Dame i gospodo, osnovni razlog zbog čega sam izdvojila mišljenje po ovim tačkama dnevnog reda jeste činjenica da je neprimereno da se o 16 tačaka dnevnog reda raspravlja u jedinstvenoj raspravi.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, gde sam izdvojila mišljenje, nije bilo predstavnika Vlade s kojima smo mogli na Odboru da razgovaramo, a s obzirom da u javnosti stalno potencirate i da suština parlamentarnog rada treba da bude u odborima, videli smo i znamo dobro da to nije tako.
Zato želim, pre svega zbog javnosti, da kažem da na taj način obmanjujete javnost i da vam to služi samo kao izgovor kada vas neko pita zašto su prazne, kao sada, klupe poslanika vladajuće koalicije. Svega četiri ili pet poslanika su trenutno u sali.

Hvala lepo. Molim gospodu iz RTS-a koji prate rad ovog parlamenta u direktnom prenosu da pokažu javnosti da li sam malopre obmanula javnost kada sam rekla da ovde nema uglavnom predstavnika vladajuće većine…

Hvala. Rekoh, izdvojila sam mišljenje zato što na Odboru kao radnom telu Narodne skupštine, Odboru za pravosuđe i upravu, nije bio prisutan predstavnik Vlade. Nemoguće je raspravljati u odboru o bilo kom predlogu Vlade ako na sednici Odbora ne prisustvuje predstavnik te Vlade koja predlaže određena akta na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini. Da li je ovo tačno, u skladu sa Poslovnikom, gospođo Čomić, precizno?
Neverovatno je da se ovoliko tačaka spoji u jednu jedinstvenu raspravu, pogotovo što u određenom broju ovih tačaka nema dodirnih tačaka u skladu sa Poslovnikom i nema poslovničke mogućnosti da se sve tačke na ovaj način spoje u jednu jedinstvenu raspravu.
Svi ovi predlozi zakona o potvrđivanju konvencija, sporazuma, ugovora itd, kao i oni o kojima smo raspravljali u ovoj prethodnoj objedinjenoj raspravi, nažalost, vređaju dostojanstvo građana Srbije. Ne sami tekstovi ovih zakona i ovih sporazuma, konvencija, teško je i nabrojati šta je sve u okviru 16 tačaka predviđeno, već način na koji predstavnici Vlade postupaju po ovim sporazumima, odnosno ovi sporazumi se potpisuju samo da bi se zadovoljila nekakva forma. Ovo u suštini, u najvećem broju slučajeva, i o tome ću govoriti i govorićemo o tome kada krene načelna rasprava, u najvećem broju slučajeva, ovi sporazumi se samo formalno potpisuju, a primenjuju se jednostrano.
Ako je u pitanju neki sporazum, neki ugovor, onda je podrazumevajuće da ugovorne strane imaju određena prava i određene obaveze u odnosu na taj sporazum ili ugovor koji su potpisali.
Nažalost, kada je u pitanju Republika Srbija, kada su u pitanju vlasti Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, onda se ti sporazumi primenjuju jednostrano. Republika Srbija onda, odnosno vlast u Republici Srbiji, ne koristi ona prava koja joj daju ovi sporazumi, o kojima danas raspravljamo, a ne samo ovi, nego i mnogi koji su već ratifikovani i mnogi koji su potpisani, a nisu ratfikovani, već samo ona druga strana ugovornica, ona druga strana potpisnica, koristi maksimalno sva svoja prava, a predstavnici vlasti u Republici Srbiji koriste samo ono što su obaveze Republike Srbije.
Ne možete da nas ubedite da takav način primene ovih sporazuma može biti u interesu građana Srbije i da može biti u interesu države Srbije. Zato i na nadležnim odborima i ovde smo u obavezi da skrenemo pažnju građanima Srbije na štetočinsku vlast u Republici Srbiji, na štetočinsku, sada govorim u odnosu na ono što je sada na dnevnom redu.
Kada vam budemo navodili primere kako, moram da iskoristim taj izraz i izvinjavam se, kako neki drugi prave od nas budale, zato što na osnovu nekog potpisanog sporazuma mogu i da hapse naše ljude, mogu i da traže izručenje, a s druge strane, u nekim državama se kriju kriminalci iz Srbije, kriju se oni koji su vršili krivična dela po Srbiji. To je ono zbog čega vi potpisujete ove sporazume, da bi dali alibi onima koje, moram ipak da kažem, i vi štitite, jer im dozvoljavate na osnovu ovakvih sporazuma da se kriju tamo negde i da budu van domašaja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo radi javnosti citiraću član 98. Ustava Republike Srbije koji kaže da je Narodna skupština najviše predstavničko telo i  nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Zaista je ogromna državna šteta što poslanici vladajuće koalicije ne vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine. To pokazuju tako što ne žele da učestvuju u radu, tako što ne sede u sali dok se raspravlja o ovako značajnim tačkama dnevnog reda, tako što dopuste da se Vlada poigrava Skupštinom, sad naravno neću da gubim vreme da citiram svih 14 predloga zakona, ali recimo da prihvate da se u objedinjenoj raspravi raspravlja o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, pa Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, recimo, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja itd.
Dakle, da li postoji ijedna dodirna tačka između samo ovih koje sam kao primer navela? Ako možete to da potkrepite nekom činjenicom i ubedite me da nismo u pravu, mi ćemo to da priznamo. Ali, nemoguće je. Ne možete u to da nas ubedite.
Zašto vladajuća većina ne vodi računa o dostojanstvu parlamenta? Zato što je gospođa Čomić pre vas ovde pročitala imena 20-ak ljudi, predstavnika različitih ministarstava, koje ste, ona reče, vi pozvali da danas prisustvuju radu parlamenta na temu ovih 14 tačaka dnevnog reda. Da li je moguće da Vladu baš briga zato što ih je predsednik parlamenta pozvala da učestvuju u radu i da ovde nema predstavnika Vlade? Tu jeste gospodin Šutanovac i mi smo danas u toku dana dobili obaveštenje da će on da bude ovlašćen i za ove tačke dnevnog reda.
Nemamo mi ništa protiv, ali je providno i očigledno je. Gospodin Šutanovac je danas bio tu po tačkama dnevnog reda za koje jeste i kvalifikovan i pozvan da učestvuje u radu po tim tačkama dnevnog reda i onda, otprilike, kad je već tu, izgubio je dan pa neka bude do kraja, a još će Skupština da radi i bez pauze, pa će pauza biti, gospođa Čomić nas obaveštava, negde oko 16,45 časova, po njenoj proceni. Šta onda? Pauza će biti do 17,45 časova, pa ćemo da nastavimo da radimo do 18? Dakle, ovo je vrlo neozbiljno i neodgovorno, gospođo predsedniče Narodne skupštine.
U ime građana Republike Srbije i u ime dostojanstva ovog doma, molimo vas da učinite nešto. Nemojte posle da kažete da su nam krivi novinari, da su nam krivi mediji. Sami sebi pravimo ovako lošu atmosferu. To nije dobro, verujte. Nije dobro po državne interese.

Hvala lepo, ali zaista ne znam o kojim drugim građanima vi govorite? Ja govorim o građanima Srbije.
Hoću da govorim o dnevnom redu, ali pokušavam da objasnim tim građanima Srbije koji su i vas, i mene, i sve nas birali, kako to da govorimo o 14 tačaka dnevnog reda kao o jednoj tački.
Reći ću samo vrlo kratko o ovom zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Da, koleginica Elvira Kovač je lepo govorila o potvrđivanju te konvencije, a ja ću samo, opet radi javnosti, da vam kažem da je, recimo, zdravstveni savet Srpske napredne stranke za Jablanički okrug izdao saopštenje 9. aprila 2010. godine.
Između ostalog, i ovo je nešto što je zaista zabrinjavajuće, u tom saopštenju kaže, odnosi se na status Roma, pa onda zaključak Srpske napredne stranke – da je praksa prekidanja detinjstva i stupanja u brak u 13, 14. i 15. godini dokazano indikator niskog morala i izopačenosti te socijalne sredine itd.
Ovo je neverovatna uvreda za celokupnu romsku populaciju. Ovo saopštenje nije nešto što smo mi izvukli iz fioke, već je saopštenje za javnost i u kontekstu i ove konvencije koja je na dnevnom redu, bilo bi dobro da neko povede računa da i predstavnici stranaka moraju pre svega da vode računa o Ustavu Republike Srbije, da vode računa o pravima svih građana i da niko, pa ni Napredna stranka, nema pravo da na ovaj način vređa kompletnu i celokupnu romsku populaciju u Srbiji.
Želim takođe da govorim o ovim predlozima zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Crne Gore, opet u kontekstu nekih ranije zaključenih ugovora. Kada sam pokušala da obrazložim zašto sam izdvojila mišljenje na Odboru za pravosuđe i upravu, pomenula sam koliko su zapravo svi ovi ugovori i svi ovi sporazumi nešto od čega država Srbije i građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Imamo mi ovakve ugovore i sa Bosnom i Hercegovinom, pa vas pitam, gospodo iz Vlade i vladajuće većine, kako to niste uspeli da na osnovu sporazuma koji ste potpisali i koji je ovde ratifikovan da uradite nešto da se pokrene krivični postupak za ratne zločine učesnika zločina tzv. "Tuzlanska kolona"? Zašto niste uspeli da dobijete Ejupa Ganića, da se protiv njega vodi postupak?
Zašto ste dozvolili da pišete takve krivične prijave na osnovu kojih ne može da se realizuje crvena poternica koju navodno raspišete, ali nikoga nije briga što vi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, raspisujete te poternice, nikoga nije briga, niko neće da se ponaša u skladu sa tim zahtevima zato što ste dozvolili da svojim ponašanjem pokažete svima da vas baš briga, da vi to radite u interesu, opet moram to da kažem bez obzira što će neko da se uvredi, svih više nego u interesu građana Srbije?
