao, gospodine ministre.
Možete svi vi koji ste učestvovali u raspravi da za SRS kažete i ovo i ono, ali nikada, nikada, dame i gospodo, SRS nije učestvovao ni u kakvoj izbornoj krađi, nikada. Uvek smo se najiskrenije i najborbenije, da kažem, borili protiv svake izborne krađe.
Podsetiću vas na izbore 2000. godine. U opštini Zemun, imali smo predsednika Opštinske izborne komisije, imali smo većinu u toj opštinskoj izbornoj komisiji. Dr Vojislav Šešelj je na svom biračkom mestu izgubio za četiri glasa od tada anonimnog mladića iz Batajnice. Nije nam na pamet palo, niti je njemu na pamet palo da uradimo bilo šta, a da smo, ne daj bože, kao predstavnici ovih "žutih", začas bismo namestili taj rezultat, ali to nije manir SRS-a.
Mi hoćemo zakonite izbore, mi hoćemo jedinstven birački spisak, mi hoćemo kontrolu predizborne kampanje od strane nadzornog odbora, a koliko će građani kome da daju glasova, to nije prioritet. Prioritet je biti dosledan, politički moralan, zalagati se za svoje stavove, a građani će da procenjuju svakog od nas i to jeste pravo građana.
Vi ste, gospodine ministre, takođe, citiram iz stenograma, onog jutrošnjeg, iz vašeg ničim izazvanog besa, rekli – ne može politička stranka da bira umesto građana njegove predstavnike u Parlamentu.
Slično ste nešto juče rekli, pa ste pogrešno komentarisali ono što sam ja rekla – da iz vašeg jučerašnjeg izlaganja proizlazi da su svi dosadašnji izbori bili nelegalni i nelegitimni. Iz ove vaše rečenice, gospodine ministre, to isto proističe. Ako tvrdite da politička stranka ne može da bira umesto građana njegove predstavnike u Parlamentu, kako su onda vaše kolege iz DS-a u Parlamentu? Je li to onda bilo dobro, a danas nije dobro? Da li onda jeste bilo u skladu sa zakonom, danas nije?
Gospodine ministre, moram da vam kažem da ste se u onoj malopređašnjoj raspravi malo zapetljali, kao pile u kučini. Još nešto ću da vam kažem, vi ne znate elementarne stvari. Ovde vas, takođe, citiram, jer ste vi to rekli meni. Vi niste imali argumente da to dokažete, a ja ću vama sada to da dokažem, odnosno građanima Srbije, pre svega.
Vi ste u obrazloženju Predloga zakona o jedinstvenom biračkom spisku napisali da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u članu 42. stav 2. Ustava. Gospodine ministre, taj član i taj stav u Ustavu glasi – prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Ovo nema veze sa zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, već sa nekim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali zato, ministre, trebalo je ceo Ustav da pročitate i da ste došli do člana 52, onda biste videli da član 52. govori o izbornom pravu i kaže – svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Drugi stav – izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično. Stav 3 – izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Ovde ste, gospodine ministre, mogli i trebalo je da pronađete pravni ustavni osnov za Predlog ovog zakona.
U obrazloženju dalje kažete: ''Opredeljenje da se vođenje evidencije birača uredi posebnim zakonom, a ne, kao što je do sada bio slučaj, zakonom kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, zasnovano je na sledećem. Prvo, vođenje evidencije birača je jasno odvojen postupak od samog postupka sprovođenja izbora.''
Ko to spori? Mnogi postupci koji su regulisani Zakonom o izboru narodnih poslanika su odvojen postupak od samog sprovođenja izbora. Odluka o formiranju biračkog odbora je, takođe, odvojena od samog postupka izbora. Da li to znači da ćete da nam predložite i zakon o izboru članova biračkih odbora? Zaista, neverovatno.
Dalje, šta kažete? ''Postupak izbora narodnih poslanika je samo jedan od izbornih postupka u Republici Srbiji u kome se koristi evidencija birača'', pa u zagradi stoji – pored toga, tu su i izbori za predsednika Republike i lokalni izbori.
Da li ste ovim hteli da kažete, gospodine ministre, da jedinstveni birački spisak ne treba da postoji i za lokalne izbore i za predsedničke izbore? Ili, možda ne znate da postoji supsidijarna primena pravnih propisa? Čini mi se da ste toliko pravničkog znanja nekada imali. Ne znam šta vam je danas. Dakle, ono što nije propisano tim zakonima o lokalnim izborima i o izborima za predsednika Republike, ukoliko ne biste promenili te zakone, što nije nemoguće, u tom delu, svakako se primenjuje supsidijarno ono što je sadržano u Zakonu o izboru narodnih poslanika. To stoji u oba ova zakona. Zaista je neverovatno da ste toliko nepripremljeni došli danas u Parlament. Stvarno, nije karakteristično za vas.
Dalje, u obrazloženju kažete: ''Po uspostavljanju informacionog sistema, sprovešće se procedura objedinjavanja postojećih biračkih spiskova u Jedinstveni birački spisak, koja uključuje konverziju podataka iz postojećih lokalnih biračkih spiskova, njihovo usklađivanje i otklanjanje nedostataka. Takođe je potrebno obezbediti sredstva i za definisanje i testiranje procedure centralizovane pripreme izvoda iz biračkog spiska, razvrstanih po jedinicama lokalne samouprave i biračkim mestima, kao i za održavanje sistema.''
