Član 91. govori o specifikaciji računa i u tom prvom stavu kaže – trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg, opet vi kažete, ekonomskog, a mi mislimo da ne treba ekonomskog, nego opšteg interesa, dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.
Ne znam da li neko iz Vlade Republike Srbije slučajno plaća račune za struju, vodu, komunalije i telefone i tako dalje? Kad se čita ovaj zakon zaista se stiče utisak da vi iz vlasti uopšte ne plaćate ove komunalne račune, a pretpostavljam da bi morali. Ako ih plaćate i ako to za vas ne radi neko drugi, onda bi trebalo da znate kako izgleda svaki račun koji građani Srbije dobijaju.
Nagradno pitanje - neka neko uzme račun, recimo, "Elektrodistribucije" i neka objasni samom sebi ili bilo kome od nas šta plaća u okviru tog računa, evo, sledi nagrada. Tako je sa svim drugim računima.
Dakle, ponašajte se malo kao da živite u ovom svetu i u ovoj državi i kao da ste deo ovog naroda. Nemojte na svakom koraku i kroz svaki zakonski predlog da nas uveravate da ste vi, zaista, apsolutno, izvan života, izvan sveta i izvan onoga što je trenutna ekonomska i socijalna situacija u državi Srbiji.
Gospodine ministre, gospodo iz vladajuće koalicije, ako ste slučajno zainteresovani za ovo o čemu mi pričamo, a očigledno je da niste, bilo bi zaista dobro da učinite nešto u opštem interesu, ali ne u opštem ekonomskom interesu.
Rekoh malopre, opšti ekonomski interes različitih kategorija građana Republike Srbiji se drastično razlikuje. Hajde malo da razmišljamo o opštem interesu, a ako se za to opredelite, onda ćete sigurno pomoći milionima gladnih u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre dva dana utvrđivali dnevni red današnje sednice, gospođa Đukić Dejanović je rekla da ćemo doneti odluku o formiranju ''komisije za zaštitu korupcije''. Taj lapsus je u tom momentu zvučao smešno, pa su se poslanici nasmejali, ali, nažalost, nije to smešno.
Činjenica je da mi u Srbiji imamo ''komisiju za zaštitu korupcije'' u liku Vlade Republike Srbije i predsednika te komisije u liku predsednika države. Da je to tako, potvrđuju mnoge činjenice i, naravno, sve ovo što su moje kolege iz SRS danas govorile na temu o kojoj sada govorimo. Ali, bilo bi dobro da taj lapsus gospođe Dejanović iskoristimo, ili ona da ga iskoristi, pa da tu ''komisiju za zaštitu korupcije'' i njenog predsednika, odnosno predsednika države i Vladu Republike Srbije pozove da podnesu jedan izveštaj Narodnoj skupštini, da vidimo koliko su oni i na koji način zaista štitili korupciju i koliko je korupcionaških afera stavljeno pod tepih. Toga definitivno ima i toga ima zaista mnogo.
Malopre se na svim sajtovima pojavila vest da je predsednik države Boris Tadić pozvao, kako je on rekao, domaće tajkune, da, po uzoru na ove svetske tajkune, Bila Gejtsa i 40 drugih koji su se pojavili u javnosti da su deo svog imetka dali državi, to isto urade i ti tajkuni u Srbiji. Dakle, Boris Tadić kaže da u Srbiji postoje tajkuni i onda bi zaista bilo dobro da nam on ili neko iz Vlade objasni kako se to u Srbiji postaje tajkun i ko su ti ljudi koji su tajkuni i kako su oni došli do tog bogatstva koje bi danas trebalo da podele sa državom.
Mi, srpski radikali, mislimo da bi ti, takvi, umesto tog uljudnog poziva Borisa Tadića, trebalo da dobiju poziv državnog javnog tužioca. Slažete se, gospođo Malović, verujem. Onda bi to zaista bio dobar put u rešavanju ovih problema.
Znate, vi ste juče proslavljali 10 godina od 5. oktobra 2000. godine. Što se tiče nas, srpskih radikala, to je 10 godina tame i mraka, ali od danas, od 6. oktobra 2010. godine, više niko od vas nema pravo da pomene bivšu vlast koja je u Srbiji bila od 1990. do 2000. godine, zato što je ovaj režim sada na vlasti onoliko koliko je bila prethodna vlast Slobodana Miloševića.
Dakle, nemojte više da se na to pozivate. Što reče Krasić, zastarela su sva eventualna krivična dela iz tog perioda. Ali, vas podsećam, u najkraćem, čime ste vi obeležili 10 godina dosovske vlasti: Gospođom Marijom Rašetom Vukosavljević, Kolesarom, Januševićem, vinogradom Zorana Živkovića, Prvoslavom Davinićem itd. Pomenula sam samo ljude koji su bili direktno u vlasti u nekom periodu za ovih deset godina.
Kada je kolega Krasić rekao da imperija uzvraća udarac, misleći, naravno, na SRS i sve ono što ste vi radili SRS-u u pokušaju da nađete nekoga ko bi mogao krivično da odgovara (na vašu žalost, a na našu sreću, takvog u redovima srpskih radikala nema), poslanici vladajuće većine su se nasmejali. Meni je to vrlo simptomatično i čak mislim da je to, kolega Krasiću, odličan znak da si tačno rekao ono što je trebalo da kažeš. Jer, kada smo mi pominjali Mariju Rašetu Vukosavljević, kada smo pričali o fikusu koji košta 700.000 dinara, o kašičicama za kafu koje koštaju 700 dinara, isto ovako ste se smejali kao danas na ovu Krasićevu primedbu. Isto ste se smejali i kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj sedeo u skupštinskoj sali i pričao o podizanju velike Rusije. Tada su neki hteli da crknu od smeha.
Gde smo danas? Na onome što propagira SRS. I mi smo izuzetno ponosni što smo mi 20 godina na istom političkom putu i što smo mi 20 godina najžešći protivnici NATO-a i EU. Vi ste, gospodo iz DOS-a, ovog ili onog, svi ste vi DOS jer ste kao takvi došli 2001. godine na jučerašnji dan, za ovih 10 godina pokazali da ste vodili pogubnu politiku za srpske nacionalne interese i za građane Republike Srbije.
Jedan od vaših pokušaja tzv. evropeizacije jesu i ova, kako ste ih vi nazvali, nezavisna regularna tela, o kojima i danas, između ostalog, govorimo. Ko vam je ovde nezavisan u odnosu na DS, recimo? Evo najmanje jedan od ovih sa liste kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije bio je, gospođo Malović, član RIK predložen od strane DS. To znate jer ste i vi tada to bili.
Dakle, zašto se lažemo, zašto ne kažete da je i ova smena, smena ove žene koja je do sada bila na čelu ove komisije, samo politička igra? I, da javnost ne bude u zabuni, ne branimo mi ni nju, niti branimo onoga koga ćete danas da postavite, jer je to sve isto kolo, ista igra.
Vi ste, u želji da pokažete vašim prijateljima iz EU da ste spremni na sve što oni urade, uništili sve što može da se uradi. Gde smo mi danas kada je u pitanju konkurencija, odnosno zaštita od konkurencije? Što reče koleginica Nataša (završavam ovom rečenicom), postoji vic koji kruži u Srbiji – Kosovo je Srbija, ostatak je ''Delta''. Da li je to rezultat vašeg 10-godišnjeg rada i borbe za neke demokratske principe? Hvala lepo i izvinjavam se što sam minut više govorila.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je veoma zabrinuta za zdravlje i za život našeg predsednika u Haškom tribunalu zbog učestalih aritmija, tahikardija i povišenog krvnog pritiska, koje su, očigledno je, prema našim dosadašnjim saznanjima, posledica pogrešnog lečenja u Haškom tribunalu.

Vojislav Šešelj je upravo zbog tih tahikardija, aritmija i povišenog krvnog pritiska, po nalogu zatvorskih lekara u Hagu, 17. septembra ove godine odveden u bolnicu, gde mu je u cilju lečenja primenjena elektrokonverzija, odnosno metoda kojom se u opštoj anesteziji kroz grudni koš pacijenta daje strujni udar kako bi se srce vratilo u normalu, odnosno u normalan ritam. Međutim, ova elektrokonverzija nije bila uspešna i, prema mišljenju lekara, pacijent u takvom stanju je u opasnosti da doživi moždani ili srčani udar.

Normalno, kada smo u Komitetu za odbranu Vojislava Šešelja dobili ovu informaciju stupili smo u kontakt sa izuzetnim stručnjakom kardiologom dr Zdravkom Mijailovićem sa VMA. Sa njim smo personalno razgovarali zato što smo znali da je on ranije od strane Tribunala boravio u Hagu i da je obavio pregled Vojislava Šešelja i o tome 16. oktobra 2009. godine sastavio stručni medicinski izveštaj, tzv. kardiološku evaluaciju.

