Gospodine Škundriću, prihvatili ste neke amandmane poslanika SRS koji su, rekla bih, baš iz vaše struke, i to je dobro, ali ne znam zašto vam pravnici nisu sugerisali da prihvatite amandmane koje sam podnosila, a koji su, slobodno se može reći, dobrim delom pravnotehnička i nomotehnička redakcija zakona.
Zaista, krajnje iskreno i dobronamerno, na osnovu višegodišnjeg iskustva, sugerišem da prihvatite ovaj amandman na član 9. Član 9. govori o tome da se puštanje u rad cevovoda vrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima, a ja sam dodala da je za to potrebno prethodno pribaviti upotrebnu dozvolu, u skladu sa Zakonom o energetici i Zakonom o planiranju i izgradnji.
Vaši saradnici su napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što je izgradnja energetskih objekata propisana zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli, koja se izdaje u skladu sa Zakonom o energetici. Dakle, vi ste napisali u obrazloženju ono što vam predlažem u samom amandmanu.
Verujte, ministre, ako prihvatite ovaj amandman, imaćete jasniju situaciju. Niko od onih koji učestvuju u puštanju cevovoda u rad neće moći da zloupotrebi to što će da radi, nego će morati da vodi računa o tome da pre puštanja u rad cevovoda mora da postoji upotrebna dozvola. To regulišu i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o energetici. Zašto sada, kada donosite ovaj zakon i kada govorite o puštanju u rad cevovoda, zašto ne napisati i ovo što samo razjašnjava ovu pravnu normu, precizira je i otklanja svaku mogućnost eventualne zloupotrebe i ko zna čega još u radu onih koji ovaj posao budu radili, ako ne budu imali preciznu normu koja ih na to obavezuje? Hvala.

Član 27. kaže da ministar propisuje uslove i način izbora, ugradnje, ispitivanja i puštanje u rad trošila. Mislimo da uslovi ugradnje, ispitivanje i puštanje u rad trošila moraju biti definisani posebnim pravilnikom i da to treba da radi ministarstvo jer je ministarstvo organ državne uprave, kako je regulisano članom 136. Zato smo predložili brisanje ovog člana 27.
Vlada amandman nije prihvatila zato što materijalni propis (Predlog ovog zakona) mora sadržati pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, a Zakonom o energetici nisu regulisana trošila.
Nismo rekli da ovaj zakon ne treba da, kao materijalni propis, sadrži pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, već smo rekli da podzakonske akte treba da donese Ministarstvo i da moraju biti u skaldu sa Zakonom o energetici i u skladu sa ovim zakonom.
Vrlo su interesantna ova vladina obrazloženja. U svim, ovo je već treći amandman o kojem govorim, svaki put vladino obrazloženje samo je potvrda da je amandmansko rešenje bolje od predloženog. Jedino mi nije jasno zašto se na kraju ipak ne prihvati. Hvala.

Član 34. je jedan od članova koji se nalaze u glavi IV i predstavlja kaznene odredbe. Ovaj član konkretno govori o novčanim kaznama kojima će se za privredni prestup kazniti pravno lice ako ne obeleži trasu cevovoda; ako cevovodni sistem ne opremi sistemom za daljinski nadzor; ako električnu opremu i instalacije u zonama opasnosti ne izvede u protiveksplozivnoj zaštiti; ako u toku izgradnje, a pre puštanja u radu cevovoda ne vrši njegovo ispitivanje; ako puštanje u rad cevovoda ne izvrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima.

Naša amandmanska intervencija je u tome da ovoj grupi kaznenih mera treba da budu podvrgnuta lica i ako neovlašćeno puste u rad i eksploataciju cevovodni sistem. Rekli ste, ministre, da to ne prihvatate zato što je Predlogom zakona tačkom 5) člana 34. propisana kazna za pravno lice ako puštanje cevovoda ne izvrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima.

Naravno, videli smo da stoji, da je predviđena novčana kazna za to, ali, ministre, predložili smo – ako neovlašćeno pusti u rad i eksploataciju cevovodni sistem. To nije isto. Jedno je ako ne pusti u rad cevovod u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima, a drugo je ako to uradi neovlašćeno. Potpuno su drugačije posledice i drugačiji uzroci. Svakako mislimo da bi ovaj amandman trebalo da prihvatite, opet dobronamerno. Opet je naša namera bila da imate koncizne i precizne norme u ovom zakonu, ali vi to očigledno nećete, a mi tu ne možemo ništa da uradimo, nažalost.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji, radi javnosti, treba zvati pravim imenom, a to je zakon o novih skoro tri hiljade otkaza, i ovaj sledeći, koji će biti na dnevnom redu, još sedam hiljada otkaza u državnoj ili lokalnoj administraciji, zapravo je tekovina DOS-a.
Moram da podsetim, pre svega, radi javnosti, da kada ste 2000. godine zapalili Narodnu skupštinu, kada ste kriznim štabovima i dugim oružjem zauzimali državne institucije i javna preduzeća, da ste u državnoj administraciji, gospodo iz vladajuće koalicije, gospodo iz režima, zatekli negde oko osam hiljada zaposlenih. Onda su sve vlade koje su se menjale, do dana današnjeg, povećavale broj zaposlenih, očigledno, ne na osnovu stvarne potrebe, nego na osnovu potreba opštinskih odbora, pre svega, DS-a i stranke G17 plus.
Kada smo govorili o ovim zakonima u načelnoj raspravi, gospodin Dragan Todorović je iznosio neke konkretne primere koliko je novih ljudi zaposleno u periodu od kada su ovi zakoni u skupštinskoj, a pre toga Vladinoj proceduri, koliko je još uvek aktuelnih konkursa gde nameravate da zaposlite vaše ljude, a zauzvrat ćete onima koji vam nisu podobni da podelite otkaze.
Takođe je bitno da se zna da ste svi vi iz Vlade cele prethodne godine, odnosno ove, tekuće godine, dok ste najavljivali smanjenje broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji, pričali da u republičkoj administraciji ima oko 28 hiljada zaposlenih. Sada ste u obrazloženju Predloga zakona rekli da u republičkoj administraciji ima 30.624 zaposlena a da ovim zakonom planirate da taj broj svedete na 28.400 zaposlenih.
Nismo sigurni da su ovi podaci tačni, zato što i jedni i drugi dolaze od predstavnika Vlade i pitanje za bilo koga od vas, predstavnika Vlade, danas jeste – koji je stvarni broj danas zaposlenih u republičkoj administraciji? Ako je to ovaj broj od 30.624, onda je pitanje – zašto ste obmanjivali građane Srbije da je to 28.000 zaposlenih?
Doduše, na ovo pitanje bi najbolji odgovor trebalo da da ministar nadležan za finansije, jer je Predlogom ovog zakona, u članu 8, i predviđeno da nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Suština ovog zakona je da vi paušalno, nekritički, otpustite u republičkoj administraciji preko 2.000 zaposlenih i baš vas briga što će to u najvećem broju slučajeva biti ljudi koji su već sa 20 ili 30 godina radnog iskustva, koji neće moći naći posao na nekom drugom mestu, koji su možda jedini zaposleni u porodici, pa ćete, s ova dva zakona, zapravo povećati broj socijalnih slučajeva u Srbiji. Povećaćete onu cifru od 700.000 ljudi koji žive ispod minimuma egzistencije i povećaćete, nažalost, i broj od 300.000 dece koja nemaju treći obrok. To su podaci koji dolaze iz vaše vlade, podaci koji dolaze iz Republičkog zavoda za statistiku, a tu se posebno ističe ministar, koji bi trebalo da vodi računa i da nađe rešenja da se ti drastični brojevi bar smanje.
Nažalost, ministri su navikli, da bi zadobili simpatije javnosti, da izađu u javnost i da iznesu probleme, da kažu šta su to problemi, koji traju već godinama unazad, taman onoliko koliko ste u vlasti. Konstatujete stanje, ali rešenja nema, tako je i u ovom slučaju. To nije problem samo u republičkoj ili lokalnoj administraciji, vi znate, odnosno građani znaju, posebno oni na koje se ovo odnosi, da tih desetak hiljada ljudi u Srbiji svakog meseca ostaje bez posla. To je sve posledica loše, pogubne i štetočinske vlasti koja je aktuelna u Srbiji.
U članu 2. ste predložili da ukupan maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u republičkoj administraciji ne može biti veći od 28.400. U amandmanu sam predložila da taj broj bude 28.401. Zašto? Zato što sam htela da objasnim besmislenost ovog zakona i ove odredbe koja je utvrdila koji je to broj zaposlenih koji bi bio optimalan u republičkoj administraciji.
Vi kažete – ne prihvatate amandman zbog toga što se rešenje sadržano u podnetom amandmanu, u suštini, ne razlikuje od rešenja iz Predloga zakona, a što dovodi u pitanje njegovu svrsishodnost.
Naravno da ne bi bilo svrsishodno usvajanje, kao što nije svrsishodno i van pameti je ovo rešenje koje stoji u predlogu člana 2. ovog zakona. Suština celokupnog zakona je u stavu 1. člana 3. koji kaže: ''Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme u republičkoj administraciji''.
Šta ovo znači? Vi ćete sada, da biste ostavili utisak Vlade koja vodi računa o budžetu, o parama građana, da otpustite preko 2.000 ljudi u republičkoj administraciji i odmah ćete, ugovorom o delu, o povremenim ili privremenim poslovima, na osnovu ovog sledećeg člana, da zaposlite, verovatno, i više od tog broja koji ćete da otpustite. Stvar je u tome što ćete da otpustite ljude koji nisu vama partijski podobni, koji se ne izjašnjavaju partijski, a koji su verovatno godinama zaposleni u državnoj administraciji i, sasvim sigurno, odlično obavljaju svoj posao. Ali, zato ćete da dovedete vaše partijski angažovane drugove i prijatelje.
To je ono što je loše i što ne sme da se dešava, jer da niste do sada tako radili, onda ne biste republičku administraciju povećali, od 8.000, za 30.000 za ovih devet godina vlasti, koja je, izgleda, jedini uspeh postigla time što je ovako značajno povećala republičku administraciju i administraciju po lokalnim samoupravama.
Ovo vam nije dobar posao. Ovo je jedna velika obmana, velika prevara građana Srbije. Ako hoćete stvarno da pomognete građanima Srbije, onda gledajte da otvorite neko radno mesto. Obećao je to vaš predsednika Boris Tadić. Otvorite neki industrijski pogon, neki proizvodni pogon. Zaposlite neke ljude, nemojte samo svaki dan da pretite otkazima. Doveli ste ovaj narod u situaciju da ljudi ne znaju, kada krenu na posao, da li će na kraju radnog vremena dobiti obaveštenje da više ne dolaze ili će, eventualno, ostati na poslu. Ovakav je slučaj i u pravosuđu i u svim oblastima. O tome ćemo govoriti kada bude to na dnevnom redu.
Interesantno mi je malopre bilo to što je gospođa Đukić-Dejanović rekla, kada je odgovarala gospođici Nataši Jovanović, da Parlament ne može da radi zbog obeležavanja svakog jubileja. To je u redu, pogotovo zbog činjenice da ovaj parlament veoma često prekida rad zato što predstavnici Vlade ne žele da sede u Parlamentu i ne žele da rade svoj posao. Onda bi bilo previše da i zbog nekih ozbiljnih stvari prekidamo rad. Dovoljno je što prekidamo rad zato što ministri neće da sede u Parlamentu.
Sledeći amandman će obrazlagati moja koleginica Lidija Dimitrijević. Ne mogu a da ne pomenem činjenicu, pogotovo što je ovde i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nije, to sam i prošli put rekla, možda direktno vezano za njegovo ministarstvo, ali čini mi se da bi bilo dobro da čuje, da su Lidija Dimitrijević i Elena Božić-Talijan podnele ostavke na mesta poslanika, u skladu s našim poslovnikom, a na osnovu Ustava Republike Srbije, i da Administrativni odbor ne želi da prihvati njihove ostavke. Očigledno je da Administrativni odbor, a očigledno ima podršku i predsednika Parlamenta i skupštinske većine, poslanike deli na poslanike prvog i drugog reda.
Volela bih da je ovde gospodin Konstantinović, da ga pitam, pošto je on uman pravnik, da objasni, pošto insistira na podnošenju lične ostavke, ne daj bože da se desi da neko od nas umre, pošto smo živi ljudi nije nemoguće, kako će onda da traži lično ostavku, odnosno da taj neko donese lično ostavku da bi ona u Administrativnom odboru bila prihvaćena? Hvala.

