Gospođo Čomić, vi ste malopre prekršili član 27. stav 1. alineja 4, koji kaže da se predsednik Narodne skupštine, obraćala sam se gospođi Đukić-Dejanović koja je u sali, da je u obavezi da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela.

Dakle, prekršili ste član 27. Stav 1. alineja 4, koja kaže - da predsednik Narodne skupštine se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine. To znači, govorila sam malopre o radu jednog od radnih tela, to je Odbor za ustavna pitanja.

Gospođo Čomić, sada je osnov mog javljanja član 79, njegov 4. stav. Vi ste malopre parafrazirali nešto što nigde ne piše, objasnili ste kada narodni poslanik na sednici Odbora može da …

Gospođo Čomić, mislim da ste sada najgrublje povredili član 104, obraćajući se meni na taj način, da ćete vi nekome da kažete da mene uputi, da mi tumači bilo koji član ovog Poslovnika.
Upozoravam vas da ste vi sada prekršili član 104, a ujedno vas molim da mi, u skladu sa članom 27. i tačkom koja kaže da se starate o primeni Poslovnika, kažete, više puta sam čitala ovaj Poslovnik, upravo zato što vi već dugo ovde narodnim poslanicima izričite mere upozorenja.
Najlepše vas molim, očigledno sam nedovoljno pismena i nisam dobar pravnik, da mi pročitate gde piše da predsedavajući može da izrekne meru upozorenja. Molim vas lepo, nemojte zbog ovih mladih ljudi koji tek uče da budu pravnici, da shvate da mi ovde, koji smo odavno diplomirani pravnici, dugo pravničko iskustvo imamo, da ne umemo da čitamo Poslovnik. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da sam izdvojila mišljenje na sednici Odbora za ustavna pitanja i vezano za Predlog statuta i vezano za predlog ovog zakona o prenosu nadležnosti.
Samo ću da pročitam jednu rečenicu iz stenograma - lepo sam rekla, želim da kažem da izdvajam mišljenje i po jednom i po drugom predlogu. Zašto je došlo do ove diskriminacije da je Odbor za ustavna pitanja utvrdio da sam izdvojila mišljenja samo o ovom predlogu zakona, ne znam, ali to nije prvi put.
Očigledna je bila vaša nervoza i onog dana kada smo imali Odbor za ustavna pitanja, kao i danas pre početka ove sednice, i to govori o činjenici da ste vi ipak svesni toga kakvo zlo Srbiji i građanima Srbije pripremate usvajanjem predloga ovog zakona i statuta AP Vojvodine.
Naravno, to nije tema. Današnja tema je ovaj secesionistički, autonomaški i protivustavni Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ne želimo da budemo ptice zloslutnice, ali dužnost nam je da upozorimo režim Borisa Tadića, da upozorimo građane Srbije, a pogotovo građane Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodina, da će već u četvrtak ili petak, ne znam kad ste planirali da glasate i izglasate ove predloge zakona, AP Vojvodina biti država u državi.
Ovaj zakon i statut daju obrise državnosti neke buduće države i želim da podsetim na jun 2009. godine, kada je SRS bila jedina politička partija u Srbiji, naglašavam jedina, koja se najoštrije suprotstavila potpisivanju sporazuma Černomirdin-Ahtisari. Nažalost, pokazalo se da smo bili u pravu.
Danas, nešto više od deset godina od potpisivanja tog sporazuma, imamo 15% okupirane teritorije, imamo samoproklamovanu državu Kosovo na teritoriji Republike Srbije, odnosno AP KiM. Imamo stotine hiljada raseljenih Srba sa njihovih vekovnih ognjišta.
Takođe, želim da podsetim na Beogradski sporazum, na mart 2002. godine, kada je SRS opet bila jedina politička partija koja se najoštrije suprotstavila potpisivanju Beogradskog sporazuma. Tada smo govorili da Beogradski sporazum znači uvod u otcepljenje Crne Gore. Samo tri godine nakon toga Crna Gora je otišla iz sastava SRJ, odnosno u tom momentu zajednice Srbija i Crna Gora.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi i danas upozoravamo da je ovaj predlog zakona nešto što će dovesti do slične situacije na teritoriji AP Vojvodina, nešto što će dovesti ne samo do otcepljenja AP Vojvodina, već će otvoriti pitanja i u drugim rovitim oblastima na teritoriji Republike Srbije.