Nažalost, gospodin Mijailović nije mogao da nam pomogne, a želeo je, jer mu je za to bila potrebna saglasnost njegovog načelnika VMA, Miodraga Jevtića. Taj gospodin Jevtić je postupio krajnje neprofesionalno, nehumano i kršeći sve propise i medicinsku etiku, odbio je da pomogne Vojislavu Šešelju odnosno da reaguje na zahtev nas iz Komiteta i iz tog razloga pokušali smo da Ministarstvu odbrane podnesemo zahtev za njegovo razrešenje.

To Ministarstvo odbrane, koje slobodno možemo da nazovemo ministarstvo laži, istrčalo je sa nekim saopštenjem za javnost, gde je rečeno da se Vojislav Šešelj u julu 2009. godine, odnosno njegov tim obratio Ministarstvu i da je na osnovu tog zahteva određen gospodin Mijailović da obiđe i pregleda Vojislava Šešelja.

To je naravno apsolutna laž. Ono što je interesantno, u tom ministarstvu laži odbili su da prime zahtev koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Rekli su da oni imaju neki interni akt na osnovu kojeg ne mogu da primaju podneske za ministra i za ministarstvo.

Obratili smo se i predsedniku državu koji je vrhovni komandant ovom načelniku VMA. U Predsedništvu su primili naš zahtev i pošto u Ministarstvu nismo uspeli, obratili smo se zahtevom predsedniku Vlade.

Ono što sada želimo da pitamo jeste kada će reagovati i predsednik države i predsednik Vlade, odnosno Vlada, a i to nadležno ministarstvo, jer u Hagu se sprema ubistvo Vojislava Šešelja? Ako imamo u vidu činjenicu da je u Haškom tribunalu posredno ili neposredno ubijeno 16 Srba, onda je naš strah zaista opravdan, pogotovo zbog činjenice i očigledne činjenice da je Vojislav Šešelj pobedio pravno svojim briljantnim pravnim znanjem i visprenim umom Haški tribunal i sada verovatno ne znaju kako da završe taj postupak i njima u Hagu je najjednostavnije da Vojislava Šešelja ubiju.

Nećemo dozvoliti da se to desi i podići ćemo na noge i podigli smo već i stručnu javnost, medicinsku, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, a pogotovo u nama bratskoj Rusiji, gde se zaista pokazala, i njeni stručnjaci, i predstavnici dume i svi koji su bili prisutni na našem skupu u Sava Centru 19. septembra, pokazali su spremnost da pomognu Vojislavu Šešelju, a mi pitamo da li se ovaj režim priprema da bude saučesnik u ubistvu Vojislava Šešelja?

