Poštovani građani Srbije, što reče koleginica Kolundžija, radi onih koji nas slušaju, u ime poslaničke grupe SRS hoću da kažem samo jednu rečenicu.       
Tačno je da SRS smatra da ovakav zakon uopšte ne može, ne treba i ne sme da se donese. Tačno je da ovaj zakon kakav ćete vi doneti je zapravo ustav AP Vojvodine. Tačno je da Ustav RS obavezuje na donošenje statuta AP.
Dakle, nigde ne postoji obaveza da se donosi ovakav zakon. Naprotiv, član 37. Ustava RS, koji govori o nadležnostima organa državne uprave, o poverenim nadležnostima, dozvoljava da se određene nadležnosti povere, ali se one poveravaju pojedinačno zakonima, a ne može kao u ovom tekstu zakona da stoji – ta i ta oblast urediće se u skladu sa zakonom. To je formulacija Ustava i zato smatramo da je ovo veoma opasno i da je uvod u otcepljenje AP Vojvodine od Srbije.

Poštovani građani Srbije, srpski radikali se juče i danas odavde obraćaju isključivo vama zato što smo sigurni da ćete vi razumeti i shvatiti ono što vam mi poručujemo, a što zapravo Srbiji sprema režim Borisa Tadića, i zato njegove režimlije ovde pokušavaju da nas ućutkaju.
Član 3. je deo zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Utvrđivanje nadležnosti, sam naslov je neustavna kategorija, ali nažalost naš amandman koji smo podneli u tom smislu nije prihvaćen, kažu iz nekih tehničkih razloga.
Ne, poštovani građani, ne radi se o tehničkim razlozima, radi se o pokušaju da mi vama ne kažemo, a pogotovo vama dragi građani koji živite na teritoriji AP Vojvodine, da kažemo da režimlije Borisa Tadića ovim zakonom, kao što stoji u naslovu, utvrđuju nadležnosti AP Vojvodini.
Utvrđuju neke nove nadležnosti koje ne postoje u Ustavu Republike Srbije. Te nove nadležnosti, ovaj zakon i statut, ozbiljno mogu da ugroze teritorijalnu celovitost Republike Srbije, mogu da budu osnov da nekad neke usijane glave odluče da sve vas, poštovani građani Srbije koji živite na AP Vojvodina, otcepe od Republike Srbije.
Mi srpski radikali, poučeni istorijskim činjenicama o kojima smo govorili u načelnoj raspravi, opravdano se plašimo i zato želimo da upozorimo pre svega vas građane Srbije, jer govoriti o tome onima koji su ovo zakuvali, nisu oni to smislili zapravo, nego onima koji izvršavaju tuđe naloge, mi znamo da je besmisleno.
Sada ono što se tiče amandmana na član 3. Član 3. je jedan od opasnijih članova i govori o međuregionalnoj saradnji AP Vojvodina, suprotno Ustavu Republike Srbije, iako kažu ovi Tadićevi da amandman ne prihvataju zato što je Predlog u skladu sa članom 181. Ustava Republike Srbije. Naravno, nije.
Istina je da član 181. govori o saradnji autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, ali ne na način kako je ovde predviđeno da AP Vojvodina, kako piše, zaključujem regionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti. Koja je to nadležnost? Koji su to međuregionalni ugovori? Kako to može da radi deo Srbije koji se zove AP Vojvodina, a ne može deo Srbije koji se zove lokalna samouprava, Pirot na primer.
To je ono što mi srpski radikali tvrdimo da je suprotno Ustavu i da je sreća da imamo Ustavni sud, a nemamo, jer imamo samo dve trećine i to onih, znate pet sudija je predložio Boris Tadić, a birala skupštinska većina, a pet je predložila skupštinska većina, a birao Boris Tadić.
