Član 36. Predloga ovoga zakona govori o članu 103. osnovnog zakona, pa da bismo znali o čemu pričamo, svakako treba da obratimo pažnju na član 103.
Član 103. govori o pojmu pripravnika. Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad. To je stav koji nije promenjen, ali je još bio u postojećem zakonu i drugi stav, koji je rekao – pripravnik zasniva radni odnos na neodređeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa, što, takođe, nije promenjeno i što je u redu, ali su između ova dva stava ubačena dva nepotrebna – izuzetno, radni odnos u statusu pripravnika može se zasnovati i sa licem koje je kod drugog poslodavca bilo u radnom odnosu kraće vreme od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima.
Mi u SRS-u mislimo da je neophodno i da je obaveza države da omogući što više radnih mesta, ne samo onih 200.000 što je obećao Boris Tadić, pa zaboravio, nego mnogo više od toga. Nemamo ništa protiv kada se otvori mogućnost da se bilo ko zaposli, ali ne možete da pravite ovakve izuzetke, jer ovakvi izuzeci otvaraju mogućnost zloupotrebe. To je ono na što pokušavamo, uvek kada komentarišemo i kritikujemo predlog zakona, da vam skrećemo pažnju, da sami sebi ne pravite medveđu uslugu, jer ćete vi koji primenjujete ovaj zakon doći u situaciju, iz ovih ili onih razloga, da zloupotrebljavate zakone. Naravno, onda će to da vam se obije o glavu.
U ovom 2. stavu ste dozvolili da nekom može da prestane pripravnički staž i pre vremena. Onda imate i vrlo interesantan 3. stav – vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavaca ne uračunava se u pripravnički staž.
Kako? Neće valjda neko sto puta da bude pripravnik? Bude pripravnik na jednom radnom mestu, kao pravnik, pripravnik, na primer, u jednoj firmi, i tamo mu kažu – dosta, više nam ne trebaš. Radio si za džabe ili za one pare koje dobijamo od Fonda za zapošljavanje da uradiš taj pripravnički staž, i on se ponovo negde drugde zapošljava. Onda oni kažu – ona firma tamo se bavila autoprevozom, a mi se bavimo proizvodnjom tekstila, koja, inače, ne postoji u Srbiji, i sada moraš ponovo da budeš pripravnik. Ovo je stvarno neverovatno. Pogotovo, što su vam u totalnoj koliziji ova dva stava koje ste dodali u članu 103. ovog člana 36.
Pošto smo tek neposredno dobili ovo mišljenje Vlade, nisam stigla da pročitam i da vidim zašto Vlada ne prihvata amandman. Kaže – ne prihvata se jer se predloženom odredbom omogućava prijem pripravnika i kada se radi o licima koja su imala prethodno radno iskustvo u struci. ''Imajući u vidu obaveznost programa za stručno osposobljavanje pripravnika, vreme prethodnog rada u struci se ne računa u pripravnički staž.''
Rekla sam malopre da nisam pročitala obrazloženje zašto ne prihvatate amandman, ali čuli ste da sam reagovala kao da jesam. Tačno znam šta Vlada može da mi odgovori. Dakle, ne radite ovo u interesu mladih ljudi, jer kada su u pitanju pripravnici, najčešće su u pitanju mladi ljudi, ne radite ovo u njihovom interesu, radite u interesu poslodavaca koji će primati pripravnike samo za period koliko će im plaćati Fond za nezaposlene. Takođe, loše rešenje, loš zakon, loša odredba. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo Malović, član 2. Predloga ovog zakona odnosi se na član 20. osnovnog Zakona o uređenju sudova. Amandmanski smo intervenisali zato što mislimo zapravo da uopšte nije bilo potrebe da se ovaj zakon menja, s obzirom na to da je već u postojećem zakonu stajalo da se sudske radnje preduzimaju svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kad sud ne radi. Ne znam zašto vam je bilo potrebno da pišete i „u vreme“, pošto već stoji „u dane kada sud ne radi“, to se valjda podrazumeva.
U drugom stavu ste rekli: „Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u vreme i u dane kad sud ne radi.“ Ovo je potpuno nepotrebno. Naprotiv, ova materija ne može da se ostavlja sudskom poslovniku na milost i nemilost, tako da kažem, već mora biti precizno regulisana zakonom. U obrazloženju ovog amandmana pomenula Zakonik o krivičnom postupku, koji to uređuje, i složićete se da to jeste tako. Ali, vi ste rekli da se amandman ne prihvata zato što postoje, ne samo u krivičnim stvarima, nego i u nekim drugim, radnje koje treba preduzimati i u vreme kada sud redovno ne radi.
Istina je da jedan od takvih postupaka, recimo, izborni postupak, ali to se ne ostavlja sudskom poslovniku, nego se to takođe reguliše zakonom koji reguliše izborni postupak, gde se kaže da sudovi postupaju u roku od 48 časova.
Dakle, jednostavno, i ovaj i ovi ostali zakoni o kojima danas govorimo (i govorili smo pre neki dan) u stvari su, rekla bih, reda radi, zato što pokušavate da, eto, nekom grupom zakona prikrijete trenutnu stvarnost u srpskom pravosuđu.
Opet ste, kao i pre nekoliko meseci, pustili državnog sekretara gospodina Homena da u medijima kaže da su sudije izabrane, da je već 500 sudija ostalo bez posla, a posle toga se oglašava portparol i kaže da to nije tačno. Nažalost, to je očigledno tačno, jer se ispostavilo da kada pošaljete gospodina Homena da se on obrati javnosti, onda je to nešto što se zaista desilo. I, molim vas da nam kažete kako gospodin Homen, koji nije član Visokog saveta sudstva, zna da su sudije izabrane, kako on zna da je 500 sudija ostalo bez posla?
Pitanje za vas, gospođo Malović – godinu dana ste ovde, od kada raspravljamo o vašoj tzv. reformi, tvrdili pred narodnim poslanicima i građanima Srbije da će reforma već od 1. januara pokazati svoje rezultate. Pre neki dan ste pomerili rok. Rekli ste da očekujete od marta normalno funkcionisanje sudova. Dakle, agonija koja traje već skoro godinu dana po vašoj najavi nastavlja se do marta, a mi vam tvrdimo, nažalost, i mnogo duže. Hvala.

Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine treba da se briše, i to je stav SRS, zato što kroz ovaj amandman mi zapravo iznosimo svoj stav o tome da uopšte ne treba da postoji nikakav specijalni sud, nikakvo specijalno tužilaštvo.
Stav Srpske radikalne stranke, poznat od osnivanja stranke, jeste da sudovi treba da sude samo kao redovni sudovi, da nam nisu potrebni nikakvi „specijalci“, da se takvi sudovi pretvaraju zapravo u državne organe, da postaju igračka u rukama izvršne vlasti. Nažalost, u praksi se pokazalo da smo bili apsolutno u pravu.
Činjenica da ovaj zakon, koji ste doneli 2003. godine, trpi, evo, petu izmenu, ovo je peta izmena ovog zakona, govori o tome da ni vladajuća koalicija, odnosno DOS nije bio spreman da ovako nešto uradi, jer kada se radi ovako ozbiljan posao, kada se iz temelja menja nešto što je godinama i decenijama funkcionisalo, i to funkcionisalo sasvim dobro, u državi Srbiji, onda to mora da se uradi na način da to traje takođe godinama i decenijama, a ne da vi sami koji ste donosili ovaj zakon...
Naravno, gospođo Malović, ne mislim na vas lično, mislim na predstavnike vlasti, na predstavnike DOS-a, koji od 2000. godine pokušavaju da revolucionarno promene nešto u pravosuđu, nažalost, svaka promena je korak unazad.

Hvala. Član 6. Predloga ovog zakona odnosi se na član 10, čini mi se, osnovnog zakona, jeste, i njime brišete član 10. postojećeg zakona i dodajete novi član gde kažete, između ostalog, da se u Višem sudu u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje Odeljenje za ratne zločine. Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda itd.
Kada mi ne bismo imali negativan stav o postojanju ovog zakona i ovakvog načina funkcionisanja pravosuđa, ne bismo imali nikakve primedbe jer ovo jeste u skladu sa zakonima koji bi trebalo da stupe na snagu od 1. januara, ili možda od 1. marta kako ste pre neki dan rekli.
Nešto što zaista smeta u ovom članu 10. jeste da „izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.“
Gospođo Malović, ovim članom vređate sve sudije u Srbiji. Da li mislite da u Srbiji sudije ne poznaju oblast međunarodnog humanitarnog prava, pogotovo ljudskih prava? To je zaista neverovatno. Koji su vam kriterijumi? Vi ste rekli u obrazloženju – to mora tako, jer moraju to da znaju. Koji su kriterijumi, ukoliko to nije stav Nataše Kandić o pojedinom sudiji?