Dame i gospodo, morala sam da reagujem kao pravnik, naravno na osnovu člana 27. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Neću sada da ulazim, čuli smo mnogo komentara na temu da li je ili nije bio u pravu gospodin Novaković, a pre toga gospođa Čomić, da li može da se podeli vreme ovlašćenog predstavnika, vreme od 20 minuta na po 10 minuta, da li može da se podeli na 19 plus jedan ili dva plus 18, kako god želi ovlašćeni predstavnik, odnosno šef poslaničke grupe, a mi naravno mislimo da je to apsolutno moguće, da li će to vreme koristiti na početku ili na kraju, na početku ili u toku rasprave.
Moguće da je tako trebalo, gospodine Novakoviću. Zaista se izvinjavam što se obraćam kolegi, ali on je pravnik i još se pohvalio da je advokat. Zaista me iznenađuje ovakvo tumačenje.
Gospođo predsedniče Narodne skupštine, molim vas da zbog mene kao, izgleda, lošeg pravnika, pošto nisam uspela da nađem gde to piše, a mislim ipak da nisam loš pravnik, pročitate narodnim poslanicima tačno član, stav i tačku gde piše da ovlašćeni predstavnik vreme koje mu je predviđeno Poslovnikom može koristiti u dva dela na početku i na kraju rasprave o određenoj tački dnevnog reda.
Dakle, moguće je da to tako treba, moguće je da ste to tako zamislili, ali mi ne možemo da razmišljamo kao mali Perica, mi moramo da koristimo Poslovnik, koji je sačuvaj bože loš, ali takav kakav je loš moramo i mi srpski radikali insistiramo da ga koristimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo dobili ove šarene knjižice na kojima piše "Zbirka propisa". Nažalost, ovo što bi zaista trebalo da bude zbirka propisa i da se pridržavamo onoga što ovde piše, već danas ste pokazali da to nije tako i očigledno ste džabe davali pare da ovo ukoričite. Ni Zakon o Narodnoj skupštini, ni Poslovnik, koji ste sa 126 dugmića usvojili, od današnjeg dana, a danas je prvi dan primene ovog poslovnika, ne primenjujete.
Čuli ste od kolega koji su pre govorili, od predsednika poslaničke grupe SRS, sve detalje vezane za primenu člana 23. Poslovnika Narodne skupštine, ali je gospođa Đukić Dejanović, koja bi trebalo da je sad ovde a nije, primetila sam, pažljivo sam slušala kolegu Todorovića, razgovarala je nešto sa poslanikom pored sebe i moguće je da nije čula ono na šta joj je on skrenuo pažnju. A to je da, opet ponavljamo, kada je u pitanju broj članova odbora, ne sporimo mi, srpski radikali, činjenicu da onaj ko ima većinu u Skupštini treba da je ima i u odborima. Ali ste na osnovu te, takve precizne računice, SRS-u ukrali 11 mesta u odborima, a vi u ZES imate šest mesta u odborima više.
Dakle, ne radi se o tome da mi hoćemo da imamo veći procenat nego što nam pripada na osnovu broja mandata. Ne, suprotno od toga. Recimo da je u pitanju najobičnija greška u računanju i zato vas otpočetka ubeđujemo, to bar nije problem, da proverite. Evo, imamo papir, potpuno precizan, po svakom odboru, proverite da li je ova matematika tačna. Mi tvrdimo da jeste. Ništa više od toga, što se tiče ovog dela.
Gospođo Kolundžija, pričali ste kako odbori ne funkcionišu zato što poslanici opozicije ne učestvuju u radu odbora itd. Nije sporno, što se tiče SRS, da mi nikada nismo i nikada nećemo davati kvorum ni na plenumu ni u odborima. To je naše legitimno pravo. Zapravo, to je posao opozicije. Ali, evo, blic pitanje za vas (pitala bih gospođu predsednika Parlamenta, ali nije ovde) – zašto nikada nije organizovala sastanak Odbora za privredne reforme? Nikada. Imate većinu. Odbor nema predsednika. Nikada za dve godine, a imamo odbor, on nije sazvan.
Dakle, ne radi se o tome da opozicija nešto neće ili hoće, već o tome da vi radite potpuno proizvoljno, samovoljno, da vas ne zanimaju propisi, da propise štimate prema vašoj trenutnoj situaciji. Pošto sam u timu za odbranu Vojislava Šešelja pa sam odlično upoznata s radom Haškog tribunala, s ovim vašim ad hok promenama me mnogo podsećate na promene Pravilnika o postupku i dokazima u Haškom tribunalu.
Verovatno ovde danas niste očekivali ovakvu raspravu, očekivali ste - tačka dnevnog reda i popuna u odborima do određenog broja članova odbora, ali danas je ova rasprava pokazala mnogo tragova. Moram da kažem da smo mi, srpski radikali, danas izuzetno ponosni. Pokazali smo javnosti Srbije da smo jedina politička partija u Srbiji koja je dosledna i principijelna, koja principe na isti način brani i kada je vlast i kada je opozicija, koja principe na isti način brani i kada su u korist i kada su na štetu SRS-a. Nažalost, ovde danas niko drugi ne može time da se pohvali.
Mnogo se govorilo o Administrativnom odboru. Da je bilo pre dve godine stavova o Administrativnom odboru onakvih kakvi su se danas ovde čuli, onda bi SRS imao 78 poslanika, koliko nam zaista pripada, koliko smo osvojili na izborima 11. maja 2008. godine na osnovu propagiranja političkog programa SRS-a. Ali, ne, tada nije bilo takvog razmišljanja, ne samo u vladajućoj koaliciji, nego i u delu opozicionih partija, i na osnovu toga su SRS-u ukradeni mandati.
Mi se danas principijelno zalažemo da se jednoj stranci vrati mandat koji pripada toj stranci upravo zato što ta stranka nije dala kvorum kada je na Administrativnom odboru SRS ostao bez 22 narodna poslanika. Naravno, ne pričamo u šiframa, radi se o DSS-u. Dakle, mi, srpski radikali se principijelno borimo i za primenu Poslovnika i za primenu Zakona i Ustava i za primenu principa savremene demokratije, za koju smo se izborili u ovom parlamentu, a koju vi, gospodo iz vladajuće većine, na najgrublji mogući način kršite.
Prekršili ste, kada ste oteli nama, kao najvećoj opozicionoj partiji, pravo na predsednika Administrativnog odbora, pa kada ste nam oteli pravo na predsednika Odbora za odbranu i bezbednost. Zašto ste to radili? Zato što niste bili spremni da čujete ono što hoćemo da vam kažemo. Sad okrećete priču da ćete usmeriti rad ovog parlamenta na rad odbora i zato vam je bilo bitno da se baš danas ovo stavi na dnevni red.
Znamo da postoji obaveza da se popune ovi odbori i, naravno, nismo imali ništa protiv toga. Vi ste doneli Poslovnik i Zakon, a mi smo imali mnogo primedbi i na jedno i na drugo. Ali, dok je neki akt na snazi, mi smo istinski legalisti i znamo da taj akt mora da se primenjuje, bez obzira šta mi o njemu mislimo, a govorili smo šta smo mislili o njemu u toku rasprave kada su se donosili ovi akti.
Danas je, na početku ove rasprave, gospođa Čomić skrenula pažnju da, u skladu sa novim poslovnikom, sve poslaničke grupe moraju da napišu da li su za ili protiv nekog predloga o kome se raspravlja i, evo, danas se pokazala sva besmislenost takve odredbe. Ko je mogao da se opredeli da li je za ili protiv na početku ove rasprave, ako raspravljamo o tome već četiri sata i ako čujemo mnoge nove činjenice? Pa, ova rasprava bi trebalo da rezultira opredeljenjem nekih da li će glasati za ovo ili za ono. Baš danas, prvi dan primene ovog poslovnika, toliko apsurdnih situacija samo potvrđuje sve ono što smo govorili kada smo raspravljali o ovom poslovniku.
Moguće je da postoje i neki drugi razlozi zašto se danas raspravlja o odborima. Obavestiću vas da je poslanička grupa SRS juče podnela Odboru za zdravlje i porodicu jedan predlog. U tom predlogu tražimo, na osnovu određenog člana Poslovnika, da Odbor za zdravlje i porodicu zauzme stav povodom neprofesionalnog i neetičkog ponašanja načelnika VMA Miodraga Jeftića u onemogućavanju da se prof. dr Vojislavu Šešelju pruži stručna medicinska pomoć. Naravno, u obrazloženju ovog predloga smo detaljno opisali kako je taj gospodin Jeftić pokazao svoju neetičnost, kako nije dozvolio kolegi sa VMA da da nalaz i mišljenje vezano za ono što se dešava sa zdravstvenim stanjem Vojislava Šešelja danas u Haškom tribunalu.
Onda se u jednoj agenciji pojavila vest, lažna, Ministarstva za odbranu, koje može slobodno da se nazove ''ministarstvo laži'', kako SRS nije postupio u skladu s nekom njihovom obavezom, pa se obratio u pisanom obliku, kao što smo to navodno radili pre godinu ili dve dana, što je apsolutna laž, jer se SRS i Vojislav Šešelj nikada nisu obraćali, niti će, ovakvoj vlasti i državnim organima kakvi su danas na vlasti. Ali zato hoćemo da Odbor raspravlja o ovome i da vidimo kakva će biti reakcija članova Odbora koji nisu članovi SRS.
Namerno sam ovo pomenula, da skrenem pažnju kolegama poslanicima koji su članovi ovog odbora, da se ne desi ponovo ''slučaj Administrativni odbor''. Dakle, gledajte da, kada o ovome budete raspravljali, budete principijelni i da ne morate da saginjete glavu i izlazite iz sale kao danas, kad vas podsećamo da niste pre dve godine bili principijelni, kada je u pitanju rad Administrativnog odbora i otimanje mandata SRS-u. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno da u poslednje dve godine nijedan zakon nije imao toliku medijsku pažnju kao Zakon o Agenciji za borbu protiv kriminala, i ni od jednog zakona građani nisu očekivali više, a dobili apsolutno ništa.
Sećate se i svi se sećamo koliko se čekalo i koliko se najavljivalo da će se pojaviti podaci o imovinskim kartama funkcionera, pa onda gospođa Zorana Marković, koju ste u zvezde okivali, kao neko ko je apsolutno nezavisan, neko ko će ovaj posao da radi najbolje na svetu, pojavila se sa podacima, pa naši ministri, ako se gleda na onome što su prijavili i što je objavila ova agencija, uglavnom žive na drvetu, spavaju na grani, žive od vazduha, voze se na rolerima.
Jer niti primaju plate, niti imaju automobile, niti imaju stanove. Dakle, napravljena je jedna apsolutna lakrdija, a objašnjenje za javnost bilo je da je opet neka sekretarica jadna pogrešila, nije dobro unela podatke.
Kada je 2008. godine donošen ovaj zakon, skretali smo vam pažnju da ne postoji potreba da se donosi još i da se formira Agencija za borbu protiv korupcije, jer smo imali i imamo i danas Savet za borbu protiv korupcije, dva tela koja paralelno funkcionišu sa istim zadatkom.
Vama se, naravno, ne mislim na vas lično gospođo Malović, nego na režim, vama se nije dopadalo kako radi gospođa Verica Barać, koja uzgred budi rečeno, političke je dijametralno udaljena od SRS, ali je činjenica da je krenula u sukob sa nekim visokim funkcionerima. Vi ste morali to da presečete, da biste onda napravili ovu agenciju i sada kao uradite nešto novo.
U toj Agenciji ste zadržali neke ljude koji su bili i u Savetu, pa je tu recimo, Slobodan Beljanski, koji je još iz vremena dok je bio u tom Savetu za borbu korupcije bio poznat po tome da je u sukobu interesa i dan-danas je. Pre neki dan novine pišu da prima i platu i penziju i još nadoknadu za neki posao.
U toj Agenciji je Čedomir Čupić, čuveni "otporaš". Nama su se "otporaši" uvukli u sve pore društva. U Narodnoj skupštini, u skupštinskoj većini vedri i oblači Nenad Konstantinović, ovde je Čedomir Čupić, kod vas je u Ministarstvu, gospođo Malović, gospodin Homen, on vodi politiku, on u javnosti izlazi sa stavovima, sa onim šta će unapred da uradi vaše ministarstvo.
Vi ste za njega očigledno samo ikebana, samo idete negde gde treba nešto da se potpiše, a politiku Ministarstva vodi on, tako se bar predstavlja u javnosti.
Ili, recimo, u ovoj agenciji je Zoran Stojiljković, koji je inače i profesor, pa je pitanje da li je i on u sukobu interesa, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da taj gospodin veoma često nastupa potpuno politički obojen i jednostavno to niti krije, niti bi mogao da sakrije i da hoće.