Veoma kratko, član 6, na koji je Odbor podneo amandman, govori o podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica i o potrebi da ti podaci budu javni.
Odbor je predložio da javnosti treba da budu dostupni i podaci o osnovu za njihove isplaćene plate, dodatke i naknade, što je dobro, ali nije dobro to da ovaj zakon uopšte predviđa nekakva angažovana lica, odnosno, ono o čemu sam govorila malopre, da će ovaj zakon, s jedne strane, otpustiti radnike, a s druge strane će doći neki novi, koji su podobni sadašnjem režimu.
Evo, samo ću radi javnosti da prevedem šta znače brojke iz ovog zakona. Kaže nam Vlada da trenutno u državnoj administraciji ima 30.624 zaposlenih. Ovaj zakon predviđa da taj broj bude 28.400, znači, otkaze će dobiti 2.224 ljudi iz državne administracije.
Član 3. Predloga zakona dozvoljava da se na određeno vreme, ugovorom o delu, povremenim ili privremenim poslovima itd., angažuje do 10% ljudi, novih ljudi, što znači da će taj broj biti 2.840. Otkaz će dobiti 2.224, ali će zato biti zaposleno novih 2.840. To znači da kada ovaj zakon stupi na snagu, kada se bude primenjivao, dame i gospodo, građani Srbije, u državnoj administraciji biće 616 ljudi više zaposlenih nego danas. Hvala.

Ovaj amandman koji su podnele kolege iz LDP-a je veoma sličan amandmanu koji je usvojio Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i zaista je interesantno zašto on nije prihvaćen, nego je Odbor pravio neki gotovo isti ili sličan. Suštinsko pitanje jeste – zašto je uopšte predviđeno angažovanje nekih novih lica kada zakon, to sam malopre rekla, predviđa 2.224 otkaza u republičkoj administraciji?
Pitanje za gospođu Kalanović, ne znam da li ste bili u prilici da pogledate jučarašnju „Politiku“. Tražim, radi javnosti, pre svega, u ime naše poslaničke grupe, da nam odgovorite šta se dešava i šta će se desiti s ovim ljudima koji se sada primaju na posao? Juče je u „Politici“ objavljen oglas za osam novozaposlenih u Ministarstvu rudarstva i energetike i troje u Ministarstvu finansija.
Kakvo je ovo licemerje, kakvo je ovo igranje i Narodnom skupštinom, i građanima Srbije, i ljudima koji su sada zaposleni u državnoj administraciji i koji strepe ko će od njih dobiti otkaz? Rasprava o zakonu je u toku, a juče je objavljen oglas za 11 novih radnika koji će biti primljeni u ova dva ministarstva. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj put zaista moram da se obratim i građanima Srbije, zato što govorimo o još jednom predlogu Vlade RS koji će ostaviti određen broj ljudi bez posla.
Onaj zakon, o kojem smo raspravljali u prepodnevnom delu, ostaviće oko 2.500 ljudi u državnoj administraciji bez posla, a ovaj predlog zakona predviđa da će oko 10.000 ljudi ostati bez posla u svim opštinama u Srbiji, računajući, na primer, i opštinu Kuršumlija, koja je postala poznata po tome da tamo ljudi kupuju cigarete na komad, da tamo niko ne radi osim jednog broja ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi, MUP-u, Sudu i tužilaštvu, koji će, takođe, biti izmešteni iz Kuršumlije, tako da i to nešto ljudi što je primalo neku platu sada mogu da očekuju da im je Vlada Borisa Tadića pripremila otkaze.
U članu 1. se govori koga sve ovaj zakon obuhvata, odnosno gde sve mora da se smanji broj zaposlenih, ali kaže da se ovo ne odnosi na javna preduzeća.
Mi u SRS-u smatramo da je ovo velika zloupotreba i da to, u suštini, govori da Vlada RS nema nameru da smanji javnu potrošnju, već ima nameru da iz lokalnih samouprava, kao i iz državne uprave, otera ljude koji im politički ne odgovaraju, a da opet, kako to član 3. ovog predloga zakona predviđa, po osnovu ugovora o delu, preko omladinskih zadruga itd., zaposle 10% ljudi od ukupnog broja.
Znači, opet će da se zadovoljavaju potrebe lokalnih partijskih odbora, režimskih stranaka, a ljudi koji su stekli veliko iskustvo ostaće bez posla i, nažalost, s iskustvom koje su stekli u lokalnoj samoupravi, nemaju više gde da se zaposle.
Ovo je odnos Vlade Republike Srbije, štetočinski odnos prema građanima Srbije, a Vlada kaže da se ovaj amandman ne prihvata, između ostalog, zbog toga što kaže da se ovo odnosi na ona pravna lica koja se u potpunosti, ili pretežno, finansiraju iz budžetskih sredstava. S tim u vezi, javna preduzeća se izuzimaju od primene ovog zakona, odnosno ograničenja, imajući u vidu da ona u obavljanju delatnosti pružaju usluge uz naplatu propisane cene i da se po tom osnovu pretežno finansiraju.
Ovo u jednom delu jeste tačno, što se tiče finansiranja, ali je tačna i činjenica da je najveći broj zloupotreba upravo u javnim preduzećima, da se tamo zapošljavaju partijski kadrovi, da se tamo određuju plate koje ni do dana današnjeg nisu usklađene sa svim ovim restriktivnim merama koje se u Srbiji sprovode. Uostalom, najbolji primer je Bojan Krišto, njegova plata, koja je veća nego plata svih zaposlenih u Kuršumliji, ali ni do danas nismo dobili izveštaj finansijske inspekcije o tome, niti je kome falila dlaka s glave zbog toga.
Dakle, ovaj zakon je jedna velika prevara, jedna velika zloupotreba i ovaj zakon će ostaviti 10.000 ljudi bez posla, čemu se SRS najoštrije protivi. Hvala lepo.

Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Kada je reč o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i 2004. godine, kada je donet ovaj zakon, i 2007. godine, kada je menjan, i sada, kada se po drugi put menja ovaj zakon, poslanici SRS-a su iznosili primedbe i stavove koji se odnose na činjenicu da je ovakav, odnosno zakon s ovim nazivom neophodan, pre svega, građanima Srbije, zato što građani Srbije treba da znaju sve ono što je od interesa za svakodnevno funkcionisanje i njih i države Srbije. Nažalost, ni osnovni zakon, ni one prethodne izmene, a ni ove izmene o kojima danas govorimo, ne idu u prilog onome što je potreba, da građani imaju prave informacije od javnog značaja i da imaju slobodan pristup tim informacijama.
Javnost Srbije zna koliko je Poverenik za informacije od javnog značaja intervenisao u odnosu na Vladu RS kao nadležan organ, čak se obraćao i Parlamentu, da skrene pažnju da ni u okvirima Zakona, ovakvog kakav je, ne može da vrši svoju funkciju. Sećate se svih perioda kada Poverenik sa svojim službama nije imao ni odgovarajuće, odnosno, bolje reći, nikakve prostorije za rad, kada nije imao i još uvek nema dovoljan broj ljudi koji bi trebalo da učestvuju u radu u okviru nadležnosti Poverenika za informacije i onda se građani koji su zainteresovani za neku informaciju od javnog značaja susreću s neverovatnim problemom kada žele nešto da saznaju.
Podsetiću vas na činjenicu da je, negde u poslednjem kvartalu prošle godine, gospodin Dragan Todorović pokrenuo pitanje zarada u javnim preduzećima, poslovodstva i upravnih odbora javnih preduzeća. Sećate se Bojana Krišta i informacija o njegovoj neverovatno visokoj zaradi i bonusima itd. Podsećam da je Ministarstvo finansija ostalo dužno ovom parlamentu, pre svega, narodnom poslaniku Draganu Todoroviću, koji je to tražio, izveštaj finansijske inspekcije.
Podsećam vas na onaj poslednji radni dan protekle godine, to je bio 30. decembar 2008. godine, kada se navrat-nanos menjao Zakon o putnim ispravama, pa se ispostavilo da ni tada nije dobro promenjen, o tome ćemo kada bude to na dnevnom redu, a govorili smo i kada se navrat- nanos menjao Zakon o parničnom postupku, da se ne bi doveo u kolaps pravosudni sistem u Srbiji. Tada je na sednici Narodne skupštine bila prisutna ministar Diana Dragutinović i pitali smo je – kada će narodni poslanici dobiti finansijski izveštaj o malverzacijama na Aerodromu ''Beograd'', vezano, konkretno, za Bojana Krišta i ostale članove rukovodstva i Upravnog odbora tog preduzeća?
Tada je gospođa Dragutinović, postoje stenogrami koji svedoče o tome, rekla da je taj izveštaj dobijen i da treba da se pregleda, da se ponovo vrati, u skladu sa zakonom, Aerodromu, da oni eventualno stave neke primedbe i da će ga narodni poslanici dobiti polovinom januara 2009. godine.
Mi smo već u drugoj polovini novembra te iste 2009. godine i još uvek nismo dobili taj izveštaj koji smo tražili od Ministarstva.
Zašto navodim ovaj primer? Da bih skrenula pažnju, pre svega, građanima. Ako narodni poslanici, koji to javno zatraže i koji iznesu niz činjenica, niz saznanja o malverzacijama, konkretno, u tom slučaju Bojana Krišta, ne mogu da dobiju od nadležnog ministarstva tražene podatke, kako onda to može neki građanin koji je zainteresovan, zato što je, recimo, zaposlen u tom javnom preduzeću, pa čuje šta se priča, koliko njegov direktor uzima na ime nekih bonusa, koliko ima na platnom spisku ljudi koji se nikad ne pojavljuju u tom javnom preduzeću i na koji način se sve vrše malverzacije, a taj neko, recimo, zarađuje jedva nekih 15, 16, u vrh glave 20 hiljada dinara, pa je zainteresovan da dobije prave informacije, jer je to njemu informacija od javnog, odnosno od njegovog, pre svega, ličnog interesa i značaja?!
Takav neko, verujte, nema šanse da dođe do te informacije.
Sada ću da vam iznesem primer izvesne gospođe Jelisavete Vasilić, gde smo uspeli da preko Poverenika za informacije dođemo do određenih podataka, ali taj put je trajao devet meseci. Radi se o tome da smo imali saznanja da je ta izvesna gospođa Jelisaveta Vasilić član Saveta za borbu protiv korupcije i da je u isto vreme bila i član Agencije za privatizaciju, da je advokat, imam ovde i određene ugovore, upoznaću javnost s tim, i da je u jednom periodu primala tri plate iz državnog budžeta, po tri različita osnova.
Zašto ovo pominjem? Traženi su podaci na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, nisam bila sigurna da je ova gospođa član DS-a, ali pošto gospodin Srđan Milivojević skreće pažnju da ovo nije tema, onda mi se čini da jeste, jer smo imali određena saznanja i od Saveta za borbu protiv korupcije. Između ostalog, u obaveštenju koje smo dobili piše – koristim ovu priliku da vas obavestim da je Jelisaveta Vasilić za člana Saveta imenovana od strane Vlade RS, rešenjem o imenovanju, objavljenom u "Službenom glasniku RS" 46/2004, od 28. aprila 2004. godine.
Dalje, gospođa Verica Barać je potpisnik ovog dopisa, kaže se: ''U trenutku imenovanja za člana Saveta za borbu protiv korupcije, gore navedenim rešenjem Vlade RS, Jelisaveta Vasilić je već bila upisana u Registar Advokatske komore Srbije''.
U "Službenom glasniku" je objavljeno rešenje o razrešenju i imenovanju članova Saveta za borbu protiv korupcije i razrešene su Zagorka Golubović i Nikola Milošević, a u Savet za borbu protiv korupcije imenovani su Jelisaveta Vasilić, prof. dr Danilo Šuković i prof. dr Milić Milovanović. Kada sam gledala ovaj "Službeni glasnik", sasvim slučajno videh, na istoj strani, rešenje o imenovanju predsednika i članova Komisije za koordinaciju procesa pristupanja EU i vidim da je pod rednim brojem 9 član ove komisije Tatjana Dinkić, načelnik u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom. Ovo je samo uzgred, jer sam primetila.
Dalje, u "Službenom glasniku" je objavljena Odluka o izmenama Odluke o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije, gde se kaže da visinu naknade za rad i iznos troškova za predsednika i članove Saveta određuje Savet, svojom odlukom, u skladu s Poslovnikom o radu i planom rada Saveta, a u okviru sredstava u budžetu RS opredeljenim za rad Saveta.
Imamo odluku koju je potpisala gospođa Verica Barać, koja glasi: ''Visina mesečnih naknada za rad članovima, predsedniku i potpredsedniku Saveta za borbu protiv korupcije za drugi kvartal 2006. godine povećava se, u odnosu na 2005. godinu, u skladu sa rastom vrednosti evra'', interesantno, ''u odnosu na vrednost dinara, u iznosu, za članove Saveta, 43.500 dinara neto, za potpredsednika Saveta – 62.250 dinara neto, a za predsednika Saveta – 87.000 neto''. Mesečni iznos putnih troškova predsednika Saveta za drugi kvartal 2006. godine takođe se povećava u odnosu na 2005. godinu, u skladu s rastom vrednosti evra u odnosu na vrednost dinara, u iznosu od 38.000 neto.
U rešenju o utvrđivanju zarade za decembar, takođe ga je potpisala Verica Barać, kao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, stoji da je gospođi Vasilić Jelisaveti za decembar 2008. godine isplaćena naknada u iznosu od 43.500 dinara neto. Stoji još nešto veoma interesantno, pod rednim brojem 9, Vladimir Goati je dobio naknadu u iznosu od 87.000 neto i za novembar i za decembar, a čuli ste malopre da ovaj iznos pripada predsedniku Saveta, u ovom slučaju, gospođi Verici Barać, pa je zaista neverovatno po kom osnovu i kako je ovaj iznos mogao da dobije i Vladimir Goati.
Dalje, kada je u pitanju gospođa Vasilić, mnogo je ovde papira, ona se pominje u jednoj službenoj belešci koja je potpisana od strane Agencije za privatizaciju, gde je dozvoljeno članu SRS-a, koji je u ovom istraživačkom timu i koji je sve ovo istražio, da može da izvrši uvid u dokumentaciju koja se odnosi i na GP ''Trudbenik - gradnja'', gde je bila konsultant ova gospođa Vasilić Jelisaveta i gde je pružala konsultantske usluge Agenciji za privatizaciju. Dakle, neverovatan sukob interesa.
Zašto pominjem „Trudbenik“? Zato što sam juče ovde čitala pismo koje je poslao jedan građanin Poslaničkoj grupi SRS-a, kojim nas je obavestio da je dobio sudski spor 1997. godine sa „Trudbenikom“, da je to rešenje postalo izvršno i da mu „Trudbenik“ duguje 18 plata, koje do dana današnjeg nije dobio, ali gospođa Vasilić uredno to dobija.
Imamo ovde i ugovor o konsultantskim uslugama zaključen između Agencije za privatizaciju i dalje je izbrisano, odnosno zatamnjeno ime gospođe Vasilić. Kaže se – konsultant će pružati usluge u periodu koji počinje da teče od 1. maja 2008. godine i završava se 31. decembra 2008. godine. Uslovi plaćanja – plaćanje će se vršiti u dinarima, u protivvrednosti naknade izražene u evrima, primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije na dan plaćanja, najkasnije u roku od 20 dana od dostavljanja fakture, u dva primerka, koordinatoru klijenta iz paragrafa 4. Taj koordinator je gospođa Vasilić, ali je izbrisan iznos koji je ona dobijala na ime te naknade. Potpisnik ugovora o konsultantskim uslugama s Jelisavetom Vasilić je gospođa Vesna Džinić, u to vreme direktor Agencije za privatizaciju.
Imamo sada sledeći ugovor, zaključen, takođe, između Agencije za privatizaciju i gospođe Jelisavete Vasilić, gde se opet kaže da će konsultant pružati usluge, a ona je konsultant, u periodu koji počinje da teče 1. maja 2008, do 31. decembra 2008. godine. Na ime izvršenih usluga, klijent će konsultantu isplatiti naknadu na mesečnom nivou u neto iznosu od hiljadu i po evra mesečno. Naravno, i ovaj ugovor je potpisala gospođa Vesna Džinić.
Sada imamo račune koje je ispostavila gospođa Jelisaveta Vasilić, gde je njoj za maj 2008. godine isplaćeno 1500 evra na ime, na osnovu jednog od ova dva ugovora – rad na projektima restrukturiranja i tendera. Kojih? Kakvih? Čega restrukturiranja? Kojih tendera? To ovde nema, ne postoji, samo postoji da ona za maj 2008. godine dobija 1500 evra.
