Dame i gospodo, Vlada je navela tri razloga zbog kojih nam je ponudila ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Kažu, prvi razlog je potreba da se pooštre sankcije za prekršaje, imajući u vidu da su postojeće propisane kazne, kako za fizička lica, tako i za pravna lica, nedovoljne da postignu svrhu kažnjavanja za učinjene prekršaje.
Mi mislimo da ovo nije suštinski razlog, već je razlog pošto je usvojen budžet za iduću godinu, utvrđen deficit, treba da se napuni budžet, naravno, iz džepova građana i onda ovako može lepo da zvuči - treba da se pooštre prekršajne kazne, jer mnogi prekršaji, kada ih neko učini, ljudi sa odobravanjem prihvataju da to treba da se kazni, što naravno i mi mislimo, da svaki prekršaj treba i da bude kažnjen, ali ne može na ovaj način i ne može po svaku cenu da se zaviruje, odnosno da se zabada ruka građanima u džep.
Ovaj zakon o prekršajima, treba da podsetimo, donet je 2005. godine i nama sve vlade od 2005. godine do danas tvrde da nema poskupljenja, da svaki dan živimo sve bolje, da je inflacija pet, šest, sedam procenata, uvrh glave, i onda bi bilo logično da se u skladu sa tim eventualno povećaju i novčane kazne za prekršaje.
Ali ne, kada treba da se obmanjuju građani, onda je ova priča koju sam upravo iznela, a kad treba da se puni državni budžet, onda se povećavaju sudske takse, onda se povećavaju administrativne takse, onda se povećavaju kazne za prekršaje. Mi mislimo da je to jednostavno neprihvatljivo.
Drugi razlog, kaže Vlada, za donošenje ovog zakona je potreba da se izmene pojedine odredbe ovog zakona u cilju efikasnijeg vođenja prekršajnog postupka i usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje u prekršajnom postupku.
Ovaj razlog mogli bismo da prihvatimo, ali očigledno da se ovde radi samo o povećanju kazni i da ovo, gospođo ministre, jednostavno nije razlog. Ovaj razlog bi bio dobar razlog, ali ne da se radi ovako da se svake dve godine menja zakon samo da bi se povećale kazne, već da se konačno jednom uradi dobar zakon o prekršajima koji bi obuhvatao sve prekršaje koji već postoje ili koji bi mogli da budu predviđeni nekim budućim zakonima koje će ovaj zakon donositi.
Da ste to tako uradili i da to tako radite, onda ne bi postojao ovaj treći razlog, koji je zaista skandalozan, razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o prekršajima, kažete – jeste, da se on usaglasi sa predloženim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Složićete se, gospođo Malović, kao koleginica razgovaramo, da je neprimereno, da je gotovo nemoguće, sve je moguće kada imate 126 glasova, da vi sad jedan zakon koji donosite, nije bitno što je to zakon o sprečavanju nasilja, to može biti bilo koji, koji predviđa neki prekršaj, da vi Zakon o prekršajima, kao u ovoj oblasti, sistemski zakon, menjate da biste uskladili neki drugi zakon koji je, uslovno rečeno, lex specialis u odnosu na zakon o prekršajima.
Zato mi godinama pričamo svim ministrima pravde da moraju da se urade kodifikovani propisi, i krivični i prekršajni. Onda ne bismo dolazili u ovakvu situaciju.
Uvek je moguće u nekim prelaznim odredbama da se novčane prekršajne kazne, recimo, usklađuju sa rastom troškova života, sa zvaničnom inflacijom. To bi bilo pravično i to bi bilo nešto što bi bilo realno. Vi kažete da u ovom članu, inače, pošto ovaj zakon uglavnom, kao što sam rekla, predviđa povećanje kazni i naši amandmani su, naravno, na te članove, ali mi predlažemo nešto između sadašnjeg, postojećeg stanja i između ovog što ste vi predložili.
Vi kažete da je član 190. tretiran ovim članom 20. na koji sam ja podnela amandman konkretno. Nedolazak i odbijanje svedočenja i po postojećem zakonu, ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, on će biti kažnjen novčanom kaznom od 500 dinara. To zaista jeste malo i to je neznatno, ali vi predlažete da taj iznos bude od 10.000 do 50.000 dinara.
Zamislite, ovaj iznos od 500 dinara je iz 2006. godine, a vi tri godine kasnije predlažete da se taj iznos poveća 20 puta. Da li vi priznajete da je za toliko puta bila inflacija, da su za toliko puta povećani troškovi života? Ovo jednostavno nije primereno.
Zato mi mislimo da ovaj stvarno mali iznos od 500 dinara treba da se zameni, recimo, rasponom od 5.000 do 30.000 dinara. Možda i ovo nije, zapravo, sigurno nije u skladu sa ekonomskim stanjem u državi, ali sa druge strane moramo da štitimo pravni poredak, moramo da štitimo pravnu državu i moramo da obezbedimo svedoka da bi mogao da se vodi prekršajni postupak.
U sledećem stavu, stavu 2. ovog predloženog člana, u postojećem zakonu se kaže - ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti, ranije je bilo od 500 dinara do 2.000 dinara, a vi sada predlažete od 10.000 do 50.000 dinara. Ovo takođe smatramo da je previše. Mi smo predložili da to bude od 5.000 do 30.000 dinara, dakle, opet, da bi se zadovoljilo ono što je neophodno, a to je da se omogući vođenje i okončanje prekršajnog postupka.
S druge strane, zamislite vi nekoga koga neko predloži za svedoka i on iz nekog razloga, koliko je to, kako ovde piše, u skladu, da li ima zakonskog razloga ili nema, postoje i neki drugi razlozi zbog kojih neko možda ne sme da svedoči, a ne sme to ni da kaže. Vi ćete zato da ga kaznite kaznom od 50.000 dinara. Mislimo da vam nisu dobra rešenja, da nisu dobri predlozi i zaista bi bilo dobro da prihvatite ove amandmane, da bi bila zadovoljena oba uslova koja bi trebalo u suštini da se postignu Zakonom o prekršajima.