Ovo što pokušavate sa ovim zakonom je veoma opasno. Govorim o izmenama i dopunama Zakona. Vi zapravo donosite leks specijalis da bi ste udovoljili Bojanu Pajtiću i jednoj grupi poslanika u parlamentu AP Vojvodina. To je više nego očigledno.
Ilustracije radi, samo jedan primer da vam kažem. Takođe su mediji o tome pisali kako se neki pokrajinski parlamentarac Danijel Kovačić brani kako on nije u sukobu interesa, a on je savetnik u Ministarstvu za poljoprivredu. I on kaže, "uostalom, ja sam lični savetnik ministra, nisam izvršna vlast i nemam uticaj na administraciju", i kaže dalje "nije reč o nepotizmu, nismo familija" ministar i on "a kad pričamo o novcu, to je stvar lične prirode, takav sam ugovor potpisao i to je to".
To je zaista neverovatno. Ako gospodin Saša Dragin ima lične savetnike, kako to za sebe kaže Danijel Kovačić, onda on mora sam da ga plaća, ako nije sposoban da vrši svoju funkciju, nego mu treba lični savetnik. Ako je gospodin Kovačić savetnik u Ministarstvu, onda ne može da kaže da je zarada koju tamo prima stvar lične prirode.
Mnogo je, naravno, primera. Vi ste se u obrazloženju ovog zakona pozvali na član 6. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, kao i da postojanje sukoba interesa i odgovornosti pri njegovom rešavanju određuje se Ustavom i zakonom.
Ovo je dobro i ovo zaista piše u Ustavu. Odakle vam onda, gospođo Malović, sad član 11. predloga ovog zakona, koji suštinski govori o izmenama člana 28, gde je više nego očigledno upravo ovo što mi srpski radikali tvrdimo da vi na ovaj način, ovim zakonom vi činite uslugu pojedinim funkcionerima, pojedinim ljudima, imenom i prezimenom.
Kažete, funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.
Dalje takođe izmena ovog člana govori, funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno dužan je da u toku tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Ovo je zaista ismevanje zakona.
Dakle, umesto da ste lepo napisali, a mi smo vam to predložili amandmanom, da odmah odnosno u roku od sedam dana da se svako lice izjasni koje od funkcija želi da obavlja da ne bi bio u sukobu interesa, vi ostavljate mogućnost Slobodanu Beljanskom, Čupiću, Stojiljkoviću itd., da oni određuju ko jeste, a ko nije u sukobu interesa, odnosno ko može da obavlja dve javne funkcije, a ko ne može da obavlja dve javne funkcije.
Malopre, kada ste odgovarali na neke diskusije narodnih poslanika, vi ste pomenuli kako je dobro što mi sad živimo u vremenu, za razliku od devedesetih godina, kada nije postojala svest o koruptivnosti, sad bar postoji ta svest. Naveli ste primer tih devedesetih godina, prodaju deviza na ulici.
Gospođo Malović, jeste, bilo je prodaje deviza na ulici, jeste nezakonito, ali gospođo Malović, otkad postoji svest o korupciji, kako vi to kažete, od tada se desila afera i korupcionaška afera Sartid, cementare, šećerane, Luka Beograd, Novosti, Aerodrom Beograd, TC Ušće, izvinjavam se svim kontroverznim biznismenima koje sam zaboravila na ovom nabrajanju. Sve afera do afere, sve korupcija do korupcije.
Najveći primer korupcionaštva, gospođo Malović, jeste nažalost ovde u ovoj sali, u ovom parlamentu. Dve godine postoji jedna grupa koju ste vi iz vladajuće većine, koji su ukrali mandate SRS, koje ste vi iz vladajuće većine promovisali u poslanike, suprotno Ustavu Republike Srbije. Naravno, to ste uradili iz vama poznatih političkih interesa. Oni su to uradili za pare. Postoji li veća korupcija od toga?
Sad neko ko je deo tog korupcionaškog lanca ili ko je na čelu tog korupcionaškog lanca obmanjuje javnost tako što proširuje priču kako je Vojislav Šešelj naručio atentat protiv njega, pa je tu umešan takođe, a sad vam govorim kao ministru pravde da vodite računa i reći ću vam u toku rasprave na šta treba da obratite pažnju kao ministar pravde, da bismo raščistili da li je i koliko je ovo korupcionaška afera.
Onda se pojavljuje neko navodno pisamce koje su smislili Vučić i Simovićevi advokati, Čabrilo i Rašić, o kojem zna ne znamo ko, a mi iz SRS-a i ovlašćeni advokat Vojislava Šešelja ne može da dođe do tačnih podataka o čemu se tu radi, kao što gospođa Zagorka Dolovac ne reaguje na naše svakodnevne urgencije, gospođo ministre, sad vam govorim i kao ministru i kao članu Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva, svakodnevno dobija urgencije, insistiramo da se odgovori na pitanje čije je to ubistvo Vojislav Šešelj naručivao pre dve-tri godine, kako su mediji objavili, kako je Vučić rekao Nikoliću, a to Nikolić izneo u javnost.
Pa onda Vučić kaže da neće više on o tome da govori, kao da može kad hoće da govori, a kad neće da govori. Ko je doneo tu poruku iz Haškog tribunala?
Gospođo Malović, molim vas da na osnovu onoga što jeste nadležnost ministarstva na čijem ste čelu pomognete, pre svega, da se umiri javnosti i da pomognete da dobijemo odgovore na sva ova pitanja. To je deo vašeg posla i to je i te kako vezano upravo za ovaj zakon o kojem danas raspravljamo, zato što mi tvrdimo i u tužbama koje smo podneli Dragan Todorović, Nemanja Šarović, Elena Božić Talijan i ja smo izneli naše osnovane sumnje, ali tražimo da se nadležni o tome izjasne.
Dakle, od vas očekujemo odgovore na ova pitanja i da pomognete da dođemo do pravih podataka, a što se tiče ovog zakona, ovog leks specijalisa koji ide uz Statut i Omnibus vezan za AP Vojvodinu, rekli smo i reći ćemo sve najgore zato što je ovo veoma opasan presedan, gospođo Malović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije bilo davno, pre negde oko godinu dana, gospodine Dačiću, sećate se, naravno, kakve ste nam hvalospeve pričali o Predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i mi smo vas tada uveravali da to nisu baš tako revolucionarna rešenja kako ste vi tada tvrdili, pa ste tvrdili koliko će biti manje saobraćajnih udesa, koliko manje žrtava i skoro da u tom momentu nismo mogli da verujemo da ćete za samo manje od godinu dana tražiti izmene i dopune ovog zakona.
To, naravno, govori u prilog onome što smo mi iz SRS tada govorili i upozoravali vas da ste se malo zatrčali sa donošenjem ovog zakona, ne zato što on nije bio potreban, naprotiv, jeste, nego jednostavno niste bili pripremljeni za sve ono što ste u zakonu predvideli i pokazalo se da je to tako. Da nije, mi danas ne bismo imali predlog izmena i dopuna ovog zakona, već biste vi možda danas bili da nas izvestite o pozitivnim efektima primene ovog zakona.
Sećate se kada smo vas upozoravali da nećete uspeti da donesete podzakonska akta koja predviđate u ovom zakonu, čak ni do onog roka do decembra prošle godine, kada je počela primena ovog zakona. Tada ste nam se smeškali i tvrdili da ćete vi to biti u stanju, jer da su sva podzakonska akta već takoreći gotova, samo čekaju da se zakon usvoji da biste mogli i ta podzakonska akta da stavite u funkciju, odnosno da počnu da se primenjuju.
Kažete nam u obrazloženju, zbog čega se sada bavimo ovim zakonom, da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u primeni je od decembra 2009. godine, to znamo, praksa je pokazala da je radi efikasnije primene u tekstu zakona potrebno izvršiti određene izmene i dopune kojima će se obezbediti dosledno poštovanje propisa i veća bezbednost učesnika u saobraćaja, kao i usaglašavanje sa relevantnim međunarodnim dokumentima koji su u međuvremenu usvojeni.
Gospodine Dačiću, nemojte da trčite za tim međunarodnim dokumentima koji se u međuvremenu usvajaju, pre svega mislim na dokumenta EU, jer vas samo podsećam da je ta ista EU pre nekoliko dana u svom parlamentu donela odluku kojom će pokušati da natera još pet država koje su članovi EU da priznaju lažnu državu KiM.
Osim toga, Angela Merkel vam lepo, jasno i glasno kaže – posle Hrvatske nema više proširenja EU. Zato nemojte da na svaki njihov mig trčite da menjate zakone, već gledajte da se primenjuju zakoni koji postoje u Republici Srbiji.
Naravno, neka se menjaju oni koji treba, iz ovih ili onih razloga, da se menjaju. Vodite računa o pripadnicima unutrašnjih poslova na način kako su vam govorile i kolege srpski radikali pre mene, i o visini njihovih zarada, i o uniformama i o uslovima rada, jer zaista i sami znate i vi to često u javnosti kažete, da ima velikih problema oko rešavanja svih tih pitanja.
Pored navedenog, vi kažete – razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi preciziranja postupka, a u cilju obezbeđivanja efikasnosti u primeni zakona, s jedne strane, i racionalizacije i smanjenja potrebnog broja policijskih službenika koji obezbeđuju njegovo izvršavanje, s druge strane.
Tvrdili ste nam i ovde kada je bilo reči o ovom zakonu, a i često u javnosti, da nema ni govora o racionalizaciji policijskih službenika, s obzirom na obim poslova, na delokrug rada njihov i nismo vam tada stavljali primedbe jer jednostavno, ako su to potrebe MUP i ako vi to argumentujete, ko ozbiljan može da vam stavi primedbu na tako nešto, jer vi ste, na kraju krajeva, za to odgovorni.
Ne razumem razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, jer vi kažete da je to zbog toga što bi neusvajanje zakona imalo štetne posledice na rad državnih organa, kao i na bezbednost saobraćaja u celosti, imajući u vidu da će se navedenim izmenama značajno doprineti većoj bezbednosti poštovanja propisa u saobraćaju. Gospodine Dačiću, ako je ovo tačno, onda neko u vašem ministarstvu, ne znam da li vi ili neko drugi, mora na ozbiljnu odgovornost zašto to niste znali pre godinu dana kada ste nam predlagali ovaj zakon.
Gospodine Dačiću, želim lično vas, kao ministra, da pitam, juče smo u medijima imali informaciju da ste se sastali sa Tomislavom Nikolićem, pošto je ovaj zakon na dnevnom redu, ne znamo da li je to bilo zato što se on često parkira na mestima predviđenim za invalide ili ste možda hteli da saznate čije on to onako besne automobile vozi, s obzirom da je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio neku ladu ''rivu'' staru preko 20 godina. Uglavnom, nakon tog vašeg razgovora, Nikolić je ponovo prihvatio da građane košta 300.000 evra godišnje, jer kaže on da toliko košta obezbeđenje jednog čoveka.
Što se tiče nas iz SRS, nas ne zanima ko preti Tomislavu Nikoliću, nas ne zanima da li ćete vi da ga obezbeđujete ili nećete. Ako mu neko preti, eto vam ga, čuvajte ga, nas zanima, gospodine Dačiću, da ovlašćenom advokatu SRS i dr Vojislava Šešelja, nama iz SRS, pre svega Draganu Todoroviću, Nemanji Šaroviću, Eleni Božić-Talijan i meni, koji smo podneli krivične prijave i protiv nekih novina, i protiv Nikolića i protiv Vučića, da nama kažete to što ste rekli Tomislavu Nikoliću.
Mi znamo da njemu ne preti opasnost od Vojislava Šešelja, niti bilo kog iz SRS. Uverena sam i uvereni smo da i vi to znate i da o tome govore podaci do kojih je došla i vaša služba i druge nadležne službe.
Sada vas molim, gospodine Dačiću, da pre svega radi javnosti, radi Vojislava Šešelja, radi nas iz SRS, radi porodice Vojislava Šešelja, kažete – šta vi to znate i šta ste u međuvremenu saznali vezano za pretnje Tomislavu Nikoliću i da li to ima ikakve veze sa Vojislavom Šešeljom? Mi tvrdimo da nema, a od vas tražimo da to jasno i glasno kažete.