Vrtite glavom, a cela Srbija zna, to je javna tajna, da Nataša Kandić upravlja i Specijalnim tužilaštvom i Specijalnim sudom za ratne zločine, da se tamo pojavljuje, iako nije pravnik, da se pojavljuje kao zastupnik, da ona diktira presude itd. Vi ste sad samo ovim predlogom zakona ozakonili, legalizovali postojanje Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo, koji sve od sebe čini da radi protiv Srbije i interesa srpskog naroda. Hvala.

Članom 11. dodali ste neki novi član, koji je ovde nazvan član 13a, i predvideli ste da „tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo iz člana 2. ovog zakona.“ To su, najjasnije rečeno, krivična dela za ratne zločine.
Predložili smo da se ovo briše zato što smatramo da ova krivična dela za ratne zločine ne treba tretirati drugačije od ostalih krivičnih dela koja su propisana u Krivičnom zakoniku, kao što su propisana i ova krivična dela. Ne mogu da se tretiraju suprotno Krivičnom zakoniku.
Vrlo ste interesantno odgovorili da se „amandman ne prihvata iz razloga“ – ovo vam svaki put ovako stoji, očigledno je da ste vrlo pažljivo ovo pregledali, pa imate ovakvu grešku – „što je celishodno dati mogućnost da se novi institut sporazuma o priznanju krivice primeni i u postupcima za krivična dela ratnih zločina, i to bez ograničenja propisanih Zakonikom o krivičnom postupku“.
Najpre, u ovom obrazloženju niste odgovorili na obrazloženje amandmana koji sam podnela, jer ste ovo rekli na takav način da mislim da niko živi ne može da razume šta ste hteli da kažete.
Ali, šta smo mi hteli da kažemo? Ovo što je rekao kolega Mirović – SRS se apsolutno protivi tribunalizaciji srpskog pravosuđa. Nažalost, ta tribunalizacija je na delu već više godina. Od svedoka saradnika vi pravite najunosniju profesiju u Srbiji, ne samo kada je u pitanju ratni zločin, već kada je u pitanju bilo koje krivično delo. Mogli bismo da potrošimo sve vreme koje nam stoji na raspolaganju, vezano za ove zakone, da vam pričamo šta ste uradili sa svedocima saradnicima, odnosno kako svedoci saradnici prolaze, kako ih čuvate, kako i dalje rade, otprilike, ono što su radili i ranije, samo sad na drugačiji način.
Naravno, ovaj put ne mislim na ratne zločine, ali s obzirom na to da se ovaj zakon odnosi na to, moram da vam kažem da su se i u ovom Specijalnom odeljenju suda za ratne zločine donosile presude na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika. Te presude su pobijane od višeg suda, recimo, slučaj Vukovar, odnosno „Ovčara“, gde su drastično smanjene kazne od strane višeg suda, jer je utvrđeno da je... Taj postupak je još u toku i kao pravnik znam da ne bi trebalo da ga komentarišem, ali ono što jeste činjenica kada su u pitanju ta prvostepena presuda i presuda drugostepenog suda, tamo su svedoci saradnici bili presudni, nijednog drugog dokaza za tu grupu ljudi nije bilo, a svedoci saradnici u svojim izjavama kažu da su lično učestvovali. Jedan od njih ima nadimak Krvavi.
Dakle, svedoci saradnici su sami priznali da su vršili ratne zločine, a na osnovu njihovih izjava osuđeni su neki drugi ljudi.
Tome se SRS protivi, takve svedoke skupljate i pomažete Haškom tribunalu i odvodite ih u Hag, odnosno odvode ih u Hag da svedoče. Svedoče suprotno interesima države Srbije, vi to dobro znate.
Najbolji primer svedoka saradnika, ali koji su, hvala bogu, apsolutno poraženi, jesu svedoci koji su se pojavljivali u postupku protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Sada zbog takvih svedoka, koji nisu imali i ne mogu da imaju niti jedan dokaz da je Vojislav Šešelj izvršio bilo kakvo krivično delo, jer nije, zbog takvih svedoka tužilaštvo ne zna šta da radi, nema novih svedoka, ima pet sati vremena, još uvek ih ne koristi.
Takve negativne stvari iz Haškog tribunala vi prenosite u pravosuđe i puštate ljude koji su vršili ratni zločin, zato što će oni da posluže vama za upotrebu, odnosno zato što će lažno da optuže nekoga ko nema veze sa nekim ratnim zločinom, a on će, kao neko ko je vršio taj zločin, da bude građanin koga će čuvati policija države Srbije. Hvala.

Amandman na član 2. je prihvaćen, gospođo Čomić, tako sam obaveštena, ali dobro, nije na odmet da ga prokomentarišem, sa zadovoljstvom ću.
Član 2. govori o cilju osnivanja akademije. Cilj osnivanja akademije, kaže Vlada u svom predlogu, jeste da obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja.
Amandman koji smo podneli se donekle razlikuje, ali se zapravo suštinski razlikuje, i dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. Naš amandman, odnosno sada član 2, pošto ga je Vlada prihvatila glasi: „Cilj osnivanja akademije jeste da doprinese“, dakle, Vlada je rekla - da obezbedi, a mi kažemo - da doprinese, „profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja.“
Zašto smo podnosili ovaj amandman i zašto smo napravili razliku između „obezbedi“ i „doprinese“? Zato što je nemoguće, Pravosudna akademija, sa nadležnostima koje joj daje ovaj zakon ili sa bilo kakvim drugim nadležnostima, ne može da obezbedi ni profesionalno, ni nezavisno, ni nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i javno-tužilačke funkcije, ali, naravno, može da doprinese tome. To je suština našeg amandmana.
Pravosudna akademija, dakle, samo može da doprinese ostvarenju ovog cilja koji je još uvek, nažalost, samo cilj, ali ona sama po sebi ne može da ostvari drevni demokratski ideal samostalnog pravosuđa, nezavisnog od izvršne vlasti ili, još gore, od dnevne politike.
Danas, nažalost, u Srbiji imamo mnogo primera... I ne samo danas, činjenica je da pravosuđe nije bilo nezavisno nikad, ali vrhunac zavisnosti između organa pravosuđa i izvršne vlasti se desio i dešava se upravo u ovih poslednjih devet godina. To je nešto što je činjenica, nešto što... Pitajte bilo kog građanina, pitajte bilo koga, evo, imam koliko god hoćete primera kako rade pravosudni organi, koje nam ljudi dostavljaju sa terena.
Naravno, mi uvek naglašavamo da u Srbiji većina sudija i većina tužilaca radi svoj posao u skladu sa zakonom i da ga rade kako najbolje znaju i umeju. Ali, postoji jedna bojazan, jedan strah da će te sudije sada ostati bez posla.
Vrtite glavom, gospođo Malović, ali niste odgovorili na ono što je vaš zamenik, državni sekretar Homen, rekao. On kaže da ste sudije izabrali. On kaže – izabrali smo, a nije član Visokog saveta sudstva, nego samo član Demokratske stranke, ranije član „Otpora“; to su ljudi koji biraju sudije i tužioce. Znate, on je valjda odgovoran čovek, ne bi smeo takvu izjavu da iznese u javnosti da to nije istina.
On je rekao, gospođo Malović, da je 500 sudija danas bez posla, samo im još niko nije rekao. On je rekao, vaš zamenik. Zato sam vam postavila to pitanje, očekujući da odgovorite.
Naravno, vaše je pravo da odgovorite ili ne odgovorite, vaše je pravo da sve naše primedbe zabeležite i da nam se obratite kada završimo ovu raspravu u pojedinostima. Samo, u takvom slučaju, kada tako radi ministar, onda smo mi poslanici malo hendikepirani, onda od dobre volje predsedavajućeg zavisi da li mi možemo opet vama da repliciramo, pa ako nas nešto niste dobro razumeli, da se razumemo, da se objasnimo, da imamo kontakt, ali to je apsolutno vaše pravo.
Dobro je da ste prihvatili ovaj naš amandman. Dobro bi bilo da ste prihvatili sve amandmane Srpske radikalne stranke. Gospođo Čomić, ne znam šta je smešno u tome. Mogu da vam ilustrujem sa koliko god hoćete primera koliko puta smo amandmanski intervenisali na neki zakon, amandmani su bili apriori odbijeni, sa nekim nebuloznim obrazloženjima, a posle svega nekoliko meseci dobijali smo predloge izmena i dopuna tih istih zakona u koje su ugrađene odredbe koje smo mi srpski radikali svojim amandmanima predlagali. Živi bili pa videli, i ovaj zakon doživeće istu sudbinu. Hvala.

Član 13. Predloga zakona govori o direktoru akademije. U stavu 1. kaže: „Direktor je izvršni organ akademije“. Amandman koji sam podnela, nešto kasnije ću da obrazložim, prihvaćen je, ali nije baš najjasnije zašto nije prihvaćen amandman kolege Aleksandra Martinovića kojim je predložio da se stav 1. menja i da stoji da je direktor poslovodni organ akademije.