Naravno da ovo košta. Vi ste predvideli da u ovoj godini to treba da se plati 40 miliona dinara, u 2010. godini – 170 miliona, u 2011. godini – 40 miliona dinara. Ovaj zakon, kako ste napisali, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, to vam je član 30, u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu, osim člana 26, koji počinje da se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, da li vi već sad nama kažete da ovaj posao neće biti završen za godinu dana, jer morate da opredelite neke pare i za 2011. godinu, ili ovo znači nešto drugo? Nadam se da ćete se uključiti u raspravu, pa da ćete da govorite o tome.
Sada, za ovih nekoliko minuta da kažem nešto o čemu je govorio kolega Krasić – o nekim malverzacijama koje su se dešavale u Tutinu na poslednjim predsedničkim izborima. Podneli smo devet krivičnih prijava protiv predsednika biračkih odbora zato što su očigledno krali izbornu volju, krali glasove, zaista, drugi izraz ne može da se upotrebi, i to krali u korist DS-a. To su ljudi rekli, imam sve te zapisnike, jer sam zastupala SRS u Sudu u Tutinu i mogu da vam donesem, citiram i odluke i zapisnike sa tih rasprava.
Žena je dva puta upisana u birački spisak, pod brojem 56. i 57, s apsolutno identičnim podacima. Nekoliko puta je intervenisala u opštini. Svaki put su joj rekli – ne, ne, to je jedan glas više, samo ti dođi i glasaj. Svaki put je glasala dva puta. To je izjavila na Sudu i Sud kaže da to nije ništa strašno, jer je to samo jedan glas.
Navešću slučaj žene koja kaže da nikad u životu nije izašla na izbore, da njen muž svaki put glasa u njeno ime i u ime ostalih članova porodice. Sudija kaže – pa, znate, znam da to jeste tako, ali to je u ovom kraju običaj. Vi sve to tolerišete i sve ste to znali.
Malo je vremena ostalo, ali bar da krenem od člana 1. Predloga zakona. U članu 1. ste napisali: „Jedinstveni birački spisak, u daljem tekstu birački spisak, jeste javna isprava u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo“.
Već smo na ovaj 1. član amandmanski intervenisali i predložili da se napiše da je to spisak u kom se vodi jedinstvena evidencija državljana Srbije, da bismo vam već na početku skrenuli pažnju da mora da se javi o jedinstvenom biračkom spisku, a ne o nekakvom zbiru pojedinačnih spiskova po jedinicama lokalne samouprave.
Još uvek nismo dobili mišljenje Vlade o našim amandmanima i baš me interesuje na koji način ćete reagovati, da li ćete prihvatiti ovaj amandman i na taj način priznati koliko vam je pogrešna koncepcija, ili ćete ga odbiti, i s kojim obrazloženjem?
Ponavljam ono što ceo dan govorimo, jedinstveni birački spisak je osnov za održavanje legalnih i legitimnih izbora. Činjenica da mi i danas u članu 12. Zakona o izboru narodnih poslanika imamo regulisanje, postojanje jedinstvenog biračkog spiska, a da ga do danas niste primenili, govori u korist naše tvrdnje da ne želite ni legalne, ni legitimne izbore.

Hvala. Ministar je opet rekao da želi da se obrati samo jednom broju narodnih poslanika, kaže – onima koji ga razumeju.
Pretpostavljam, ministre, da ste mislili na one koji će glasati za vaš zakon, pa vas podsećam da pogledate da imate trenutno u sali samo osam onih koji će glasati za ovaj predlog zakona. Naravno, to je vaš problem.
Nije tačno, gospodine ministre, da bezrazložno kritikujemo predloge zakona. Istina je da ne glasamo za Vladine predloge, jer mi smo opozicija, ali sami ste više puta doživeli da govorimo pozitivno o nekim delovima vaših zakona, predloga koji ste ovde zastupali, kao i o vašem ponašanju u Narodnoj skupštini.
Gospodine ministre, naš narod kaže – prema svecu i tropar. Da li mislite da ćemo da dozvolimo da nas vređate i da onda kao uvređena mlada pobegnete iz sale, a mi ćemo skrušeno da hvalimo nešto što ne liči na zakon. Ovo je uredba, gospodine ministre, dopalo se to vama ili ne.
Gospodine ministre, pre nego što pobegnete tako bezobrazno, kažite nam – od tih nekoliko hiljada zakona koje ste doneli, samo ne znam u kojoj zemlji, koliko ih se primenjuje, koliko je primenljivih zakona doneto u ovom parlamentu?
Ovo što reče gospodin ministar da se može glasati u mestu boravišta, između ostalog, zato da bi studenti mogli da glasaju u mestu gde trenutno studiraju, nije pravi razlog.
Pravi razlog je manji trošak DS-a. Demokratska stranka Milana Markovića je ta koja kupi ljude, plaća prevoz, plaća sendviče, plaća sokove za poneki glas ljudi koje odvezu u mesto prebivališta. To je jedini razlog zbog kojeg će ovo da se omogući.
Priča o glasanju u inostranstvu. Ako ministar malopre kaže da je trebalo da glasa 50.000 ljudi, a da je samo 18.000 ljudi imalo mogućnost da glasa u inostranstvu, zar to ne baca senku na dosadašnje izbore i legitimnost dosadašnjih izbora?
Nije tačno da je svaki građanin Srbije koji živi privremeno u inostranstvo mogao da glasa. Mogli su da glasaju samo oni koji su zaposleni u konzularno-diplomatskim predstavništvima i oni za koje se unapred znalo da su glasali za DS. To je javna tajna. To svi znaju. Ministar sada pokušava da nam priča bajke, kao da smo mi Trnova Ružica, pa smo se malopre probudili iz dubokog sna.