Potpredsedniče Narodne skupštine gospođo Čomić, najgrublje ste malopre, dok je kolega Prelić govorio, prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine i to sva tri stava ovog člana.
Navikli smo mi da vi pokušavate narodne poslanike da usmerite šta treba da kažu o nekom predlogu zakona, o nekom amandmanu. Ne možete da prihvatite činjenicu da svaki narodni poslanik može da govori na način na koji on proceni da treba da ubedi ministra, da ubedi skupštinsku većinu da prihvati određenu sugestiju, odnosno da narodni poslanik mora da ima mogućnost da objašnjava temu koja je na dnevnom redu na način na koji on misli da treba da je objasni.
Gospođo Čomić, bili smo istovremeno u parlamentu i vi i ja kad su narodni poslanici vreme koje im je predviđeno Poslovnikom otćutali ispred skupštinske govornice, što je takođe legitimno pravo narodnog poslanika.
Dakle, da ustane i da ćuti onoliko vremena koliko je predviđeno za poslaničku grupu ili tog poslanika u dogovoru sa poslaničkom grupom.
Gospođo Čomić, potpredsedniče Narodne skupštine, najlepše vas molim da jedanput u životu priznate da ste vi prekršili Poslovnik.
Ne znam kako ste mogli sebi da dozvolite da kažete gospodinu Preliću da on ne zna šta piše u Predlogu zakona. Gospođo Čomić, to je vređanje dostojanstva Narodne skupštine, to je obraćanje poslaniku sa odsustvom uvažavanja…