Treću trećinu Ustavnog suda nemamo i zato ovi koji planiraju da počnu sa daljim cepanjem Republike Srbije mogu to da rade zato što, nažalost, nemamo ni ustavnu zaštitu, nemamo Ustavni sud. Jedino što imamo jeste ovo mesto odakle se obraćamo vama i jeste vi, poštovani građani Srbije, za koje smo ubeđeni da nećete nikada nikome dozvolite da više uništava na bilo koji način državu Srbiju.

Poštovani građani Srbije, član 4. Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u prvom stavu predviđa da teritoriju AP Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem).
Ovo je potpuno suprotno zakonu o teritorijalnoj organizaciji i ovo potpuno menja sliku Republike Srbije. Srem, u koji između ostalog spadaju i opštine, odnosno lokalne samouprave, Zemun, Surčin i Novi Beograd. Banat, u koji između ostalog spada deo opštine Palilula, usvajanjem ovog zakona postaće Vojvodina i postaće takođe deo one teritorije koju očigledno neko namerava da secesionističkim činom otcepi od države Srbije.
Stav 4. ovog istog člana kaže da je Novi Sad glavni grad AP Vojvodina, i lažu vas, poštovani građani Srbije, oni koji kažu da su nekakvim svojim amandmanom izmenili tu činjenicu i da Novi Sad nije glavni grad AP Vojvodina. Po ovom zakonu i po statutu to jeste. Tako piše, piše - grad Novi Sad je glavni, administrativni centar i sedište organa AP Vojvodine.
Sinoć smo, ne naravno na ovom mestu, nego u jednoj emisiji čuli jednog od satelita režima Borisa Tadića, koji je jasno i glasno isprovociran očigledno rekao - da, Novi Sad jeste glavni grad Vojvodine i da, mi se zalažemo za Vojvodinu republiku.
Mi srpski radikali mislimo da je to jako opasno i da ovaj zakon, član po član, treba brisati, zato što ovi iz Vlade nisu hteli da povuku ovaj zakon. Zato smo mi podneli predlog da se član 4. briše.
Nažalost, ne očekujemo da će to ovi iz režima da usvoje, ali je dobro da vi građani znate, vi, građani Republike Srbije, koji živite u Surčinu, Zemunu, Ovči, Borči, Novom Beogradu, da ćete od ponedeljka, kada se ovaj zakon usvoji, postati Vojvođani, kako ovi popularno kažu - to znači, u budućnosti, da ćete eventualno i vi biti oni koje će odvojiti od Republike Srbije.
Takođe, svi građani Srbije treba da znaju da ovaj član 4, koji ne žele da brišu predstavnici režima Borisa Tadića, promoviše još jedan glavni grad u Srbiji. Nigde na svetu ne postoje dva glavna grada u jednoj državi. Država Srbija ima glavni grad Beograd, od ponedeljka i AP Vojvodina imaće glavni grad Novi Sad, voljom vladajućeg ražima, koji samo ispunjava naloge svojih zapadnih mentora.

Poštovani građani Srbije, srpski radikali su tražili od vladajuće većine da se briše član 5. Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina. Član 5. govori o međusobnim odnosima republičkih i pokrajinskih organa i, između ostalog, predviđa nekakvu mešovitu komisiju, kao da se već radi o nekakvoj međudržavnoj komisiji.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman zato što su, kako kažu u Vladi, predložena rešenja u skladu sa Ustavom Srbije i sistemskim zakonima kojima se uređuje organizacija i način rada Vlade i sistem državne uprave“.
Upravo u ovom Vladinom obrazloženju leži suština onoga što mi već dva dana tvrdimo da je problem postojanja ovog zakona.
Naime, predstavnici vlasti već danima izbegavaju da komentarišu član 137. Ustava Republike Srbije, a mi im o tome govorimo, govori o tzv. poverenim poslovima. To jeste ono što je u Republici Srbiji prisutno od Ustava 1990. godine.
Dakle, postoje određene republičke nadležnosti i Republika te svoje nadležnosti pojedinačnim zakonima, u okviru određene oblasti, može da poverava lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama.