Rad na projektima restrukturiranja i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, za jun – iznos 1500 evra. Za jul 2008. godine, opet rad na projektima restrukturiranja i tendera.
Mnogo dugo traje rad na ovim projektima, a najbolje znaju radnici „Filipa Kljajića“ iz Kragujevca, „PIN-a“ Beograd, „Goše“ Smederevska Palanka, „Lola sistema“ Železnik, „Simpa“ Vranje, „Fabrike kablova“ Jagodina, „Delišesa“ Vladičin Han, „Borelija“ iz Sombora. Koliko ih je ostalo bez posla? Koliko ih je danas u onoj grupi od milion gladnih u Srbiji, a njihove pare je Agencija, preko budžeta, dala gospođi Jelisaveti Vasilić kao treću zaradu u odnosu na njena primanja.
Za avgust 2008. godine, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, iznos od tričavih 1500 evra. Rad na projektima restrukturiranja i tenderi, u septembru: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, 1500 evra za septembar.
Za oktobar 2008. godine, takođe, 1500 evra, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor. Novembar 2008. godine, opet gospođi Vasilić 1500 evra za projekte restrukturiranja i tendera: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Decembar 2008, gospođi Vasilić Agencija za privatizaciju iz državnog budžeta uplaćuje iznos od 1500 evra, opet na ime restrukturiranja i tendera, dakle, ovo je već šesti mesec kako restrukturira i tenderiše: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Zašto iznosim ovaj primer? Ovo je eklatantan primer sukoba interesa, jer neko ko radi ovu vrstu poslova, kao konsultant u Agenciji za privatizaciju, istovremeno je i advokat koji može da zastupa učesnike stranke u ovim sporovima, bilo je mnogo sporova u ovim firmama, pre svega, radnih sporova, zato što je mnogo ljudi ostalo bez posla, onda, kao šlag na tortu, gospođa je i član Saveta za borbu protiv korupcije. Ako ovakav neko može da se bori protiv korupcije, onda zaista svaka čast, ali ovo ne govori o gospođi Jelisaveti Vasilić, ovo govori o režimu u Srbiji, o tome kako se na svakom koraku vrši korupcija, kako se krade iz džepova građana Srbije.
Jutros čuh da smo sa 85. mesta po korupciji u Evropi stigli na čak 83. mesto, to su podaci koje ste dobili iz vaše drage Evrope, da je korupcija prisutna na svim mestima, u pravosuđu, u prosveti, u zdravstvu, u javnim preduzećima najviše, i to najviše preko uticajnih političkih stranaka, bolje reći, stranaka koje su trenutno na vlasti.
A da se ovakve stvari ne bi i dalje dešavale, SRS misli da je potrebno da svi građani, ne da čekaju devet meseci, nego da što brže mogu dobiju informaciju od javnog značaja, zato što je to jedan od načina da se spreči korupcija u Srbiji. Ali, vi, gospodo iz vlasti, ne želite da sprečite korupciju, zato što i sami ljudi iz vlasti, odnosno deo režima učestvuje u svim ovim poslovima koji su vezani za korupciju i ne pada im na pamet da zakon donesu u interesu svoje štete, već da zakonom, što je moguće više, zakukulje i zamumulje svoje prljave poslove i korupciju, koja uništava građane Srbije.
Verujte, građani Srbije, kada bi se iskorenila korupcija, pre svega, na visokom državnom nivou, kada bi se iskorenila korupcija u okviru režima, u okviru javnih preduzeća, svi biste mnogo bolje živeli, jer vaš dinar, vaše pare, kroz poreze, kroz budžet, idu ne tamo gde bi trebalo da idu, gde nijednom građaninu ne bi bilo žao da se ulože, ne idu ni za izgradnju obdaništa, ni za gradnju bolnica, ni za lek protiv trenutno aktuelnog gripa, ni za škole, ni za siromašne, ni za socijalna davanja, za trudnice, za porodilje. Na svim tim nivoima i na mnogima koje nisam spomenula svakodnevno Vlada pokušava da uštedi, odnosno najavljuje se, a videćemo šta će se desiti kroz rebalans budžeta i kroz budžet za narednu godinu.
Dakle, štedi se na onome gde svaka država čini sve da maksimalno zaštiti svoje građane, ali zato, kada je ''drp sistem'' u pitanju, što bi kolega Krasić rekao, onda se predstavnici režima štite zakonima.
Mi sada imamo zakon, imaćemo ga kad ga usvojite, a ne sumnjam da ćete da usvojite i ovaj zakon. Mi ćemo imati situaciju da javnost Srbije neće moći dobiti prava informacije, jer će svaka informacija moći biti proglašena ili državnom tajnom, ili vojnom tajnom, ili službenom tajnom, pogotovo, gospodine ministre, zahvaljujući ovom zakonu koji ste vi ovde propagirali i koji je jedva usvojen 31. avgusta prošle godine – o javnom informisanju. Niti više građani mogu biti informisani kroz taj zakon, niti mogu da saznaju preko Poverenika za informacije od javnog značaja šta se dešava u svim sferama života.
Čuju na televiziji da smo na 83. mestu po korupciji u Evropi, ali ni od koga ne mogu ni zvanično, ni nezvanično da saznaju ko to vrši korupciju, kako se vrši korupcija i kada će neko od ove vlasti nešto učiniti. Boris Tadić se svakih nekoliko meseci pojavi na televiziji da obeća odlučnu borbu protiv korupcije, to mu je postalo uobičajeno. Kvartalno, otprilike, pojavi se na RTS-u da to saopšti javnosti, a šta je uradio i šta istinski namerava da uradi, govore ovi zakoni koji, zapravo, otvaraju mogućnost za još veću korupciju i još veće zloupotrebe.
Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ovo moje prethodno izlaganje je bilo uvod za obrazloženje amandmana koji sam podnela na ovaj član, odnosi se na član 12. osnovnog zakona, koji kaže da ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koji organ nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti će omogućiti tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Mi smo rekli da, umesto ovog dodatka – ''obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna'', treba da stoji da će ga ''na način propisan ovim zakonom obavestiti o razlozima zbog kojih ostala sadržina dokumenta nije dostupna''. U obrazloženju smo naveli da SRS smatra da su organi javne vlasti, u slučajevima iz člana 12. ovog zakona koji sam malopre citirala, u obavezi da tražioca informacije obaveste o razdvajanju informacije isključivo na način propisan ovim zakonom.
Zašto? Zato što ne može da se ostavlja mogućnost ni Povereniku za informacije od javnog značaja, niti bilo kom službeniku, da on bira koje će informacije da izdvoji, nego to mora da bude striktno i jasno propisano zakonom, ukoliko ne želimo dalju zloupotrebu u ovoj oblasti. Šta kaže Vlada u obrazloženju zašto amandman ne prihvata? Iz razloga što je zakonom propisano da organ javne vlasti, u slučajevima kada neko neku informaciju ne može učiniti dostupnom, donosi rešenje o odbijanju zahteva i to rešenje pismeno obrazlaže.
To nije tačno. Malopre ste imali priliku, pre svega, građani Srbije, da vidite, kada sam čitala ove podatke vezane za izvesnu gospođu Jelisavetu Vasilić, koja je istovremeno primala tri plate iz budžeta Republike Srbije, da smo dobili jedan ugovor o konsultantskim uslugama, zaključen između te gospođe i gospođe Vesne Džinić, u ime Agencije za privatizaciju, bez ikakvog rešenja i bez ikakvog obrazloženja; samo je taj deo gde stoji kolika joj je mesečna zarada, samo je taj deo prilikom kopiranja bio prekriven belim papirom, pa se ne vidi.
Gospodine ministre, ako istinski želite borbu protiv korupcije, morate građanima Srbije da omogućite uvid u sve informacije od javnog značaja. Što više informacija o korupcijama i zloupotrebama u raznim državnim organima, javnim preduzećima bude prisutno u javnosti, bude dostupno građanima Srbije, to će, verujte, da doprinese smanjenju korupcije, smanjenju kriminala, i to će ne samo državu Srbiju podići na neko mesto iznad onog 83. mesta po korupciji, koje je drastično strašno za građane Srbije, nego će i građanima Srbije omogućiti bolji život.
Mi, srpski radikali smo ubeđeni, i to vam uporno ponavljamo, da je jedan od osnovnih razloga zašto građani Srbije loše i teško žive, upravo korupcija na svim nivoima vlasti. Smanjenje korupcije, smanjenje krađe, trošenje para građana Srbije koje se slivaju u budžet Srbije za prave stvari, u interesu građana Srbije, doprinelo bi da građani Srbije bolje žive, da nemamo milion ljudi koji su ispod ivice egzistencije. Ta ivica egzistencije izračunata je od strane nadležnih u Vladi, plata od 8.250 dinara. Da vidimo ko to, recimo, iz Vlade Republike Srbije može da nam tvrdi da se može živeti i nedelju dana, a kamoli mesec dana, s platom od 8.250 dinara?
Kada bi se smanjila korupcija u državi Srbiji, ne bismo imali onu strašnu činjenicu koju su mediji objavili pre dva-tri dana, da je u Srbiji, to su zvanični statistički podaci, 300.000 dece gladno, odnosno 300.000 dece nema treći obrok. Zamislite, šta bi mogao da bude taj treći obrok – šolja čaja, parče hleba i, eventualno, neki namaz na taj hleb. Dakle, 300.000 dece nema ni taj obrok, gospodine ministre, taj treći obrok. To su podaci koje je Republički zavod za statistiku izneo i koje redovno iznosi jedan od ministara u vašoj vladi, koji usput, sa nivoa ministra, promoviše svoju novu stranku. Rekla sam i njemu, kada je bio ovde, a reći ću mu opet, ovo nije poruka, nego, pre svega, radi javnosti, ministar nije za to da konstatuje loše i teško stanje, ministar je da predloži rešenje, da nađe rešenje za prevazilaženje tako teškog stanja, odnosno ovakve socijalne bede i ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi.
Vaš zadatak, kao ministra za kulturu i informisanje, gospodine Bradiću, jeste da učinite sve što je u vašoj moći da ovaj zakon bude u interesu građana Srbije. Naravno, i da poradite na promeni onog strašnog zakona o javnom informisanju, ali sada ne bih da trošim vreme na to, o tome smo govorili kada je to bilo aktuelno i građani Srbije znaju stav SRS-a o tome. Ali, želimo da znaju i stav SRS-a o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Dragi građani Srbije, kada ova vladajuća većina u Skupštini usvoji ovaj zakon, nećete više imati nijednu moguću informaciju o tome ko vas krade, ko vas pljačka. Naravno, vi znate da je to aktuelni režim Borisa Tadića. Hvala lepo.