Dame i gospodo, SRS želi da pita ministra Milana Markovića po čijem nalogu je u Kraljevu najgrublje prekršio izbornu volju građana, po čijem nalogu je prekršio Ustav i zakon i po čijem nalogu se direktno umešao i osporio nezavisnost sudske grane vlasti?

Ono što takođe želimo danas da postavimo kao pitanje i kao temu jeste hajka koja se u poslednje vreme vodi protiv Vojislava Šešelja, njegove supruge Jadranke Šešelj i SRS.

Naša današnja pitanja direktno upućujemo gospođi Zagorki Dolovac, koja je dobila više krivičnih prijava i po kojima niko još uvek ne reaguje.

Naime, Dragan Todorović, Elena Božić-Talijan, Nemanja Šarović i ja podneli smo nekoliko krivičnih prijava. Prvu protiv onoga ko je autor teksta u listu "Blic" od 29. juna ove godine, teksta pod naslovom: "Šešelj naručio ubistvo Nikolića".

Posle toga, pošto nije bilo reakcije od ovog tužilaštva, podneli smo i krivične prijave protiv Aleksandra Vučića i zajedno krivičnu prijavu protiv Simovićevih advokata, Čabrila i Rašića.

Tražili smo od državnog tužioca, Zagorke Dolovac, da hitno javnost obavesti o tome, jer to je naša osnovana sumnja, kako su se Čabrilo, Rašić i Vučić dogovorili da se Simović pojavi sa navodno nekom izjavom da je Šešelj naručio ubistvo Tomislava Nikolića.

Takođe smo podneli krivične prijave i tražili da Tužilaštvo utvrdi preko koga je to Vojislav Šešelj ranije, kako je tvrdio Tomislav Nikolić, slao nekakve poruke da se neko ubije. Insistiramo od Tužilaštva da nam kaže koga je to Šešelj hteo da ubije i preko koga je Vojislav Šešelj iz Haga, sa mesta gde je 24 sata pod audio i video nadzorom, poslao takvu poruku?

Takođe smo podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića, gde smo predložili državnom tužiocu da sasluša Aleksandra Vučića da konačno, kako je Nikolić rekao, otvori dušu i odgovori na pitanje, jer je Nikolić rekao da je Vučić navodno dobio nalog od Vojislava Šešelja da se neko u Srbiji ubije.

Insistiramo da Javno tužilaštvo najhitnije odgovori na sva ova pitanja, da se javnost Srbije konačno smiri jer je javnost Srbije uznemirena ovakvim izjavama koje se pojavljuju u medijima.

Naravno, mi iz SRS nemamo mogućnosti da medijski odgovorimo na ovu hajku protiv našeg predsednika, a mi to radimo pre svega institucionalno. Naravno, podneto je i dosta privatnih krivičnih tužbi i privatnih tužbi zbog klevete i po ovom Zakonu o javnom informisanju za naknadu štete itd. Dakle, mnogo toga smo na tu temu ovih dana pokrenuli, ali niko od državnih organa ne želi javnost da obavesti šta je zapravo istina.

Mi naravno znamo da je najveća i notorna laž da je Vojislav Šešelj naručio bilo čije ubistvo i bilo kada, ali tražimo da javnost Srbije to sazna od nadležnih državnih organa, a pre svega od Zagorke Dolovac, koja je takođe u obavezi da nam kaže ko je u Zabeli posećivao Simovića, u kom vremenu i kakav je to eventualno papirić donet iz Zabele?

Takođe, pozivamo Zagorku Dolovac da po službenoj dužnosti goni Tomislava Nikolića koji je pre neki dan rekao da je ranije dobijao slične naloge, da mu je samo Šešelj javljao – prenesi to Simoviću. To govori o tome da je očigledno Nikolić bio sve vreme na vezi sa Simovićem, a Šešelj da je bio mogao je sam o tome da obavesti Simovića.