Obrazloženje Vlade je da direktor samo izvršava naloge upravnog odbora i kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnovna nadležnost direktora da izvršava odluke upravnog odbora i programskog saveta, pa je, u skladu sa tim, odredba člana 13. stav 1. Predloga zakona preciznija“.
Ostalo je nejasno ko je poslovodni organ akademije, ako to nije direktor, a ne može biti niko drugi nego direktor, tako da nismo zadovoljni činjenicom da nije prihvaćen ovaj amandman, s obzirom na to da je Vlada prihvatila popriličan broj amandmana poslanika SRS. Očigledno je da su svi naši amandmani veoma stručni, u jednom delu i pravno-tehnički, i da smo upravo kroz ove amandmane krajnje dobronamerno skrenuli pažnju da ovaj tekst zakona, kada bude usvojen, treba da bude zaista jedan dobar zakon, ozbiljan zakon, jer je i tema izuzetno ozbiljna.
Bilo bi loše da niste prihvatili, recimo, amandman koji sam podnela, jer zakon o pravosudnoj akademiji se isključivo odnosi na pravnike i ne bi bilo dobro dovesti pravnike u priliku da koriste zakon sa nekim nomotehničkim i pravno-tehničkim greškama, kao što je bila ova koja je ispravljena amandmanom koju sam podnela u ime SRS, a odnosi se na stav 2. gde ste rekli da se „direktor akademije bira na period od pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora“.
Mi smo mislili da je bolje da se kaže: „uz mogućnost ponovnog izbora“, i Vlada je to prihvatila. To je svakako dobro zbog samog zakona, zbog činjenice da će ovaj zakon čitati i primenjivati isključivo pravnici; onima koji budu pred tom Pravosudnom akademijom sutra polagali verovatno bi bilo neprijatno kada bi videli ovako loše formulacije u zakonu.
Kada sam malopre govorila o tome kakvo je stanje u delu pravosuđa i koliko ste vi iz izvršne vlasti doprineli tako lošem stanju, rekla sam da nam vrlo često pišu građani, da nas zovu, da nam se obraćaju jer su navikli da poslanici SRS ovde govore zaista u ime građana koji su ih birali, zapravo, u ime svih građana.
Sada jedno pitanje gospodina Alekse Suvajca iz Bečmena koji se obratio molbom; rekao je da je pisao raznim državnim institucijama, ali, evo, jutros se obratio Srpskoj radikalnoj stranci, našoj poslaničkoj grupi. On kaže da je 1995. godine napustio „Trudbenik“ zato što nije godinu i po dana primao platu, da mu je „Trudbenik“ ostao dužan 18 plata, da je on dobio spor sa „Trudbenikom“ 1997. godine u Trećem opštinskom sudu. Od 1997. godine do dana današnjeg (novembar 2009. godine) gospodin Aleksa Suvajac ne može da dobije pare. Ima izvršnu presudu Četvrtog opštinskog suda, ali svaki put dobija objašnjenje da nema para.
Ovakvi primeri govore da postoje neki ljudi u pravosuđu koji ne rade svoj posao u skladu sa zakonom, koji ne doživljavaju da je zakon jednak za sve i da su svi isti pred zakonom, jer verovatno je predstavnik „Trudbenika“ u tom periodu imao očigledno nekog uticaja u odnosu na ovog gospodina koji je ostao uskraćen za 18 zarađenih plata u to vreme.
Ovaj primer sam iznela pre svega radi javnosti, a i vama, gospođo Malović, kao članu Visokog saveta sudstva. Ukoliko nije tačno ovo što je rekao gospodin Homen, da su oni ili vi, on je stavio i sebe tu jer je rekao „izabrali smo sudije“, ako nije tačno to što je rekao Homen, da ste izabrali sudije i da on zna kojih 500 sudija je danas bez posla, ali još ne zna da je bez posla, da povedete računa i o ovakvim primerima.
Dostojnost vršenja pravosudne funkcije se ogleda, trebalo bi tako da bude, najviše u činjenici da sudija sudi po zakonu, a ne o zakonu, da sudija primenjuje zakon isto za svakog, da su svi jednaki pred zakonom. Nemojte da vam presudno i osnovno u izboru tih budućih sudija bude stranačka pripadnost. Nemojte, gospođo Malović, da primate i da čitate pisma opštinskih odbora DS-a. Biće prilike, govorićemo i o tome.
Nažalost, ovaj izbor sudija (znaju to sudije, od sudija i dobijamo informacije) u najvećem delu biće praćen stranačkom pripadnošću, pripadnošću Demokratskoj stranci, koja je danas na vlasti. To nije dobro ni za vas, kao ministra, jer će jednog dana o tome da se na nekakav drugi način govori; to nije dobro za sudove; to nije dobro za pravosudni sistem u Srbiji; to nije dobro za građane Srbije.
Građani Srbije očekuju nešto epohalno od svih vaših najava koje traju već godinu dana. Gospođo Malović, trebalo bi da vodite računa da sve ono što izgovorite u javnosti nije samo za vas i da to čuju građani, da to građani komentarišu, da to čuju sudije, tužioci, da takođe to komentarišu i da očekuju da ćete zaista ovaj izbor sudija uraditi po nekakvim kriterijumima koji su objektivni.
Tvrdim da je to veoma teško, s obzirom na sam sastav Visokog saveta sudstva, jer sastav Visokog saveta sudstva je apsolutno stranački, i vi to znate. Niste samo vi pripadnik Demokratske stranke, i Boško Ristić je iz Demokratske stranke, predsednik Vrhovnog suda je žena režima, jer je zato dobila tu funkciju, to je takođe javna tajna.
Građani Srbije zaista ne očekuju ništa dobro, verujte; ne nadaju se zapravo, očekuju, ali se istinski ne nadaju ničem dobrom od ovoga što vi nazivate – reforma pravosuđa.
Još verovatno nije kasno, ili možda jeste, ako je Slobodan Homen u pravu da su već sudije izabrane i da je 500 sudija ostalo bez posla, a ne znaju ko; vi znate, ali te sudije ne znaju. Ako to nije tačno, ako još uvek radite na tome, gospođo Malović, prihvatite naše dobronamerne primedbe ne samo na ovaj zakon, ne samo na ove zakone, nego naše primedbe koje se odnose na to što vi nazivate reforma pravosuđa.
Mi tvrdimo da će biti haos u pravosuđu i to vam govorimo već godinu dana. Verujte da nam većina ljudi iz pravosuđa kaže da smo u pravu, jer oni znaju mnogo više. Ljudi su u tom poslu i znaju kako im se preti i kako im se skreće pažnja kako da sude, kome da sude, čiji predmet da stoji u fioci, čiji predmet sme da se iznese i treba da se iznese iz fioke, i sve to iz izvršne vlasti i sve to i od vaših saradnika, gospođo Malović. Ozbiljne stvari se dešavaju u srpskom pravosuđu. Vi možda intimno verujete da je ovo što radite dobro; mi vam tvrdimo da je veoma, veoma loše. Hvala.

Hvala. Gospodin Milivojević je u ovoj svojoj diskusiji dobrim delom u pravu. On je zapravo potvrdio ono što sam ja rekla. Ne znam na koga se žali gospodin Milivojević kada priča koliko traju sudski sporovi. Stranka gospodina Milivojevića je na vlasti devet godina. Sudije su, nažalost, pod popriličnim uticajem te stranke devet godina.
Još jedanput ću pomenuti gospodina Aleksu Suvajca, čije pismo držim u ruci, u prilog diskusiji gospodina Milivojevića. Tačno je, kolega Milivojeviću, evo vidite – gospodin Suvajac je imao pravosnažno rešenje 1997. godine i pokušaj izvršenja ovog rešenja, kako stoji ovde, traje, otprilike, od tada devet godina.
Naravno, vi ćete da kažete – vi ste bili u to vreme na vlasti, u periodu od 1998. godine, od marta, do 2000. godine. To je tačno i recimo da smo odgovorni za to što gospodin Suvajac nije dobio te pare za te dve godine, ali ko je odgovoran za to što ih nije dobio devet godina nakon toga?
Dakle, gospodine Milivojeviću, podržavamo činjenicu da ste vi malopre podržali naše zalaganje za bolje pravosuđe u Srbiji, za nezavisno pravosuđe u Srbiji. Hvala vam na tome. Doduše, ne znam zašto ste se javili u ime „Otpora“, osim ako ne zbog činjenice da vi znate da je tačno to što je vaš „otporaški“ kolega gospodin Homen rekao pre tri-četiri dana u medijima. Da li možda i vi znate da su sudije već izabrane, da je 500 sudija danas bez posla, a da ljudi o tome nemaju pojma? Hvala lepo.

Najpre, gospođo Čomić, ovo što ste malopre rekli kolegi Munjiću nije baš u skladu sa zakonom.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, dobili ste pravo na repliku na ministarkino izlaganje i molim vas da to pravo koristite.)