Pre neki dan je državni sekretar, koji je takođe pozvan da danas prisustvuje ovde, gospodin Homen, pa nije bio, pokušao da objasni na nekoj televiziji kako se nekad, opet u vreme nekih devedesetih, kako su se pisale takve poternice, "nepotkovane", on je tako rekao, nekim krivičnim delima, odnosno Zakonom o krivičnom postupku, ali je naveo primer, recimo, Havijera Solane.
Kaže – znate, da mi nismo povukli tu poternicu, mi bismo Havijera Solanu morali da uhapsimo kad je prvi put došao u Beograd. Naravno, tadašnja vlast je pisala tu poternicu sa namerom da se Havijer Solana uhapsi, jer on i jeste zločinac u odnosu na državu Srbiju i na građane Srbije.
Zato ste napisali vi, tako stručni, poternicu protiv Stanka Subotića Caneta, ali tako što ste naveli krivično delo koje ne postoji u Švajcarskoj, gde se Cane Subotić krije. Onaj ko je pisao tu poternicu i ko je pokretao taj krivični postupak, ne verujem da je toliko nestručan da nije znao da radi nešto što će značiti – izvoli, Cane Subotiću, kod svog prijatelja Mila Đukanovića, dole se malo banjaj, odmaraj u raznim vilama, svojim ili Milovim, svejedno, ima ih ionako kolko hoćete, i onda odatle lepo idi u Švajcarsku, a iz Švajcarske, opet preko Mila Đukanovića, preko režima Mila Đukanovića, gledaj kako ćeš da pošalješ pare nekim političkim strankama u Srbiji koje tim parama finansiraju predizborne kampanje.
Onda se opet pojavi gospodin Homen i kaže – tačno je da se neke političke stranke, odnosno neki političari finansiraju parama tog opasnog Šarićevog klana, za koji Homen kaže da je opasniji od zemunskog klana, to su danas mediji objavili, ali neće da kažu ni koje su to stranke, ni koji su to političari.
Mi već mesecima tražimo od vas koji, pretpostavljam ako ste u vlasti da znate te podatke, da ih kao vlast iznesete i da objasnite građanima Srbije, evo sad građanima Aranđelovca, recimo, odakle SNS ima toliko para da može da finansira lokalnu kampanju danas u Aranđelovcu, juče negde drugde, sutra negde drugde, odakle pare, ako se zna da od države Srbije ne dobijaju ni jedan jedini dinar.
Ovo sve govorim u kontekstu ovih sporazuma, ovih konvencija i ovih ugovora koji će ovde danas i za nekoliko dana da se ratifikuju, a koji će ostati samo mrtvo slovo na papiru, jer ništa nećete da uradite, nećete da koristite te sporazume i te ugovore koje ovde ratifikujete, koje prethodno potpišete, u rasvetljavanju nekih zločina i u rasvetljavanju ovih organizovanih kriminalnih grupa, u rasvetljavanju ratnih zločina.
Takođe, hoću da vas podsetim kakvu saradnju imate kada su u pitanju ratni zločini sa Bosnom i Hercegovinom. Formalno, imamo zaključen ugovor o međusobnoj saradnji, i kada izađe gospodin Vukčević, Bruno Vekarić ili neko iz Tužilaštva za ratne zločine, hvali se kako mi imamo odličnu saradnju sa tužilaštvima za ratne zločine iz Hrvatske ili iz Bosne i Hercegovine.
Kako se u stvari ta saradnja odvija? U koga god oni tamo upru prstom, Srbija izvoljeva, vodi krivični postupak za navodno ratne zločine ili protiv navodnih izvršilaca, a oni tamo, recimo, u Kantonalnom tužilaštvu u Tuzli, lično sam bila u prilici da se uverim kako izdaje nalog gospođa neka koja je tužilac u tom Kantonalnom tužilaštvu u Tuzli da se ovde hapse neki ljudi, jer su navodno izvršili neka krivična dela na teritoriji Zvornika.
I naravno, taj nalog se uredno ispunjava. Za 24 sata su uhapsili neke ljude, pitanje je da li su oni odgovorni, da li nisu za ta krivična dela, a s druge strane, to isto tužilaštvo za ratne zločine dobije konkretne podatke o ratnim zločinima koji su izvršeni u naselju Hrid u Zvorniku. Nekoliko svedoka, izjave tih svedoka priložene, koji kažu - te ratne zločine su izvršili Arkanovi tigrovi, pa onda jedan od Arkanovih tigrova, Pelević, koji je i narodni poslanik, ne znam samo kako, kaže – to nije tačno, jer da je tačno ja bih to znao, jer sam toga dana kao zamenik komandanta bio u Zvorniku i u Hridu. Nikom ništa.
Dakle, treba da se sarađuje sa zemljama u svetu. Nemamo mi ništa protiv toga, ali mora da se vodi računa s kim i kako. Moramo i u ovoj saradnji da vodimo računa, pre svega, o interesima države Srbije, o interesima građana Srbije, a ne samo da samo potrčimo, potpisujemo sve što nam se ponudi, a primenjujemo samo onoliko koliko nekom drugom odgovara.
Ovo su zaista primeri o kojima sam govorila i sigurna sam da će i ostale moje kolege samo na primerima da vam pokazuju da smo mi u pravu i da nije lepo što se smejete kada mi pričamo ovakve stvari.
Malopre je ministar vidim listao knjigu "Stanko Subotić, Cane Žabac, kralj duvanske mafije" koju je napisao i objavio Vojislav Šešelj, u vreme, govorio je Krasić, ne želim da ponavljam, kada smo mi o tome govorili, tada ste se mnogi ovde hvatali za stomak od smeha, kao što ste se hvatali za stomak od smeha kada smo pričali da će Rusija postati sila, da će Rusija biti jedina prava orijentacija za međunarodnu saradnju između Srbije i Rusije.
Prođe pet, šest, deset godina, više se ne smejete, nego ponavljate ono što srpski radikali pričaju, ali u momentu kada mi to kažemo, vi pokušavate da građanima Srbije to prikažete kao nešto što je nama slučajno palo na pamet, što nije argumentovano i što nije potkovano činjenicama.
Zato i ono što govorimo danas, i to građani Srbije odlično znaju, kada čuju nešto iz usta srpskih radikala, znaju da je to tačno, samo je pitanje dana kada ćete i vi, koji ste na vlasti, prihvatiti tu istinu i obelodaniti je građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o četiri predloga zakona i ako se pažljivo pročitaju i prouče sva četiri predloga onda je apsolutno otvorena mogućnost da govorimo i o kablovskoj televiziji i o telefonskom saobraćaju, i o mobilnoj i o fiksnoj telefoniji, onda samim tim naravno o nezaobilaznom "Telekomu".
Da ne bih došla u situaciju da mi se skreće pažnja da ne govorim o temi, reći ću jednu istorijsku rečenicu, pošto je to dozvoljeno. Podsećam da je država osnivač PTT, da je PTT u "Telekomu" imao 80% akcija i da je preko PTT-a država postala vlasnik 80% akcija "Telekoma".
Ovo je apsolutno tačno i zato možemo i imamo pravo i mi sumnjamo da se i ovaj zakon, pre svega sada mislim na zakon o poštanskim uslugama, donosi da bi se potpuno raščistio teren "Dojče Telekomu" ili nekom drugom, i kada su u pitanju mali akcionari i kada je u pitanju ovaj odnos države i PTT-a, PTT-a i "Telekoma" itd.
SRS se apsolutno protivi prodaji "Telekoma", ne samo u ovom momentu, za koji vi kažete da je od izuzetnog značaja zato što je moguće da se postigne najveća cena. Mi znamo, kao što svi građani Srbije znaju, da "Telekom" prodajete zato što vam trebaju pare da popunite rupe u budžetu i to je nešto što je apsolutno nedopustivo.
Predsednik Vlade je pre neki dan rekao, da opravda zašto sada ulazite u prodaju "Telekoma", da je "Telekom" za državu Srbiju kao staro sakupljeno porodično srebro. Sada zaista pitanje svakom ko nas danas u ovom momentu gleda – da li neko normalan i da li neki dobar domaćin prodaje staro sakupljeno porodično srebro. Dakle, dobro je uporedio gospodin Cvetković, ali onda mu nije dobar zaključak da to staro sakupljeno porodično srebro treba da se prodaje.
Nije nama pitanje samo ovo na koje vi ne želite da odgovorite, što su kolege pitale da li ćete u okviru "Telekoma" prodati telekomunikacionu kanalizaciju, nadam se da ćete konačno i na to da odgovorite, naše pitanje je zašto se uopšte prodaje "Telekom"? Zato što to nije dobar posao za državu i zato što to nije dobar posao za građane Srbije.
Lako je rasprodati sve što ima neku cenu u državi Srbiji, ali je teško ponovo vratiti tako nešto ili stvoriti nešto iste ili veće vrednosti. To je ono što nije dobro u radu ove vlade i to je ono što je način funkcionisanja DOS-a svih ovih 10 godina. Naravno, građani Srbije i te kako osete na svojim leđima tu lošu vlast i nadamo se da će to znati i da pokažu pravom trenutku.
Zašto mi sumnjamo da je ovaj predlog zakona u vezi sa prodajom "Telekoma"? Potpuno je nebitno da li će kupac "Telekoma" biti ovaj već naručeni "Dojče Telekom" ili neki drugi, mi ponavljamo da je to loš posao i da još jedanput razmislite u Vladi da ne pravite tako štetan ugovor i da ne prodajete nešto što niko normalan ne bi prodao.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama narodni poslanici su dobili 19. septembra 2008. godine. Tada nam je, gospođo ministar, predloženo, vi ste predložili, da se zakon donese po hitnom postupku.