Znamo vas, gospodo demokrate, odlično.

Da, i to član 104. stav 2: „Narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.“ To se, gospođo predsedniče Narodne skupštine, odnosi i na vas, vi ste jedna od nas. Kada ste malopre nekome od kolega obrazlagali, odnosno objašnjavali sa svog aspekta repliku, vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Vređali ste inteligenciju narodnih poslanika. Kao diplomirani pravnik, moram, u zaštitu svoje profesije, ovo da kažem jer ste uvredili profesiju svih pravnika.
Rekli ste da ovaj predlog zakona ima ustavni osnov. To nije tačno. Ustavni osnov koji je naveden je član 99, koji govori o nadležnosti Skupštine, to nije sporno, i član 58. stav 2. To stoji u obrazloženju. Da je, recimo, stajalo da je ustavni osnov član 15. Ustava, da li biste vi rekli da ovaj zakon ima ustavni osnov? Član 15, na primer, govori o ravnopravnosti polova, kao što član 58. stav 2. govori upravo ono što mi govorimo već nekoliko sati: „Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.“
Zakon koji ovo reguliše jeste Zakon o eksproprijaciji. Zakon o eksproprijaciji kaže da je ovaj zakon o kojem danas pokušavamo da govorimo zapravo suprotan tom Zakonu o eksproprijaciji, koji jeste u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Najlepše vas molim, vi očigledno imate interes da govorite i u ime…
(Predsednik: Vreme.)
Hvala.

Gospođo Čomić, član 104. stav 3. Poslovnika kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Istina je da gospodin Velimir Ilić nije koristio uvredljive izraze kada je pominjao kolege Momira Markovića i Milana Nikolića, ali je, takođe, istina da je privatna stvar Momira Markovića to da je rođen u Kulini, kao što je privatna stvar Milana Nikolića da živi u Arilju. Jedino oni o tim svojim privatnim stvarima mogu da govore.
Kada sam juče iznela stav Poslaničke grupe SRS-a da poslanici DS-a ne sede u sali jer, po našoj oceni, nisu zainteresovani za činjenicu da država namerava da podeli deset hiljada otkaza državnim službenicima i službenicima u lokalnoj samoupravi, vi ste mi rekli: „Gospođo Radeta, nemate pravo da iznosite činjenice iz privatnog života narodnih poslanika“.
To što sam rekla odnosilo se na narodne poslanike kojima je posao da, između ostalog, sede u ovoj sali i učestvuju u radu. Vi ste procenili da je to iznošenje činjenica iz njihovog privatnog života.
Onda me zaista čudi da danas niste ocenili to što je gospodin Velimir Ilić, govoreći o problemima koji danas postoje u Srbiji, pomenuo Momira Markovića i Milana Nikolića, jer bi građani koji prate rad ovog parlamenta mogli da pomisle da su Momir Marković i Milan Nikolić odgovorni za ovako loše stanje i u privredi i u poljoprivredi, a Velimir Ilić je jasno rekao da je za to odgovoran režim koji je trenutno na vlasti u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove predloge zakona o smanjenju broja zaposlenih (tako ću da zovem ove predloge zakona zbog javnosti, da ljudi znaju o čemu se radi) dobili smo u skupštinsku proceduru 22. oktobra, a pored onih primera koje je gospodin Todorović juče iznosio, 24. oktobra, dva dana kasnije, „Večernje novosti“ su objavile konkurs gde Ministarstvo odbrane Republike Srbije, sektor za ljudske resurse, uprava za kadrove, zapošljava, ako sam dobro izračunala, 22 novih ljudi u ovom ministarstvu.
Kada govorimo o štednji i onome što bi trebalo da je namera ovih zakona, juče smo čuli da zapravo nije, da podsetimo da je na čelu Ministarstva odbrane gospodin Šutanovac, koji je široj javnosti poznat po tome što je, kada je bio zaposlen u ministarstvu policije na tadašnjem saveznom nivou, uzeo otpremninu i ponovo se vratio u državne organe. Uzeo je otpremninu u vrednosti od 24 plate, slično ovoj gospođi Vukčević, koja je, kao što smo čuli, uzela 22.000 evra otpremnine, potpuno nezakonito; što je najgore, radi se o ženi specijalca, odnosno specijalnog tužioca za ratne zločine.
Gospodine Ljajiću, predlažem vam, pošto vam sutra dolazi Bramerc, pretpostavljam da ćete ga voditi na večeru ili ručak, da uštedite neki dinar iz državne kase – neka gospodin Vukčević plati tu večeru ili ručak, valjda je ostalo nešto od ove 22.000 evra, što mu je žena nezakonito uzela od građana Srbije.
Juče smo ovde slušali ministre, kada su ovi zakoni u pitanju, kojima jeste mesto u parlamentu, ali ih danas nema, verovatno da ne bi slušali ono što mi hoćemo da im kažemo i što im se ceo dan sa ovoga mesta govori i poručuje.
Uz uvažavanje gospodina Ljajića, pre svega ću da se obraćam javnosti Srbije, jer poslanika vladajuće većine ovde gotovo i da nema, odnosno vrlo malo ih je prisutno. Verovatno je i njih sramota da sede ovde i da slušaju o čemu će za nekoliko dana da glasaju.