Kolega Boris Aleksić je amandmanom intervenisao na član 10. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na član 38. Zakona i govori o odgovornim licima u organu vlasti.

U članu 38, odnosno u članu 10. ovih izmena i dopuna Zakona, rečeno je da se dosadašnji naziv: "organi vlasti", zamenjuje nazivom: "odgovorno lice u organu vlasti". Kako je sada u Vladinom predlogu, "odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica, u daljem tekstu: ovlašćeno lice, za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja". Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana'', ovo je sada poslednji stav, između sam preskočila, jer je amandmanski intervenisano na taj član, ''nije određeno za postupanje po zahtevu, nadležno je odgovorno lice u organu vlasti", a ranije je stajalo da je nadležan rukovodilac organa vlasti.

Amandman kolege Borisa Aleksića odnosi se na činjenicu da se u članu 10, posle 2. stava, doda novi stav, koji bi trebao da glasi: "Ovlašćeno lice, odnosno zaposleni u organu javne vlasti, koji radi na ostvarivanju prava javnosti da zna, ne može se pozvati na odgovornost za otkrivanje korupcije ili drugih nezakonitih radnji".

Mislimo da je ovaj amandman dobar i da je trebalo da bude prihvaćen, ovo će biti nastavak moje rasprave vezane za onaj amandman koji sam ja podnela na član 1. u ime Poslaničke grupe SRS-a, jer suština, opet ponavljam, ovog zakona nije da otvori širu mogućnost pristupu javnih informacija, već naprotiv, suprotno od toga.

Vi kažete u Vladi, gospodine Bradiću, da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 5. zakona ovog zakona određena sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja. ''Ovom odredbom je predviđeno da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom, tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Iz ove odredbe jasno sledi obaveza organa javne vlasti da se sve informacije od javnog značaja učine dostupnim, izuzev onih za koje je po zakonu isključena, ili ograničena sloboda pristupa.''

Dalje kažete: "Činjenje dostupnom informacije od javnog značaja zakonska je obaveza organa javne vlasti i za davanje takve informacije nema odgovornosti državnog službenika, te se predloženim amandmanom samo potvrđuje ono što je već Zakonom regulisano".

Ako je ovo ovako, gospodine Bradiću, onda zaista ne postoji ni jedan jedini razlog da se ovaj amandman ne prihvati. Ako se istinski zalažete za ovo što stoji u obrazloženju, zašto amandman niste prihvatili? Pokažite to tako što ćete amandman prihvatiti. Znate, što naš narod kaže – od viška glava ne boli. Ovo je samo preciziranje, da ne bismo došli u situaciju kakva je onaj malopređašnji primer gospođe Jelisavete Vasilić, koja je, uzgred budi rečeno, sada me je koleginica podsetila, bila predložena i za člana Agencije za borbu protiv korupcije. Zamislite zla da je ona, ne daj bože, izabrana da se bori protiv korupcije!

Zašto insistiramo na ovom amandmanu? Da ne dođemo u situaciju, gospodine ministre, da ne možemo dobiti neke zaista bitne činjenice od informacije od javnog značaja. Bojim se, recimo, da nećemo moći da dobijemo određene podatke od Ministarstva prosvete, Sektora za visoko obrazovanje, Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republičkog i Pokrajinskog javnog tužilaštva, a odnosi se na činjenice vezane za Fakultet za evropske pravno-političke studije.

Iz pisma koje je upućeno na sve ove adrese od strane jedne grupe profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, citiraću samo delove koji bi trebalo da budu interesantni za vas, ministre, odnosno za nadležnosti vašeg ministarstava, mada je ovde obuhvaćeno više ministarstava, ali kada budu tu neke druge vaše kolege, podsetiću i njih na njihove obaveze iz ovog pisma.

Dakle, Fakultet za evropske pravno-političke studije je po svom karakteru nedržavna visokoškolska ustanova, sa sedištem u Novom Sadu, tačnije, u Sremskoj Kamenici, u ulici Dvor broj 2. E, sada slušajte, vlasnik Fakulteta je izvesna Jelena Šogorov, koja na pomenutom fakultetu radi kao asistent, tj. saradnik u nastavi. Interesantna činjenica jeste ta da je prostor u kome je smešten fakultet, zapravo, viševekovni dvorac, koji je sa delom okolnog parka pod zaštitom države, kao kulturno dobro, zato ovo upućujem vama, gospodine Bradiću, prostorno kulturno-istorijska celina od velikog značaja.

Dvorac je donedavno koristilo Javno preduzeće "Vode Vojvodine", Novi Sad, a sadašnji korisnik je Univerzitet "Singidunum", Fakultet za evropske pravno-političke studije. Vrlo interesantno je to da se u dvorcu nalazio dokumentacioni centar "Voda Vojvodine" – ''Nikola Mirkov'', čiji je direktni rukovodilac gospođa Mira Šogorov, majka Jelene Šogorov, vlasnice Fakulteta. Ta Mira Šogorov, majka, ustupila je svojoj ćerki Jeleni taj prostor na korišćenje po nekoj simboličnoj ceni.

Izdavanje kulturnog dobra u podzakup je, vi to znate, potpuno suprotstavljeno Zakonu o kulturnim dobrima, jel tako, gospodine Bradiću? Nadam se da ćete vi sa vašim službama ovo da isproveravate i da intervenišete, jer verujem da ste vrlo zainteresovani za kulturna dobra u Srbiji.

Objašnjenje za ovakav korak gospođe Šogorov možda bi mogao, evo da vam pomognem, da se pronađe u činjenicama s kojim ću da vas upoznam, pre svega, građane Srbije.

''Na osnovu saglasnosti Komisije za akreditacije i Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja'', ovaj savet je, pratite me, molim vas, interesantan, ''kao i rešenja'', broj neki od 2004. godine, ''Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Sekretarijat za obrazovanje AP Vojvodine je dozvolu za rad dao svojim rešenjem'', opet nekim iz 2005. godine, imam ovde i brojeve, ako ste zainteresovani, mogu da vam dam, ali da ne zamaram javnost i narodne poslanike čitanjem brojeva, ''kojim je utvrdio da su ispunjeni kadrovski, prostorni, tehnički i drugi propisani uslovi za rad Fakulteta.''

Veoma je interesantna činjenica, gospodine Bradiću, da je u vreme osnivanja Fakulteta, član tog Republičkog zavoda za razvoj univerziteta koji je izdao rešenje 612-00-489/2004-04 bio i prof. Stevan Šogorov, suprug Mire Šogorov, a otac Jelene Šogorov. Nije li ovo zaista malo mnogo?

Dalje, ovde se govori i o članovima radne grupe Saveta, gde su izabrani direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Jovan Komišić, prof. dr Snežana Đorđević, pa onda prof. dr Stevan Šogorov, ova porodica Šogorov je, izgleda, vrlo uticajna, dr Miroslav Prokopijević, Boško Ristić, naš dragi kolega narodni poslanik, gospođa Gordana Čomić, potpredsednik Narodne skupštine (verovatno vi znate neke ove činjenice i verovatno ćete i da nas upoznate s nekim vašim saznanjima), i Mladen Jovanović iz Organizacije "Protekta" Niš.

Jedan od zadataka ovog saveta jeste da učestvuje u pripremanju i izradi strategije decentralizacije Republike Srbije, u skladu s evropskim standardima i iskustvima razvijenih evropskih zemalja, kao i potrebom da se u Srbiji, kroz decentralizaciju, nastavi proces njene demokratizacije.

Neki od članova Saveta očigledno na specifičan način doživljavaju demokratizaciju Republike Srbije, kao i decentralizaciju, pažljivo raspoređujući protivpravno stečenu imovinu na članove svoje porodice i manipulišući raznim funkcijama na kojima se zateknu. Neke od zasluga trebalo bi tražiti u angažovanju pomenutog novosadskog profesora Šogorov, kao konsultanta Agencije za privatizaciju Republike Srbije.

Dakle, oko ove agencije za privatizaciju Republike Srbije, svi koji se na bilo koji način mogu dovesti u neku korupcionašku aferu moraju biti u vezi s Agencijom za privatizaciju, i to traje devet godina. To nije samo sad, ta agencija za privatizaciju je najveće zlo i ona je izvor nemaštine i bede, ona budzašto rasprodaje državnu imovinu i preduzeća; zatvaranje fabrika i ovih milion ljudi koji su bez posla, otkazi, sve što je problematično, u ovoj je agenciji.

Gospodin prof. Stevan Šogorov je bio konsultant Agencije za privatizaciju Republike Srbije, gde je učestvovao u donošenju i sprovođenju sumnjivih privatizacionih poslova, ovog puta u saradnji, bože moj, sa svojim bratom Milovanom Šogorovom, na čijem su imenu završile neke od akcija određenog dela privatizovanih preduzeća, a neke od akcija vode se i danas, kako na njegovom, tako i na imenu njegovog brata, prof. Šogorova, kao i njima bliskim krugovima.

Vidite kako se funkcioniše u državi Srbiji, majka i ćerka prodaju jedna drugoj kulturno dobro, odnosno izdaju. Nadam se, gospodine Bradiću, da ćete vi da ustanovite koja je to budzašto zakupnina, jer je ovaj dvorac pod zaštitom, kao kulturno dobro, a gospođa Mira Šogorov ga je izdala svojoj ćerki Jeleni Šogorov, pa onda kako je akreditaciju dao gospodin Stevan Šogorov, otac Jelenin, a Mirin suprug, i kako je gospodin Stevan Šogorov dospeo u Agenciju za privatizaciju i omogućio svom bratu Šogorov Milovanu da dobije neke akcije u okviru nekih privatizacija?