Da je tako urađeno onda svakako da ne bismo imali primedbe vezano za ustavni osnov ovakvih zakona, jer postoji već veliki broj zakona u Republici Srbiji koji regulišu poveravanje poslova na nivou lokalne samouprave. Recimo, vođenje matičnih knjiga je republički posao ali je poveren lokalnim samoupravama. Izdavanje građevinskih dozvola je republički posao, ali je poveren posebnim zakonom lokalnim samoupravama u delu izdavanja građevinskih dozvola do, recimo, 400 m2 itd.
Dakle, postoji niz poslova koji su uređeni različitim zakonima koji uređuju određenu oblast i koji potpuno ustavno poveravaju deo svojih poslova ili određene poslove lokalnim samoupravama, odnosno autonomnim pokrajinama.
Ali ne, ovde se ne radi o tome, ovde se radi o tome da se utvrđuju nove nadležnosti AP Vojvodina, čemu se srpski radikali najoštrije protive, pre svega zbog neustavnosti ovog zakona, a naravno korak dalje zbog straha od secesinoističkih težnji na teritoriji AP Vojvodine.

Član 6. predloga ovog zakona govori o zaštiti pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera. Poštovani građani Republike Srbije, samo da vas podsetim da se radi o Predlogu zakona, čijim usvajanjem ćete svi vi koji živite na teritoriji AP Vojvodine biti potencijalni plen za otcepljenje ovih iz demokratskog režima ili nekih koji će, slični njima i možda gori od njih, ako gorih ima, doći na vlast u Srbiji. Kaže kolega Krasić - nema gorih, potpuno se slažem.
Član 6. mi tražimo da se briše zato što se zaštita pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera vrši na isti način kako se, u skladu sa članom 103. Ustava Republike Srbije, štite narodni poslanici Republike Srbije, tako se štite pokrajinski poslanici, tako se štite odbornici lokalnih samouprava, ali ne u nekom ombudsman zakonu, nego upravo kako je Vlada rekla zbog čega ne prihvata ovaj amandman.
Ne prihvata ga zato što ovakva rešenja o zaštiti odbornika sadrže i važeći zakon kojim se uređuje lokalna samouprava. Da, naravno, ali ovo rešenje sadrži i zakon kojim se uređuju pokrajinski izbori. To je upravo ono što mi srpski radikali već više dana ovde govorimo.
Takođe je interesantno zbog čega ovaj amandman još ne prihvataju ovi režimlije Borisa Tadića. Kažu - zato što predložena rešenja su potrebna u demokratskom društvu. Dakle, to predloženo rešenje potrebno demokratskom društvu trebalo bi, po ovom predlogu, da štiti pokrajinske poslanike i druge funkcionere.
U ime takve demokratije, želeći da iznesem svoj demokratski stav, juče sam dobila opomenu.
Dragan Todorović je, koristeći svoje demokratsko pravo da iznese svoj, odnosno stav SRS, i ja sam, naravno, želela da iznesem stav SRS, dobio dve opomene. Želeći da koristi svoje demokratsko pravo, da se demokratski obrati parlamentu...

Hvala lepo, zaštita pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera. Predlog člana 6. kaže - poslanik Skupštine AP Vojvodine ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine AP Vojvodine ili njenih radnih tela.
Samo pravim paralelu kako smo u ovom parlamentu, prvo ja dobila jednu opomenu, pa Dragan Todorović dobio dve opomene...

Poštovani građani, ubeđena sam da se vi ne slažete sa Tadićevim režimlijama da je i ovo potreba demokratskog društva. Hvala.

Član 7. govori o imovini AP Vojvodine i ovo je, em što je suvišan, em što je neustavan, mislim baš jedna od smešnih normi, da nije tragično bilo bi smešno.
Moram najpre da kažem da je Vlada rekla da ovaj amandman nije prihvatila zato što su predložena rešenja u skladu sa odredbama člana 86. i 183. Ustava Republike Srbije.