Gospođo Čomić, ovde se vrti krug: govorio je kolega Munjić, gospođa ministar, kolega Munjić, vi, gospođa ministar. I ovo je u sklopu ove rasprave, ali svejedno.
Dobro je da je gospođa ministar zabrinuta za stanje u pravosuđu, ali, gospođo Malović, to što ste vi rekli malopre da u zakonu piše da neko ko nudi mito podleže krivičnoj odgovornosti, kao i onaj ko prima mito, znate, svi su se isprepadali - i oni koji nude i oni koji primaju mito. Znamo mi to, znaju to i oni koji to rade.
Gospođo Malović, od vas se ne očekuje teoretska rasprava, od vas se očekuje da kažete šta ste uradili ili šta ćete konkretno da uradite. Znate, ako narodni poslanik sa ovog mesta iznese sumnju da je neko izvršio krivično delo, potkrepi to određenim dokumentima, kao što je to kolega Munjić malopre uradio, onda to obavezuje vas i pravo nadzora od strane vašeg ministarstva, ali to obavezuje i javnog tužioca.
Sve što se ovde kaže je javno izgovorena reč. Javni tužilac ima obavezu, ne da čeka da neko dođe da mu napiše, gospođo Čomić, nego da reaguje i ako nešto pročita u novinama i ako čuje da je neko negde rekao, pogotovo ako je to rekao neko od narodnih poslanika.
Ovo nije prvi put da se nama skreće pažnja – ako znate, idite i podnesite krivičnu prijavu. Mi sve vreme, kad govorimo o pravosuđu, govorimo o tome da smo podneli koliko god hoćete krivičnih prijava i da te krivične prijave završavaju u fioci. To jeste suština naše tvrdnje da je pravosuđe dobrim delom pod nadzorom, pod šapom izvršne vlasti. To je ono što nije dobro. Podnosili mi ili ne podnosili krivične prijave, dokle god postoji takva sprega, nema od tog ništa.
Ovo što je rekao kolega Munjić, slučaj ovog mandata, treba dobro napregnuti mozak i shvatiti kakvu je glupost uradio taj sud i ta izborna komisija. Zamislite, ovlašćeni predstavnik vam predlaže jednog čoveka za odbornika, a vi, zato što vam je neko drugi šapnuo, utvrđujete da je odbornik neko koga nije predložio neko ko je ovlašćen za to. To je nešto što zdrav mozak ne može da primi i da sam sebi obrazloži. To nije jedini slučaj kršenja izborne volje.
Gospođo Čomić, dozvolite, nastaviću po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona o pravosudnoj akademiji. Zamislite samo kako to zvuči – pravosudna akademija. To bi trebalo da ima poseban značaj u budućem pravosudnom sistemu i kod svih, i sadašnjih i budućih, diplomiranih pravnika.
Konkretno, govorim o amandmanu kolege Mirka Munjića na član 23, koji je rekao da je obuka sudija i tužilaca organizovano obnavljanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.
Zašto ovo nije prihvaćeno, to verovatno zna samo ministar i njeni saradnici. Nije dobro ako vi ne prihvatite ovakav amandman i ako niste razumeli koliko su naši amandmani dobronamerni. Ja ću vas podsetiti u okviru obrazloženja ovog amandmana, recimo, na amandman koji sam podnela na član 35. gde ste vi zaboravili (zamislite, zaboravili ste!) da ustavno pravo navedete kao jedno od osnovnih. Rekli ste: „Početna obuka traje dve godine, počinje 1. oktobra i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela iz oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i opšte i profesionalne kulture.“ Niste predvideli obuku iz ustavnog prava.
Prihvatili ste amandman, i to je dobro, ali hoću da kažem koliko smo mi zaista ovim amandmanima iskreno želeli, verujte, pre svega zbog samog pravosudnog sistema i zbog mladih ljudi koji će polagati u ovoj pravosudnoj akademiji... Moramo tim ljudima, to sam govorila i malopre, omogućiti da imaju neki osećaj da je to nešto zaista bitno u njihovom životu, u njihovoj karijeri, u njihovoj profesionalnoj orijentaciji itd.
Ono što je govorio kolega Munjić navodeći konkretne primere iz suda u Lučanima, vezano za ove odborničke mandate, nije to nikakvo čudo, mi takvih primera imamo koliko god hoćete. Malopre sam u okviru jednog amandmana rekla da je Nata Mesarević, predsednik Vrhovnog suda, režimski čovek. I sada to tvrdim. Dakle, ta gospođa Nata Mesarević godinu dana – ili nije dala nekom veću u Vrhovnom sudu ili je dala nekom pa mu rekla da to drži u fioci – drži u fioci predmet Šumadijskog okružnog odbora SRS, vezan za odborničke mandate, koji jedino u tom sudu, na teritoriji Okružnog suda u Kragujevcu nije rešen u skladu sa zakonom. I, nikom ništa, to stoji. Dokle će da stoji, koga je briga. Gospođa Nata Mesarević je poznata po tome što kaže – dobili smo presudu, umesto – doneli smo presudu, tako da zaista takve stvari ne treba, nažalost, da nas iznenađuju.
Postoje problemi što se tiče primene Ustava, zakona i Poslovnika i u samom ovom parlamentu. Danas raspravljamo o amandmanima koje su usvojili Vlada i Odbor za pravosuđe, ali nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora. Naravno, nama u SRS odgovara da govorimo i o ovim amandmanima, jer nikada se ne bi znalo da ste vi u Pravosudnoj akademiji izostavili da predvidite teorijsku i praktičnu nastavu iz ustavnog prava da nije prilike da mi kažemo da smo vam mi na to skrenuli pažnju. Nije dobra praksa da Zakonodavni odbor nema svoje mišljenje. Zapravo, Zakonodavni odbor ne može da se sastane, bilo je više pokušaja, ali nije bilo kvoruma.
Sada ću, gospođo Čomić, da citiram ono što ste vi pre neki dan rekli gospodinu Todoroviću, vezano za njegovu primedbu da predstavnici Demokratske stranke ne dolaze na Odbor za bezbednost, kao što ne dolaze, ja sada kažem, ni na Zakonodavni odbor i ne čine kvorum. Kažete vi tada: „Što se tiče vaših primedbi o radu radnih tela, podsećam vas da kako za predsednika Narodne skupštine, predsednicu Narodne skupštine, predsedavajućeg Narodne skupštine, tako i za predsednike radnih tela važi i može da se primenjuje član 27. koji podrazumeva staranje o urednom obavljanju poslova za koje je kao predsednik radnog tela zadužen. Dakle, ne smatram“, kažete vi, gospođo Čomić, „da su iscrpljene sve mogućnosti da se sednica odbora kojem predsedavate održi. Upućujem vas na odredbe kojima možete da se obratite predsednici Narodne skupštine, koja će zakazati sednicu odbora, ali vas istovremeno podsećam da je svaki predsednik svakog radnog tela, kao što je i svaki predsedavajući, dužan da obezbedi uslove za rad tog tela. To je ne samo praksa nego i obaveza po odredbama Poslovnika Narodne skupštine i ta se odgovornost ne može prebacivati ni na koga.“
Naravno, kada se vi ovako obraćate mi nemamo pravo da vam repliciramo, ali vidite, uvek se ukaže prilika da to komentarišemo.
Moje pitanje za vas i za gospođu Đukić-Dejanović je: da li ste se na ovaj način obratili predsedniku Zakonodavnog odbora Vlatku Ratkoviću; da li je gospođa Đukić-Dejanović u okviru svojih nadležnosti zakazala sednicu Zakonodavnog odbora; da li je obezbeđen kvorum za sednicu Zakonodavnog odbora?
Pošto ste rekli da je obaveza kako predsednika parlamenta tako i predsedavajućih, a i predsednika radnih tela, kako onda objašnjavate da mi juče i prekjuče nismo počeli rad u vreme koje je predviđeno po Poslovniku, da vi niste obezbedili kvorum za početak sednice, a to se nije desilo samo juče i prekjuče, nego više puta? Čija je tu odgovornost, gospođo Čomić?
Dalje ste rekli, kada je gospodin Todorović na vašu primedbu da poslanici SRS ne čine kvorum odgovorio da je to naš politički stav ... To je tačno, naravno, i dalje nećemo da činimo kvorum tamo gde vladajuća koalicija ima obavezu. Znate, ako ste vladajući, znači da imate većinu i u Skupštini i u svakom radnom telu. Ako vam treba pomoć, onda znači da više niste vladajući, da nemate većinu je l' tako? Vi ste tada lepo rekli: „Smatrati političkim stavom odluku da se ne prisustvuje sednicama radnih tela je politički stav i ne može biti predmet Poslovnika Narodne skupštine.“ U redu je, samo vas pitam kao člana Demokratske stranke da li je politički stav Demokratske stranke da ne prisustvuju sednicama Zakonodavnog odbora?