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dragi, poštovani građani Republike Srbije, ovakvo vam je stanje u zemlji Srbiji, što mi dobaci kolega Stevanović, kukala vam majka. Zaista je stanje više nego teško i, nažalost, ne postoji volja, ne postoji interes u Vladi Republike Srbije, u ovom režimu, da se bilo šta uradi da bi građani Srbije konačno počeli bar malo bolje da žive, ili bar da se stabilizuje ovo tragično stanje.

Svaki dan dobijamo nove informacije o broju gladnih, o 300.000 dece koja, gospodine ministre, nemaju treći obrok. Milion ljudi živi ispod nivoa egzistencije. Nema vajde ni od šengenske vize ako ovi mladi ljudi, koji su ovde i koje ja sad pozdravljam što su došli da nas vide i slušaju, ako njihovi roditelji ne mogu da im plate ekskurziju. Džabe im šengenska viza.

Gospodine ministre, uložite trud, kao deo Vlade, kao član Vlade i kao Vlada Republike Srbije, pa omogućite da roditelji sve ove dece koji su ostali bez posla, a sigurno ih ima mnogo takvih, dobiju posao, omogućite da se ova deca stvarno školuju besplatno. Nemojte da zloupotrebljavate činjenicu da su ovo pametna deca, da hoće da se školuju, jer, nažalost, roditelji nemaju para da ih školuju. Roditelji nemaju para da ih šalju na ekskurzije, ne samo njih, nego svu decu Srbije.

Nadam se da ovde prisutna deca nisu u onih 300.000 dece koji nemaju treći obrok. To je činjenica koja sigurno brine i ove mlade ljude, a trebalo bi, gospodine ministre, da brine i vas, da brine Borisa Tadića, da brine ovaj režim.

Morate da učinite sve što je u vašoj moći, a dovoljno je da zaustavite korupciju, da zaustavite kriminal, dovoljno je da pare ovog naroda koristite u najboljem interesu svih građana Srbije. Nemojte da se vadite na ekonomsku krizu, kako ovde reče pre neki dan jedan moj kolega, Moma Marković je u pitanju, pošto je popularna skraćenica za svetsku ekonomsku krizu – SEKA, Moma reče da je to kod nas DEKA, odnosno da je to demokratska ekonomska kriza. Vi ste izvor svih problema, vi koji ste vlast.

Ovaj režim je izvor svih problema građana Srbije i ako vi možete da saslušate ovo što sam malopre rekla, a ne budete reagovali, ovo što sam pročitala, pismo grupe profesora s Pravnog fakulteta u Novom Sadu... Zaista želim ovo da vam postavim kao pitanje i očekujem odgovor u pisanom obliku, da bih mogla da upoznam javnost – šta ste utvrdili povodom činjenice da je kulturno dobro, za koje ste vi, kao ministar, nadležni, gospođa Mira Šogorov izdala u zakup svojoj ćerki Jeleni Šogorov, a da je tata Stevan Šogorov učestvovao u donošenju odluke o akreditaciji ovog fakulteta?

Dakle, gospodine ministre, nemojte da se smeškate. Lepo je kada je ministar raspoložen, ali odmah me asocirate na predsednika Vlade Cvetkovića, koga nikada u životu nisam videla da se smeje, osim kada je rekao da ide nasmejan u svoj kabinet, jer je u Srbiji došlo bolje vreme. Nažalost, Srbija je u strašnom vremenu.

Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, ili bar deo tog vremena.
Što biste rekli vi, gospođo Čomić, stenograma radi, a i javnosti radi, upravo se odvija sednica Odbora za ustavna pitanja, s veoma važnim temama dnevnog reda – predlozima statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ovog neustavnog zakona o prenosu nadležnosti, i to je razlog što poslanici SRS-a koji su bili u obavezi da govore o pojedinostima nisu mogli da se uključe od samog početka u ovaj rad.
To govori o tome koliko vi poprilično neozbiljno shvatate i rad Parlamenta i rad Odbora. Rekla bih da mnogo toga radite samo da otaljate posao, a moram da vam kažem da to nije dobro.
U prethodnoj tački dnevnog reda, a ima veze i s ovom tačkom dnevnog reda, govorila sam o izvesnim zloupotrebama gospode iz Novog Sada, Jelene Šogorov, koja je vlasnik Fakulteta za evropske pravno- političke studije, kojoj je njena rođena majka, Mira Šogorov, kao direktni rukovodilac Dokumentacionog centra "Vode Vojvodine", dala u zakup kulturno dobro po nekoj izuzetno niskoj i simboličnoj ceni, suprotno Zakonu o kulturnim dobrima, a da je u Republičkom savetu za razvoj univerzitetskog obrazovanja član komisije koji je akreditovao ovaj njen fakultet bio Stevan Šogorov. Dakle, govorim o odnosu majka, ćerka, otac, odnosno muž, na koji način se sprovode koruptivne radnje i na koji način se, na najgrublji mogući način, dovodi u pitanje interes građana Srbije.
U međuvremenu, zašto ovo govorim? Zato što ste vi, gospođo Čomić, rekli, odnosno javno zatražili da se stenogram onoga što smo govorili ja i kolega Dragan Stevanović dostavi javnom tužiocu. Ne da nemamo ništa protiv, nego daj bože da javni tužilac počne da radi svoj posao, ali ne morate vi na to da ga upozoravate. Javni tužilac je u obavezi da čak i na pijaci, kad kupuje jaja, ako čuje da neko pominje neku osnovanu sumnju da je izvršeno neko krivično delo, reaguje. Nemojte pogrešno da me razumete, nemam ništa protiv ovoga što ste vi zatražili i upozorili javnog tužilaca. Mi odavno govorimo da on ne radi svoj posao, vi ste se samo pridružili tome.
Opet, ako zaista uđe u taj postupak, još jedna dodatna informacija. U međuvremenu sam saznala da je ovaj gospodin Stevan Šogorov član Upravnog odbora "Metals banke". "Metals banka", opet da podsetimo, jeste banka, uslovno rečeno, Bojana Pajtića, koja je formirana s namerom da bude razvojna banka, kako je predviđeno u ovom neustavnom tekstu statuta AP Vojvodine. Dakle, mi ovde nismo ni doneli, ni dali saglasnost na taj statut, a Bojan Pajtić, evo, uredno s njim i ovaj gospodin Šogorov, rade ono što im je odnekle naređeno.
Što se tiče člana 22. Predloga zakona o državnim službenicima, mislim da nisam otišla nimalo iz teme, jer je ova iz "Vojvodina voda" državni službenik, dobijala je platu iz budžeta Republike Srbije, tako da i te kako ima veze s ovim. Šta je gospodin Zoran Krasić predložio? Da se član 22. Predloga ovog zakona briše, a član 22. Predloga ovog zakona se odnosi na član 59. osnovnog zakona koji se menja, o državnim službenicima.
Šta je nama Vlada sada predložila? Ovaj član 59. odnosi se pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku i govori da se rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju, dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs. Tu nema ničeg spornog. Kaže se dalje: "Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja pismenu belešku. U slučaju iz stava 2. ovog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove".
Mislimo da je ovo nedopustivo, zato što će ovo biti izvor zloupotreba. Postoji Zakon o opštem upravnom postupku koji, između ostalog, reguliše i način lične dostave, ali je meni interesantnije obrazloženje Vlade Republike Srbije, koja kaže da ne prihvata amandman Zorana Krasića, jer, kaže, " kako se u praksi pokazala neefikasnom primena pravila opšteg upravnog postupka o ličnoj dostavi rešenja, predloženim rešenjem propisuje se da, ukoliko ne uspe lično dostavljanje, službeno lice u organu o tome sastavlja pismenu belešku, a rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osmog dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim".
Ovo je neverovatno, iz više razloga. Najpre, kako je moguće da ovaj zakon može da devalvira Zakon o opštem upravnom postupku? To je, ovako pravnički, nešto što me je zgranulo. S druge strane, kako će neko ko je učestvovao na javnom konkursu, a namerno mu se ne dostavi obaveštenje da je neko drugi primljen na tom javnom konkursu, a ne on, pored svih onih skenera, obezbeđenja, najava, itd., da dođe do tog mesta gde je oglasna tabla u tom državnom organu i da vidi da na toj oglasnoj tabli stoji kako je završen taj javni konkurs?
Ovo je, jednostavno, nemoguće i samo govori u prilog našoj tvrdnji, još iz načelne rasprave o svim ovim predlozima zakona, da nije namera da se ovim zakonom, kao i ostalim zakonima, bilo šta poboljša u oblasti državne uprave, nego se ovaj zakon menja, donose se ove izmene da bi se nadoknadilo ono što predviđate ovim zakonima koji slede, a to je smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Vi ovim zakonom otvarate mogućnost da svaki ministar može da zaposli, odnosno da najpre otpusti, u skladu sa zakonom, ukupno preko tri hiljade ljudi na nivou Vlade Republike Srbije i oko sedam-osam hiljada na nivou lokalne samouprave. Govorili smo o tome, ovi zakoni predviđaju deset hiljada otkaza, najmanje, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, i te otkaze će dobijati oni koji su politički nepodobni. To će biti u najvećem broju slučajeva ljudi koji imaju poprilično radno iskustvo i stručno iskustvo u obavljanju ovih izuzetno značajnih poslova.
Zato ovaj zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima, kao i ova dva zakona kasnije, otvaraju mogućnost da se zloupotrebe, tako što će se novi službenici primati na određeno vreme i što broj službenika neće biti promenjen, možda će biti čak i veći, jer to ovi zakoni dozvoljavaju, ali je bitno da se ovim zakonima otvara mogućnost stvaranja potpune partijske države, koja već jeste poprilično partijska, ali, ako je eventualno negde ostala još neka nepopunjena rupa, ovaj zakon stvara mogućnost za to. Zato je i rečeno, u ovom članu 22. Predloga zakona, na koji način će se vršiti dostava i ostvariti pravo na žalbu kod javnog konkursa. Ovo je zaista neverovatno.
Da smo u pravu i da stanje u državnoj upravi nije dobro, potkrepiću s nekoliko rečenica iz stenograma, zapravo, citata gospodina Milana Markovića. U obrazloženju Predloga ovog zakona, gospodin Milan Marković je rekao, između ostalog – dakle, možemo reći da nakon tri godine primene ovog zakona, misli se na Zakon o državnim službenicima, sistem nije doživeo svoju afirmaciju kroz postavljanje na položaje. ''Razlozi su mnogostruki. Jedan od razloga jeste da je ovo već treća vlada koja radi po principu državnih službenika. Imali smo dva puta izbore, što je svakako omelo postupak postavljenja na položaje, a drugi razlog je donekle i inertnost prilikom iniciranja konkursa od strane rukovodilaca organa.''
U potpunosti se slažemo s ovim što je rekao gospodin Milan Marković, ali očekujemo da nam kaže šta se preduzelo protiv tih koji su bili inertni, koji su zloupotrebljavali postojeći zakon, i da li će oni biti, eventualno, ocenjeni negativnom ocenom, da li će oni biti ti koji će dobiti otkaz nakon usvajanja ovih zakona koji slede.
Dalje, gospodin ministar kaže: ''Recimo, interesantno je reći da postavljanje na položaj u najboljem slučaju traje 87 dana, a za izvršilačka mesta traje, nećete verovati, i po osam meseci. Dakle, državni službenik na izvršilačkom mestu, da bi se primio, prođe čitavih osam meseci. To dovodi do toga da rukovodioci, na ovaj ili onaj način, izbegavaju odredbe ovog zakona, koristeći razne druge oblike radnog angažovanja, bilo da su to radni odnosi, ili možda čak i van delokruga, čak i ugovori o delu, koji bi, po svojoj prirodi, morali biti van delokruga organa. Nažalost, i to se koristilo u prethodne tri godine.''
Od reči do reči možemo da prihvatimo ovo što je rekao gospodin Milan Marković, jer znamo da je ovo istina i o ovome smo govorili, govorimo i govorićemo. Opet ostaje pitanje – šta je s onima koji su na ovaj način zloupotrebljavali zakon, koji su na ovaj način zloupotrebljavali svoj položaj? Da li su oni unapređeni? Da li su dobili otkaze? Da li su disciplinski odgovarali?
To je ono što bi bilo interesantno građanima Srbije, a i ovim našim dragim gostima, mladim, koji su došli da nas vide i čuju sa galerije. Svakako, i njih interesuje, ako imaju mame ili tate zaposlene u državnoj upravi ili nekoj opštini, da me bolje razumeju, da li će ostati bez posla predlozima ovih zakona. Nažalost, dečice draga, 10.000 ljudi u Srbiji ostaće bez posla zato što vladajuća većina donosi ova tri zakona.
Dalje, gospodin ministar je govorio o vrednovanju rada. Kaže: ''Kvartalno se vrši vrednovanje rada državnih službenika. Kada neki državni službenik na vrednovanju ne dobije zadovoljavajuću ocenu, on ide na vanredno ocenjivanje, i to u roku od samo jednog meseca. To je šansa da u tom roku od jednog meseca popravi svoj rad''.
Gospodine ministre, nisam razumela da se ovde radi o tome da će neko u roku od mesec dana da popravi svoj rad, već sam razumela da neko traži vanredno ocenjivanje zato što sumnja da je ispravno ocenjen i da zbog toga mora da ide na vanredno ocenjivanje, a ne da ide na popravni, da ide u ''pačiju školu'', tri meseca nije dobro radio, pa će još mesec dana naknadno dobro da radi, puj-pike ne važi za ovo što nije dobro radio. Ne, nego se radi o tome da ovakva formulacija i ovaj zakon dovode u pitanje realnost ocenjivanja, nepristrasnost ocenjivanja.
Vi ste i sami rekli, dalje ću vas citirati, da je bilo loših iskustava s ocenjivanjem. Dokle god se ne utvrde potpuno jasni kriterijumi, te zloupotrebe biće, nažalost, prisutne. To je veliki problem. To što vi sada ovo regulišete zakonom, a ranije je bilo uredbom, ne menja stvar kod toga da će neki ministar, ili neki šef, nije bitno kog ranga, dati negativnu ocenu nekome čiji je on nadređeni, ili rukovodilac, samo zato što mu nije doneo burek, ili što mu se ne sviđa zato što zna da je drugačije političke orijentacije, i to će, nažalost, biti ono što će se dešavati kada ovaj zakon stupi na snagu.
Vi ste, ministre, dalje govorili i o disciplinskoj odgovornosti. I tada sam vam skrenula pažnju, da ne kažem upozorila. Rekli ste da je interesantno da je bilo dolaska na posao u alkoholisanom stanju i da je to moglo samo da se podvede pod neku vrstu nedostojnog ponašanja. Kažete – mi smo sada to predvideli kao težu povredu radne discipline i moram reći, na našu veliku žalost, ovo je bilo neophodno. ''Bilo je neophodno, odnosno postoje, nažalost, ljudi koji nisu u stanju da se uzdrže od upotrebe alkohola, odnosno koji nisu mogli da se uzdrže od toga da dođu na rad u alkoholisanom stanju.''
Bez obzira na to što u Zakonu o državnim službenicima ovo nije bilo predviđeno, postoji Zakon o radnim odnosima, koji je još od 1991. godine, dakle, mnogo pre ovoga što vi zovete demokratija, zabranjivao, odnosno predviđao sankcionisanje dolaska na posao u alkoholisanom stanju. Dakle, bilo je mogućnosti da se to spreči, odnosno da se kažnjavaju ljudi koji na taj način krše radnu disciplinu, ali i ova vaša konstatacija, gospodine ministre, ostala je, opet radi javnosti, bez odgovora na pitanje – šta se dešavalo ljudima koji, kako vi ovde kažete, nažalost, nisu mogli da odole alkoholu, koji su dolazili na radno mesto u alkoholisanom stanju i ne znam kako radili posao za koji su dobijali pare?
Dalje, ministar koji ne voli da citiram, zato izađe, verovatno, rekao je, opet citat…