Sada vas pitam – koja je to hitnost koja traje od 19. septembra 2008. godine do danas, 14. aprila 2010. godine? Naravno, vi ste nama u predlogu i obrazložili zbog čega je to toliko hitno.
Malo ću prokomentarisati ovo što ste u obrazloženju zakona još tad dali narodnim poslanicima, a pre toga ću samo na dva člana Predloga zakona da se osvrnem, to su članovi 13. i 16, o ostalima neću, jer ćemo o tome da govorimo kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, jer su poslanici SRS bili vredni i u septembru 2008. godine predali Vladi amandmane. Doduše, Vlada se još tad i izjasnila o tim amandmanima i onda odjedanput vam više nije bilo bitno da se donosi taj zakon, pa je u to vreme skinut sa dnevnog reda. Podsećam, bio je već jedan put na dnevnom redu ovog parlamenta.
U članu 12, i u još jednom prethodnom članu, govorite o poštanskim uslugama koje su univerzalne, od opšteg interesa itd, što naravno nije sporno, ali, između ostalog, da se će se te usluge vršiti po pristupačnim cenama. Neozbiljno je napisati u zakonu da će nešto biti po pristupačnim ili nepristupačnim cenama.
Znate, vi niste pravnik, ali pretpostavljam da imate saradnike pravnike, koji bi trebalo da znaju da zakonska norma mora da bude precizna, jasna, da ne može da podleže u primeni nikakvim zloupotrebama, a zamislite termin - pristupačne cene; u odnosu na koga, u odnosu na, ne znam, Šarića, i političare koje Homen najavljuje da je Šarić finansirao ili u odnosu na penzionera u Srbiji koji ima penziju šest hiljada dinara? Zaista neprimereno.
Stavili smo mi tu amandman i naravno da ćemo govoriti i u okviru amandmana o tome.
U članu 16. govorite o javnom poštanskom operateru koji je dužan da obezbedi gustinu pristupnih mesta koja odgovara potrebama korisnika. Ovde na delu imamo kako se to zapravo zloupotrebljava, zato što opet imate tu nejasnu formulaciju da obezbedi gustinu pristupnih mesta koja odgovora potrebama korisnika.
Znate, ne postoji građanin u Srbiji koji nema potrebu da bude korisnik poštanskih usluga, u ovom ili onom momentu, ovom ili onom prilikom. Dakle, svakom građaninu Srbije morate da omogućite pristup poštanskim uslugama, ali ne pristup da mora do pošte da putuje nekoliko sati. Svako selo i svaki zaselak mora da ima poštu.
Zar je moguće da za ovoliko godina, kada smo toliko, hvalite se, uznapredovali i u elektronici i u kompjuterskim sistemima, tehnološki, u svakom pogledu, da li vi znate u koliko sela, velikih sela, nemate poštu, tj. nemamo poštu?
Ovde je jedan kolega govorio koliko sela u opštini Aranđelovac nema poštu. Naravno, to je bilo govoreno u okviru kampanje koja se vodi za lokalne izbore u Aranđelovcu i to ne zameram, to je apsolutno legitimno pravo, čak i obaveza svakog narodnog poslanika da i sa ovog mesta, između ostalog, i građanima Aranđelovca, koji su sada aktuelni zbog izbora predstavi stavove svoje stranke, ali je problem što takav problem nije izražen samo u Aranđelovcu, tačno je.
Takođe sam, evo juče recimo, bila u Aranđelovcu, u selu Bukovik. To je selo koje je zaista u poslednjih godina otkad su srpski radikali vršili vlast u Aranđelovcu, izuzetno urađeno, urađena infrastruktura komunalna, urađena putna mreža, izgrađen jedan lep stadion, pa prostorije sportske na tom stadionu, itd. Zašto ovo pominjem? Zato što sam bila fascinirana sa koliko žara su građani sela Bukovik me je juče obavestili da će i ovaj put glasati za doktora Švabića zato što im je pomogao da dobiju kablovsku televiziju.
Sva ova kompletna infrastruktura koja je urađena je valjda nešto podrazumevajuće, ali kablovska televizija kao nešto mnogo značajno. Jeste značajno, ali ovo vam govorim iz razloga, zamislite onda šta bi mi rekao, u Bukoviku ima pošta, ali da sam otišla u neko selo gde nemaju poštu.
Sada ću možda u jednoj rečenici da izađem iz ove teme i molim vas, gospođo Čomić, da ne zamerite, vrlo brzo ću se vratiti na ovaj Predlog zakona.
Kada je reč o građanima Aranđelovca, zaista želim da pozovem nadležne službe da zaštite građane Aranđelovca od neprimereno agresivne kampanje jedne stranke koja se vrši ovih dana u Aranđelovcu. Sinoć su u nekim kasnim satima napadnuti aktivisti SRS. Jedan aktivista je sam bio u automobilu, nogama su mu izlupali automobil. Policija Aranđelovca i Kragujevca kaže da zna o kome se radi, da su to neki ljudi iz Beograda, sa opština Voždovac i Zemun. Obećali su da će prekršajnom sudiji podneti prijave, neću da sumnjam, ali podsećam da su to obećali i da to zaista i urade i da građani Aranđelovca znaju o kojoj stranci govorim.
To je ona stranka, dragi Aranđelovčani, čiji vam predstavnici idu po selima i obećavaju da će vam ako glasate za njih dovesti u dvorište kravu i po nekoliko ovaca. Naravno da niko u to ne veruje. Te laži mogu da pričaju, građani će to da prepoznaju, ali zaista molim nadležne organe da građane Aranđelovca zaštite od agresije, agresivne kampanje koju ovih dana ta stranka vodi u Aranđelovcu.
Sada se vraćam i još jednom izvinjavam zbog ove digresije. Šta su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, gospođo Matić? Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopuna Zakona o poštanskim uslugama je činjenica što je u članu 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama predviđeno da do konstituisanja saveta Republičke agencije za poštanske usluge poslove iz člana 66. stavova od 1. do 12. Zakona o poštanskim uslugama obavlja ministarstvo.
Takođe, ističemo da je obaveza harmonizacije zakona iz ove oblasti sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom i u pogledu ovog zakona koji se ističe zbog zahteva liberalizacije poštanskog tržišta.
Ako ovo zaista jeste ovako i ako ovo jesu bili razlozi, onda gospođo Matić, molim vas da kažete zašto ste sa ovako hitnim poslom čekali od 19. septembra 2008. godine do danas? Onda je pretrpljena neka šteta i trebalo bi da znamo ko je odgovoran što je pretrpljena ta šteta. Molim vas, zaista očekujem da ćete to da nam objasnite.
Govorite o korisnicima poštanskih usluga. Na početku ste se hvalili u ime Vlade koliko ste postigli u ovoj oblasti. Opet ste govorili i o elektronskom sistemu, elektronskom potpisu. Niste pomenuli elektronsku Vladu, ali mogu da vas podsetim, to je takođe vaš lični doprinos u radu ove Vlade.
Imate li odgovor na pitanje zašto, recimo, u Srbiji ne može da se pošalje nedeljom telegram? Zašto nedeljom u Srbiji ne može da se primi telegram? To je veliki problem. Ne radi se, kada se upućuje telegram, nije to svaki put telegram čestitka, izjavljivanje saučešća itd, pa može i da se prolongira za jedan dan. Telegramom se često obaveštavaju ljudi o nekim neodložnim stvarima, i ako ne primi telegram u nedelju, ako ga primi u ponedeljak, onda mu to više ništa ne znači.
Bilo bi dobro da ste primetili taj problem u ovom proteklom periodu od kad ste ministar. Pogotovo bi bilo dobro da ste problem i rešili.
Kažete u obrazloženju ovog zakona da donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama neće izazvati povećane troškove građanima, privredi, pa ni malim i srednjim preduzećima. Jedini trošak će imati poštanski operateri na ime izdavanja dozvola od strane agencije. Svakako znate da ovo nije tačno.
Uostalom, ako vi to ne priznate to znaju građani Srbije. Znaju građani Srbije šta im je sve poskupelo u međuvremenu i znaju koliko šta plaćaju, koliko koje usluge plaćaju. Naravno, ovo najnovije poskupljenje telefona, to je takođe vezano, ne direktno za ovaj zakon, ali jeste za prodaju "Telkoma" i jeste za stvaranje uslova "Dojče Telekomu" ili nekom drugom operateru koji će kupiti, nažalost, "Telekom Srbija".
Dobar postao ste napravili kada ste kupili "Telekom Republike Srpske" i kada se pregovara o kupovini "Telekoma Crne Gore" i, umesto da ste na tome insistirali, vi prodajete i ono što ste kupili. To je, zaista neverovatno i neozbiljno i moramo to, ceo dan, dok o ovome govorimo, da vas podsećamo, a pre svega, da podsećamo građane Republike Srbije.
Poskupele su telefonske usluge i to značajno i, rekla bih, neopravdano. Poskupelo je slanje telegrama, pogotovo uslužnih telegrama. Poskupela je, odnosno uveli ste ovih dana, nedavno je to bilo, proviziju na plaćanje određenih komunalnih računa. Građani su bili iznenađeni, to vam je, takođe, loš posao.
Znate, svaki put kada se u mesecu kada je uobičajeno da se plaćaju ovi redovni računi koje svako domaćinstvo plaća, struju, komunalne račune, porez, građevinsko zemljište itd, stvaraju u svim poštama velike gužve.
Građani nisu hteli da plaćaju te usluge u bankama, zato što su banke njima naplaćivale velike provizije na te račune. Vi umesto da ste zadržali te klijente, jer kada dođe da plati račune, on uradi neke druge poslove, neke druge poštanske usluge koristi, vi umesto da ste to zadržali, vi ste potrčali, pa ste uveli proviziju i na naplatu tih računa.