Gospođo Čomić, molim vas, prošli put ste me više puta prekidali, ovde sam kao predstavnik SRS i ovde iznosim vrednosni sud naše poslaničke grupe i imam pravo da ga iznesem i u odnosu na druge poslanike.

Hvala, gospođo Čomić. S obzirom na to da sam rekla da ću se obraćati pre svega javnosti Srbije, lepo je što su građani sada i vas čuli. Dakle, kada govorimo o nameri Vlade i ostalih koji čine režim Borisa Tadića danas u Srbiji, o uštedi i štednji narodnih para, podsetiću i na činjenicu da je ovaj iz afere „Veliki brat“, to je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda... A, u aferi „Veliki brat“ je, između ostalog, zato što je dozvolio da se izgradi bez građevinske dozvole objekat od 1800 metara kvadratnih. Zahtev za izdavanje dozvole bio je kao za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu, a kasnije je dat, preko njegove agencije, za kuću „Velikog brata“.
Dakle, ovaj iz afere „Veliki brat“, Dragan Đilas, bez odluke Skupštine grada Beograda, bez odluke gradskog veća je za, navodno, potrebe gradske uprave kupio zgradu „Ineks“ za milijardu dinara i već je uplatio na ime avansa oko 400.000.000 dinara. Radi onih koji će dobiti otkaze ovih dana, zahvaljujući ovom režimu koji sada upravlja Srbijom, želim da kažem da je to 30.000 prosečnih plata u Srbiji danas, to što je Dragan Đilas, mimo zakona, iz budžeta Republike Srbije dao sadašnjem vlasniku „Ineksa“ za kupovinu te zgrade.
Juče je Mlađan Dinkić ovde rekao da je do ovih podataka o tome koliko treba da bude zaposlenih u Vladi, a koliko u lokalnoj administraciji Vlada došla na osnovu nekih proračuna, nekakvih evropskih standarda itd. Međutim, Dragan Đilas je demantovao Mlađana Dinkića, jer je sinoć u jednoj televizijskoj emisiji rekao da je grad Beograd za ove poslove angažovao Fakultet organizacionih nauka. Koliko je plaćena usluga Fakulteta organizacionih nauka nije nam rekao i volela bih da to saznamo od predstavnika Vlade.
Žao mi je što gospodin Milan Marković nije ovde da ga podsetim na izjavu koju je dao jednom dnevnom listu pre mesec dana, sa ogromnim naslovom na naslovnoj strani „Obezbeđene pare za otkaze“. Dakle, to ne da je licemerno, pre bi moglo da se primeni ona narodna „Čega se pametan stidi...“. Umesto da Vlada izađe sa velikim naslovom na naslovnoj strani „Obezbedili smo pare za nova radna mesta“, ministri se hvale – obezbedili smo pare za otkaze. Dakle, ako je i od ove vlade, zaista je previše.
Takođe, želim da podsetim javnost da se gospodin Milan Marković, ministar u Vladi Republike Srbije, više od dva meseca nije „skidao“ sa medija, i elektronskih i štampanih, prošle godine, pričajući o nekoj reformi državne i lokalne administracije, uz neke posebne prinadležnosti, kako je govorio, uz neke posebne naknade.
Šta bi od toga, nakon godinu dana, nadam se da ćemo biti u prilici da pitamo gospodina Markovića kada budemo govorili o pojedinostima kada su u pitanju ovi zakoni.
Naravno, ne može se preskočiti ni izborna kampanja u kojoj je Boris Tadić obećao 200.000 radnih mesta i onaj skup Demokratske stranke gde je, onako sa uzdignutim rukama, pozivao građane Srbije da čuvaju svoja radna mesta. Sada pitam Borisa Tadića i vas iz Demokratske stranke kako će građani Srbije zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi sačuvati svoja radna mesta ako nemaju člansku kartu Demokratske stranke?
Ja im kažem da je to nemoguća misija, jer ovi zakoni o kojima danas raspravljamo zapravo jesu svojevrsna lustracija onih ljudi i onih činovnika koji su zaposleni odavno u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama, a koji nisu podlegli pritisku da se u međuvremenu učlane u Demokratsku stranku. Ovo će biti, zaista, obračun sa političkim neistomišljenicima, i to uglavnom sa ljudima koji ne učestvuju aktivno u političkom životu, ali verovatno nisu krili svoju stranačku pripadnost ili opredeljenje. Sad, bogami, neka se drže kad ih demokrate poređaju i počnu da im dele otkaze.
Zašto ovo mogu da tvrdim? Zato što smo, gospođo Čomić, bili opozicija, i vi i mi, kada je ovaj zakon o državnim činovnicima donošen i kada ste se isto kao i mi suprotstavljali odredbama ovog zakona. Gospodin Milan Marković je imao odlične diskusije kada je pričao kako ovaj zakon zapravo uvodi partijsku državu. Mi smo to mislili tada, mislimo i sada, govorili smo onda, govorimo i sada, ali Milan Marković je nešto promenio mišljenje od perioda kada je bio opozicija do danas kada vrši vlast.
Sinoć sam na jednoj televiziji gledala jednog kolegu narodnog poslanika, koji je sada na visokoj državnoj funkciji i neću ime da mu pominjem jer ne želim da izazivam replike, dovoljno ste mi vi uzeli vremena malopre. Taj kolega kaže da je ova vlast ozbiljna i da ova vlast sa nivoa države pokazuje kako se štedi. Dakle, neće samo građani da osete ekonomsku krizu, nego će je osetiti i državni funkcioneri. Stvarno, jadni oni, neće imati tri vozača, nego samo dva, neće imati dve kafe kuvarice, nego samo jednu. Ne znam da li će... Zapravo, tvrdimo da nijedan pomoćnik ministra, nijedan specijalni savetnik, nijedan, ne daj bože, državni sekretar neće dobiti otkaz po ovim zakonima. Niste to ni predvideli, a nije vam ni namera.