Dakle, gospođo Zagorka Dolovac, najhitnije reagujte po svim krivičnim prijavama nas iz SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS svojevremeno sam bila određena da budem član Radne grupe za izradu Predloga poslovnika i pre toga Predloga zakona o Skupštini.
Već na prvom sastanku shvatili smo da zapravo vladajuća većina nema nameru da prihvata mišljenja, sugestije i stavove poslanika opozicionih stranaka i nismo želeli da bilo ko od nas bude ikebana vladajućoj većini, kao što je to danas gospodin Boško Ristić mogao da se pohvali da je ovaj poslovnik delo Radne grupe koju su činili predstavnici svih političkih stranaka. Dakle, mi nismo želeli da učestvujemo u tome.
Volela bih da građani Srbije znaju, zato to i kažem između ostalog, da Radna grupa koja je radila Predlog zakona o Skupštini svojevremeno nije imala uslova da taj zakon priprema ovde u zgradi parlamenta, pa su morali da odu malo na Divčibare na nekoliko dana da se tamo u miru priprema taj zakon. Kada je u pitanju Poslovnik, onda je Radna grupa morala da ode na jedan vikend ili ne znam na koliko dana u Vršac. Tamo su našli neke zgodne uslove da rade na ovom predlogu.
Inače, Predlog poslovnika o kojem danas raspravljamo je izuzetno loš, izuzetno restriktivan i ovaj poslovnik će zapravo dokrajčiti parlamentarnu demokratiju koja se već deset godina, polako ali sigurno, uništava u parlamentu Republike Srbije.
Bilo bi normalno kada se vrše izmene nekog akta ili dopune nekog akta da se to radi da bi se uradilo nešto bolje od onog što je već na snazi. Nažalost, kada je ovaj poslovnik u pitanju, mi imamo čak mnogo više restrikcija i mnogo više onemogućavanja narodnih poslanika da rade svoj posao koji po Ustavu treba da rade, nego što je to bilo u ovom poslovniku sada aktuelnom.
Inače, treba da se podsetimo da je zapravo urušavanje demokratije počelo pre deset godina kada su kao formalno nastupile, kako vi volite da kažete, demokratske promene.
Upravo rad u parlamentu i naš Poslovnik pokazuju da ono što je sada na delu nije ni "d" od demokratije, već naprotiv da je to, ponavljam, potpuno urušavanje demokratskih principa parlamentarne demokratije i prava i mogućnosti narodnih poslanika da rade posao za koji su ih zadužili građani Republike Srbije na izborima.
Kolega Boško Ristić, kao ovlašćeni predstavnik, na početku svog izlaganja onako lepo rekao je kako ovaj poslovnik će sada vrlo uvažavati opoziciju, a evo ja ću na nekoliko primera da pokažem, i vama kolege poslanici, a pre svega javnosti Srbije, kako će zapravo ovaj poslovnik još više ograničiti prava opozicije, koja su i do sada bila zaista maksimalno ograničena.
Podsetiću vas na ono u onom prethodnom Poslovniku, ne dakle ovaj koji je sada na snazi, nego ovaj pre njega, postojala su ona dva vrlo poznata člana 225. i 226, koji su narodnim poslanicima omogućavali da mogu, s vremena na vreme, odnosno uvek kada su imali potrebu za tim, da javnost upoznaju sa nekim važnim aktuelnim događajem, da javnosti prenesu i Narodnoj skupštini da prenesu stav iz nekog dela Srbije odakle se građani javljaju kada se desi nešto alarmantno i kada je jedina zapravo mogućnost da se brzo reaguje i da se brzo javnost upozna upravo ovaj parlament.
Vi ste tada donošenjem ovog poslovnika ukinuli mogućnost da se na osnovu ta dva člana na taj način reaguje.
U međuvremenu poslanici SRS su maksimalno koristili mogućnost da na sednicama odbora izuzmu mišljenje od odluke vladajuće većine, da bismo na taj način izrazili svoj politički stav i imali smo mogućnost da u roku od pet minuta objasnimo zbog čega smo izdvojili svoje mišljenje. Vi ste opet, da biste ućutkali poslanike SRS, u ovom poslovniku i tu mogućnost ukinuli.
Podsetiću, takođe, na Odbor za bezbednost, čiji je doskora predsednik bio Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe SRS, da ste smenili gospodina Todorovića sa mesta predsednika tog odbora, zato što je insistirao ozbiljno da Odbor dobije podatke od nadležnih službi, najpre, sećate se afere "Aerodrom" i Bojana Krišta, pa akcija "Šumadija", "Kaktus" i "Mačva", za koje tvrdimo i danas kada bi se zaista obelodanile da bismo došli do konačnog rasvetljavanja ubistva Zorana Đinđića, ove najnovije afere "Novosti" i "Luka".
Niste više mogli da podnesete da vam gospodin Dragan Todorović saziva sednice odbora i da između ostalog i to na svakom odboru budu teme i vi ste našli najjednostavniji način da se toga oslobodite, da Dragana Todorovića smenite sa mesta predsednika tog odbora.
Pre toga ste najgrublje prekršili davno uspostavljen odnos u parlamentu koji odbori kao najvažniji treba da pripadnu najjačoj opozicionoj partiji, pre svega Administrativni odbor, pa i ovaj Odbor za bezbednost, i vi ste lepo jedan po jedan taj odbor preuzimali i na taj način kršili te lepe dogovore i manire koje smo nekad davno uspostavili u ovom parlamentu.
Na koji način sada će funkcionisati odbori? Vi u javnosti kad govorite, vi iz skupštinske većine, onda volite da se hvalite kako ćemo mi sada da prebacimo maksimalno rad u skupštinske odbore, da će tamo da se odvijaju najvažnije stvari vezane za parlamentarni život u Srbiji i onda uvodite zamenika člana odbora, što je zaista neverovatno i mi znamo da je to prošlo kao rešenje i u Zakonu o Skupštini.
Ali, naravno, Zakon o Skupštini nije Ustav i imamo pravo i dalje da pričamo da je to jako loše rešenje i da nije smelo da bude preneto i u Poslovnik, i evo sada vam tvrdimo da će ta mogućnost biti mnogo zloupotrebljavana, jer, pre svega, niste precizno napisali da će svaki član odbora imati svog zamenika, nego će postojati članovi odbora i zamenici, pa onda kada god vama fali kvorum, daćete nekog svog zamenika i tako će se potpuno izgubiti balans odnosa snaga u parlamentu kada su u pitanju članovi odbora, koje kao garantuje ovaj poslovnik.
Takođe, rad u odborima ograničavate učešćem u raspravi na 10 minuta članovima odbora, što je takođe nedopustivo, a poslanici koji nisu članovi odbora moći će da govore u odborima, ali pod uslovima da im kolege koji su članovi odbora daju svoje vreme. Da li će onda moći to vreme i da se kupuje, da se prodaje i da se trampi ko zna zašto? To je nešto neverovatno.
Pravo urušavanje parlamenta Srbije počelo je u onom poslovniku kada ste ukinuli kvorum, kada ste ograničili vreme koje narodni poslanik može da koristi kada govori o nekoj temi i kada ste sebi dozvolili da predsednik ili predsedavajući kanališe na koji način neki poslanik može da govori o temi.
Otkad je sa tog mesta, gospođo predsedniče parlamenta, počelo da se govori - vreme, tema, od tada ste ukinuli parlamentarni život u Srbiji. A vi se dobro sećate i onog poslovnika koji je važio do 2000. godine, kada su narodni poslanici mogli da govore koliko god hoće i šta god hoće, i to je pravi parlamentarni život, jer narodni poslanici odgovaraju samo građanima Republike Srbije, odgovaraju svojim strankama, a stranke odgovaraju građanima Republike Srbije. Vi ste, nažalost, i to potpuno ukinuli.
Šta će se desiti, predvideli ste u ovom poslovniku, recimo, kada dva narodna poslanika podnesu amandman sa istovetnim tekstom, da će samo jedan poslanik moći da obrazlaže taj amandman i to cela dva minuta? Na koji će se način ta dva poslanika dogovoriti ko će biti taj koji će da govori ta dva minuta. Da li ćemo da se bijemo da se dokopamo mogućnosti ko će prvi da se prijavi da bi mogao da govori? Uopšte niste razmišljali, moram da vam priznam, o ovome što ste nam ovde ponudili u ovom poslovniku.
Kada je u pitanju kvorum, rekla sam već da je i to što ste dozvolili da se radi bez kvoruma, što ponekad u sali sedi 10, 15 ili 20 narodnih poslanika, da je to takođe uništavanje demokratije. Verujem da to znate, ali ne želite da čujete, negativan odijum građana Srbije prema Narodnoj skupštini je pre svega zbog toga što vide praznu salu.
Ne znam koliko komunicirate s narodom, ali ljudi na svakom mestu pitaju – aman, kako je moguće da u skupštinskoj sali sedi 10, 20 ili 30 poslanika, a ima vas 250? O tome i pišu mediji i onda su nam krivi mediji i kriv je narod što nam je takav rejting u narodu.
Nažalost, vi ste gospodo iz vladajuće većine, kojih i danas nema u parlamentu više od 15, odgovorni za to i svaki put kada to kažemo, recimo, da prozovemo na taj način, pozovemo ove koji snimaju salu, kažemo – snimite sad, pogledajte, recimo iz DS danas sedi svega 10 poslanika u parlamentu, onda gospođa Čomić kaže – molim vas, prekršili ste Poslovnik, nemate pravo da iznosite činjenice iz ličnog života narodnog poslanika.
To apsolutno nije tačno. Gospođo Čomić, molim vas, nemojte da dobacujete. Gospođo Đukić-Dejanović, opomenite je.
Kada bi narodni poslanik rekao za svog kolegu da je kleptoman, da ima švalerku, da bije ženu, onda bi to bilo iznošenje činjenica iz ličnog života. Ako narodnom poslaniku drugi narodni poslanik zameri što ne sedi kada je neka važna tema na dnevnom redu, odnosno stalno je, jer je sve što se ovde dešava važno, onda to nikako ne može da se tumači kao iznošenje činjenica iz ličnog života.
U predlogu ovog poslovnika najgrublje je prekršen član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, kada ste napisali da narodni poslanik mora lično da podnese ostavku pre isteka mandata, a u članu 102. Ustava Republike Srbije jasno i glasno piše da to može da uradi i ovlašćeni predstavnik političke partije kojoj narodni poslanik pripada.
Interesantno nam je i ovo skraćeno vreme za tzv. evropske zakone. Volela bih, gospodo iz vladajuće koalicije, da nam najpre kažete ko vas to požuruje u EU? Čujete li vi Angelu Merkel, čujete li vi ove koji kažu da nema više proširivanja EU? Vidite li ovaj haos u Grčkoj kao članu EU?
Da li u takav haos hoćete da uvodite građane Srbije, čak i kada bi neko hteo da nas primi u EU ili hoćete u ovu EU, čiji su parlamentarci pre nekoliko dana doneli odluku da nateraju i onih pet zemalja EU, koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da je priznaju? Hoćete da donosite zakone, i to u skraćenom vremenu, da bismo što manje mogli da skrećemo pažnju građanima Srbije o pogubnosti EU?
Kako ćemo mi, gospodo, da predstavljamo građane Srbije, prema ovom vašem restriktivnom poslovniku, kad mi nemamo mogućnosti, a imamo obavezu da sa ovog mesta iznosimo političke stavove svojih partija i imamo obavezu da iznosimo stavove građana sa kojima kontaktiramo? Mi to, nažalost, po ovom poslovniku ne možemo.
Kako mi da obavestimo građane Srbije da se protiv našeg predsednika vodi hajka, da Zagorka Dolovac ne želi da odgovori na pitanja, odnosno da ustanovi kome to Vojislav Šešelj preti, kako je to Vojislav Šešelj mogao da pošalje poruku iz Haškog tribunala, kada će i da li namerava da natera Aleksandra Vučića da u krivičnom postupku kaže kad je on to doneo neku ceduljicu kojom je Vojislav Šešelj naredio nečije ubistvo i čije ubistvo?
Imamo potrebu da iznesemo stav svoje političke partije, recimo, da najoštrije osudimo Borisa Tadića zašto je 11-og bio u Srebrenici, zašto se nije pojavio juče u Kravici i Bratuncu. Kako mi to sad možemo da kažemo na osnovu ovog poslovnika?
Kako možemo da kažemo da je juče kolegu Nemanju Šarovića na granici zaustavila naša srpska policija, da je jedva prošao granicu, da je morao da odgovori na pitanje da li su ljudi koji sede s njim u automobilu takođe radikali, da su insistirali da im pokaže diplomatski pasoš ako hoće da pređe u Republiku Srpsku?
Kako da kažemo da smo mi juče imali velikih problema i da smo maltretirani u Bratuncu zato što nisu dozvolili simpatizerima i članovima SRS da se tamo pojave sa majicama na kojima je lik Vojislava Šešelja?
Kako da kažemo da smo mi, narodni poslanici sa diplomatskim pasošima, jedva uspeli da se probijemo pored gomile policajaca da bismo položili venac, zbog čega smo i otišli u Bratunac, za razliku od Borisa Tadića, koji je bio u Srebrenici da se pohvali da će uhapsiti Ratka Mladića, pa kad ne može Ratka Mladića, može, pišu danas novine, da preti zatvorom Bosi Mladić, jer su bože našli neko oružje, iako ga osam godina traže u njenoj kući, pa su ga baš našli pred Tadićev odlazak u Srebrenicu, da može da se pohvali da je bar nešto uradio na slučaju Mladić.
Mi smo juče u Bratuncu uspeli na jedvite jade da raširimo dva 30 metara dugačka transparenta. Na jednom je pisalo "Srpska nije genocidna", na drugom "Tadić nije Srbija". Imali smo velikih problema da to uradimo i želimo to da podelimo sa građanima Srbije, sa građanima Republike Srpske, koji prate rad ovog parlamenta, i želimo da upozorimo ministre u Vladi Republike Srbije, kada o tome govore, kada pregovaraju o nekakvim bilateralnim odnosima, da se sete i toga.
Ovo sve iznosim kao primer kako mi više nećemo moći ovakve stvari, koje su neophodne za rad parlamenta, da iznosimo pored ovakvog poslovnika. Kako mi da kažemo da Saša Janković nema pravo, kao zaštitnik građana, da menja pravopis i uvodi ustaški, hrvatski novogovor u srpski jezik i da mene natera da vama, gospođo predsedniče parlamenta, kažem da ste predsednica? Niste, vi ste predsednik.
Dakle, potpuno su uništena prava narodnih poslanika i prava koja mi kao parlament ovde moramo da imamo. Suština je da su narodi poslanici, da su mediji, da je pravosuđe, narodni poslanici skupštinske većine, mislim da ste vi najbukvalniji Tadićevi podanici. Da nije tako, recimo, juče bi mediji objavili nešto vezano za događaje iz Bratunca, o kojima sam malopre govorila.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, samo još jednu rečenicu.
(Predsednik: Dosta dugo ste govorili mimo dnevnog reda.)
Izvinite, nisam, samo sam navodila primer šta će značiti restriktivan poslovnik.
Dakle, još samo jedna rečenica. Ovaj parlament je već godinu i po dana neregularan zahvaljujući poslovniku i poslaničkoj većini koja je dozvolila krađu mandata SRS.