Loše radite kao ministarstvo. Gospođo Matić, ne mislim na vas lično, mislim na Vladu Republike Srbije, a da mi se kolega Krasić ne ljuti, on će nastaviti gde ja stadoh. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojila sam mišljenje na odboru pre svega zbog činjenice da smo i na odboru i danas u ovoj plenarnoj raspravi raspravljamo o sedam predloga zakona u okviru jedne tačke dnevnog reda i to, naravno, ne o bilo kakvim zakonima, nego o zakonima koji su zaista od izuzetnog značaja i za funkcionisanje države pre svega, a i za sve građane Srbije.
Onda danas ovde imamo predstavnike Vlade koji nisu ljudi iz oblasti o kojima se danas raspravlja i onda nam ministri čitaju ono što smo mi već dobili uz predloge zakona u obrazloženju.
Mislimo da to nije dobro, a osim toga, ovakav odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini je apsolutno neprihvatljiv i vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno, ne smetaju nama ministri koji ovde sede, i treba da sede i ministri o čijim predlozima se raspravlja i oni o čijim predlozima se ne raspravlja, jer ministri jesu tu da bi imali ovu vrstu komunikacije sa narodnim poslanicima.
Ali je zaista uvredljivo mislim ne samo za Narodnu skupštinu nego i za ministri koji ovde moraju samo da pročitaju nešto što su njihove kolege napisale. Vi ste, gospodine Milosavljeviću, predstavili izmene Zakona o opštem upravnom postupku samo kao terminološke izmene i vi ste to tu pročitali to tako jeste u jednom delu, i tačno je da treba da se uskladi terminološki tekst ovog zakona sa faktičkim stanjem i ja bih samo pitala zašto se to ranije nije uradilo.
Mnogo je vremena prošlo otkako nemamo nažalost, zahvaljujući vama iz DOS-a, ni Saveznu Republiku Jugoslaviju, ni zajednicu Srbije i Crne Gore, a u ovom zakonu terminološki postoje i jedan i drugi termin. Tu naravno ne možemo imati ništa protiv toga da se to terminološki uredi.
Niste komentarisali, i verujem da vi to i ne možete da komentarišete, bez uvrede, naravno, recimo, izmene člana 214. predloga ovog zakona. Mi smo ne samo na ovaj član, nego i na neke druge članove svih ovih zakona podneli amandmane, ali verujemo da kada budemo govorili o amandmanima da će tu biti predstavnici ministarstva koji mogu i da prihvate amandman zato što mogu da razumeju šta smo u amandmanu hteli da kažemo.
Ovaj član 214, koji je zaista karakterističan, govori o mogućnosti podnošenja žalbe na prvostepena rešenja ministarstva i vi ste predložili da se protiv prvostepenog rešenja ministarstva ili posebne organizacije odnosno drugog državnog organa može izjaviti žalba samo kada je to zakonom predviđeno. A to nije dobro.
To nije dobro, trebalo je da kažete onako kako smo mi u amandmanu predvideli da se prvo protiv prvostepenog rešenja ministarstva ili posebne organizacije odnosno drugog državnog organa može izjaviti žalba, osim ukoliko je posebnim zakonom drugačije propisano. Ovo izgleda slično, ali je suštinski vrlo, vrlo različito i ponavljam mi ćemo kada budemo govorili o pojedinostima pokušati da ubedimo resornog ministra ako bude tu da treba da prihvati ovaj amandman.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, evo vidite za pet minuta ne može da se pomene ni jedan zakon a kamoli sedam predloga koje imamo, mi smo predložili da se tamo gde je predviđeno u članu 1. u zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik, mi smo predložili da stoje ekavskog i ijekavskog narečja.
Vi ste u Vladi procenili da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, volela bih sad opet da je tu neko od ministara ko može da nam odgovori na pitanje – gde se to u našem amandmanu krši Ustav, ili šta to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije? Ustav Republike Srbije jeste akt sa kojim moraju da se usklade svi propisi, ali Ustav Republike Srbije ne može da razrađuje, on daje okvir u kome moraju da se kreću i da budu svi zakoni i svi drugi akti koji se usvajaju i u parlamentu i u jedinicama lokalnih samouprava itd.
Dakle, nisu vam dobri ovi predlozi, a pogotovo kada je u pitanju službena upotreba jezika i pisma, niste obratili pažnju na činjenicu da u Srbiji sve više nestaje i srpski jezik i ćirilično pismo. To bi trebalo da bude, gospodine Bradiću, tema o kojoj vaše ministarstvo treba da vodi više računa.

Dame i gospodo poslanici, sada bi trebalo bi da za pet minuta iznesem 11 razloga zbog kojih sam izuzela mišljenje o 11 predloga o kojima se danas ovde govori, a zapravo 14 je na dnevnom redu. Naravno, dozvolićete da je to nemoguće.
Da vi slučajno ispravno tumačite Poslovnik, mogla bih da govorim 11 puta po pet minuta, pa bi onda imalo smisla to što sam izuzela mišljenje, odnosno da objasnim šta su razlozi zbog kojih sam izuzela mišljenje.
Naravno, ovo što je rekao kolega malopre da poslanici izuzimaju mišljenje samo da bi dobili pet minuta da govore, za mene je to prilično uvredljivo. Ne koristimo mi nikakvu priliku, nego koristimo ono što nam omogućava Poslovnik. Zašto to ne rade i ostali poslanici, to je njihova stvar i u to ne želimo da se mešamo.
Ali, sve to, počev od ovog dnevnog reda, od ovako spojenih, odnosno ovoliko spojenih tačaka dnevnog reda, sve ovo verujte negativno utiče na ugled Narodne skupštine, na rad parlamenta, jer nismo u stanju da za toliko vremena kažemo sve ono što bi trebalo i što imamo nameru da kažemo.
Skupština je, i ovo nije prvi put, očigledno u funkciji ispunjavanja želja Vlade RS i to je ono što nije dobro. To takođe vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Znamo mi da su predlozi za spajanje došli od poslanika, ali takođe je svakome jasno da je to zato što se tako dogovori sa ministrom, sa predstavnikom Vlade, da se ministri ne zamaraju da više puta dolaze u parlament.
Gospodin Dragin je uvek spreman da komunicira sa narodnim poslanicima. To nije sporno, ali bi bilo bolje da je to radio po svakom zakonu, da bi i narodni poslanici mogli da iznesu sve argumente zbog kojih eventualno imaju i primedbe na Predlog zakona, a da gospodin Dragin iznese argumente koji su rukovodili Ministarstvo da upravo takvi predlozi dođu pred narodne poslanike.
Nažalost, ova skupština je pretvorena u protočni bojler. Samo se predlažu zakoni iz Vlade. Ovde samo protrče. Počeli smo, odnosno već odavno radimo na normu. Mi, dame i gospodo, nismo fabrika za proizvodnju betonskih blokova. Ne možemo da radimo na normu.
Treba da se radi, treba da se donose zakoni. Nije to sporno, ali mora da se radi na način da građani Srbije znaju šta koja poslanička grupa misli o kojem Vladinom predlogu, na koji način bi koja poslanička grupa, odnosno koja stranka rešila problem koji je trenutno na dnevnom redu. Mi nažalost u ovakvim okolnostima nemamo ni vremena ni prilike za tako nešto.
Očekivala sam, gospođo Đukić-Dejanović, da ćete da reagujete na sinoćnu izjavu Borisa Tadića. Gospodin predsednik države nema ustavna ovlašćenja da u javnosti ocenjuje rad parlamenta. To je takođe udar na dostojanstvo Narodne skupštine. On kao predsednik DS može svoje poslanike da na partijskim sastancima postrojava, kritikuje. Nemamo ništa protiv.
To kao predsednik stranke i treba da radi, ali ne može i nema ustavno ovlašćenje da on iznosi stavove da li je bila grozna sednica, kako se ko ponašao na samoj sednici itd, a pogotovo je licemerno kada Boris Tadić kritikuje neke koje je sam stvorio, kritikuje njihovo nasilničko ponašanje, a kada služe za ispunjavanje i vršenje njegovih prljavih poslova zbog čega ih je stvarao, onda nema primedbi za njegovo ponašanje.
Ovo sve upućujem, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vama i očekujemo mi u SRS-u da skrenete pažnju Borisu Tadiću da svoje aktivnosti, bar što se tiče parlamenta, uokviri u Ustav RS. Hvala.

Dame i gospodo, ova dva zakona trebalo bi da budu tema ljudi iz struke i u SRS poslanici lekari svakako će sa medicinskog aspekta govoriti o ovim predlozima.
Ali, ovaj zakon o zabrani pušenja, kolokvijalno rečeno, mislim da može da se posmatra i sa aspekta ljudskih prava. Rigorozno je i preterano ovo što je predviđeno u ovom zakonu i ako ovako bude i usvojeno, imaće i te kako loše posledice u mnogim segmentima našeg društva. Ono što je činjenica, nažalost, u državi Srbiji ima mnogo problema i mnogo većih zala od samog duvana. Naravno da mi jesmo za zaštitu zdravlja stanovništva u svakom pogledu, pa i za zaštitu od duvanskog dima, ali je interesantno da svaki dan u crnim hronikama možemo da pročitamo šta uradi neko u alkoholisanom stanju. Vi ništa ne preduzimate. Maloletnici ulaze u kafane, maloletnici kupuju alkohol, državni organi ništa ne preduzimaju.
Svaki dan i na svakom ćošku niče po nova kladionica. To je klasična kocka, od koje država ima koristi. Svako ko prođe pored bilo koje kladionice može da vidi kako maloletnici ulaze u te kladionice. Nema inspekcije, nema države, to vas ne interesuje.
Imamo najveći problem, ne samo u Srbiji nego verovatno i u svetu, a to je problem narkomanije. Osim što pričate o borbi protiv narkomanije, ništa kao država konkretno niste uradili. Niste u stanju da isterate drogu iz školskih dvorišta, a kamoli sa nekog drugog mesta.