Dalje, mi imamo ovde problem, gospođo ministre, nije u vašoj direktnoj nadležnosti, ali svakako, šire tumačeći, dobro je da kao ministar pravde znate i to, mi imamo problem i sa funkcionisanjem Administrativnog odbora. Imamo dve ostavke, koje su podnele Lidija Dimitrijević i Elena Božić-Talijan, u skladu sa Ustavom, u skladu sa našim poslovnikom, ali ne i u skladu sa stavom Nenada Konstantinovića koji je za tada obezbedio na tom odboru većinu da kažu da nema uslova da se prihvate te ostavke.
Da li se vama to, gospođo Malović, kosi sa zdravom pameću? Vi ste dugo bili član RIK-a i dobro znate šta znači volja nekoga da li će da bude poslanik ili neće da bude poslanik. To valjda mora da se poštuje, ali to vaša Demokratska stranka ne poštuje.
Imali smo pre nekoliko dana slučaj na RIK-u, evo gospodin Odalović je tu prisutan kao član RIK-a – pojavila se sumnja od strane Demokratske stranke u RIK-u da li je ovlašćenje koje ima naš kolega Ljuba Kragović u skladu sa zakonom, jer, bože moj, valjda misle da je nemoguće da Vojislav Šešelj iz Haga nekome da određeno ovlašćenje. I, šta se tu ispostavilo i šta se desilo? Naravno, Ljuba Kragović ima uredno ovlašćenje, jer Vojislav Šešelj u Hagu daje sva ovlašćenja koja su potrebna, overava ih konzul i sa pečatom konzulata ta ovlašćenja se primenjuju u pravnom prometu u Srbiji gde god je to potrebno.
Isprovocirani, naravno, takvom sumnjičavošću, koja nije samo tada bila prisutna, je l' tako, gospodine Odaloviću, članovi RIK-a iz SRS tražili su da se proveri ovlašćenje gospodina Gorana Bogdanovića da zameni jednog odbornika, čini mi se, u opštini Novo Brdo, možda sam opštinu pobrkala. Evo, gospodin Odalović kaže – Vitina.
Šta se onda našlo u materijalima? Da je Boris Tadić ovlastio Marka Đurišića, a na osnovu tog ovlašćenja Marko Đurišić ovlastio je Gorana Bogdanovića da sprovodi određene izborne radnje, podnosi dokumentaciju, listu itd., što je apsolutno u skladu sa zakonom i nije sporno.
Ali, u tom ovlašćenju koje je Tadić dao Đurišiću stoji izričito da mu se ne dozvoljava da on menja odbornike, a Demokratska stranka je pokušala to da proturi Republičkoj izbornoj komisiji pre pet dana, gospodine Odaloviću. Ali, zahvaljujući revnosnom radu članova te komisije iz SRS-a, i gospodin Odalović prihvatio je to kao činjenicu na koju je moralo da se reaguje.
Naravno, u međuvremenu je gospodin Bogdanović dobio uredno ovlašćenje. Tu nije ništa sporno, ali šta mi hoćemo da vam kažemo? Da se jedno od najsvetijih prava, to je izborno pravo, u ovom parlamentu, u ovom sazivu toliko krši da zaista normalnog čoveka i dobrog pravnika od toga boli glava. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije i Programskog odbora Radiodifuzne agencije trebalo bi zaista da budu tačke dnevnog reda interesantne svim narodnim poslanicima.
Što se tiče SRS, nama nikada nije bilo sporno da u Srbiji treba da se donese zakon o radiodifuziji, ali kada je ovaj zakon donošen 2002. godine, tada smo iznosili sve primedbe na tadašnji vladin predlog i koliko je taj predlog bio loš, govori činjenica da je šest ili sedam puta menjan taj predlog zakona. Nažalost, u svim tim izmenama i dalje nismo dobili ono što bi zaista trebalo da bude zakon o radio difuziji, pogotovo ovo, kako vi volite da kažete, nezavisno regulatorno telo, a mi, kao i za sva vaša ta nezavisna regulatorna tela, kažemo tzv. nezavisno, jer iz sadašnjih sastava, a i iz ovih predloga o kojima danas govorimo, više je nego očigledno da zapravo kroz ovo nezavisno, pod navodnicima, regulatorno telo, zapravo režim u Srbiji želi da drži pod svojom šapom sve elektronske medije i štampane, naravno, a pogotovo se ovo odražava kod lokalnih medija, gde država, uslovno rečeno država, preko ovog svog nezavisnog regulatornog tela zatvara koje hoće lokalne medije, otvara koje hoće lokalne medije, bez ikakvih kriterijuma ili bolje reći ne poštujući nikakve propisane kriterijume, makar bili propisani i na ovako loš način kako to predviđa Zakon o radiodifuziji.
Danas imamo najpre ovaj predlog u vezi sa listom kandidata u vezi sa izborom člana Saveta RRA. Pre nego što prokomentarišem ove predloge, pre nekih pola sata članovi Odbora za kulturu i informisanje dobili su opet neke nove predloge za popunjavanje još nekih mesta u RRA i zamislite danas popodne su dobili materijal, a već za sutra je zakazana sednica Odbora za kulturu i informisanje. Dakle, nije dobro što ovakve stvari radite preko kolena i opet će se desiti da većina u ovom savetu glasa za ljude koje i ne poznaje, najčešće, na osnovu onoga što im se kaže da treba da bude tema glasanja. Da sam u pravu govori i činjenica da ste danas pokušali navrat nanos da pređete preko ove tačke dnevnog reda i kada ste konačno predsednika Odbora, gospođu Vesnu Marjanović doveli u skupštinsku sali i to ne za 10 minuta kako ste rekli, nego nakon 35 minuta, niste je pitali da li kao ovlašćeni predstavnik Odbora želi da obrazloži ove predloge, a mi smo zbog toga insistirali, ne zato da maltretiramo koleginicu, nego zato što smo mislili da možda želi u ime Odbora da našto kaže narodnim poslanicima.
Dakle, imamo predlog, odnosno izveštaj Odbora i kroz taj izveštaj imamo predlog za izbor člana Saveta RRA. U obrazloženju, odnosno u ovom izveštaju postoje neke stvari koje su mi bile interesantne, pa moram da ih podelim sa javnošću Srbije, a i sa vama kolegama poslanicima. Kažete da predsednik Narodne skupštine na osnovu člana 31. Zakona o radiodifuziji, 19. i 22. juna 2009. godine upućuje javni poziv ovlašćenim predlagačima koji su predložili kandidata čiji je mandat istekao za podnošenje predloga liste kandidata iz člana Saveta RRA. Ovde nedostaje datum kada je taj mandat istekao. Nije svejedno ako ste vi, gospođo predsedniče, uputili ove zahteve 19. i 22. juna, da li je mandat istekao 18. juna ili možda 20. aprila. Nemamo taj podatak i zato nam je trebala gospođa Marjanović. Ona će verovatno da nam kaže to kasnije.
Dalje kaže Odbor, izvinjavam se, ne vi, Odbor je na sednici održanoj 27. jula 2009. godine razmatrao dostavljene predloge i konstatovao da su liste kandidata koje su podneli ovlašćeni predlagači iz člana 23. stav 2. tačka 5. Zakona o radiodifuziji, pa onda u zagradi govori koje su to organizacije, koji su to predlagači, kažete, ovo je veoma bitno zbog jednog od kandidata kojeg želim da komentarišem, to su domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece i konstatuje se u ovom izveštaju da je ta lista podneta suprotno odredbama člana 24. ovog zakona, jer ti predlozi su sadržali veći broj kandidata od broja propisanog zakonom.
Zaista je neverovatno da ako ste se obratili nekome zahtevom i rekli mu koji broj kandidata treba da predloži, da se taj neko ogluši o takav zahtev i da predlaže veći broj od očekivanog, odnosno od traženog broja i to je zaista vrlo neozbiljno i neodgovorno i svakako je bio jedan, pretpostavljam, od razloga zašto je Odbor kasnio sa ovim predlogom.
Dalje, u izveštaju Odbora stoji da je Odbor na sednici 4. septembra konstatovao da ovlašćeni predlagači ni u dodatnom roku od 15 dana nisu usaglasili listu sa zakonom i onda gospođa Marjanović kaže - Odbor je koristeći zakonske mogućnosti istog dana obavio javni razgovor sa svim predloženim kandidatima. Zaista me interesuje koje su to zakonske mogućnosti? Ja sam diplomirani prednik i očekujem da mi se kaže na osnovu člana tog stava tog, tačke te zakona tog i tog, a ne na osnovu zakonskih mogućnosti. Ako član 23. stav 2. tačka 5. Zakona o radiodifuziji predviđa da ovo predlaže, ove domaće nevladine organizacije i udruženja građana, da ne čitam ceo tekst, iako oni to ne urade u roku od 15 dana, pa opet ne urade, gde ste našli pravni osnov da vi to uradite?