Ali ćete zato, recimo, totalno uništiti opštinu Kuršumlija. Ovih dana je aktuelna zbog toga što građani Kuršumlije kupuju cigarete na komad u kioscima. Nešto ljudi što tamo radi radi u sudovima, u opštini i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u lokalnom MUP-u. Sudove ste im ukinuli.
Do kraja godine više nema tamo suda, odnosno od početka iduće godine. U opštini ćete jednom broju ljudi da date otkaze; da li ćete u MUP-u, zdravstvu i školstvu, to će biti neka sledeća faza. Na taj način zapravo sprovodite decentralizaciju, koja se u suštini svodi na „beogradizaciju“.
Dakle, umesto da uradite nešto da takve sredine poput Kuršumlije malo vratite u život, vi ubijate i ono nešto što živi od države, od budžeta, odnosno od, uslovno rečeno, državnog posla.
Juče se gospodin Milan Marković ovde u svom obraćanju onako pošteno ižalio na, pretpostavljam, svoje saradnike i kolege ministre, jer oni su ti koji primenjuju ovaj Zakon o državnim službenicima, pa je rekao da je od 350 položaja, koliko treba da bude popunjeno po ovom zakonu, popunjeno svega 50%, da je za to kriva činjenica što su se od donošenja ovog zakona promenile tri vlade, da su dva ili tri puta bili izbori, da rukovodioci, to sam baš zapisala, zloupotrebljavaju instituciju javnog konkursa, pa umesto na neodređeno vreme primaju radnike na određeno vreme, da ima mnogo partijskog uticaja.
Ako ne verujete, uzmite stenogram, ovo je juče govorio Milan Marković, zaneo se u momentu, setio se kako je kritikovao ovaj zakon.
Kaže Milan Marković – rukovodioci idu linijom manjeg otpora pa nisu davali loše ocene prilikom vrednovanja rada zaposlenih.
Ja ga sada, u odsustvu, pitam – šta je sada garancija? Nisu se promenili ljudi, isti ti ljudi koji su išli linijom manjeg otpora, favorizovali partijske kadrove, primali na određeno vreme partijske kadrove (što je on juče potvrdio) i danas su rukovodioci ovih državnih organa i organa lokalne samouprave. Gde nam je sad garancija da će prilikom otpuštanja radnika da vode računa i da ne idu linijom manjeg otpora?
Takođe mi je bila interesantna jučerašnja rasprava gospodina Mlađana Dinkića, ali pre toga moram da podsetim na još jednu činjenicu koju je izgovorio Milan Marković, radi javnosti. Pohvalio se, pa su juče sve televizije kazale kako ovaj novi zakon o državnim službenicima kao jedan od disciplinskih prekršaja uvodi i alkoholisanost na radnom mestu. Nije otkrio rupu na saksiji gospodin Milan Marković. Ta odredba postoji od 1991. godine, istina, u Zakonu o radu a ne u Zakonu o državnim službenicima.
Nije suština zakona to da neko ne može biti alkoholisan na radnom mestu, nego je suština da će posle otpuštanja ovih 10.000 ljudi (otprilike), koji će biti otpušteni što u državnoj upravi, što u lokalnoj samoupravi, na osnovu ovih izmena i dopuna Zakona (inače, to je šesta ili sedma dopuna, toliko o kvalitetu ovog zakona), na određeno vreme i preko kojekakvih zadruga moći biti zaposleno 10% novih ljudi.
Znači, neće doći ni do kakvog smanjenja broja zaposlenih ni u državnoj upravi, ni u lokalnoj samoupravi. Doći će do toga da ćete očistiti od partijskih neistomišljenika i ministarstva i Vladu u celini i opštine gde ste na vlasti, i oni koji su na vlasti će zloupotrebljavati ovaj zakon. To je suština donošenja ovog zakona koji, ničim izazvan, prati ova dva zakona o smanjenju broja zaposlenih.
Kaže Mlađan Dinkić, i zato verujem da je juče zaista imao temperaturu i da je pod temperaturom ovde govorio i saosećam sa njim, da će ovaj zakon smanjiti broj šaltera. Smanjiće se, jer će se vršiti neka ubistva, izvršenje kazni nad zakonima, neka giljotina iz srednjeg veka, nemam pojama šta čovek priča, inače je ovih dana to aktuelno. Kaže da ovi zakoni imaju veze sa ćutanjem administracije, jer više neće biti ćutanja administracije. Ćutanje administracije, kako reče Mlađan Dinkić, znači da je zahtev prihvaćen, znači odobravanje.
To zaista niko nikada nije čuo, osim juče od Mlađana Dinkića. Ne znam da li ima pravnika u svom ministarstvu, trebalo je da ga podsete na postojanje Zakona o opštem upravnom postupku, koji podrazumeva da je ćutanje administracije negativan pravni akt i da se zbog ćutanja administracije uglavnom pokreću upravni sporovi. Ali, Mlađan Dinkić ima preča posla nego što je to.