Pre nekih mesec, mesec i po dana, u jednom dnevnom listu pročitali smo, odnosno mogli smo da pročitamo, intervju, na primer, Aleksandra Vučića koji kaže – kada oni dođu, ne daj bože, na vlast, da će se potruditi da se smanji cena droge na ulicama u Beogradu i ako to ne uradi za šest meseci, povući će se sa vlasti. Niste ni kao ministar, niti bilo ko, javno reagovali na takvu izjavu.
Dakle, na ovaj zakon bi sa stanovišta SRS mogla da se primeni ona poslovica – Selo gori, a baba se češlja. Mnogo je više problema, gospodine ministre, u ovom društvu nego što su izmene ovog zakona, a osim toga mi ovaj zakon o zabrani pušenja imamo. Šta ste uradili? Gde ste ga primenili? Naravno, neprimenjiv je, a takav će biti i ovaj o kojem se danas raspravlja i koji ćete verovatno usvojiti.
Kažete – ispunjavate nekakve uslove Evropske unije. Juče gospođa pomoćnik u vašem ministarstvu na Zakonodavnom odboru kaže da će EU 2012. godine doneti nekakve preporuke i kriterijume koje vi danas kao vidoviti ugrađujete u zakon. Kome se vi dodvoravate i zbog čega?
Ono što je takođe vrlo interesantno i što treba da znaju svi narodni poslanici, a i građani Srbije, za ova dva zakona, ministre, nemate saglasnost Odbora za zdravlje. Da predsednik parlamenta ispravno tumači Poslovnik, mi danas ne bismo ni mogli raspravljati o ovim predlozima.
Da li znate, dragi građani, zbog čega Odbor za zdravlje nije dao nikakvo mišljenje, ni pozitivno ni negativno, o ova dva predloga? Zato što je predsednik tog odbora dr Paja Momčilov, srpski radikal, zato što je u danu kada se raspravljalo o ovim predlozima postojao kvorum i nakon rasprave je bilo očigledno da će Odbor imati većinu da da negativno mišljenje na ove vaše predloge. Onda su poslanici vladajuće većine napustili Odbor, da bi Odbor ostao bez kvoruma i da ne bi mogao da da mišljenje.
To je odnos vladajuće većine, ne samo prema ovim vašim zakonima, ministre, nego uopšte prema problemima u državi Srbiji. Kad vas neko pita zašto vam nema poslanika u sali, kažete – rade po odborima. Naravno, opstruišu rad odbora i to je ono što nije dobro za parlamentarni rad u ovoj državi.
Što se tiče stručnog dela i obrazloženja zašto poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon, o tome će vam vrlo iscrpno i detaljno, kao i svaki put, gospodine ministre, stručnije od vas govoriti lekari SRS.

Činjenica da je ovo intervencija nakon otprilike mesec i po dana govori sama za sebe. S druge strane, videćemo šta će sutra biti u tom demantiju u "Presu". Sada će, znači, stranka gospođe koja je upravo ovde govorila da zastupa stav, odnosno da se bori za skuplju drogu.
Mi srpski radikali mislimo da svaka stranka, pre svega država, treba i mora da se bori za suzbijanje narkomanije i za uklanjanje droge sa ulica Beograda. Pitanje je ko ima kakve obaveze u ovoj državi i prema Šarićima i prema ostalim narkodilerima, ali ja sam diplomirani pravnik i ne želim da se mešam u istragu nadležnih organa, ali ih samo pozivam da požure jer izgleda da to što su malo čačnuli da je otvorilo mnoge puteve, nažalost, i droge i daljeg dilerisanja droge u Beogradu i u celoj Srbiji.
E sad da li je to po skupoj ili jeftinoj ceni, pogubno po život i po mladost u svakom slučaju jeste i mi, srpski radikali, smo se, zalažemo se i uvek ćemo se zalagati da droga nestane sa ulica u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je obaveza svakog narodnog poslanika da ubuduće raspravu počne konstatacijom da je posao koji ovde radimo, zapravo, uzaludan. S jedne strane, zato što se donose neprimenjivi zakoni i to je ono na šta smo vas vrlo često upozoravali. S druge strane, donose se zakoni koji se ne primenjuju na teritoriji celovite države Srbije. S treće strane, ono što se desilo pre nekoliko dana u Skupštini AP Vojvodine, tamo smo doživeli da Skupština AP Vojvodine odbija da primenjuje zakon koji je donela ova Narodna skupština. Mislim da bi to svakako trebalo da bude tema i nekih naših budućih razgovora i ozbiljnih razgovora na nivou državne administracije.
Jutros je u obrazlaganju ovog zakona kolega Meho Omerović, u svojstvu predsednika Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, rekao da je čudno, ne zna da li slučajno ili namerno, da posle jučerašnje rasprave danas imamo na dnevnom redu ovu raspravu. Moram da vam kažem da to nije slučajno, naprotiv, to je vrlo namerno.
Podsećam da ste juče doneli, usvojili onu sramnu deklaraciju, kojom ste konstatovali da su Srbi u Srebrenici počinili genocid, a danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, gde ste na jedan drastičan način izmenili član 1. osnovnog Zakona.
U tom članu 1. je stajalo: ''Srbima i građanima drugih nacionalnosti koji su usled pritiska hrvatske vlasti ili vlasti u drugim republikama, pretnje genocidom, kao i progona i diskriminacije zbog njihove verske i nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja, bili prinuđeni da napuste svoja prebivališta u tim republikama i izbegnu na teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: izbeglice) obezbeđuje se'', i tako dalje i tako dalje kaže šta radi ovaj zakon.
Vama je smetalo, naravno, posle one sramote od juče moraćete ovako da reagujete i u nekim drugim propisima, što je u ovom zakonu o izbeglicama pisalo da su morali da pobegnu sa svojih ognjišta usled pritiska hrvatske vlasti zbog pretnje genocidom, progona itd. Vi ste sada napisali neku neutralnu formulaciju – licima koja su usled događaja od 1991. do 1998. godine i njihovih posledica izbegla itd.
Dakle, radite nešto što smeta ugledu svakog Srbina, što smeta ugledu države Srbije i morate zaista sa tim da se suočite.
Mi smo na ovaj prvi član podneli amandman i kada se bude govorilo u pojedinostima onda ćemo da obrazlažemo detaljno i taj amandman, kao i sve ostale.
Šta je interesantno kada je u pitanju rasprava o ovom predlogu zakona? Danas smo ovde slušali različit pristup ovom zakonu, a zapravo samim tim i različit pristup izbeglicama na teritoriji Republike Srbije, izbeglim, prognanim i ovima koji su nažalost morali da napuste, privremeno raseljeni, kako se već zovu, svoja ognjišta u ustavnim granicama Republike Srbije, ljudima sa Kosova i Metohije.
Jedan deo rasprava bili su hvalospevi kako je država Srbija dočekala te ljude koji su morali da dođu u Srbiju zbog genocida i progona. To mi kažemo, a vi to mislite drugačije, a i oni, verujte, svi znaju da su došli u Srbiju zbog genocida i progona sa vekovnih ognjišta. S druge strane, slušali smo neke tužne priče o teškom životu tih ljudi. Kažem vam da ti građani Srbije ne žele, ne traže i ne očekuju od ovog parlamenta i od državnih organa ni jednu ni drugu priču. Oni traže i očekuju da se država Srbija, naravno, i Narodna skupština državnički ponašaju u odnosu na probleme koje ti građani imaju, već skoro dve decenije, u državi Srbiji.
Ti problemi su, naravno, počeli ne voljom tih ljudi i ne voljom države Srbije, počeli su zato što su zapadne sile htele i uspele, nažalost, da rasture bivšu Jugoslaviju, na način na koji su to uradile. Počeli su tako što je Hrvatska okupirala celu Republiku Srpsku Krajinu i dan-danji je drži pod okupacijom. U tom smislu, naravno, niko ne može i neće, niko ozbiljan i normalan, staviti Srbiji na dušu bilo šta negativno iz tog perioda.
Od onog momenta kad su ti ljudi počeli da dolaze u Srbiju dolazili su bez obzira što su bili nesrećni, što napuštaju svoja vekovna ognjišta, dolazili su u majku i maticu Srbiju. Verujte, svi Srbi koji su rođeni sa one strane Drine i Dunava tako su oduvek doživljavali Srbiju. Ne samo zato što im je bila potrebna kao utočište kada su došli kao izbegli ili prognani, nego zato što smo svi mi koji smo tamo rođeni od rođenja vaspitavani tako da je Srbija majka srpskog naroda.
Nažalost, ta majka nije dočekala svoju decu onako kako su je očekivali. Nažalost, ni dan-danas odnos prema tim ljudima u Srbiji nije onakav kakav ti ljudi zaslužuju, kakav njihove sudbine zaslužuju i još uvek, nažalost, veliki broj tih građana ne živi životom dostojnim čoveka. To jeste problem ove države i taj problem treba da rešava i Narodna skupština, donoseći adekvatne zakone, naravno, i izvršna vlast, primenjujući te zakone i stvarajući uslove da ti ljudi žive onako kako svaki čovek treba i mora da živi.
Nažalost, sve je to u Srbiji mnogo drugačije od onog što se priča i danas ovde i godinama unazad u medijima. Verujem da se ljudima koji su danas slušali deo ovih rasprava, a ljudima koji su bili te sudbine da su bili izbeglice ili su i dan-danas, da im se prevrće utroba.
Kako drugačije mogu da reaguju, recimo, ljudi koji su sa Kosova i Metohije, koji su privremeno raseljeni, koji su godinama već u nekim tim centrima, koji su sve više nego bilo kakvi centri? Nažalost, posetila sam mnoge izbegličke i raseljeničke centre i ono što se tamo vidi jeste nešto što zapravo ne treba ni da se priča. Toliko je strašno da je bolje da se ne čuje kako to izgleda.