Prijavila sam se, naravno da želim da nastavim. Prosto je neverovatno kako ste me, zašto ste i na koji način ste me prekinuli. Kada sam videla ovu decu na galeriji, i sama sam rekla da ih pozdravljam i naravno da nemam ništa protiv…

Hvala. Ja vas molim da poštujete član 27. i zaista ne znam na osnovu čega ste mi skrenuli pažnju na član 104, na pominjanje ministra, kad uopšte ministra nisam pomenula, a, s druge strane, rekli ste – ne dozvoljavate, ne znam kakvo obraćanje ministru. Kako da se obratim čoveku kojeg nema ovde? Zaista ne vidim...

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, u ovom momentu govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji predviđa, govorim o duhu zakona, povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji, i to isključivo iz redova stranaka vladajućeg režima. S jedne strane, 10.000 će izgubiti posao u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. S druge strane, imamo Predlog zakona koji će omogućiti i dalju zloupotrebu, upravo onakvu za koju nam je ministar Marković, kada je govorio u načelnoj raspravi, rekao da postoji kod primene ovog zakona i da on to, kao ministar, već tri godine, hajde da kažem toleriše, jer je činjenica da je sam to izneo; rekla bih – trpi, ali bojim se da će gospođa Čomić da mi skrene pažnju da je to ružna reč.
Šta je još rekao gospodin Milan Marković? ''Dosta se i u našoj javnosti govori, a i u praksi je primećeno da postoji jedan dosta ležeran odnos državnih službenika prema poslu koji obavljaju i veoma je važno pooštriti disciplinsku odgovornost.''
Mislim da je veoma važno pooštriti i krivičnu, a kamoli disciplinsku odgovornost, jer sam govorila, povodom prethodne tačke dnevnog reda, o zloupotrebama i u Agenciji za privatizaciju, i u Savetu za borbu protiv korupcije, i u Javnom preduzeću "Vode Vojvodine", konkretna imena, a radi se o državnim službenicima, o ljudima koji primaju platu iz džepova građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.
Zašto, uopšte, citiram ono što je ministar govorio? Iz prostog razloga što očekujem da ministar to sluša, da se podseti na to i da odgovori na nedorečenosti ovih njegovih izjava, jer ako je on konstatovao da postoje ovakvi problemi, a ništa nije uradio, onda on loše radi svoj posao. Ako je nešto uradio, onda treba ovde da nam se pohvali šta je uradio i da doprinese kvalitetnijem radu državnih službi.
Kaže gospodin Marković – prosto, učinili smo ovim zakonom, nadam se, to da sama državna uprava bude daleko funkcionalnija, odnosno da rukovodioci mogu da saobraze državnu upravu potrebama posla, jer ovaj dosadašnji, da kažem, dosta nefunkcionalan sistem, dosta se odražavao i na kvalitet rada.
Samo pitam – kako neko sebi može da dozvoli da bude tri godine na čelu jednog ministarstva i da ništa ne uradi, da bi nakon tri godine mogao da kaže da i dalje imamo dosta nefunkcionalan sistem, koji se odražava i na kvalitet rada?
Mi srpski radikali to pričamo godinama unazad i ovo je potvrda od strane resornog ministra, ali i dalje ostaje neverovatna činjenica da se ništa ne preduzima da se ovi problemi prevaziđu.
Evo, još kratko, dve-tri rečenice, takođe citiram šta je gospodin Milan Marković rekao: ''U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, svi su dužni, rukovodioci organa, da pokrenu postupak za popunjavanje položaja. Ukoliko rukovodioci organa to ne učine, služba za kadrove će po sili zakona pokrenuti postupak za popunjavanje položaja. Pored toga, pošto se dešavalo da prođe konkurs, a rukovodioci organa nikoga ne izaberu i onda opet mir i tišina šest meseci, ili godinu dana, predvideli smo i to da, po automatizmu, čim rukovodilac obavesti da nije izabrao nekog sa liste, služba za kadrove ponovo obnavlja konkurs''.
Ako se dešavalo, a ministar kaže da jeste, da prođe konkurs a da rukovodioci organa nikoga ne izaberu, i onda opet, kako kaže ministar, mir i tišina, verujem ministru od reči do reči, zaista ga molim da kaže, radi javnosti, ili neka javnost sama zaključuje, kakva je onda uloga ministra i Vlade i ostalih ministara? Ako su znali da im se ovakve stvari dešavaju u ministarstvima, zašto ništa nisu preduzeli? Zapravo, oni su prećutno podržavali zloupotrebu položaja i kršenje propisa.
Dalje, kaže ministar: ''Tako će služba stalno da obnavlja konkurs, ako se budu ovakve stvari ponavljale, i mislim da će ovo biti dobar mehanizam da dođe do postavljenja na položaje, jer će oni rukovodioci koji ne budu postavljali državne službenike na položaje, odnosno ne budu sproveli konkurs, zaista imati veliki pritisak i na samim sednicama Vlade'', sve su se naježili, ''a verovatno i u javnosti, da izvrše postavljenja na položaje''.
Kako će ovo doći do javnosti? Ko će ovo da objavljuje? Kakav li će to biti pritisak Vlade? To su pitanja na koja nismo dobili odgovor, pogotovo nismo dobili odgovor na pitanje – da li je do sada bilo pritisaka Vlade, da li je do sada Vlada uticala na svoje ministre da rade u skladu sa zakonom, ili je istina ovo što mi srpski radikali tvrdimo, ne samo u ovoj oblasti nego u svim oblastima, da članovi Vlade, da režimski ljudi ne rade svoj posao ni u skladu s Ustavom, ni u skladu sa zakonom?
Kaže gospodin Milan Marković: ''Činjenica je da je ovo zakon u korist racionalnijeg rada i racionalnije uprave, između ostalog, i sam status neraspoređenog ne može više da traje od šest meseci, može da traje samo dva meseca''. Dalje, ministar navodi da je bio razmišljanja čak da uopšte ne treba da postoji ovaj termin, odnosno mogućnost neraspoređenog itd.
Gospođo Čomić, izvinjavam se, plašim se da mi ponovo, samo ne znam na osnovu čega, ne izreknete, kako vi volite da kažete, upozorenje, ali moram da primetim da gospodin Milan Marković nije prisutan u sali i ne znam da li ima nameru da odgovori na sva ova pitanja koja sam mu postavila u ime Poslaničke grupe SRS-a. Znamo, takođe, da je, ne znamo iz kojih, valjda, samo njemu poznatih razloga, napustio sednicu i u toku načelne rasprave. Iz nekog razloga je bio iznerviran našom diskusijom, to je i rekao; ovo nisu insinuacije, ništa lično, ništa privatno, molim vas, nego opet sve mogu da citiram.
Gospodina Milana Markovića citirala sam, pre svega, zbog javnosti, građani Srbije su čuli sve ovo što je on rekao, što, zapravo, znači da on ne obavlja svoj posao dobro i to je priznao ovde. Samo sam danas ovde pročitala ono što je on priznao i molim vas, gospođo Čomić, da najlepše zamolite gospodina ministra da dođe u salu i da službeno komunicira s narodnim poslanicima, jer to mu je obaveza. Hvala lepo.