Član 86. govori o ravnopravnosti svih oblika svojine. Kaže - jemči se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine, svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Ne znam što su se pozvali na ovo, a ne znaju ni oni garantovano.
Član 183. govori o nadležnosti autonomnih pokrajina. Između ostalog, valjda su ovo mislili da kažu ove režimlije Tadićeve - autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
Član 7. predloga ovoga zakona kaže - imovina AP Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom.
Šta ste hteli ovim zakonom, ne mogu da razumem. Verujem da ne razume ni onaj ko je zapravo predložio ovaj zakon, jer suština je, poštovani i dragi građani Republike Srbije, da se nabaca nešto u ovom predlogu zakona da bi bio usvojen, da u samom svom naslovu je zakon koji uređuje utvrđivanje nekih novih nadležnosti AP Vojvodini, da su te nadležnosti izašle iz okvira Ustava Republike Srbije i da je to razlog zbog čega se narodnim poslanicima SRS ne dozvoljava ovde da govore. Zato smo dobili opomenu, zato je Aleksandru Martinoviću oduzeta reč, zato je Gordana Pop-Lazić...
(Isključen mikrofon.)

Da li nam zabranjujete da govorimo u direktnom prenosu upravo su građani čuli. Hvala.

Poštovani građani Srbije, član 8. predloga ovog zakona je naravno suvišan, kao što je ceo zakon suvišan, i zaista predstavlja jednu neverovatnu glupost. Ne znam samo ko je mogao ovako nešto glupo da napiše. Bukvalno prepisano stavovi jednog član iz Ustava.
Zapravo, pitanje da li je ovo glupo, to samo izgleda tako na prvi pogled. Ovo zapravo govori da je ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine zapravo Ustav Vojvodine. To je ono što je suština donošenja ovog zakona i to je ono što je suština politike Borisa Tadića na teritoriji AP Vojvodine.
Naime, član 184, na koji se u obrazloženju zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman poziva Vlada Borisa Tadića, kaže - autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, tačka.
Član 8. u stavu 1. ovog zakona, čije mi nedonošenje predlažemo, kaže - AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, prepisano.
Stav 2. člana 184. Ustava - vrste i visina izvornog prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. Član 8. stav 2 - vrste i visina izvornih prihoda AP Vojvodine određuju se posebnim zakonom.
Što ga niste uredili posebnim zakonom? Niste, nego vam ovaj zakon služi kao Ustav da biste donosili druge zakone onda kad definitivno odlučite da AP Vojvodinu ocepite od Srbije.
To je ono što vam mi pričamo, stvarate zakonski okvir, stvarate gotovo ustavni okvir da nekoj usijanoj glavi kojoj padne na pamet to uradi da može da uradi, da bude čist i pred nekom međunarodnom zajednicom itd, pošto ste vi već krenuli i u internacionalizaciju nekakvih tzv. izmišljenih s vaše strane problema na teritoriji AP Vojvodina.
Dakle, ovaj član, kao i ceo ovaj zakon, jeste neustavan i u suštini jeste ustav neke buduće države Vojvodina, za koju se očigledno zalažu svi oni koji će glasati za ovaj zakon, a protive se zahtevu da o predlogu ovog zakona glasaju javno, imenom i prezimenom, da se ne kriju iza dugmića i kockica, već da građani Srbije jasno imenom i prezimenom vide ko želi da sačuva državu Srbiju, a ko želi da razgradi državu Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo, predstavnici Vlade Republike Srbije, neću da kažem da mi je žao, ali je neprimereno da samo troje ministara sedi ovde u ovom delu koji je predviđen za komunikaciju između Vlade Republike Srbije i narodnih poslanika. Ovo je zaista još jedno veliko poniženje Narodne skupštine od strane predsednika Vlade i članova Vlade, naravno ne mislim na vas koji ste ovde.
Ovo svakako ide na dušu predsedniku Narodne skupštine, jer nikako nije smela da dozvoli da se na ovaj način odvija ova sednica.