Posle nekoliko godina neki drugi ljudi će sedeti u ovom parlamentu i prisećaće se onoga o čemu smo mi danas govorili. Zato mi, srpski radikali, želimo jasno i glasno da kažemo građanima Srbije da režim Borisa Tadića današnjom sednicom ulazi ozbiljno u razgrađivanje države Srbije. To je opasnost koja će se vrlo brzo pokazati na delu. To je kršenje Ustava Republike Srbije i to čl. 1, 2, 4, 8, 9, 179, 182, 183. i 185.
Želimo da skrenemo pažnju građanima Srbije da smo, kao politički ozbiljna državotvorna stranka, učinili sve što je u našoj moći da vam skrenemo pažnju i održavanjem tribina na teritoriji AP Vojvodina i ovde u parlamentu, da ne činite ovo što ste naumili.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, javljam se na osnovu člana 27. stav 1. alineja 1. i vašu obavezu da se starate o primeni Ustava RS u okviru naše rasprave.
Vi i gospođa Čomić pre vas ceo dan danas u odnosu na SRS sprovodite neverovatno pravno nasilje.
Ovde narodni poslanici režimskog dela mogu da kažu i govorili su najružnije stvari o SRS, o našem predsedniku. Niste dozvolili da gospodin Martinović replicira na sve uvrede koje su se čule. Pre vas gospođa Čomić, a neposredno pre gospodina ministra najstrašnije uvrede smo čuli na račun našeg predsednika i SRS, i države Srbije, koju je gospodin Čanak nazvao genocidnom državom u to vreme.
Vi niste reagovali, ali zašto bar niste dozvolili gospodinu Martinoviću, a ima pravo, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ako ste se vi opredelili da se ne borite za izvorne stavove vaše partije i vašeg predsednika Slobodana Miloševića, nemojte nama da uskraćujete pravo na osnovu člana 101. Ustava da se mi borimo, jer to želimo, za stavove i principe SRS, za Vojislava Šešelja, za njegova ugrožena prava u Haškom tribunalu.
Nemate razloga da se konsultujete. Bili ste, čuli ste šta je ovde rečeno i najlepše vas molim da vodite računa. Ne možete vi ovu raspravu da skrenete u nekom pravcu u kojem je malo pre pokušao gospodin Milan Marković. Ovde se danas vodi rasprava o vrlo ozbiljnoj i opasnoj temi za građane Srbije…

Povredili ste, gospođo Čomić, član 104. stav 3, kada ste dozvolili najpre ministru, a potom i koleginici Nataši Jovanović da iznose ocene i činjenice iz privatnog života drugih lica. Ni ministar, ni Nataša Jovanović nisu povredili Poslovnik. Vi jeste jer je vaša obaveza da vodite računa o članu 104. stav 3.
Svaki put do sad ste intervenisali kada bilo ko od narodnih poslanika i nešto slično kaže. Dozvolili ste najpre ministru da komentariše ko je pravnik, ko nije pravnik, da mi ovde govorimo politički, naravno, mi smo političari i mi ovde govorimo politički, a ako ovo nije i političko pitanje, zašto onda, pa nismo mi ludi da ne vidimo, zašto su onda ministri ovde ceo dan ćutali i sad od 18.00 časova, kad je najgledaniji prenos parlamenta, onda nam se ministri smenjuju jedan pa drugi, da oni objašnjavaju građanima Srbije šta su zapravo hteli.
Gospodo kolege, po struci ministri, pravnici, recite mi ako tvrdite da ovde nema bojazni i da je sve u skladu sa Ustavom, da li vi vidite razliku između poverenih poslova koje predviđa Ustav i utvrđivanje nadležnosti autonomne pokrajine koju predviđate vi? Da, postoji velika opasnost i ozbiljna opasnost od ovog zakona, od statuta, o kojem će se sutra raspravljati, postoje očigledne secesionističke namere u ovim zakonima.

Mislila sam da je ministar Marković izašao, ali vidim da je još tu negde ispred vrata, tu je i gospodin Čiplić, otprilike svejedno je, jer su i jedan i drugi pokušavali da objasne neobjašnjivo i naravno, više ih ne interesuje, pošto je prenos završen, ministri više ovde nemaju šta da rade…

Naravno, želim da repliciram, ali bojim da je to poprilično besmisleno kada više nemamo predstavnika Vlade.
Mogu radi zapisnika i da bi se čulo ono što sam želela da kažem, ali ministri su ovde obmanjivali narodne poslanike i javnost, i jedan i drugi, pokušavajući da skrenu pažnju sa suštine Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Tražila sam i od jednog i od drugog ministra da pročitaju član 137. Ustava, ali da ga protumače. Gospodin Milan Marković je samo pročitao taj član Ustava i pokušao je da objasni šta su to povereni poslovi. Želim da podsetim, pre svega radi javnosti, da poverene poslove naš pravni sistem poznaje još od Ustava iz 1990. godine.