Kažete - koristeći zakonske mogućnosti istog dana obavili ste razgovor sa svim predloženim kandidatima i to Velimirom Miloševićem, Miljenkom Deretom, Rajkom Đurićem, Božom Prelevićem, Goranom Petkovićem i Milovanom Vitezovićem. Tom prilikom kandidati su upoznati da je Odbor nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, 9. juna 2009. godine, ovlašćen da na osnovu podnetih predloga predloži Narodnoj skupštini listu sa dva kandidata. Na osnovu podnetih predloga - da, ali ovde se ne radi o tome.
Odbor je, kažete, na sednici od 19. oktobra većinom glasova utvrdio listu od dva kandidata koja se nalaze, Goran Peković i Milovan Vitezović, ovde piše Goran Peković, ovde Goran Petković, tako da ne znam koje je pravo prezime, nije mnogo ni bitno, ali je interesantno kako ste to vašom većinom glasova došli do toga da od ovolikog broja ljudi izaberete, odnosno da utvrdite dva kandidata za Narodnu skupštinu.
Odbor je takođe, kažete, zaključio da predloži Narodnoj skupštini da u skladu sa članom 164. Poslovnika po hitnom postupku razmotri ovu listu kandidata kako bi se Savetu omogućio nesmeten rad u punom sastavu i time izbegle eventualne štetne posledice. Ovo je jedna floskula koju pišete, odnosno najpre Vlada u svojim predlozima, a evo vidim sada i skupštinski odbor i nikada nismo dobili odgovor - da li je tih posledica bilo do danas, odnosno do dana kada će biti eventualno usvojen ovaj predlog? Ako je bilo posledica, ko je odgovoran za te posledice? Moramo tako da razgovaramo. Znate, pretite da ako ovo ne ide po hitnom postupku desiće se neke negativne posledice. Ne znamo kakve. Verovatno hoće, ali verovatno su te posledice već nastupile s obzirom da su protekli rokovi kada je trebalo uraditi ovaj posao. Ko je, gospođo Marjanović, odgovoran zašto se to nije uradilo i ko je odgovoran za posledice koje su eventualno nastupile?
Ovde mi je interesantan predlog tog gospodina Gorana, ne znam, izvinjavam se, na jednoj strani piše Peković, na drugoj Petković, ne znam lično ko je i ne znam pravo prezime, ali su mi interesantne neke stvari iz biografije. Magistar Goran Petković ili Petrović je redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i onda, između ostalog, od 2001. godine do 2005. godine bio je na funkciji direktora Centra za profesionalni razvoj Univerziteta umetnosti, posebno su značajne, molim vas, obratite pažnju, njegove aktivnosti na koordinaciji više kapitalnih projekata. To su, pre svega, projekti konsaltinga iz oblasti kulture, umetnosti i medija za Univerzitet umetnosti "Ulan Bator" iz Moldavije, kao i za institucije kulture iz Gruzije.
Dakle, ako mu je ovo preporuka, onda zaista svaka čast. Ovaj gospodin pokretač je i značajnih, piše ovde, akcija vezanih za medijsko zakonodavstvo u Srbiji To je ono što je ovde interesantno. On treba da bude član nekog nezavisnog regulatornog tela, a vi nam ga predstavljate zapravo kao Vladinog čoveka. Ovamo ga kao predlažu nevladine organizacije, a vi ovde lepo kažete da je on pokretač značajnih akcija vezanih za medijsko zakonodavstvo u Srbiji, a od 2005. do 2009. godine bio je član Gradske komisije za kulturu Grada Beograda. Od 2008. godine predsednik je radne grupe Ministarstva kulture za profesionalni razvoj u kulturi i medijima.
Dame i gospodo i poštovani građani koji pratite rad ovog parlamenta, da li se vama čini da je ovaj gospodin predstavnik nekih nevladinih organizacija ili predstavnik Vlade? Očigledno da je ovo čovek režima, i kao čovek režima, ne ulazeći, dakle, u ostale delove njegove biografije, jednostavno neuklopivo je da on bude član Saveta Republičke Radiodifuzne agencije. Ova radiodifuzna agencija se krsti kao nezavisno regulatorno telo, a ovde imamo čoveka iz ministarstva, funkcionera Grada Beograda. Dakle, zaista neverovatno i poprilično neozbiljno sa vaše strane. Ne znam zašto imate valjda neki utisak ili pretpostavljate da ovakve stvari mogu da promaknu ozbiljnim ljudima u ovom parlamentu.
Dalje, imamo predlog za izbor sedam članova, Programskog odbora radiodifuzne ustanove Srbije iz reda narodnih poslanika. Sada zamislite šta nam dalje kaže ovaj izveštaj, dakle, dobro sam pročitala Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, na sednici održanoj 19. oktobra 2009. godine razmatrao je predloge kandidata za izbor sedam članova Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, iz reda narodnih poslanika. Ovo ne bi trebalo da bude sporno, jer ako to predviđa zakon i ako se poštuje član 5. Ustava koji kaže - da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, dakle, ako se priznaje rad i uticaj političkih stranaka, što je potpuno normalno, srazmerno veličini i snazi političke stranke u određenom momentu, ali kad idemo dalje, videćemo ovde nešto što se ne uklapa u ovu, rekla bih, preambulu ovog izveštaja.
Ovaj odbor za kulturu i informisanje, na sednici koja je održana 26. maja, konstatovao je 26. maja 2009. godine, a danas je 16. novembar te iste godine, odbor je konstatovao da je petorici članova Programskog odbora, tako piše, Radiodifuzne ustanove Srbije, koji su izabrani iz reda narodnih poslanika, na osnovu odredaba članova 92. Zakona o radiodifuziji, istekao trogodišnji mandat 25. maja 2009. godine, a dvojici članova mandat treba da istekne, tada to kažete, 29. septembra 2009. godine. Onda opet imamo interesantno priznanje, za koje smo mi inače znali, ali sada samo radi javnosti, s obzirom da Zakonom o radiodifuziji nije utvrđen predlagač članova Programskog odbora, koje bira Narodna skupština iz reda narodnih poslanika, Odbor je zaključio da se obrati predsedniku parlamenta, pa predsednik parlamenta da se obrati poslaničkim grupama, da poslaničke grupe predlože svoje kandidate i zaista na ovu listu narodnih poslanika nemamo nikakvu primedbu jer je to stvar izbora poslaničkih grupa, ovo je slično kao kada biramo skupštinske odbore, itd, bitno je da se utvrde kriterijumi, da se zna koliko kome pripada određenih mesta, a naravno da će svaka poslanička grupa predložiti onoga za koga misli da je najbolji u tom poslu.
Sada imamo nešto, gospođo Marjanović, ne znam da li vam se ovo potkralo kao greška, ali s obzirom na ovaj materijal, rekla bih da nije. Kažete - odbor je takođe prihvatio predlog liste od 12 kandidata koji je predložio Savet Republičke Radiodifuzne agencije. Nigde u izveštaju ne pišete da ste uopšte raspravljali o tome, niti ste u ovoj preambuli izveštaja to predvideli i odjednom se pojavljuje i lista od 12 kandidata koje je predložio Savet Republičke Radiodifuzne agencije i onda pravite jednu katastrofalnu stvar i ovo zaista u danu za glasanje, gospođo Đukić -Dejanović, nikako ne biste smeli da prihvatite da se na ovaj način glasa. Kako?
Odbor, kaže, je zaključio da utvrđenu jedinstvenu listu od 19 kandidata dostavi Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku. Ovo ne može biti jedinstven predlog. Imamo predlog liste kandidata narodnih poslanika, imamo predlog liste kandidata koje predlaže Radiodifuzna agencija. Ne znam kako je odbor mogao ovo da nam dostavi kao jedinstvenu listu. Nadam se da ćete tražiti od odbora da ovo do dana za glasanje razdvoji, da bi mogli narodni poslanici odvojeno da glasaju za jednu i za drugu listu, jer zaista, ovo bi bilo glasanje za babe i žabe. Neko će možda da glasa za listu narodnih poslanika, ali mu ne pada na pamet da glasa za listu ovih kandidata koji su predloženi od strane Radiodifuzne agencije. I sam odbor je, pročitala sam na početku, rekao da je ovo samo predlog narodnih poslanika.
Kada je u pitanju lista kandidata za članove Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, koji se biraju na predlog Republičke Radiodifuzne agencije, na period od tri godine, ovde zaista imamo predloga da se čudom načudite biografijama, odnosno delovima biografija nekih od ovih ljudi. Ovde ima svega više nego ljudi koji bi bili kompetenti za ovaj posao i koji mogu, na osnovu ovih biografija, nikog od njih ne poznajem lično, ali na osnovu ovih biografija, očigledno je da više od pola njih nema blage veze sa ovim programskim savetom, odnosno nadležnostima tog programskog saveta. Očigledno je da se predlažu i da će se izabrati samo oni ljudi preko kojih će, kao što sam rekla na početku, RRA, odnosno opet Vlada, preko RRA da radi šta god hoće u medijskoj sferi.