Ono što želim da pitam odnosi se na jedno pismo koje je grupa profesora novosadskog fakulteta, Pravnog fakulteta, uputila Ministarstvu prosvete, Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, Republičkom i pokrajinskom javnom tužilaštvu i Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Radi se o fakultetu koji se zove – Fakultet za evropske pravno-političke studije. Kako stoji u ovom pismu, taj fakultet je po svom karakteru nedržavna visokoškolska ustanova i sedište mu je u Novom Sadu, odnosno precizno u Sremskoj Kamenici, u ulici Dvor broj 2.
Vlasnik ovog fakulteta je izvesna Jelena Šogorov, a ta Jelena Šogorov je na tom fakultetu asistent, odnosno saradnik u nastavi. Ono što je interesantno vezano za ovaj fakultet i za gospođu Šogorov, jeste da je ovaj fakultet smešten u viševekovni dvorac koji je kulturno dobro, prostorno-kulturno istorijska celina od velikog značaja, tako je definisano. U tom dvorcu donedavno je bilo predstavništvo "Voda Vojvodine", a jedan od direktora "Voda Vojvodine" je gospođa Mira Šogorov, majka Jelene Šogorov i ta gospođa majka je svojoj ćerki izdala za neki, kako ovde stoji, bagatelan iznos ovaj dvorac koji je pod kulturnom zaštitom.
Prvo pitanje u okviru ova tri minuta koje želim da postavim vama gospodo iz Vlade Republike Srbije, jeste, najpre, kako je moguće da se na ovom "trange frange" privatnom nivou, toliko privatnom da je to nivo između majke i ćerke, izdaje državna imovina? Pitanje - po kojoj ceni je izdat taj dvorac, koji inače nikako nije mogao da bude predmet zakupa?

Nadam se, ministre, da ćete posle ovog mog komentara imati neki odgovor, zato što ću da vas podsetim da se u tom dvorcu, o kojem govorim, koji se nalazi u Sremskoj Kamenici, ulica Dvor broj 2, nalazio Dokumentacioni centar "Voda Vojvodine" "Nikola Mirkov" čiji je direktni rukovodilac gospođa Mira Šogorov, majka Jelene Šogorov. Nadam se da vam je ovo pomoglo, pa ćete naknadno, pretpostavljam, da kažete da li imate saznanja o tome.
Ono što dalje želim da pitam u okviru ovih pet minuta, sa dva potpitanja, u skladu sa Poslovnikom, naravno, kao što i uvek činim, na osnovu saglasnosti Komisije za akreditaciju i Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja i rešenja broj 489/2004 Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Sekretarijat za obrazovanje AP Vojvodine je dozvolu za rad toj gospođi Jeleni Šogorov, ćerki Mire Šogorov, dao rešenjem 007/19/2005 kojim je utvrdio da su ispunjeni kadrovski, prostorni, tehnički i drugi propisani uslovi za rad fakulteta.
Ono što je interesantno u izdavanju ovog rešenja, jeste činjenica da je u vreme osnivanja fakulteta Jelene Šogorov, član Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja bio profesor Stevan Šogorov, suprug gospođe Mire Šogorov, a otac Jelene Šogorov. Dakle, ako ovo nije nepotizam, ako ovo nisu najgore zloupotrebe zakona i položaja, onda zaista ne znam šta jeste.
Kažu ovi profesori koji su se obratili na one adrese koje sam već pomenula da nije bilo nimalo iznenađujuće što je fakultet dobio saglasnost i pozitivno mišljenje o osnivanju fakulteta, a o očiglednosti sukoba interesa i zloupotrebi položaja nema potrebe, kažu gospoda profesori, dalje ni govoriti. Naravno, ako neko kvalifikovano može o tome da govori, svakako mogu profesori Pravnog fakulteta, ovaj put u Novom Sadu, ali i bilo kojeg pravnog fakulteta.