Povereni poslovi su funkcionisali tako što državna uprava svoje poslove zakonima koji regulišu određenu materiju prenosi na lokalne samouprave i na AP. Deo nadležnosti iz državne uprave, recimo, skoro smo preneli Zakonom o planiranju i izgradnji na lokalne samouprave, gde smo predvideli da lokalne samouprave izdaju građevinske dozvole, na primer, do 400 kvadratnih metara, a preko toga, radi Ministarstvo, što je izvorna nadležnost Ministarstva.
Predstavnici Vlade nam nisu objasnili šta znači utvrđivanje nadležnosti? Povereni poslovi, znači, da ti poslovi već postoje, pa ih državni organ, državna uprava poverava lokalnoj samoupravi ili AP.
Ali, utvrđivanje nadležnosti znači nešto potpuno novo. Znači da se utvrđuje AP Vojvodini neke nadležnosti koje po Ustavu ne pripadaju AP Vojvodini. To je ono što je suština i što predstavnici Vlade nisu želeli da objasne.
Uverena sam da jedan i drugi ministar koji su bili ovde to znaju. Nisu oni toliko loši pravnici, ali su želeli da svojim komentarima dovedu u zabludu građane Srbije koji prate rad ovog parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros je u izuzetno nadahnutom dvominutnom izlaganju predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao da ovaj predlog zakona, između ostalog, AP Vojvodini poverava znatno veći broj nadležnosti iz okvira delokruga republičkih organa nego što je to do sada bio slučaj. Ovo piše i u obrazloženju zakona, ali ovo nije istina.
Najpre, nije tačno da se ovde radi o poveravanju određenih nadležnosti, s jedne strane. S druge strane, ovaj zakon se jasno i glasno zove zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, i to je ono što danas pokušavamo ceo dan, i u onom kratkom periodu dok su ministri ovde bili pred TV kamerama aktivni, što smo pokušali u komunikaciji s njima da im objasnimo, i razumeli su oni to, naravno, ali su se pravili da ne razumeju.
I predsednik Vlade i ministri nisu nikako hteli da priznaju, a mi srpski radikali tvrdimo i svim kolegama koji su govorili, koji kažu da ne vide gde je ovaj zakon i sutra statut u suprotnosti sa Ustavom RS. Moguće je i da neke kolege koje učestvuju u radu da su ovo ovlaš pročitali i da se nisu suviše udubili.
Pročitaću još jedanput, pre svega radi stenograma, možda i radi javnosti, ako neko u neko doba bude gledao nastavak ove sednice, ali u svakom slučaju zbog činjenice da je ovo istorijska sednica, mi smo savremenici u poslednjih 10 godina razbijanja jedne države, pa druge države, pa otcepljenja CG, pa svega ovoga što se dešava, okupacije 15% teritorije Srbije na KiM i zato mislimo da je dobro, nadamo se, daće bog, preživećemo i doživećemo i neko vreme.
Ali, ne daj bože da se obistini ono što ovaj zakon predviđa i što ovaj statut predviđa, ali plašimo se da hoće i zato mislimo da je dobro da kažemo, da iznesemo stavove SRS, a dobro je i da drugi iznose svoje stavove i da nas ubeđuju u nešto u šta i sami ne veruju.
Dakle, ovaj predlog zakona nije u skladu sa čl. 1, 2, 4, 8, 9, 137, 179, 182, 183, 185. Ustava RS.
Osim toga, i ovaj zakon i sutra statut, odnosno Predlog zakona narodni poslanici u ovom parlamentu dobili su i po prilično je besmislena ova rasprava zato što narodni poslanici ništa ne mogu da promene u ovoj tekstu zakona.
Zašto? Zato što smo mi ovo dobili po principu uzmi ili ostavi. Jer, mi mislimo da ovaj zakon uopšte nije mogao da dođe na dnevni red i nije mogao i ne može da se donese, a objasniću kasnije zbog čega. Čak kad bi ovaj zakon bio moguć i kad bi imao ustavni osnov, onda je redosled morao da bude potpuno drugačiji.
Morao je da bude donet ovaj zakon, pa da on bude objavljen u Službenom glasniku, pa da on stupi na snagu, pa da se nakon toga donosi predlog statuta, koji bi bio u skladu sa tim zakonom, koji su narodni poslanici u parlamentu Republike Srbije usvojili.