I vi onda već godinama unazad obećavate – ukinućete te centre. Ti ljudi, recimo, sa Kosova i Metohije znaju ono što se pre nekoliko dana i ovde čulo, a jedan kolega poslanik iz SRS je postavio to pitanje, ali još uvek nismo dobili odgovor, kako to neki građani, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji dobijaju duple plate? Kako to da neki zaposleni u zdravstvu, u prosveti dobijaju platu od države Srbije, ali dobijaju i platu od lažne države Kosovo, jer i za njih rade?
Naravno, odgovor je vrlo jednostavan. Nećemo mi dobiti zvanično taj odgovor, iako je tražen pre deset dana, iz jednog prostog razloga, što je, recimo, jedna od tih koji na taj način primaju platu i koji rade i za tu lažnu državu Kosovo i žena ministra za Kosovo i Metohiju gospodina Bogdanovića, a opet moram da podsetim da je on bio i ministar u prvoj šiptarskoj vladi. Dakle, to, nažalost, ništa ne treba da nas čudi.
Videli ste pre neki dan onaj tragikomičan susret Josipovića i Tadića u Opatiji. Zaista je bilo mučno gledati kad su se prošetali Opatijom, pa, kad Josipović onako predstavlja, tamo, nekoj, omladini, koju su na onom šetalištu sreli ili su ih namestili da ih sretnu, kaže: ''Ovo je Boris,'' a on pruža ruku i kaže –''Ja sam Boris.'' Zar se tako predstavlja predsednik države? Zar na taj način predsednik države komunicira kad ode negde da predstavlja Srbiju, jer mu je to ustavna obaveza? I, treba da podsetimo građane da je to uradio na dan kada se u Srbiji obeležavana tragična godišnjica od zločinačke NATO agresije.
Šta sad građani koji su nekad živeli na teritoriji Hrvatske, odnosno uglavnom na teritoriji Republike Srpske Krajine, danas okupirane, mogu da očekuju od predsednika države u kojoj danas žive kad tako neozbiljan odnos pokazuje u toj državi gde treba da se pokaže kao državnik, gde treba da kaže: ''Znate li vi koliko stotina hiljada Srba živi u Srbiji a vi ste im okupirali teritoriju, vi ste im uzeli imovinu, vi im ne dozvoljavate da ostvare stanarsko pravo, vi im ne dozvoljavate da se vrate na vekovna ognjišta!'' Zato što se to uglavnom i ne objavljuje, zato što se svakih nekoliko dana desi ili ubistvo ili premlaćivanje, ili paljenje imovine? Kao, deklarativno, Hrvatska kaže – vratite se. A tamo ko god ode, zna njegova koža kako mu je. Ode tamo onaj ko ovde ne može da preživi. To su ti za koje se vi hvalite da su se vratili, zato što im je država Srbija u nekakvim bilateralnim odnosima sa Hrvatskom omogućila taj povratak.
Pomenuo je kolega Krasić kako je svojevremeno Opština Zemun dočekala izbeglice. Zaista moram nekoliko rečenica o tome da kažem, jer smatram najsvetlijim delom svoje profesionalne karijere taj period kada sam bila u timu Vojislava Šešelja u Opštini Zemun kada je on bio predsednik Opštine, kada smo formirali naselja Busije, Plavi horizont, Grmovac, kada smo hiljadama porodica omogućili da imaju ponovo svoje parče zemlje pa danas i kuće, kućišta, itd. Sećam se, nikada ne mogu to da zaboravim, jednog starijeg čoveka koji je, kada sam mu predala rešenje da je dobio taj plac u Grmovcu, čovek koji je tada imao sedamdesetak godina, zaplakao i rekao – hvala ti, dete, nikad ovo ne mogu Šešelju da zaboravim, on je od mene ponovo napravio čoveka, ja ponovo imam nešto svoje. Tako je trebalo država Srbija da se ophodi prema tim ljudima, drage moje kolege i, gospodo, predstavnici Vlade.
Lako je napisati zakon. Kako ga primenjujete? Kako ti ljudi stvarno žive? Donosite ovaj zakon da i od njih uzmete neki dinar, da im dajete pod posebnim uslovima stanove. Zašto niste predvideli da i oni mogu da otkupljuju te stanove kao i svi građani, jer je još uvek na snazi Zakon o stanovanju. Znate da oni ne mogu da dođu do svojih stanova, do stanarskih prava, na teritoriji hrvatske države. Zašto onda ovde opet da budu građani drugog reda i da se za njih donosi leks specijalis, kada su u pitanju stanarska prava i otkupi stanova? Gde će vam duša, aman ljudi?! Zaista, bruka i sramota. Nemate čime da se hvalite kada je u pitanju ovaj zakon, kao što mnogo toga ne može da vam služi na čast.
Mi smo pre nekoliko dana ovde, od jednog kolege, neću ime da mu pominjem, u jednoj raspravi čuli jednu strašnu rečenicu kad je drugom kolegi iz Srpske radikalne stranke koji nije rođen u Srbiji, rekao – ne možemo mi na isti način da govorimo o problemu u jednom gradu u Srbiji, jer za razliku od vas ja nemam drugi zavičaj. To slušamo ovde u parlamentu. To je strašno da se sluša 2010. godine, a da juče kažete da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici. Zaista, bruka i sramota i strašno!
Strašno je i to što nam se ovih dana svakodnevno javljaju ljudi koji su došli iz Republike Srpske Krajine, ozlojeđeni što, kad uđu u neku prodavnicu, novine ovih dana pišu o tome da se nude našoj deci slikovnice za predškolski uzrast – hrvatsko izdanje, da se nude neke igračke, piše – ''vlakić Jurica'', verovatno građani Srbije, većina ne znaju šta znači ''vlakić'' – mali voz. To je nešto o čemu mora ova država da se pozabavi. Možda vam se čini banalno, ali, verujte, nekome ko je prošao tu golgotu i kad dođe u Srbiju, u Beograd, kad uđe u prodavnicu i kad vidi tako nešto, koža se naježi.
Ozbiljan državni problem jeste saradnja između organa gonjenja Bosne i Hercegovine, Hrvatske i države Srbije. Šta ste, gospodo, na tom polju uradili? Ko god ode u Republiku Hrvatsku, nijedan muškarac nije siguran da će da se vrati, da neće da ga uhapse. A šta ste vi uradili sa Ejupom Ganićem? Šta ste uradili za ''tuzlansku kolonu''? Ne radite ništa da pomognete svom narodu. Sve radite u interesu neprijatelja srpskog naroda. Juče ste to dokazali! Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo, danas je pred Skupštinom Srbije velika istorijska odgovornost. Od današnje odluke Parlamenta zavisi da li će se sačuvati slobodarska tradicija srpskog naroda ili će se Srbima naneti nesaglediva istorijska šteta.
Mi srpski radikali pokušaćemo i pokušavamo argumentima da vas ubedimo da s gnušanjem odbacite ovaj predlog, jer on nema osnova ni u činjeničnom stanju, ni u međunarodnom pravu.
Podsećam vas da se, u smislu člana 2. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, genocidom smatra ubistvo članova grupe, teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe, namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe, prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u druge, ako su ova dela učinjena u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve.
Zločin koji se desio u Srebrenici, o kojem se još uvek ne zna prava istina, ni na koji način se ne može podvesti pod ovu definiciju. Da je Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu zastupao bilo koji prosečan pravnik s izraženim patriotskim osećanjima, veoma lako bi dokazao da u Srebrenici nije bilo genocida.
Nažalost, interese srpskog naroda zastupao je Radoslav Stojanović, koji je tokom svoje dugogodišnje karijere uporno dokazivao da mu je najmanje stalo do interesa Srbije i srpskog naroda. On je, jednostavno, prihvatio presudu.
Danas smo ovde čuli svedoka koji se hvali kako je svedočio i od strane režima u Srbiji dočekan kao heroj koji je, navodno, spasao Srbiju od direktne optužbe za genocid u Srebrenici. Baš ga briga šta će se dešavati u Republici Srpskoj.
Već tada su bile potpuno jasne namere zapadnih sila da se na osnovu takve odluke Srbija odrekne Kosova i Metohije i da se stvore uslovi za uništavanje Republike Srpske.
Danas je jasno da je režim u Srbiji podlegao pritiscima muslimanske propagande i da ovom deklaracijom nameravate da obeležite sopstveni narod.
Nikada niste hteli da se utvrdi istina o Srebrenici, iako su mnogi ozbiljni ljudi, koji su to istraživali, iznosili nepobitne činjenice o zloupotrebi tzv. slučaja ''Srebrenica'', a vi ste danas te ozbiljne ljude ovde nazivali i nekim kvazinaučnicima. Omalovažavali ste sva ozbiljna istraživanja, pa nije čudno što nam se sada smeju u lice oni koji su ovaj slučaj kreirali.
Podsećam vas, ne znam da li ste pre desetak dana pročitali u jednim dnevnim novinama izjavu direktora Memorijalnog centra u Potočarima, Mersada Smailovića. On je rekao da je u Potočarima sahranjeno oko 50 osoba koje nisu stradale jula 1995. godine, uz obrazloženje da je to rađeno iz sentimentalnih razloga i da su tamo sahranjivani srodnici srebreničkih žrtava.
U istom tekstu je navedeno da je Memorijalni centar potvrdio da u Potočarima nisu sahranjene samo srebreničke žrtve iz jula 1995. godine, nego i muslimani koji su ranije stradali u ratu. Dakle, to je saopštenje Memorijalnog centra Potočari.