Želim da dobijem odgovor od Vlade Republike Srbije u okviru ova dva potpitanja. Jedno od Ministarstva kulture - da li je tačno da je ovaj objekat pod zaštitom Ministarstva kulture i na koji način se zapravo Ministarstvo kulture brine o tim kulturnim spomenicima, odnosno o objektima koji su pod njegovom zaštitom?
Drugo pitanje - da li je tačno da je u ovom Republičkom savetu za razvoj univerzitetskog obrazovanja jedan od članova u vreme izdavanja akreditacije fakultetu Jelene Šogorov bio njen tata Stevan Šogorov?
Kažu ovi profesori da jeste činjenica da sem memoranduma fakultet ne ispunjava minimalne tehničke, prostorne i kadrovske uslove za dobijanje akreditacije.
Oni postavljaju pitanje, a ja u njihovo ime postavljam pitanje - da li je u pitanju greška ili korupcija u najvišim telima Vlade Republike Srbije? Na ovo pitanje želela bih da odgovori predsednik Vlade.
Oni kažu da objašnjenje možda treba tražiti u sadašnjoj funkciji gospodina Šogorova, a ta funkcija je, pretpostavljam da svi znate ko je gospodin Stevan Šogorov, osim što je otac Jelene Šogorov i suprug Mire Šogorov, on je i član Saveta za decentralizaciju, a taj savet je formirala Vlada Republike Srbije.
U ovom savetu su direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov, profesor doktor Marijana Pajvančić, profesor doktor Jovan Komšić, profesor doktor Snežana Đorđević, profesor doktor Stevan Šogorov, doktor Miroslav Prokopijević, Boško Ristić, narodni poslanik i, gospodine ministre, malopre ste pitali gospođu Čomić, ona zna ko je, jer je i ona član tog saveta kao potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i tu je Mladen Jovanović iz Organizacije protekta Niš.

Koristim svojih pet minuta najpre da kažem - ne znam čemu se smeškate, gospođo Čomić, jer zaista je neverovatno da ovde sede ministri i da ne odgovaraju na pitanja narodnih poslanika, a u obavezi su.
Istina, rekla sam da ne zameram ovim ministrima koji su ovde, možda to nije njihova oblast, mada bi gospodin Dragin trebalo da zna nešto vezano za "Vode Vojvodine" i za taj centar čiji je gospođa Mira Šogorov direktor, ali zaista je neverovatno da Vlada Republike Srbije, da Mirko Cvetković, verovatno prebrojava svoje milione i svoje akcije, nema vremena da se bavi Narodnom skupštinom, nema vremena, nema volje, nema želje, a niko to od njega, osim poslanika SRS-a, ne traži i onda ga baš briga. Inače, kakav je odnos parlamenta prema poslanicima, to smo videli u ova dva prethodna dana, gde smo jedva uspevali da otvorimo usta i kažemo "a", odmah smo dobijali opomene i mislili smo zaista da će ovo biti... (isključen mikrofon).

S obzirom da sam govorila o stručnoj grupi saveta koji je izbrala Vlada Republike Srbije, svakako da bi članovi Vlade, pretpostavljam da ste bili na toj vladi ili na elektronskoj ili na telefonskoj, pošto vi na razne načine održavate sednice Vlade. Svakako, pretpostavljam da znate i koja je uloga ovog saveta i kroz taj savet, trebalo bi da znate ko je gospodin Stevan Šogorov.
Ovi profesori čije sam ja pismo delom citirala kažu da je jedan od zadataka saveta da učestvuje u pripremanju i izradi strategije decentralizacija Republike Srbije, u skladu sa evropskim standardima i iskustvima razvijenih zemalja, kao i potrebom da se u Srbiji kroz decentralizaciju nastavi proces njene demokratizacije.