Šta mi imamo danas? Imamo Predlog zakona i Predlog statuta po drugi put, kao usklađen sa Predlogom zakona. Pitanje je koliko i naravno videćemo sutra u raspravi, pokazaćemo da zapravo nije. Kada biste i hteli, kada bi hteli predstavnici Vlade, koji su odsutni naravno, i kada bi hteli predstavnici skupštinske većine u danu za glasanje da glasaju za neke amandmane, koji su podneti na ovaj zakon, to jednostavno ne smeju da urade - zato što bi svaka promena ovog zakona zahtevala promenu Predloga statuta.
Statut je već jedanput, mimo Poslovnika Skupštine AP Vojvodine, menjan, jer je prosto neverovatno, nema sad ministra Markovića da pokaže pravničko znanje i da ga pitam - gde je video mogućnost da jedanput prosleđen Predlog statuta Narodnoj skupštini, pre nego što ga Skupština pregleda, da neko može da kaže: vrati moje krpice, neću više da se igram, pa taj statut nestane negde između Beograda i Novog Sada, pa se onda pojavi neki novi tekst statuta i to, bože moj, sa pravno-tehničkom redakcijom.
Prvo, pravno-tehničku redakciju nikada ne može da radi parlament. To radi nadležni odbor - da. Drugo, pravno-tehnička redakcija ne može biti pitanje - da li postoji Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ili ne postoji? Pravno-tehničko pitanje ne može biti - da li je Novi Sad glavni grad ili nije? Pravno-tehnička redakcija ne može da bude - da li će na poseban način u Vojvodini da se polažu pravosudni ispiti itd?
Dakle, radi se o tome da ste ovo vi, iz režima, predstavnici Vlade, pre svega predstavnici režima, da su ovo zbrljavili navrat-nanos, zato što vas teraju ovi vaši prijatelji iz EU, verovatno i Jelko Kacin, onaj što vas je pozdravio sa merdita, verovatno je i on intervenisao da se požurite sa ovim zakonom. Onda ste vi to, daj otaljaće se to, uradiće se, izglasaće se, imate skupštinsku većinu, imate još i LDP da vam u tome pomogne, kada je ovaj zakon u pitanju i baš vas briga - kakve će biti posledice ovog zakona. Nas srpske radikale i te kako briga i mi zato želimo da skrenemo pažnju na neke najkarakterističnije članove ovog zakona. Da sam u pravu, kada sam malopre rekla da je ovo samo reda radi i da je ovo već završena stvar i da ne može da se menja, dokaz je član 88. ovog predloga zakona.
Član 88, mislim da ovakva formulacija i ovakva norma ne postoji ni u jednom jedinom zakonu, otkako se pišu zakoni bilo gde na zemaljskoj kugli, kaže: "Nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine, utvrđenih ovim zakonom najkasnije do početka primene ovog zakona".
Ljudi moji, i oni koji nisu pravnici, a pravnicima je valjda potpuno jasno, a i oni koji to nisu - da li možete da privede mozgu ovu formulaciju - da neko kaže da mora sve da se pripremi za primenu nekog zakona koji je tek pre koliko dana, 6. novembra, tek pre 18 dana došao u parlament na razmatranje i danas se tek raspravlja? Dakle, neverovatno.
U skladu sa ovim zakonom Bojan Pajtić je i formirao Razvojnu banku Vojvodine, u skladu sa predlogom, a suprotno Ustavu Republike Srbije, to je ona Metals banka. Govorila sam pre neki dan o gospodinu Stevanu Šogorovu, koji je član upravnog odbora te Metals banke, a poznat je po onoj aferi - što je njegova ćerka Jelena vlasnik fakulteta, a mama Mira, njegova žena je državnu imovinu, inače pod zaštitom, spomenik, Zavoda za zaštitu kulture, dala je ćerki za otvaranje fakulteta.
Tata Stevan je bio u komisiji za akreditaciju, kada je ćerka Jelena dobila dozvolu za rad tog njenog fakulteta. Njega sada pominjem zato što je on takođe i u ovoj nekoj komisiji, savetu ili kako se to zove, vezano za regionalizaciju, gde su između ostalih i Gordana Čomić i Boško Ristić - čitala sam to pre neki dan.
Dakle, taj gospodin Šogorov je u Upravnom odboru banke koja nikako nije mogla da bude formirana na osnovu Ustava, a evo i ovaj zakon još uvek je nije predvideo.
Koji su karakteristični članovi ovog zakona? Naravno, član 3. koji govori o međuregionalnoj saradnji, član 4. koji kaže da teritoriju AP Vojvodine čite teritorije jedinica lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom. Sada vi ceo dan pričate i ministri nas ubeđuju da ovde nema nikakve suštinske regionalizacije, da ovde nema nikakvih predradnji za neko eventualno, ne daj bože, buduće otcepljenje, za neke secesionističke ideje. Naravno da ima.