On tvrdi da će ovim zakonima da se postigne efikasnost administracije. I to je nešto što je zaista neverovatno. Na koji način misle Mlađan Dinkić, ova vlada i ovaj režim da će povećati efikasnost administracije ako će smanjiti broj zaposlenih? Jer, budite sigurni da će bez posla ostati oni ljudi koji imaju puno radnog iskustva u ovim državnim poslovima, to su ljudi koji uglavnom znaju da rade ovaj posao.
Vi ste to tako smislili. To će biti prva faza otpuštanja. Prva faza je bilo Dinkićevo uništavanje banaka i svi otkazi koje su dobili zaposleni u bankama svojevremeno. Sada, pošto nije izuzeo ni zdravstvo, ni školstvo iz smanjenja broja zaposlenih u republičkoj administraciji, verovatno će sledeća faza biti smanjenje broja zaposlenih u zdravstvu i školstvu.
Interesantan je član 2. Predloga zakona, govorile su kolege o tome, koji kaže, izračunao je Mlađan Dinkić, da je optimalan broj zaposlenih 28.400 u državnoj administraciji. Mi smo ovde od ministara donedavno slušali da je 28.000 broj zaposlenih u administraciji, državnoj, da je sa onog broja od 8.000 2000. godine povećan za 20.000 i da je to 28.000. Ako je to tako, onda znači da vi ovim zakonom planirate da zaposlite još 400 ljudi. Ako nije tako, onda ste obmanjivali javnost mesecima unazad.
Čak ste i vi, gospodine Ljajiću, govorili o ovom broju – oko 28.000 zaposlenih.
Doduše, mi smo uvereni da vi delite mišljenje opozicije kada su u pitanju otpuštanja i uopšte socijalni problemi u Srbiji, vi se uglavnom na taj način i obraćate javnosti u medijima, ali na to, gospodine Ljajiću, nemate pravo kao ministar u Vladi Republike Srbije. Jasno je da vi vašim istupanjima i nekakvom socijalnom zaštitom, ali samo verbalnom, pokušavate da pripremite građane Srbije za ovu vašu novoformiranu stranku. To jeste vaše legitimno pravo, ali legitimno pravo kao građanina Rasima Ljajića i predsednika te stranke.
Ali, kao ministar u Vladi Republike Srbije morate da kažete šta ćete vi, jer ovi zakoni će vam doneti još 10.000 socijalnih slučajeva, 10.000 porodica koje možda neće imati šta da jedu kad za godinu dana potroše ovo što će dobiti u obliku otpremnine. Da li ste sagledali, kada je u pitanju ovih 10.000 ljudi koji će dobiti otkaz, koliko je porodica gde je samo jedno zaposleno? Jedno dobije otkaz i vi dobijate problem u vašem ministarstvu. Da li ste sa vašim kolegama komunicirali na taj način kada ste predlagali ove zakone?
U članu 3. Predloga zakona kažete upravo ono što sam malopre rekla – da ćete dozvoliti da se 10% od broja zaposlenih na nivou republičke administracije zaposli na određeno vreme. Znači, šta radite? Otpuštate ljude da biste zaposlili ujne, strine, svastike i, naravno, one koji vam lepe plakate, koji rade u vašoj izbornoj kampanji, koji nose pakete kojima kupujete izbore, na svim ovim lokalnim izborima koji su aktuelni i koji su bili aktuelni u ovom prethodnom periodu.
Nažalost, gotovo je nemoguće, a pogotovu po ovim članovima, a imala sam nameru da analiziram od jednog do drugog člana sva tri predloga. Nadam se da ćemo povodom amandmana o tome dovoljno da govorimo, iako Milan Marković juče reče da čak i broj amandmana govori o tome da su ovi zakoni prihvatljivi. Bogami, za druge ne znam, ali mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli popriličan broj amandmana. Naša namera je da koliko-toliko ublažimo negativne posledice ovih zakona, mada ni uz prihvatanje svih amandmana ovi zakoni nisu dobri zato što će, ponavljamo, oko 10.000 ljudi u Srbiji ostati bez posla.
U jednom amandmanu smo vam predložili da umesto ovog broja 28.400 bude 28.401. Moram da kažem da smo hteli da tim amandmanom izvrgnemo ruglu ovaj vaš predlog, jer nas niste ubedili, ministre, oni koji su govorili juče o ovim predlozima, kako su došli do tih brojeva i kako su izračunali da 10.000 porodica treba da postanu socijalni slučajevi? Veliki broj ljudi koji će dobiti otkaze, tvrdimo, jesu ljudi koji imaju tridesetak i preko 30 godina radnog staža, a u međuvremenu nisu prešli u stranke vladajućeg režima. Oni vam više ne trebaju, oni će biti socijalni slučajevi; deca su im nezaposlena, roditelji, ako ih imaju, žive i primaju penzije od nekoliko hiljada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi o ovih šest predloga zakona iz oblasti pravosuđa neminovno se nameće tema o svemu ovome što se planira u oblasti pravosuđa, o tzv. reformi.
Mi smo o tome govorili od samog početka, kada se govorilo o ovim zakonima koji danas predlažete da ih menjamo ili dopunjavamo.
Stav SRS-a je nepromenjen. Najpre, mi se protivimo, i to je naše programsko opredeljenje, postojanju bilo kakvih specijalnih sudova. Kada je u pitanju ovo što pokušavate da nazovete reformom, bili smo najglasniji kada smo pokušali da vam skrenemo pažnju da se nipošto ne upuštate u ovu avanturu. Videćete, nažalost, videće građani Srbije, videće sudije, tužioci, advokati, svi koji će na bilo koji način biti uključeni u dalje sudske sporove – videće već posle Nove godine koliko smo bili u pravu.