Neki od članova saveta očigledno na specifičan način doživljavaju demokratizaciju Republike Srbije, kao i decentralizaciju, pažljivo raspoređujući protivpravno stečenu imovinu na članove svoje porodice i manipulišući raznim funkcijama na kojima se zateknu. U prilog ovome, neke od zasluga trebalo bi tražiti u angažovanju pomenutog novosadskog profesora, Šogorova, kao konsultanta Agencije za privatizaciju Republike Srbije, pa mi je poprilično neverovatno, gospodo ministri, da ne znate ni ko je u ovom savetu za decentralizaciju, da ne znate ni ko je konsultant Agencije za privatizaciju. Zaista se pitam, šta vi onda znate u okviru posla koji radite?
Kada su u pitanju konsultantske usluge gospodina Stevana Šogorova u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, kaže da je učestvovao u donošenju i sprovođenju sumnjivih privatizacionih poslova, ovog puta, u saradnji sa svojim rođenim bratom Milovanom Šogorovom, na čijem su imenu završile neke od akcija određenog dela privatizovanih preduzeća, a neke od akcija vode se danas kako na njegovom, tako i na imenu njegovog brata, profesora Stevana Šogorova, kao i u njihovim bliskim krugovima.
U skladu sa ovim što sam pročitala, a i u skladu sa pismom koje je, rekla sam na početku na koje sve adrese stiglo, želim da preko vas, gospodo ministri, uputim i pitanje gospođi ministru Malović, da i ona u okviru nadležnosti Ministarstva pravde vidi da li je Republičko javno tužilaštvo i Pokrajinsko javno tužilaštvo uradilo svoj deo posla. Ovo su veoma ozbiljne optužbe i zaista je neverovatno da u državi Srbiji bilo koja porodica, da li je to porodica Šogorov ili ovaj put Šogorov, a ko zna koliko takvih porodica ima, da mogu na tako bahat, na tako brutalan način da otimaju imovinu građana Srbije. U ovom slučaju, imovinu građana Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine.
Ovo je posebno aktuelno, zato što mi u parlamentu raspravljamo o statutu AP Vojvodine i objašnjavamo građanima Srbije, da im taj statut i ovaj zakon o prenosu nadležnosti neće doneti ničeg dobrog.
Doneće im još nekoliko porodica Šogorov, ili već kako se zovu, koje će na najgrublji način da ih pljačkaju, da im otimaju njihovu imovinu, samo zato što mogu da rade pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije i što ih očigledno vi iz Vlade Srbije krijete.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da ponovim nešto što sam već juče rekla. Na sednici Odbora za ustavna pitanja sam u skladu sa Poslovnikom i sa pravom koje mi Poslovnik Narodne skupštine omogućava izuzela mišljenje o Predlogu statuta AP Vojvodina.
Opet ću da citiram taj deo gde sam jasno i glasno rekla: "Želim da kažem da izdvajanjem mišljenje i po jednom i po drugom predlogu". Odbor za ustavna pitanja je u svom izveštaju dostavio samo informaciju da sam ja i ostale moje kolege izdvojila mišljenje samo po pitanju onog zakona o kojem smo juče raspravljali. Istina je da mi nismo bili do kraja te sednice prisutni, ali zaista želim i to tražim da predsednik Odbora za ustavna pitanja, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, mi odgovori zašto nije uzeto u obzir i zašto je ignorisana moja želja i moj zahtev da izuzmem mišljenje.
Zaista je previše kršenja Poslovnika ovih dana i to već postaje neizdrživo i nedopustivo. Ne razumem šta je bio razlog, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da ste vi prešli preko ove činjenice? Da li vi možda niste videli šta ste potpisali, da li je to greška službe, što ne verujem. Najlepše vas molim da mi u skladu sa Poslovnikom odgovorite i da mi kao predsednik Odbora za ustavna pitanja ovde, a to možete, pred parlamentom kažete - da, vi jeste izuzeli mišljenje i imate pravo da koristite pet minuta u skladu sa Poslovnikom da govorite zbog čega ste izuzeli mišljenje. Hvala lepo.