Da li može neko da nam objasni, naravno nema nikog iz Vlade - šta je u ovom slučaju i gde će u ovom slučaju biti lokalna samouprava opštine Zemun, opštine Surčin? Da li će to biti deo Novog Beograd, deo Palilule, Ovča, Borča, Krnjača? To je Banat, a ovo drugo je Srem. Da li to znači da vi pravite nekakav region, kakav je bio ideal od Ante Starčevića do Franje Tuđmana? Nažalost, liči na to.
Grad Novi Sad, ovo je interesantno, predstavnici SPS-a su pokušali, ne danas već pre, u javnosti da objasne - kako su oni spasili Vojvodinu, odnosno građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine, zato što Novi Sad nije glavni grad, nego je administrativni centar. To jednostavno nije tačno i to građani moraju da znaju. Grad Novi Sad je "glavni, administrativni centar i sedište organa AP Vojvodine". Ovo je igra reči i očigledno je da se ovde ništa nije promenilo.
Ovde imate član 6. koji govori o zaštiti pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera. To je nešto potpuno nebitno i nešto što je regulisano ustavom i zakonom, izbornim zakonima.
Danas je ministar prosvete govorio da postoji Prosvetni savet na nivou Republike Srbije, da je on regulisan zakonom itd. i to je sve tačno, ali onda ostaje pitanje - šta će ova glava 11. koja govori o prosveti, koja govori o predškolskom, osnovnom obrazovanju, koja govori o prosvetnom savetu koji daje mišljenje u postupku donošenja nastavnih planova i programa na teritoriji AP Vojvodine.
Imali smo skoro slučaj kad je bio ovaj raspust, pa produžen na teritoriji cele Srbije, osim na teritoriji AP Vojvodine, vezano za ovaj grip koji je bio aktuelan ili je i sada, ne znam. Kaže - AP Vojvodina obrazuje komisije i organizuje polaganje ispita za licencu za nastavnike, za vaspitače i stručne saradnike.
Šta ovo znači, odnosno ovo isto se odnosi i na polaganje pravosudnog ispita i na polaganje stručnog ispita za rad u državnim organima? Danas je ministar Marković rekao - ako to nekome liči na separatizam, onda svaka čast.
Pitam da li ovo znači, izvinite kao pravnik to tako tumačim, da neko ko položi stručni ispit u Beogradu ili položi pravosudni ispit na Pravnom fakultetu u Beogradu, on ne može da bude sudija na teritoriji AP Vojvodina?
Gospođo Čomić, ne morate da pravite takve face, to ovde piše. Kao što neko položi pravosudni ispit na teritoriji AP Vojvodine, te ne može biti sudija u ostalom delu Republike Srbije. To ovde piše i to je ono na šta mi skrećemo pažnju.
Predvideli ste sanitarni nadzor. To je povereni posao koji se reguliše članom 137. Ustava RS, o kojem su danas ministri izbegavali da govore. Da, povereni poslovi na osnovu člana 137. Ustava Republike Srbije su mogući, postoje od 1990. godine, od tog Ustava u Srbiji, primenjuju se i regulišu se različitim zakonima.
Neustavno je, nemoguće po ovom članu da se, kako je rekao ministar Marković, izvrši kodifikacija. Bolje bi mu bilo da se potrudi da se izvrši kodifikacija krivičnog zakonodavstva, a ovo nije predmet, ne može biti predmet kodifikacije.
Zato mi srpski radikali tvrdimo da je ovo neustavan zakon i da će ovaj zakon i statut, o kojem se sutra govori, stvoriti mogućnost da građani Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine dođu u situaciju da će neke usijane glave, na osnovu zakona koji ćete vi ovde da usvojite, na osnovu statuta koji ćete vi ovde da usvojite, da za nekoliko godina dođu u situaciju da nekom padne na pamet da ih otcepi od Srbije.
Ovaj zakon je pravni okvir za državnost. Ovaj zakon, rekla sam i jutros, od petka, kad planirate ovo da usvojite, znači da će od petka AP Vojvodina biti država u državi Srbiji. To je po mišljenju i stavu SRS nedopustivo, neustavno. Onaj ko se odluči da ovo brani jednog dana moraće da odgovara i pred Krivičnim sudom, i pred krivičnim većem, a pre svega i više od svega, pred građanima Srbije, pred istorijom Srbije.