Nema razloga da žurite, gospođo Čomić, pošto se ja ne snalazim s ovim vašim aparatićima, pa malo kasnim s prijavljivanjem. Šalim se, naravno.
Kolega Sreto Perić vas je pitao s mesta, ali nije smeo malo glasnije, da ga ne biste, verovatno, opomenuli, a sada vas ja pitam – šta znači to duže ili kraće pauze? Da li to znači da obaveza ministra može da bude, sad je dva sata, odnosno 13.45, da ta kraća obaveza traje do 16 časova, kad prođu svi ovi zakoni, ili postoji neko vreme koje se toleriše?
U svakom slučaju, pošto vi vrlo revnosno primenjujete Poslovnik i vrlo revnosno nas obaveštavate o svemu onome što u skladu s Poslovnikom, trebalo je da nas obavestite, ako ste znali, a očigledno jeste, da gospodin Milan Marković na toliko i toliko vremena napušta sednicu, iz nekih obaveza, i onda da pitate narodne poslanike da li su spremni da učestvuju u radu u odsustvu ministra, ili da, kao što inače radite, i vi i gospođa Đukić-Dejanović, doduše, tek u poslednje vreme, svaki put kad nema predstavnika Vlade, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, napravi se pauza dok taj neko ne obavi poslove koji su mu preči od poslova u Narodnoj skupštini. Tvrdim vam da nijednom ministru nijedan posao ne može i ne sme biti preči od posla u Parlamentu. Dakle, amandman koji je podneo naš kolega Dejan Mirović je amandman na član 23, gde je predložio da se član 23. Predloga zakona briše, a član 23. se odnosi na član 60. osnovnog zakona. Član 60. osnovnog zakona, čije izmene su sada na dnevnom redu, govori o neuspehu javnog konkursa. U tekstu zakona koji je još uvek na snazi stajalo je da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati.
Mi u SRS-u smo mišljenja da ovo nije trebalo da se menja, da je ovo sveobuhvatno, ova dva stava člana 60, da su regulisali ono što je suština ovog člana. Nije nam jasno zašto ste predložili da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo, obaveštavaju se svi kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku.
Stajalo je da komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, a vi sada kažete – konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila. Dakle, nije ovo što ste vi predložili nešto što sad treba drastično da se napada, ali zašto smo podneli amandman? Da skrenemo pažnju i Vladi, a, pre svega, javnosti, da ovaj zakon nije donet zbog ovakvih formalnih, nisu to nedostaci, ali, recimo, dopuna itd. Može i jedno i drugo, može i postojeće rešenje, a može i ovo koje ste vi predložili, ali suština je da ovaj zakon krije nekoliko članova koji će omogućiti prijem ljudi na određeno vreme, prijem ljudi na internim konkursima, dostavljanje odluka konkursnih komisija mimo Zakona o opštem upravnom postupku. odredaba o ličnoj dostavi. To je suština, a vi ste samo ovde predložili veći broj članova da bi se stekao utisak da iz nekih iskrenih pobuda predlažete izmene i dopune ovog zakona.
Ne, vaše namere su krajnje neiskrene. Vi hoćete da ovim zakonom zaštitite sve svoje partijske kadrove u državnoj upravi i da zaštitite buduće partijske kadrove koje ćete primiti kad 10.000 ljudi otpustite. To je suština donošenja ovog zakona i zato smo mi i na ovaj član intervenisali, upravo zato da bismo, pre svega, javnosti Srbije, skrenuli pažnju na neiskrene i loše namere Vlade Republike Srbije kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Hvala.

Član 24. govori o članu 61. stavu 2. i kaže da se taj stav 61. menja ovim članom 24, a član 61. govori o internom i javnom konkursu u ostalim državnim organima. Na popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u ostalim državnim organima primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu u organima državne uprave i službama Vlade, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadležnosti službe za upravljanje kadrovima. Ovaj stav niste menjali i nije ni bilo razloga da se menja, kao što nije bilo razloga ni da menjate ovaj drugi stav.
Taj drugi stav je glasio da sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veština koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje – za sudove, Vrhovni sud Srbije, za javna tužilaštva, Republički javni tužilac, a za ostale državne organe – tela određena njihovim aktima. Sada dodajete, umesto ovoga, stav koji kaže – Sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veština koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje – za sudove i javna tužilaštva, ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe – tela određena njihovim aktima.
Ovo je jedan od veoma opasnih članova, koji duboko zadire u nezavisnost pravosudnih organa, odnosno nezavisnost i samostalnost kada su u pitanju javno-tužilačke funkcije. Kako to da vam je smetalo da Vrhovni sud Srbije, odnosno Republički javni tužilac utvrđuje ove kriterijume, nego sada sastav konkursne komisije za rad u pravosuđu utvrđuje ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe, tela određena njihovim aktima? Kako to drugi državni organi mogu da predvide svojim aktima tela koja će da utvrđuju ovu materiju, a pravosudnim organima ukidate u tom delu samostalnost, naravno, ne samo u tom, ukidate samostalnost i nezavisnost, tako što će ministar da donosi ove akte?
Ovo je zaista nešto što, ponavljam, ne da nije dobro, nego je veoma opasno, i ne znam da li je gospođa Malović, koja se kune da će sprovesti ove reforme pravosuđa i da će one biti najbolje na svetu, videla kakav ste joj ''vruć krompir'' uvalili? Ovo je direktno mešanje u pravosudne organe, direktno mešanje izvršne vlasti u sudsku granu vlasti. Mešate se tako što im ne dozvoljavate njihov budžet. Mešate se i što im ne dozvoljavate da koriste sudske takse u skladu s njihovim odlukama. Partijski se mešate u izbor sudova i tužilaca i o tome govori državni sekretar, gospodin Homen, već javno u medijima, obaveštava sudije da ih je 500 ostalo bez posla, samo još neće da im kaže kojih je to 500. Neka ih malo, nek se peckaju na tihoj vatri, dok on ne odluči da ih obavesti o tome.
Zašto ne prihvatite ovaj amandman, gospodo iz Vlade Republike Srbije? Ne prihvatate, kažete, jer se odredbe ovog člana odnose samo na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima. Gde je autonomija pravosudnih organa ako oni ne mogu i o izvršilačkim radnim mestima da donose, da utvrđuju kriterijume?
Šta to znači? Šta to znači – radi se o izvršilačkim radnim mestima? Da, radi se o zaposlenima u pisarnici. Zar oni nisu direktno vezani za sudije, za rad pravosudnih organa, ili su vezani za Ministarstvo pravde, pa će ministar ili neko iz Ministarstva moći da okrene pisarnicu i kaže – alo, slušaj devojčice, predmet taj što si sad dobila skloni, nemoj da ga daješ sudiji? Da li na taj način, ili želite da vršite uticaj preko ovog zakona na sudove i na javna tužilaštva? Loša vam je politika, gospodo iz Vlade Republike Srbije. Hvala.