Imamo prvi predlog, biografija doktor Andrija Kopilović, između ostalog kaže - zaslužen je za uvođenje vjerske nastave u državne škole u Srbiji, član je Vladine komisije, evo opet Vladine komisije, za ostvarivanje i organizaciju vjerske nastave u školama Srbije, od samog početka. Godine 2005. je u Skupštini Srbije izabran za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, sa mandatom od šest godina.
Da li je moguće da vi morate da istog čoveka birate na više funkcija? Da li je moguće da ne postoji određen broj ljudi koji bi mogao da bude raspoređen na ove funkcije? Naravno, ne radi se o tome, već se radi o tome da vi već imate proverenog čoveka koji vam radi za Vladu u Prosvetnom savetu, pa onda sada može da nastavi i u Programskom savetu RRA.
Onda imamo, recimo, biografiju sa obrazloženjem kandidature, izvesni Živko Kalentić. Kaže - to je trener više selekcije u fudbalu. Zaista neverovatno. Možda je čovek odličan trener, ali kakve veze trener više selekcije u fudbalu ima sa RRA, to nisam uspela sebi da objasnim, možda će gospođica koleginica Marjanović da nas upozna sa tim.
Imamo i člana streljačkog kluba iz Niša, izvesnu Lidiju Mihajlović. Kakve veze član streljačkog kluba ima sa RRA i sa onim što treba da radi, to zaista ne znam da li neko može da nam objasni.
Imamo izvesnu Jelenu Stanić - Marić. U njenoj biografiji stoji da je završila ekonomski fakultet i od svih drugih karakteristika kaže da koristi računar, da koristi Internet, da ima vozačku dozvolu B kategorije i da su joj interesovanja istorija i politička ekonomija.
Ljudi moji, da li su ovo karakteristike za ovako značajnu ulogu koju ćete dodeliti ovoj ženi? Imamo takođe interesantno, i nisam mogla sebi da objasnim, neki genije, videćete - Prvoslav Plavšić se zove taj genije, koji je, kaže od 1. maja, bio je od 2004. direktor PR, pa je onda od 1. maja 2003. do početka 2004. godine savetnik za medije i odnose sa javnošću ministra unutrašnjih poslova u kabinetu ministra MUP Vlade Republike Srbije.
Dakle, opet vladin čovek, opet režimski čovek i opet ne može da bude po mišljenju SRS u nezavisnom regulatornom telu ni u kom slučaju. Dalje se gubi svaki trag u radnoj biografiji ovog gospodina, od 2004. godine ne piše šta je radio, ali piše da je od 1964. godine zaposlen u Radio Televiziji Beograd kao istraživač medija i mnjenja komunikacija i analiza sadržaja razvoja radija i televizije i programiranje.
Ovde je ostalo nejasno, odnosno kako čitam, on je u isto vreme bio i u Ministarstvu i na Radio televiziji. Da li mu je tamo mirovao radni staž, da li je istovremeno radio dva posla, nešto ne može iz ovog da se razabere. Ali, sad slušajte tog genija koje su njegove reference u marketingu - "Pošta Srbije", "Elektroprivreda Srbije", samo ću nešto da pročitam, "Automoto savez Jugoslavije", Industrija građevinskog materijala "Toza Marković" Kikinda, *Hemik* Kikinda, "Pivara" Skoplje, "Trebjesan Nikšić", Sportsko društvo "Crvena Zvezda", "Eltim" Beograd, "Dunav osiguranje", "Crvena zastava" Kragujevac, "Beopetrol Šel", "Merkator" Ljubljana, "EI" Niš, "Beneton" i "Lutra" Beograd. Zamislite, on je u marketingu "Lutre" konsultant, a bio je u MUP u vreme kad je ministar bio vlasnik Lutre Dušan Mihajlović. Vi ćete sad za njega da glasate, vi ste zaista neverovatni.
Dalje, taj genije, zamislite ovoliko poslova da radi jedan čovek, stvarno svaka mu čast. Gde je još bio konsultant? "Borac" Čačak, Radenska, "Prohor voda" Bujanovac, "Festival kratkometražnog i dokumentarnog filma, "Paraćinka" Paraćin, pazite, preskačem svaku treću ili četvrtu, ne čitam sve, da ne trošim vreme. Ali, interesantno je da je bio konsultant i "Lisce" iz Ljubljane, "Finko" Beograd, "JAZAS", "UNICEF", "Droga portoroš", "Nafta gas", "Beka moptel" Beograd, "TV Novosti" Beograd, "Delta holding" Beograd, "Knjaz Miloš" Aranđelovac, "Gradska uprava" Novi Sad, "Opština Zrenjanin" - ne znam da li je bio savetnik Goranu, ne mogu da se setim prezimena, Opština Čoka, Ministarstvo kulture Srbije, evo ga i tu je, Ministarstvo prosvete i sporta, Sektor za više i visoko obrazovanje Srbije, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo rada i socijalne zaštite Srbije, Ministarstvo zdravlja, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Evropska agencija za rekonstrukciju itd.
Dakle, ovo je drage moje kolege, prosto neverovatno da vi ovakvog čoveka, možda je on odličan u svom poslu, ali činjenica da je sve ovo radio i da je on u svim mogućim ministarstvima i u ne znam koliko opština gde su demokrate na vlasti, zaista, to nikako ne može da mu bude preporuka. Naprotiv, da ste vi svaki put kada tvrdite, kada donosite neki zakon i kada tvrdite, da ćete na osnovu tog zakona da formirate neko nezavisno regulatorno telo, mi u SRS redovno vam skrećemo pažnju - nemojte da lažete ni sebe ni građane Srbije. Vlast ste, možete da birate kao skupštinska većina, kao vladajuća većina, možete da birate onoga koga vi hoćete, sa 126 glasova i to nije ništa sporno. Ali, onda kažite, nemojte da kažete da je ovakav čovek za koga sam malopre sve ovo pročitala, nemojte da kažete da je on nezavistan i da on nema veze sa vladajućom većinom i sa DS. To niko živi ne može da vam veruje na osnovu ovoga što je čovek napisao u svojoj biografiji i što je video Odbor za kulturu i informisanje.
Dakle, iz svega ovoga je očigledno da RRA i dalje na žalost neće ispunjavati svoju ulogu za koju je birana. Sinoć smo imali priliku, odnosno već juče popodne smo imali prilike da vidimo nakon što je objavljena vest da se upokojio Njegova svetost Patrijarh srpski Pavle, neke TV su maltene istog momenta prilagodile svoj program, ne čekajući da Vlada i zvanično proglasi Dan žalosti. Ali, neke TV su do kasnih večernjih sati prikazivale neke svoje šou programe. Jedna TV koja se prikazuje preko kablovskog operatera koja je iz Srbije, do ponoći je puštala muziku. Namerno sam s vremena na vreme prebacivala da vidim dokle će i čak posle ponoći, kada je već formalno nastupio Dan žalosti, i dalje se emitovala muzika na toj TV.
Neverovatno je da to RRA ne primećuje. Nisu se ni danas oglasili. Radi se o TV "Svet plus", nemam nameru da krijem. Ne znam ni čija je, ni koja je "Svet plus", koja inače emituje muziku. TV "Pink" je juče sve do onog "Dnevnika" emitovala epizode "Farme", takođe se nije prilagodila novoprogramskoj šemi, tek nakon Dnevnika jeste. Doduše, neki filmovi su bili u pitanju, ali naravno očekujemo od ove RRA, a očekivali smo to i ranije, da reaguje, ne samo juče ili eventualno danas, ako bude neko prekršio odluku Vlade o proglašenju Dana žalosti, nego to mi očekujemo i očekivali smo sve vreme, otkada ova Agencija postoji. Na žalost, ta RRA kako se popularno zove nikada se nije oglašavala kada je to bilo očigledno da postoji potreba za tim.
U petak uveče smo na toj istoj TV "Pink" u sred "Nacionalnog dnevnika", u okviru vesti vezano za izbore na teritoriji lažne države Kosova, na ovim šiptarskim izborima, koji su naravno neregularni i trebalo bi ih nepriznati od države Srbije, u sred Dnevnika smo mogli, svi koji smo gledali "Dnevnik" da vidimo Srbiju i piše - Republika Srbija. Srbija, što se mene tiče, KiM, na tom delu gde treba da piše KiM, piše Republika Kosovo. Zaista neverovatno, TV sa nacionalnom frekvencijom. RRA se preko vikenda nije oglasila, bar nisam ni ujednim novinama to pročitala, što je zaista zapanjujuće.
Ovi šou programi i rialiti šou programi koji se prikazuju i na "B92", i na "Pinku" su nešto što je zaista pogubno za mlade ljude koji to gledaju, pogotovo sad u ovim serijalima se dešavaju neverovatne stvari. Piše tamo da to nije dozvoljeno da gledaju deca mlađa od 12 godina, ali tamo se dešavaju stvari koje su neprimerene i omladini od 18 godina. Oba šou programa se prikazuju, nema termina, kada god okrenete "Pink" ili "B92", osim onih "Vesti", termina rezervisanih za "Vesti", samo ćete to da vidite. Nijedan psiholog, nijedan sociolog koji se pojavljuje u javnosti, nije rekao nijednu pozitivnu stvar za te rialiti programe, ali RRA nema primedbi, bar ih nema u javnosti.