Gospodine Novakoviću, upravo ste sami rekli da ste uskratili pravo gospodinu Periću da replicira ministru. Vi to jeste uradili, dobro ste to sad priznali. Podsećam vas na član 113. Poslovnika koji kaže da se odredbe ovog poslovnika o redu na sednici ...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, tu povredu je već reklamirao gospodin Todorović. Podsećam vas na obavezu iz člana 100...)
Podsećam vas na član 27. Vi ste, na osnovu člana 27, u obavezi da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste dobro pročitali član 144. koji kaže: „Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača“. Ovde je tačka, gospodine Novakoviću. Odakle ste vi izvukli zaključak da narodni poslanik ne može da replicira ministru?
Malopre ste pričali o nekoj rigidnoj i manje rigidnoj primeni Poslovnika. Gospodine Novakoviću, mi smo kolege po struci i trebalo bi da znamo da nema rigidne i manje rigidne primene, nego se Poslovnik ili primenjuje ili ne primenjuje. Ako primenjujete Poslovnik, bili ste u obavezi da kolegi Sreti Periću date reč, jer po vašem tumačenju, ministar je mogla najgrublje da uvredi narodnog poslanika, što ona nije uradila, ali jeste pogrešno protumačila narodnog poslanika, i vi kažete da ministar ima poslednju reč. Jednostavno, to nije tačno.
Zakon se samo ne čita, nego se i tumači, kolega Novakoviću. Najlepše vas molim da, tumačeći član 144. i član 100, date pravo na repliku kolegi Periću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 22. se odnosi na finansiranje popisa. U članu 22. se kaže da su sredstva za finansiranje poslova u popisu iz prethodih članova 20. i 21. predviđena na bazi tekućih cena iz meseca oktobra 2008. godine. U drugom stavu: „Sredstva predviđena za pojedine godine valorizuju se svake godine prilikom donošenja republičkog budžeta za narednu godinu, na osnovu indeksa potrošačkih cena.“
Same po sebi ovakve formulacije ne bi bile sporne, ali je sporno zbog čega se nalaze u ovom Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine. U obrazloženju ovog amandmana kojim smo tražili da se briše član 22. iz ovog predloga zakona rekli smo da se ovakvim predlogom ne može utvrđivati obim sredstava iz kojih će se finansirati troškovi popisa stanovništva zato što se ta materija uređuje Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Nažalost, vi naravno niste prihvatili ovaj amandman i rekli ste, vi u Vladi, zbog čega se amandman ne prihvata. Rekli ste da se amandman ne prihvata zbog toga što se popis stanovništva, kao najmasovnija statistička akcija, uređuje posebnim zakonom, kao i njegovo finansiranje. U svim popisima stanovništva sprovedenim posle Drugog svetskog rata finansiranje popisa bilo je regulisano zakonima o popisu, što je praksa i u drugim zemljama.
Ovo svakako nije argument kojim biste nas mogli ubediti, gospođo ministre, da ima osnova da ovaj član 22. ostane u Predlogu zakona, odnosno nakon glasanja u zakonu o popisu stanovništva. A to da li je to najmasovnija statistička akcija ili manje masovna, kada je u pitanju finansiranje, ne treba da bude razlog da li će to biti regulisano ovim zakonom ili neće.
Naravno, mi znamo da su potrebna određena sredstva za sprovođenje popisa stanovništva i znamo da ta sredstva moraju da se predvide u budžetu Republike Srbije i upravo iz tog razloga smo amandmanom insistirali da to bude tema Zakona o budžetu, ali, nažalost, vi ne poštujete Zakon o budžetskom sistemu. To ste pokazali i prošle godine i ove godine, kada se izglasavao rebalans budžeta, a evo i danas, 23. novembra, poslanici u Narodnoj skupštini nisu dobili predlog budžeta za 2010. godinu, iako je po Zakonu o budžetskom sistemu bila obaveza Vlade Republike Srbije da nam dostavi taj predlog 1. novembra, a Narodna skupština do 15. decembra mora da usvoji budžet za narednu godinu.
Po medijima pominjete i nekakav rebalans budžeta za 2009. godinu, pričate i o novom budžetu za 2010. godinu, a 23. novembra, suprotno zakonu, suprotno realnim mogućnostima, nemamo te predloge u parlamentu. To samo govori o odnosu ove vlade i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije.
U ovom članu 22. takođe ste sami pokazali da vam nije bitno šta piše u nekom drugom zakonu, konkretno u Zakonu o budžetu. Donosite ovde i predlažete propise samo da popunjavate, da biste imali nekakav primeren broj članova u zakonu. Pišete sve i svašta. Loši su vam zakoni.