Vi ste sada zaista doveli pravosudni sistem u jedno stanje kada niko ni sa kim u sudovima ne razgovara, pretpostavljam da vi to, gospođo Malović, znate, pa svi misle da za onog drugog urgira neko iz DS.
Dalje, ona najava o odlasku studija u penziju, odnosno o tome da ćete neke kojima je još svega godina ili dve dana do penzije da zadržite.
Da, da, gospođo Malović, možda te informacije ne dopiru do vas, pošto očigledno nedovoljno komunicirate sa građanima. Mi imamo te informacije i od sudija i od tužilaca i od zaposlenih u sudskoj upravi – haos je u sudovima, u iščekivanju onoga što im vi pripremate od ovoga što nazivate reformom.
Poseban problem biće, a to će se tek pokazati u praksi, ukidanje 106 sudova, ili možda 104 suda, nisam sigurna, u Republici Srbiji.
Ne bih sada da ponavljam argumente koje smo koristili da pokušamo da vas ubedimo da ni po živu glavu ne donosite taj zakon, vas i skupštinsku većinu, ali je interesantno kako su poslanici vladajuće koalicije govorili danas o ovim predlozima, naravno, opet ne govoreći konkretno o predlozima, ili najmanje govoreći o njima, nego više uopšte o stanju u pravosuđu – nekad, sad i posle 1. januara 2010. godine.
Neverovatno je onda da se čuje da će se na ovaj način na koji se planira izbor sudija zaštititi sudska pozicija, da će na taj način biti sprečeno zapošljavanje, odnosno izbor sudija po partijskoj liniji, kako je rečeno, da će biti sprečeno da sinovi i ćerke nekih sudija, poznatih ljudi itd., budu birani za sudije – zato što to više neće raditi Narodna skupština, nego će to raditi nekoliko ljudi u VSS-u.
Nije logično takvo razmišljanje i niko ko logično razmišlja ne može nešto tako da zaključi.
Ako ništa drugo, u Narodnoj skupštini do sada, kada smo govorili o predlozima za izbor sudija i javnih tužilaca, svaki sudija i svaki javni tužilac koji je znao da je na dnevnom redu, ili da će doći na dnevni red ovog parlamenta, morao je i vodio je računa o svom ponašanju, jer je znao da će neko od narodnih poslanika da javno progovori o njegovom liku i delu.
Šta vi sada radite? Vi sada potpuno izbegavate i sklanjate od očiju javnosti izbor sudija i tužilaca; to će raditi jedna grupa ljudi. Neko od kolega kaže da se neće voditi računa o partijskoj pripadnosti, a vi ste, gospođo Malović, kadar DS-a. To je nešto što nije ni javna tajna. To je zvaničan podatak i to vama sigurno ne smeta, a ne smeta ni meni, naravno, to je vaše opredeljenje.
Kolega Boško Ristić je kadar DS-a. Nata Mesarović je, prihvatio to neko ili ne, ali to je istina, režimski sudija. Da nije, ne bi radila to što radi, i to je apsolutno nesporno. Gospodin Ćirić, koga ste izabrali, kada smo govorili o tome, čitala sam ovde, vi niste bili prisutni, pismo Advokatske komore Srbije, s potpisima advokata poput uvaženog advokata Save Anđelkovića, kome sigurno ne možete osporiti stručnost, niti bilo ko od vas ko se ne slaže s tim potpisom, odnosno s tim pismom, kolegu, gospodina Ćirića je Advokatska komora predložila suprotno statutu; nije ga predložila Skupština, već ga je predložio Upravni odbor, a i u Upravnom odboru su, nažalost, partijski kadrovi. Sada govorim o jednom delu, samo VSS-u.
Gledam u vas, ali ne mislim na vas, gospođo Malović, već mislim na kolege koje su govorile, a sada nisu tu. Nemam nameru da izazivam repliku, već iznosim stavove SRS-a.
Ne možete da tvrdite da vas četvoro deklarisanih demokrata, uz ostale članove Veća, možete biti manje partijski pristrasni nego Parlament od 250 narodnih poslanika, koji to rade javno, koji iznose svoje stavove i mišljenja javno, pred očima građana koji prate Parlament, a vi ćete to da radite zatvoreni u kancelariji.
Dakle, nemoguće je da možete bilo koga da ubedite da je to demokratskiji i realniji način odlučivanja o izboru sudija ili javnih tužilaca. Onda, kaže kolega, opet ponavljam, neće biti sinova i ćerki itd., neće biti te vrste izbora.
Vi znate sigurno, znaju i građani Srbije, jer se ovde glasalo, da je i sin predsednika Vrhovnog suda sudija Četvrtog opštinskog suda. Da ne pričamo o onom što su pre neki dan novine pisale o slučaju Suda u Negotinu. Teško mi je da ponovim, sudija je muž, žena je advokat, tužilac je bratanac, snaja, unuk; prosto je neverovatno koliko je to isprepleteno. Pisale su pre neki dan, ponavljam, novine, desetak ljudi iz jedne porodice drma Sudom u Negotinu, i opštinskim i okružnim.
Jedanput sam čitala ovde i o slučaju Suda u Prokuplju. Takođe, veze; dve ćerke, tata, jedan zet, jedna snaja, svi, onaj sudija, onaj advokat, onaj u jednom veću, onaj u drugom veću. Dakle, ne možete vi to, nećete, nemate nameru tako nešto da sprečite. Naprotiv, vi imate nameru da kroz ove zakone zapravo sprovedete lustraciju, i sudije to znaju.