Prava istina je da tamo nisu sahranjivani samo stanovnici Srebrenice. Mnogo je podataka koji govore o imenima ljudi koji su, navodno, sahranjeni u Potočarima, a kasnije su se pojavljivali na biračkim spiskovima i živi i zdravi izlazili na izbore i glasali. Uostalom, Srebrenica je razlog zbog koga u Bosni i Hercegovini još uvek nije održan popis stanovništva. To je, takođe, javna tajna.
Danas, ako usvojite ovu deklaraciju, vi, u stvari, zatvarate priču o Srebrenici. Svako ko bih hteo da i dalje, eventualno, istražuje istinu o ovim zločinima, a ima ljudi koji će to da rade, naići će na zid koji je postavila Narodna skupština Republike Srbije, donošenjem ove deklaracije, koja će biti najveća istorijska greška ovog režima, a odgovornost svih vas pojedinačno koji ćete glasati za ovaj sramni akt.
Pre nekoliko dana, ministar spoljnih poslova Turske, Ahmed Davutoglu, izjavio je da će se Srbija uskoro izviniti za zločin u Srebrenici, u kojem su, kako je rekao, stradale hiljade bosanskih muslimana. Pitam vas, kako je on to znao pre nego što su narodni poslanici dobili tekst ove deklaracije? Možda je bolje pitanje – ko mu je to obećao, ili zašto ga taj nije pitao kada će se on izviniti za dva i po miliona ubijenih Jermena od strane Otomanske Turske?
Možemo da pitamo i kako to Tadić u privatnoj poseti Josipoviću obeća povlačenje kontratužbe protiv Hrvatske, a ne upita se kada će se Josipović izviniti Srbima za milion ubijenih Srba, Roma i Jevreja u NDH, pa za "Bljesak", "Oluju", "Medački džep"? Ko će Srbima da se izvini za 10.000 ubijenih u Sarajevu, za Dobrovoljačku, za tuzlansku kolonu? Mogli bismo da nabrajamo do sutra.
Zašto, dame i gospodo, omalovažavate žrtve sopstvenog naroda? Zašto se rugate tim žrtvama? Zašto obeležavate buduće generacije? Dozvoljavate da žrtve pretvorite u zločince. Zašto to radite sami sebi? Zar nije vreme da prestanemo da se dodvoravamo neprijateljima srpskog naroda, zapravo, vi koji to činite
SRS se zalaže da se svaki zločin rasvetli i da se svaki pojedinac goni i kazni po zakonu. Zato smo mi Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine predali konkretne dokaze o zločinima nad grupom muslimana u Zvorniku i danas ih, takođe, pozivamo da taj zločin rasvetle i da pokrenu postupak protiv konkretnih počinilaca tog zločina.
Dakle, mi se zalažemo da se svaki zločin kazni i da se onima koji su zločin počinili, a državljani su Republike Srbije, sudi u sudovima u Srbiji. Uostalom, Narodna skupština Republike Srbije je, dame i gospodo, iznela svoj stav o ratnim zločinima donošenjem Krivičnog zakonika, u kojem su predviđena sva ta krivična dela i kazne za izvršioce. Niko normalan ne bi imao ništa protiv toga da se Krivični zakon primenjuje na svakog konkretnog pojedinca koji je takvo delo izvršio, ali pojedinačni zločinci ne smeju da vam budu alibi za osudu celog naroda. Ovo što danas radite, to je zločin protiv sopstvenog naroda. Vidite kako i vi narodni poslanici, kao deo režima, slepo izvršavate naloge zapadnih sila.
Nije slučajno što ovu deklaraciju donosite baš ovih dana, kada se u Haškom tribunalu priprema presuda vojnim i policijskim oficirima Republike Srpske. Ovih dana čujemo, a i danas se govorilo, da za ovo vaše nedelo tražite alibi i u navodnoj osudi zločina u Srebrenici od strane Vlade Republike Srpske, u junu 2004. godine, ali to, gospodo, nije istina.
Istina je da je Mikerevićeva vlada, 11. juna 2004. godine, usvojila Izveštaj Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine i u tom izveštaju se govori o hiljadama dodatnih žrtava, kao i o onima koji su, u pratnji predstavnika Visokog komesarijata za izbeglice, s Beogradskog aerodroma odleteli u Belgiju, Švajcarsku, Holandiju i dan-danas tamo žive. Dakle, mnogo je primera dame i gospodo, nažalost, malo vremena, pošto nam niste dozvolili duplo vreme.
Pozivam vas da, kao i mi srpski radikali, ne pristajete na ovu bruku i ne glasate za Predlog ove deklaracije.

Ja sam želela da repliciram gospođi Nadi Kolundžiji, jer zaista nisam razumela ovu vrstu reakcije, s obzirom na to, gospođo Kolundžija, da sam ovde iznosila argumente, govorila jezikom činjenica, i ovo danas zaista jeste teška tema, pogotovu za vas koji imate nameru da glasate za ovu deklaraciju, jer sigurno je da ćete imati problem kako ćete se iskupiti pred istorijom jednog dana kada se istina o Srebrenici, na pravi način, zaista sazna.
Vama smeta što pominjem saopštenje Memorijalnog centra iz Potočara. Zaboga, nemojte nekim patetičnim pričama o tome – žrtva ova, žrtva ona.
Naravno, svaka žrtva je strašna, bez obzira na to kom narodu pripada. Svaki zločinac treba da odgovara za zločin koji je izvršio. Nikada niko iz SRS-a nije imao ništa protiv toga.
Ovde se radi o tome, dame i gospodo, da ste vi, zato što su vas neprijatelji srpskog naroda na to nagovorili, zato što ste podlegli muslimanskoj propagandi, ishitrili ovu odluku a da ne znate pravo činjenično stanje.
Evo, u rezoluciji koju je neko od vas pominjao, koja je na temu Srebrenice doneta u Evropskom parlamentu, u januaru 2009. godine, u paragrafu E stoji da, uprkos ogromnim naporima, dosadašnje istrage ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u i oko Srebrenice.
Dakle, ako to stoji i u toj rezoluciji Evropskog parlamenta, koja vas muka tera da vi trčite da prihvatite da ponizite srpski narod, da srpski narod oglasite zločinačkim narodom?
Ta vaša priča da se to odnosi samo na određene izvršioce zločina itd., jednostavno, nije tačna. Pa, znamo šta ovde piše. Ako hoćete da svako pojedinačno odgovara, to hoćemo i mi, onda izvolite, pravosudni organi, ime i prezime, izvršilac, zločin, utvrđuju se, utvrde se okolnosti, taj neko odgovara, dobija odgovarajuću kaznu.
Niko normalan nikada vam ne bi zamerio da tako nešto uradite, ali vi, dame i gospodo, ponavljam vam, pravite istorijsku grešku i sasvim sigurno ćete imati problem da se opravdate pred istorijom, zato što sam ubeđena da će istina o Srebrenici, ipak, da se sazna.

Reklamiram član 27. u onom delu gde ste, gospođo predsedniče, u obavezi da se starate o primeni Poslovnika.
Malopre vas je kolega Šormaz pitao šta se to dešava, zbog čega je neki neuobičajen broj policije ispred zgrade parlamenta? Zašto krijete istinu od narodnih poslanika? Zašto ne kažete ono što je već Radio Beograd objavio da postoji informacija da je podmetnuta bomba negde oko zgrade u kojoj mi danas sedimo?
Zašto, u obavezi ste, nema razloga da se mrštite, u obavezi ste bili, da vas to niko ne pita, da nam to kažete, a pogotovo ako je primećeno da je neuobičajen broj policije tu oko zgrade i vi se smeškate i kažete, dobro je da svako radi svoj posao. Ne znam da li mislite na one što podmeću bombe ili na ove što su došli da ih sklone.

Dame i gospodo, kada smo govorili u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, iznosila sam, kao i ostale kolege poslanici iz SRS, stav naše stranke o izmenama i dopunama ovog zakona i, naravno, kada se govori o izmenama i dopunama nekog zakona neminovno je da se govori i o osnovnom zakonu čije izmene i dopune su na dnevnom redu.
Nažalost, nisam ostala nakon te moje rasprave, kada se gospodin Dulić uključio u raspravu. Naravno, gospodine Duliću, sigurna sam da niste ni pomislili da sam na bilo koji način želela da vas bojkotujem, naprotiv, vi ste ministar sa parlamentarnim iskustvom i vi umete da poštujete narodnog poslanika i mi to svakako cenimo. Ja sam tada otišla zato što je toga dana bilo suđenje našem predsedniku u Hagu, pa sam išla to da pratim.
Volela bih da danas na izvestan način nastavimo tu raspravu, jer i kada smo u načelnoj raspravi govorili o Zakonu o državnom premeru i katastru, kao i Zakonu o planiranju i izgradnji, mislim da smo imali jedan dijalog koji je zaista primeren parlamentu. Nadam se da će to biti i sada, iako je u pitanju svega nekoliko amandmana, ali svakako treba i o njima da se govori.
Naravno, kada god su izmene i dopune nekog zakona na dnevnom redu mi koristimo priliku da izrazimo svoje negodovanje zbog toga što se često menjaju zakoni. U ovom slučaju smo vam skrenuli pažnju da su prilikom donošenja Zakona o državnom premeru i katastru poslanici SRS imali određen broj amandmana, da ste vi neke amandmane prihvatili, vrlo malo njih naravno, ali da su ostali neprihvaćeni oni amandmani koji su danas predmet rasprave, odnosno koji su u međuvremenu postali sastavni deo vašeg Predloga o izmenama i dopunama ovog zakona.
Bez obzira na te kritike, nećemo se ljutiti ako ponovo budemo imali izmene i dopune ovog zakona na dnevnom redu, zato što mislimo da ako ste jedanput napravili grešku, pa i danas pravite grešku neprihvatanjem svih amandmana, bolje je da se još jedanput presaberu vaše stručne službe pa da još jedanput menjamo ovaj zakon, ali da on u konačnoj verziji bude zakon koji će biti primenljiv i na osnovu kojeg će zaista biti bolje građanima Srbije koji koriste usluge državnog premera i katastra.