Gospođo ministre, bilo bi dobro, pošto je više kolega poslanika govorilo o zakašnjenju kada je u pitanju budžet, da nam kažete imate li informaciju kada će Vlada Republike Srbije da dostavi predlog budžeta narodnim poslanicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu ovog zakona vođena je veoma ozbiljna i opširna načelna rasprava pre desetak dana, a ustavnost i zakonitost ovog predloga, naravno, u odnosu na Ustav i na Zakon o eksproprijaciji, ozbiljno su dovedene u pitanje.
Zaista bih se složila sa kolegama koje su insistirale da se Zakonodavni odbor izjasni o ovome, bar u pojedinostima. Neverovatno je da do vas ne dopire sve ono što narodni poslanici govore o nekim predlozima zakona i najmanje što je moglo da se uradi jeste da se Zakonodavni odbor izjasni, da vidimo ko će to da stane iza toga i da nam potvrdi da je ovaj zakon u skladu s Ustavom i Zakonom o eksproprijaciji.
Ovde je u načelnoj raspravi govorilo mnogo pravnika i bilo je nepodeljeno mišljenje, čak je i sam ministar u svom izlaganju rekao da je tačno da je „Jugorosgas“ privatna firma i da je tačno da ovaj zakon odstupa od Zakona o eksproprijaciji. Stvarno ne vidim razlog zašto ne smognete snage i ne zakažete taj Zakonodavni odbor, pa da vidimo šta će skupštinska većina u Zakonodavnom odboru da kaže na ovu temu.
U ime Poslaničke grupe SRS tražila sam da se u članu 5, koji govori o tome kad zakon stupa na snagu... Vi ste predvideli da to bude narednog dana od dana objavljivanja, a mi smo tražili da to bude u skladu s Ustavom Republike Srbije, a to je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ustav svojim članom 196. u poslednjem stavu kaže da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Gospodine Škundriću, niste nas ubedili u obrazloženju ovog zakona da zaista postoje opravdani razlozi da ovaj zakon stupi na snagu danom donošenja, odnosno narednog dana, tim pre što ste u članu 3. i sami rekli da predlog za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, na koje bi se eventualno odnosio ovaj zakon, može da se podnese u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, tu ste ostavili rok od jedne godine, nigde ne žurite, a ovde kad treba zakon da stupi na snagu suprotno duhu Ustava, a i odredbi člana 196. Ustava Republike Srbije, onda vam se tu nešto preterano žuri.
Zašto smo mi mislili da ovo treba da se promeni i da nas niste ubedili? Vi kažete da je, u skladu sa članom 164. našeg poslovnika, neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica zbog odlaganja početka izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 itd., i da se ne bi propustila građevinska sezona. O kojoj građevinskoj sezoni, gospodine ministre, vi govorite 23. novembra? Kad je to građevinska sezona? Koja će građevinska sezona biti propuštena ako ovaj zakon ne stupi na snagu danom njegovog donošenja?
Osim toga, da ste imali iskrenu nameru i da vam stvarno treba hitno ovaj zakon, onda biste sa predsednikom parlamenta i sa skupštinskom većinom, ovo se pre svega odnosi na predsednika parlamenta i skupštinsku većinu... Onda bi se napravio dogovor sa Vladom pa bismo ovde imali tih nekoliko zakona koji po mišljenju Vlade treba da stupe na snagu suprotno odredbi čl. 196. stav 4. Ustava Republike Srbije i onda bismo po hitnom postupku raspravljali o tim zakonima i oni bi bili već odavno doneti i odavno bi stupili na snagu.
Ne, vi to niste uradili, zato što zapravo i nema potrebe da ovaj zakon stupa tako na prečac na snagu, ali, eto, nekome je, onome ko je pisao ovaj zakon, palo na pamet da to napiše, a vama svakako ne pada na pamet da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke da biste bar u ovom delu zakon upodobili sa Ustavom Republike Srbije.
Uostalom, Predlog ovog zakona je predviđen za sednicu na kojoj se raspravlja o 58 tačaka dnevnog reda; dakle, 58 tačaka i u okviru toga imate zakon koji mora odmah da stupi na snagu. S druge strane, ponavljam, vi to zapravo niste ni hteli, bar nam niste pokazali da to hoćete. Mi smo ovu sednicu koja ima, kao što rekoh, 58 tačaka dnevnog reda već jedanput prekidali, pa je prekidamo ponovo sutra.
Očigledno je da smo u pravu kada mislimo da treba da prihvatite ovaj amandman, a još jedanput naglašavam da je zaista bilo neophodno da se o Predlogu ovog zakona bar u pojedinostima izjasni Zakonodavni odbor, da otklonimo tu dilemu koji to pravnik misli da je ovaj zakon u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa Zakonom o eksproprijaciji. Kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom, ja tvrdim da nije. Hvala.