Da li sad neki sud i neki sudija sudi neki predmet, osim nekog, da nikog ne uvredim, bezličnog imena i prezimena, ili neke beznačajne firme itd.? Ne, niko ne sudi ni o jednom imenu koje bi na bilo koji način moglo biti dovedeno u vezu s nekom političkom strankom, pogotovo Demokratskom strankom; drži se u fioci. Ne smeju ljudi, ne smeju sudije, ni o jednoj firmi koja je, možda, neko od sponzora, bez obzira na to da li ih je pomenuo Goran Knežević ili nije, ali ljudi znaju, strahuju, ne smeju, drže u fioci.
Napravili ste zastoj od skoro godinu dana u pravosuđu. Rekli ste pre neki dan, gospođo Malović, da se do sada dešavalo, po ovom sadašnjem pravosudnom sistemu, da se, recimo, u Sudu u Arilju, taj primer ste uzeli, mnogo brže rešavaju predmeti nego u bilo kom sudu u Beogradu. Kažete da će ove reforme tu razliku da ponište, da te razlike neće biti. Očigledno nisam dovoljno pametna da to razumem. Nadam se da ćete kasnije to da nam objasnite.
Na koji način će ukidanje Suda u Arilju da smanji broj godina rešavanja sporova u Beogradu? Možda mislite da ćete se ravnati s Beogradom, jer ste sami rekli da se u beogradskim sudovima postupci vode mnogo duže nego u Arilju, pa će onda sada reper biti beogradski sudovi, a ne taj sud u Arilju kod koga su sporovi završavani, kako ste vi rekli, u veoma kratkom roku.
Takođe, hoću nešto da vas pitam i molim da odgovorite. Molila bih vas da odgovorite na nešto što je u javnosti izneo gospodin Slobodan Homen. Državni sekretar je govorio o uvođenju softvera protiv prevara sa stanovima, o velikom broju slučajeva u celoj Srbiji, gde su investitori, lažni investitori, prodavali više puta stanove, izvarali građane, pa je rekao, to je ranije govorio i gospodin Oliver Dulić, da država ni na koji način sada ne može da stane u zaštitu tih prevarenih građana, drugim rečima, štitićete prevarante investitore, ali sada uvodite softver kojim će se odmah, kada neko overava ugovor o kupoprodaji stana, klikom na dugme, videti i utvrditi da li je taj stan već prodat ili nije prodat.
To je za svaku pohvalu, ali nešto što me je jako zabrinulo, jeste da gospodin Homen kaže da će se svi ugovori overavati samo u tri suda: Trećem, Četvrtom i Petom opštinskom sudu. Da li to znači da će neko ko kupi stan u Babušnici, Kniću, Somboru, morati da dolazi u Treći, Četvrti ili Peti opštinski sud na overu ugovora?
Vidim, klimate glavom, ali molila bih vas da nam to kažete. Klimate glavom da to nije tačno, pa, onda skrenite pažnju vašim saradnicima da nije dovoljno stati pred kameru, ili pred mikrofon nekog novinara i izgovoriti nešto što im padne na pamet, nego državni sekretar govori u ime države, u ime ministarstva.
Građani su reagovali, zvali su nas građani koji su pročitali tu vest, pa kažu – zar ćemo za overu ugovora morati da dolazimo, 300 ili 500 kilometara, u Beograd?
Takođe ću da se još jedanput vratim na izlaganje kolega koje su hvalile ove reforme i ove zakone, kolega iz vladajuće većine. Čuli smo nešto što smo mi, zapravo, znamo i što godinama unazad pričamo, pogotovo u toku prošle godine, kada ste vi, gospođo Malović, preuzeli veliku obavezu reforme pravosuđa i, što je najgore, uvereni ste da će to biti dobar posao, a videćete, mlada ste žena, ukočiće vam to karijeru. Radite nešto što je jako loše, ali, dobro, to je vaš izbor i izbor vladajuće većine koja glasa za tako nešto.
Dakle, reče neko od narodnih poslanika koji će glasati za ove zakone da su u predlozima svih zakona i, uopšte, u predlozima ovih vaših reformi učestvovale nevladine organizacije i razne inostrane organizacije. Napisala sam, tačno je tako rečeno.
To je zaista neverovatno. Mi tvrdimo da vam nevladine organizacije upravljaju Vladom, da vam razni iz inostranstva upravljaju Vladom, da su vam tajkuni i stranci napravili Vladu. Vi ste to negirali, opet ne mislim vi lično, nego svi ministri koji ovde predstavljaju neki zakon, predstavljaju Vladu, a danas neko, ko je glasao za vas kao Vladu, to javno ovde potvrdi pred narodnim poslanicima i pred javnošću, pred građanima Srbije.
Sada ću, koliko mi vreme dozvoljava, da kažem ponešto i o ovim vašim predlozima, ali moram, gospođo Čomić, da vam kažem da ste SRS oštetili za 25 minuta, zato što niste insistirali da se Odbor za pravosuđe sastane i da kao nadležan odbor raspravlja o ovim predlozima, gde je nas petoro članova tog odbora bilo spremno da izuzme mišljenje i da koristi po pet minuta da govori o tom izuzetom mišljenju, odnosno o razlozima za izuzimanje mišljenja. Ali, dobro, to je vaše tumačenje i stav vladajuće većine.