Vi znate da, maltene, da ne kažem da nema građanina, ali nema porodice u Srbiji koja nema potrebu za uslugama državnog premera i katastra. Mi smo u načelnoj raspravi govorili koliko je ovo bitan segment i kada su u pitanju nepokretnosti u Srbiji, odnosno popis nepokretnosti, evidencija nepokretnosti, to je problem koji u Srbiji postoji odavno. Neću da kažem da je to vezano za ovaj period od kada ste vi ministar, ali ako ste se prihvatili ovog ozbiljnog posla i ako ste voljni, kako u javnosti govorite, da ove probleme zaista rešite, onda bi trebalo, i tada sam vam to rekla, da poslušate i mišljenje struke, ne samo u nekakvim nazovijavnim raspravama. Imali smo iskustva da se na javnu raspravu pozovu ljudi koji su zapravo pisci predloga, a pre toga nacrta, zakona, i onda oni ubeđuju koliko je dobro rešenje upravo ono koje je predloženo. To nije dobro.
Mi koji sedimo ovde smo ljudi koji se bave politikom, i to nije sporno, ali svi smo mi u nekoj struci, ili bar većina, svi mi odlično znamo kakvi su problemi građana Srbije u svakom segmentu i zato mislimo da bi bilo dobro da se čujemo, da se saslušamo, ne samo bukvalno, nego da se i prihvate neki amandmani.
Zašto sam rekla da nećemo imati ništa protiv da ponovo imamo izmene i dopune ovog zakona na dnevnom redu? Zato što, nažalost, ovakav Poslovnik o radu Narodne skupštine, kakav je na snazi, narodnim poslanicima ne dozvoljava da kada su izmene i dopune nekog zakona na dnevnom redu intervenišu i na neki član na koji Vlada nije intervenisala. Mislimo da to nije dobro i uvek smo govorili da to nije dobro. Zato smo uvereni, ako vam je namera da se ovaj posao završi, sigurni smo da ćete morati još jedanput da menjate ovaj zakon.
Molim vas, kada se to desi, da ne uradite ono što ste uradili sada. Izmene i dopune ovog zakona imaju ukupno 15 članova. Od toga se nekih devet, čini mi se, članova odnosi na promenu roka u upravnom postupku, kada je u pitanju katastar nepokretnosti. Šta se desilo? Ova dva člana na koja imamo amandmane koje niste prihvatili, to su članovi 5. i 7, vi ste bukvalno... Ne znam kako to niste videli kada ste videli naše amandmane. Zapravo, ova dva ste prihvatili. Vi ste bukvalno preskočili, zaboravili. Kada ste radili te izmene trebalo je, kako ste menjali čl. 22, 129, 133, 134, da promenite i član 133. jer se radi zaista o istoj stvari.
Član 133. odnosi se na brisanje držaoca i upis svojine na parceli. Ovde smo intervenisali amandmanom, promenili smo i ovaj broj godina i ovaj rok. „Na zahtev lica“, tako glasi stav 1. gde smo intervenisali, „koje je upisano kao držalac parcele, u smislu ovog zakona, odnosno njegovog pravnog sledbenika, vrši se upis prava svojine na parceli u korist tog lica, ako je od dana početka primene katastra nepokretnosti proteklo tri godine...“. Mislimo da ovde treba da bude rok pet godina i videćete, gospodine ministre i gospodine direktore Republičkog geodetskog zavoda, veoma brzo da smo bili u pravu.
Dakle, ovaj rok je morao da se poveća sa tri na pet godina i, naravno, da se u tom periodu ne podnosi zahtev za upis prava svojine na osnovu isprave za upis i u 5. stavu smo rekli: „Protiv rešenja kojim se dozvoljava ili odbija upis može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja“, to je vaš predlog, a mi smo rekli da taj rok mora biti 15 dana.
Dobro je da ste razumeli naše razloge i dobro je da je amandman prihvaćen, kako stoji u mišljenju Vlade, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju.
Želim, gospodine ministre, da iskoristim ovu priliku, nadam se da imate određene podatke jer je to u vrlo bliskoj vezi sa Zakonom o državnom premeru i katastru... Istekao je onaj rok za podnošenje zahteva za legalizaciju i volela bih, ako ste u prilici, da nam kažete koliko je objekata koji nisu u onim ranijim pokušajima prijavljeni za legalizaciju, jer ste najavili da ćete otprilike nedelju dana nakon isteka roka, a to je bio 11. mart ove godine, imati te podatke. Zašto nas to interesuje? Zato što mislimo, bojimo se da ipak svi objekti nisu prijavljeni za legalizaciju.
Tu sada postoji jedan problem, a vezan je za jednu vašu izjavu, gospodine Duliću. Zakon o planiranju i izgradnji je jasan kada je u pitanju taj rok. Vi ste tvrdili da će taj rok biti poštovan. Mi se zalažemo za to da se poštuje ne samo taj, nego svaki rok iz zakona i sve ono što zakon predviđa. Zakon je jasan u pogledu toga šta će se desiti sa objektima čija legalizacija ne bude u roku. Vi ste se, mislim, malo istrčali kada ste pre nego što je istekao taj rok nagovestili da vi zapravo nećete poštovati zakon, već da će oni objekti koji ne budu prijavljeni da će biti oporezovani duplim porezom.
To nije smelo da se kaže pre nego što je istekao rok 11. marta. Znate, neko možda u tom momentu kaže: a znači, neće me rušiti, baš me briga – on će i dalje da doziđuje, nadziđuje, gradi itd. – a da li ću plaćati porez, videćemo. Taj problem će, nadam se, biti rešen kada bude ozbiljno primenjivan ovaj zakon.
Dobro znamo da se u Srbiji na veliki broj nepokretnosti ne plaća porez. To nije problem onih ljudi koji ne plaćaju porez, oni možda eskiviraju svoju zakonsku obavezu, to je, pre svega, problem države.
Znate, kada bi se na svaku nepokretnost u Srbiji plaćao porez na imovinu, onda bi bilo moguće očekivati da taj porez bude manji. Ali, vi pre pribegavate (ne mislim sada na vas lično, nego na Vladu) tome da se porez poveća, nego da se potrudite, to nije nadležnost vašeg ministarstva, da svaki građanin koji ima određenu nepokretnost plati porez na tu nepokretnost.
Postoji nesinhronizovan odnos između vašeg ministarstva i ministarstva u čijoj je nadležnosti Uprava prihoda. Nemate automatsku primenu. Recimo, neko kupi neki objekat; taj ugovor o kupoprodaji mora da se donese u Upravu prihoda, da se tamo utvrdi porez, koji je jednokratan; taj porez se plaća. Taj ugovor ne ide, a trebalo bi da ide, automatski u obradu podataka na osnovu kojih se plaća porez na imovinu.
Imate mnogo rupa u zakonu, a imate mnogo rupa i u primeni zakona. Zato smo skretali pažnju, kada je u pitanju ovaj Zakon o državnom premeru i katastru. Dajemo veliki značaj ovom zakonu. Dajemo veliki značaj Republičkom geodetskom zavodu zato što to zaista jeste ozbiljan, odgovoran i obiman posao. Skretali smo vam pažnju i opet ništa niste na tu temu uradili. Skretali smo vam pažnju, ne samo u raspravi, nego smo imali i amandmane na ovaj deo koji se odnosi na geodetske organizacije.
Taj problem niste rešili ni sada kroz ove izmene, a vidimo u medijima da postoje veliki problemi kod nekih organizacija koje se bave ovim poslovima, koliko njih to može da radi, koliko ne može da radi itd. Trebalo je da još tada prihvatite sve te amandmane, da danas tim ljudima koji sede pored vas bude lakše, da oni organizuju posao u celoj Srbiji, jer niti ćemo imati popis... Ono što je urađeno, negde u katastrima, negde u zemljišnim knjigama, to još uvek nije objedinjeno, a prošlo je dosta vremena od primene ovog zakona. Nažalost, nisu još uvek urađeni ni podzakonski akti, i to je uvek problem kada Vlada predlaže zakone.
Nikad nisam mogla da razumem da ako Vlada predlaže zakone svojoj skupštini i, naravno, računa na svoju skupštinsku većinu koja podržava Vladu, da će da podrži i taj zakon, da se paralelno ne rade i podzakonski akti, koji se, ako se eventualno usvoji neki amandman, samo usklade sa tim novim tekstom zakona i onda zakoni mogu ozbiljno da se primenjuju. Nažalost, ne radi se tako i zato imamo probleme i kod legalizacije.
Veliki su sad problemi. Ovaj 11. mart je prošao, podneti su zahtevi za legalizaciju. Sada mogu samo da zamislim kakva je... Jer, poslednjih dana govorilo se – samo da se podnesu zahtevi, ne mora dokumentacija, pa će u nekom roku građani biti obavešteni kada i na koji način da dopune te svoje zahteve. Ali, niko ne može da uđe u postupak za legalizaciju ako nema, između ostalog, geodetski snimak objekta.
Sad se postavlja pitanje, kada bi se desilo da po opštinama zaista postanu ažurni i ovo brzo rade, da li ćete vi iz Republičkog geodetskog zavoda moći da postignete da sve te zahteve ispunite? Šta će se desiti, recimo, ne daj Bože, da neko u roku od 60 dana koji mu neka jedinica lokalne samouprave ostavi da dopuni svoj zahtev, ne stigne da završi ovaj geodetski posao? Da li to znači da će njegov objekat da ide građevinskoj inspekciji i da mu se priprema rušenje?
Dakle, sve su to problemi s kojima se sreću građani, gospodine Duliću. Do sada su se sretali i sretaće se očigledno, nažalost, i ubuduće. Hvala.