Gospodine ministre, nisam baš razumela zašto ste se, komentarišući moju raspravu o ovom amandmanu, požalili na neku vladu koju ste zatekli, koja nije uradila neki deo svog posla. Nadam se da tu primedbu niste imali na poslednju vladu Mirka Marjanovića, koja je, složićete se sa mnom, bila najbolja vlada u novijoj istoriji Republike Srbije.
Gospodine Škundriću, vi ste ministar i vi ste deo Vlade. Kakva je bila Vlada pre vas i ona pre, to je apsolutno nebitno. Ako ste zatekli neke probleme u vašem resoru, vi ste bili u obavezi da do sada te probleme razrešite. Ne možete vi kao ministar samo da konstatujete da je nekad neka vlada nešto propustila i da sad nećete da kažete ni koja je to vlada. Ne znam da li je to ona koju ste podržavali ili ova u kojoj ste bili.
U svakom slučaju, ako imate takve primedbe, naravno, možete vi to da iznesete, ali niste vi ministar zato da biste konstatovali stanje i da biste plakali narodnim poslanicima nad zlom sudbinom što ste zatekli nešto nerešeno. Vi ste ministar zato da biste kad problem vidite, taj problem i rešili. To se očekuje od svakog ministra, to se očekuje od svake Vlade Republike Srbije. Vi, nažalost, ne spadate u takve vlade i vi ste, sigurna sam, toga svesni.
Gospodine Škundriću, kada ste govorili o propuštenoj građevinskoj sezoni pitala sam vas koja će građevinska sezona biti propuštena ako ovaj zakon ne stupi na snagu osmog dana, nego prvog dana nakon njegovog usvajanja. Prvo je potpuno diskutabilno kad će ovaj zakon da se usvoji. Treba li opet da vas podsetim da ste u dogovoru sa predsednikom parlamenta ovu sednicu prekinuli, jer je Vlada imala nešto preče? Sutra je opet prekidate jer Vlada opet ima nešto preče. To rukovodstvo parlamenta, odnosno vladajuća većina prihvata, apsolutno u službi Vlade Republike Srbije. Kako Vlada kaže, tako vladajuća većina u ovom parlamentu igra, uz muziku koju Vlada svira. To je nedopustivo.
Koja je to građevinska sezona? Vi kažete da hoćete da pripremite ovaj, da kažem, papirni deo, zakonodavni, dozvole itd., da bi u martu počeli konkretni radovi. Gospodine ministre, podsećam vas da je danas 23. ili 24. novembar, građevinska sezona je na izmaku. Šta možete da uradite do marta, do početka iduće sezone i koliko na to može da utiče da li će zakon stupiti na snagu u skladu sa Ustavom ili ovako kako je vama palo na pamet? To je diskutabilno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 3. koji govori da se cevovodi projektuju i grade u koridoru utvrđenom prostornim planom na trasi za koju se utvrdi da u pogledu prirodnih i radom stvorenih uslova i primenom propisa obezbeđuje bezbednost cevovoda i sigurnost života i zdravlja ljudi, životne sredine i materijalnih dobara. Mislimo da pored prostornog plana treba da se dodaju reči „i planovima regulacije“.
Vlada je rekla da ovaj amandman ne prihvata, pozivajući se na Zakon o planiranju i izgradnji. Zapravo, Vlada je u svom obrazloženju objasnila ispravnost ovog amandmana i potrebu da se amandman prihvati. Kažete da se amandman ne prihvata zato što Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje pojam „planove regulacije“, pa onda objašnjavate šta kaže član 11. tog zakona – propisano je da se planski dokumenti sastoje od prostornih i urbanističkih planova, a prostorni planovi su prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i prostorni plan područja posebne namene. Onda kažete – urbanistički planovi su generalni urbanistički plan, plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.
Dakle, vi sami priznajete da ovaj član niste napisali u skladu sa članom 11. Zakona o planiranju i izgradnji, a, s druge strane, odbijate da prihvatite amandman. Molim vas da još jedanput razmislite ili eventualno da poslanici u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, zato što ovaj amandman samo detaljnije reguliše ovo što ste vi predvideli članom 3. i ne ostavlja nikakvu mogućnost nagađanja, niti zloupotrebe.
Mi srpski radikali uvek se zalažemo za to i mislimo da svaka zakonska norma mora biti koncizna, precizna, jasna, da što je moguće manje ostavlja mogućnosti za zloupotrebe ili, eventualno, kako se to popularno kaže, pravne praznine, što ovaj član 3. svakako ima. Hvala.