Pre neki dan smo imali priliku da čitamo u novinama da se desila neka skandalozna emisija na TV Pink, kako se zove taj kviz…, u tom kvizu se pojavila neka, kako su novine prenele, skandalozna, „Trenutak istine“ se zove, neko mi dobaci, da „Trenutak istine“, u tom kvizu je voditeljka postavljala, kako smo pročitali u novinama, skandalozna pitanja nekom učesniku tog kviza i RRA je reagovala. Kako? Rekli su, bar su tako objavili mediji, da RRA nalaže da se taj „Trenutak istine“ na TV Pink emituje tek posle ponoći. Od tad, znači, oni su se pre emitovali u 21 čas, sad su pomerili u 22 i to je u zimskom periodu svakako bolje vreme gledanja nego u 21, bolji termin. I šta je bilo, nikom ništa. Ko može šta monopolisti Željku Mitroviću, monopolisti na medijskom prostoru i TV Pink? Niti mu ko šta može, niti mu ko šta hoće.
Mi smo juče takođe čuli nešto što je svakom normalnom čoveku zaparalo uši, opet na jednoj televiziji sa nacionalnom frekfencijom, u okviru vesti. Kaže – juče su održani izbori, tako je rečeno na, mislim da su rekli na teritoriji lažne države Kosovo, ali kaže – Srbi su izgubili vlast u dve opštine u Štrpcu i u Novom Brdu. To je neverovatno. Dakle, da li se to radi, ako se radi nesvesno onda su u pitanju totalne neznalice, ako se radi svesno, bojim se da da, onda je to katastrofa, onda je to skandal. Kako može neko u Srbiji da kaže da su na jučerašnjim šiptarskim, nepriznatim, lažnim izborima Srbi izgubili vlast u nekim opštinama? To je prosto neverovatno i opet se nije oglasila RRA, a morala je. Jel tako gospodine Odaloviću da je to katastrofalno i strašno što su izgovorili, zaista?
To jednostavno prolazi, reč po reč, slučaj po slučaj, ono se desilo slučajno, ono se desilo namerno, treba javnost u Srbiji da se navikne na činjenicu da je neko spreman na nekakve posebne odnose sa lažnom državom Kosovo, sa teritorijom Republike Srbije koja je KiM. Očigledno je da je to u pitanju, da nije, onda ne verujem da bi se i ministru Bogdanoviću desilo, doduše, ne možemo biti iznenađeni, uz činjenicu da je on bio ministar u prvoj šiptarskoj vladi, toj lažnoj državi Kosovo. Ministar pre neki dan reče da ne može da se dozvoli da neko prima platu od dve Vlade. Ministar priznade da postoje u Srbiji dve Vlade. Ministre, postoji samo jedna vlada - Vlada Republike Srbije, a to što je ministar nazvao vladom trebalo bi, ministar je morao da se izvini ako je napravio lapsus, a usput smo saznali da njegova supruga spada u tu grupu ljudi koji primaju platu od Vlade Republike Srbije i od te lažne vlasti u lažnoj republici Kosovo.
Ovde je trebalo da reaguje predsednik države, predsednik Vlade, javni tužilac, svakako i RRA, bez obzira što je to izgovorio ministar, mora da se vodi računa o ustavnom poretku i o činjenici da je KiM sastavni deo Republike Srbije.
Govorile su moje kolege o reklamama, o tome ko ima monopol nad reklamama. Mi smo više… nad reklamama, odnosno nad reklamnim prostorom… mi smo više puta o tome govorili i javna je tajna da ako hoćete nešto da reklamirate direktno na nekoj televiziji da vam je to skuplje nego da idete preko Đilasove agencije, zato što je Đilas unapred zakupio kompletan taj reklamni prostor, a tek kakve reklame možemo da gledamo, opet je neverovatno da ne reaguje RRA. Znamo da je po zakonu dozvoljeno da se reklamira pivo, ali da se reklamira onako u gajbama, na način, mislimo da je to neprimereno, da to ne utiče pozitivno, pogotovo na mlade ljude, pogotovo ona strašna reklama sa Koka-Kolom, gde ide Koka-Kola iz jedne vene u drugu. Ono je zaista očigledna asocijacija na nešto neprimereno i na nešto što ne bi smelo da se vidi na našoj televiziji.
Interesantno je da od kad postoji RRA da nikada nisu reagovali u vreme predizbornih kampanja. Složićete se svi da se u toku predizbornih kampanja i u toku izborne tišine toliko krši zakon da je to neverovatno i nikada se nije oglasila RRA, nikada nije stavila primedbu zašto se kada se ide u neku izbornu kampanju sa nivoa vlasti, zašto se koriste resursi Vlade, odnosno resursi ovog naroda u izbornu kampanju, pogotovo kada se to radi u toku izborne tišine, kada se presecaju kojekave vrpce itd. To za RRA nije tema, nije interesantno i pitamo se – šta ti ljudi, šta ta agencija uopšte radi?
Iznela sam popriličan broj nekih primera koji su i trebalo bi da budu interesantni, ali moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da smo u ovom dnevnom redu, u okviru ovog dnevnog reda, da imamo Predlog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Makedonije. Otkad je to bivša jugoslovenska Republika Makedonija u državi Srbiji priznata kao Republika Makedonija? Šta vi to, ljudi moji radite? Da li neko vodi računa o Ustavu, o međunarodnom pravu, o Rezolucijama UN. Ovo je zaista neverovatno. To ne može da se tretira kao greška i takve greške ne smeju da se dešavaju.
Ponoviću i već više puta ovde iznet primer kako se krši ovaj Poslovnik od strane predsednika Administrativnog odbora i skupštinske većine u Administrativnom odboru, a moram da vam kažem, i vas gospođo Đukić-Dejanović, jer vi ste na osnovu člana 27. Poslovnika odgovorni za primenu Poslovnika, krši se tako što se Lidiji Dimitrijević i Eleni Božić-Talijan ne dozvoljava da izraze svoju volju. One su obe, kao što vam je poznato, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom, podnele ostavku na poslanička mesta i o tim ostavkama Nenad Konstantinović je rekao da nisu podnete na valjan način, a tako su podnete sve ostavke koje su se do sad podnosile i sve su bile u skladu sa Poslovnikom, ali čuli ste više puta, pošto imate poseban odnos prema SRS, nažalost negativan, i doživljavate, odnosno pokazujete da su poslanici SRS poslanici drugog reda. Uporno ćemo na to da vam skrećemo pažnju. Možda ćete ipak da se latite Poslovnika i da uradite ono što vam je u nadležnosti. Želimo da građani Srbije čuju o tome.
Kada su u pitanju ova dva predloga, čuli ste, loši su vam predlozi i očekujem od gospođe Marijanović da odgovori na pitanja koja smo u toku rasprave postavili. Hvala.

Upravo je član 100. stav 1. povređen od strane predsedavajućeg u prepodnevnom delu, gospodina Novakovića. Gospodin Dragan Todorović je tražio reč po Poslovniku. Ja sam takođe ubacila karticu i tražila reč po Poslovniku, što uopšte nije, barem ne glasno, konstatovao gospodin Novaković.
To što gospodin Todorović, a nakon toga ni ja nismo dobili reč na osnovu člana 100. Poslovnika govori o nekom čudnom tumačenju ovog poslovnika. Pogotovo je čudno kada to radi neko ko je diplomirani pravnik i uz to advokat. Gospodine Novakoviću, ja stvarno ne znam, kada vaši klijenti ovo čuju, da li će potrčati da povuku predmete.
Vi niste dozvolili da se govori o povredi Poslovnika, a u ovom članu 100, da ga ne čitam celog, ovo posle zapete kaže... Odnosno, član 100. stav 1. govori i tome da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika i kaže – a ta povreda učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Ako se neko javi da ukaže na povredu, a predsedavajući, gospodin Novaković konkretno, ne dozvoli da se o tome govori, kada onda može da se govori, ako ne može neposredno po učinjenoj povredi?
Da li pauza od sat vremena, koja se u poslednje vreme inače upodobljava potrebama i obavezama ministara, jer bože sačuvaj, ne može ministar i prepodne i popodne da sedi u sali, nego dokle može ministar, dotle traje rasprava... Dakle, nema mogućnosti.
Vi ste prekršili Poslovnik zato što ste malopre gospodinu Todoroviću dali reč, jer pauza za ručak nije nešto na čemu se desila povreda.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Znači, neposredno posle, odnosno oboje ste učinili povredu ovog člana, gospođo Čomić.

Da li mogu da pitam da li ja imam pravo na repliku?

Da li ja imam pravo na repliku?

Povreda Poslovnika.