Gospođo Čomić, obraćam vam se, odnosno obraćam se narodnim poslanicima na osnovu člana 27. stav 1. tačka 3. koja vas kao trenutno predsedavajućeg obavezuje da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Kolega Samofalov malopre se bukvalno obratio meni, imenom i prezimenom, i pokušao da objasni, odnosno rekao da nisam iznela neke istinite podatke.
Jesam iznela istinite podatke vezano za smenu gospodina Dragana Todorovića sa mesta predsednika ovog odbora …

Povreda člana 27. je u mom skretanju pažnje vama da se ne starate ispravno o Poslovniku. Samo vas molim da mi dozvolite da obrazložim zašto to tvrdim, da biste mogli kasnije da kažete da li je Poslovnik povređen ili nije. Milim da je to apsolutno u skladu sa Poslovnikom, ovo što sam sada rekla.
Da li se slažete?

U tome što niste meni, kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, dozvolili da repliciram kolegi koji je govorio pre mene.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa tri godine zakašnjenja smo u prilici da konačno kompletiramo sastav Ustavnog suda Republike Srbije. Ili, trebalo bi da kažemo – hvala bogu, bolje ikad nego nikad.
Međutim, ako imamo u vidu predlog o kojem danas ovde raspravljamo, činjenicu kako je Ustavni sud radio, šta je sve predsednik Ustavnog suda i Ustavni sud uradio u ovom periodu, onda zaista možemo da zaključimo da je bolje bilo u onom periodu kada uopšte nismo imali Ustavni sud. Poznato je, i toga treba da se podsetimo, da smo u ovih 10 tzv. demokratskih godina dva puta skoro po dve godine bili bez Ustavnog suda. Ovo što se sada dešava je, čini mi se, katastrofalnije, jer sada, pod nekakvim institucionalnim plaštom i okvirima imamo katastrofalno kršenje Ustava Republike Srbije.
Povod za ovu raspravu su predlozi predsednika Republike dva kandidata za sudiju Ustavnog suda. Jeste neverovatno ovo što su govorile kolege pre mene, da mi ovde, kada govorimo o Ustavnom sudu, govorimo o potpuno dva anonimna imena, nepoznata među pravnicima, nepoznata u nauci. Čime su se ti ljudi bavili da bi se kvalifikovali za sudije Ustavnog suda? Ovo bi, zaista, da nije žalosno, bilo smešno.
Ne znam ko je gospodin Enver Nikšić, ne znam ni ko je gospodin Sabahudin Tahirović, ali ono što su oni sami o sebi napisali, zaista ih ne kandiduje ni za sekretara nekog javnog preduzeća, a kamoli za ovako visoku državnu funkciju.
Zamislite, direktor Fabrike obuće "Ras" Novi Pazar gospodin Enver Nikšić kaže da je, ''kao jedini pravnik među 750 zaposlenih, odmah obavljao poslove sekretara ove fabrike''. Je l' to zato što je bio mnogo stručan ili zato što je, kako kaže, bio jedini pravnik? Onda je bio u Samoupravnoj interesnoj zajednici osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa kaže – ''s obzirom da sam bio jedini pravnik, obavljao sam sve poslove vezane za rad institucija…'' Ovo je zaista neverovatno, da zato što je on bio jedini pravnik na nekim, bez namere da uvredim ljude i funkcije na kojima su radili, ali ovo je zaista potpuno beznačajno za stepenicu do Ustavnog suda Republike Srbije.
Ništa bolja nije ni biografija gospodina Sabahudina Tahirovića, koji je bio direktor Omladinske zadruge u Novoj Varoši, pa zastupnik DDOR-a i odlukom Visokog saveta sudstva je u nekom periodu bio izabran i za sudiju Višeg suda u Novom Sadu. Pitanje je da li je išta počeo i da radi, s obzirom da se ove reforme i ove postavljene sudije još nisu uhodale u skladu sa onim što nam se ovde obećavalo.
Zašto sumnjamo u dobre namere predsednika Republike? Zato što je kompletan Ustavni sud zapravo ustavni sud predsednika Republike Borisa Tadića. Jedne je on birao a skupštinska većina predlagala, druge je skupštinska većina predlagala a on birao. Nikada nismo imali neko obrazloženje da bismo mogli zaista merodavno da raspravljamo o kandidatima predsednika Republike. Naravno, kada smo govorili da će Ustavni sud biti partijski ustavni sud, onda smo osuđivani od strane skupštinske većine.
Mi danas, zahvaljujući Ustavnom sudu, imamo potpuni haos u političkom životu u Srbiji, potpuni haos u lokalnim samoupravama, zato što je gospođa Bosa Nenadić, predsednik Ustavnog suda, donela jednu neustavnu odluku. I sada, bez obzira što je to odluka Ustavnog suda i što bi kao pravnik trebalo da kažem – mora da se poštuje odluka Ustavnog suda, ja kao pravnik i mi kao pravnici u Srpskoj radikalnoj stranci, svi tvrdimo argumentovano da je ova odluka apsolutno neustavna.
Ovom odlukom Ustavnog suda poništavaju se neki članovi Zakona o lokalnim izborima, suprotno članu 102. Ustava Republike Srbije, koji u stavu 2. kaže da narodni poslanici mogu svoje mandate da povere političkim strankama sa čije liste su izabrani za poslanike, i prosto je neverovatno da neko ko je predsednik Ustavnog suda, gospođa Bosa Nenadić, ne zna za princip mutatis mutandis, prema kome se ova odredba člana 102. Ustava Republike Srbije mora primenjivati i na Zakon o lokalnim izborima.
I, šta je ona sad uradila? Član 47. ovog zakona je stavila van snage i ovo, o čemu se malopre govorilo, nalaže da se na lokalnim izborima mandati dodeljuju po redosledu, a ne po volji političkih partija, a normalno je u proporcionalnom izbornom sistemu da se poštuje volja političke partije koja i kandiduje i kasnije predlaže i odbornike i narodne poslanike.
Ali, šta se desilo? Član 48. istog ovog zakona je ostao na snazi. A član 48. kaže – kad odborniku prestane mandat pre isteka, mandat pripada podnosiocu izborne liste i izborna komisija taj mandat dodeljuje kandidatu sa liste koga odredi podnosilac izborne liste.
Sad bih volela da nam ta pametna Bosa Nenadić kaže kako i šta će se primenjivati - da li član 47, koji je ona stavila van snage, ili član 48, koji je na snazi - u slučaju kada nekom odborniku istekne mandat pre roka na koji je izabran. Dakle, potpuni je haos zahvaljujući nestručnom i partijskom radu predsednika Ustavnog suda.
To je jedan od razloga zbog kojih je Srpska radikalna stranka danas podnela zahtev Narodnoj skupštini za razrešenje predsednika i sudije Ustavnog suda Bose Nenadić. Podneli smo zahtev i predsedniku Republike, da i on pokrene, u skladu s njegovim ustavnim ovlašćenjima i argumentima koje smo mi dostavili, razrešenje Bose Nenadić sa funkcije predsednika Ustavnog suda. Podneli smo taj zahtev i Ustavnom sudu, odnosno zameniku predsednika Ustavnog suda, koji, u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, može i treba da inicira ovaj postupak.
Mi smo zaista uvereni da gospođa Bosa Nenadić, a samim tim što je na čelu Ustavnog suda, ona baca senku na kompletan Ustavni sud, a naravno i na ove kandidate, koje će 126 zelenih tastera izabrati za sudije Ustavnog suda. Verovatno će i ljudi koji će glasati, glasati samo zato što poštuju partijsku disciplinu, a nemaju pojma o kome zapravo glasaju.
Šta mi imamo ovih dana? Gospođa Bosa Nenadić u medijima kaže da će da predloži da se menja Zakon o Ustavnom sudu zato što Ustavni sud ima mnogo predmeta. Da li je to normalno? Da li je normalno da menja zakon zato što ima mnogo predmeta? I, šta će onda s tim predmetima kada joj ovde skupštinska većina promeni zakon? Kome će da ih preda? Gde će da ih baci?
Gospođa Bosa Nenadić misli da je za to da se bude sudija Ustavnog suda dovoljno okačiti onu neku klepetušu na sebe i obući neku, bože me sačuvaj kakvu, uniformu, nekakvu togu ili na šta ono liči, i da joj je to dovoljno da bude autoritet i u Ustavnom sudu i u državi Srbiji.
Takva SRS-u ne može biti autoritet. Autoritet se stiče na drugačiji način. Stiče se znanjem, stiče se nepristrasnošću, stiče se dostojnošću. Da li to gospođa Bosa Nenadić ima? Naravno da nema. Ona je u potpunom sukobu interesa. Ona radi gde god može da se zaradi neki dinar, od predavanja na nekom od fakulteta u Banjaluci do autora tekstova koji se objavljuju u časopisu "Pravni informator", čiji je izdavač preduzeće "Intermeks" iz Beograda, kod nje se polažu pravosudni i stručni ispiti itd. Sve su to funkcije koje se plaćaju, a to je apsolutno u suprotnosti sa odredbama Zakona o Ustavnom sudu.
Time što je Bosa Nenadić naterala kolege sudije Ustavnog suda da moraju pre nje da uđu u salu, tamo gde zaseda Ustavni sud, pa onda kada ona uđe, da svi ko đačići moraju da ustanu, da je pozdrave u stavu mirno, ona misli da se na taj način nameće kao autoritet? Naravno da ne. Bosa Nenadić je pokazala, kroz svoju biografiju, da je uvek, zapravo, služila sistemu. Danas služi režimu Borisa Tadića. Služila je i kada je radila u kabinetu Ante Markovića, pa Milana Panića. I tada je samo služila režimima, nikad nije pokazala ni da je stručna ni da je dostojna.
Zašto smo mi, između ostalog, podneli ove predloge? Zato što sve ovo što je navedeno, a verujemo da ćemo imati prilike da o tome raspravljamo, da ćete ovaj predlog staviti na dnevni red, dokazuje da je u slučaju Bose Nenadić nastupio i trajni gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda.
Sve ovo govorimo u kontekstu ovih današnjih predloga, zato što je nemoguće verovati da i Sabahudin Tahirović i Enver Nikšić, odnosno jedan od njih za koga će vladajuća većina danas glasati, nisu ovde po preporuci i dogovoru između Bose Nenadić i Borisa Tadića, kojem je očigledno interesantno, iz nekog njemu poznatog razloga, da danas imamo ovakav haos u lokalnim samoupravama i trgovinu odbornicima.
Potpuno otvoreno odbornik koji pređe u vladajuću koaliciju, on ili njegova žena ili dete, dobija mesto u nekom upravnom odboru. Plaćeno mesto, naravno. Apsolutna je trgovina u svim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije zahvaljujući tome što je Ustavni sud koji danas imamo na delu ustavni sud režima Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo mi, srpski radikali, u ovih prethodnih deset godina pričali kako funkcionišu, ili još bolje rečeno - kako ne funkcionišu institucije sistema, onda ste nam vi iz režima govorili kako nama ništa nije dobro. Zaista, nama nije dobro ništa što nije dobro građanima Srbije. Tako nam nije dobar ni ovaj kurs dinara, nije nam dobar ni realan pad zarada, ni realan pad penzija, nije nam dobro ni to što svaki dan ima sve više ljudi koji nemaju šta da jedu.
Kada govorimo o institucijama sistema, nekako je baš Narodna banka, sa guvernerima koji su do sada bili, čini mi se, najbolji primer tog funkcionisanja, odnosno nefunkcionisanja tzv. demokratskih institucija. Hajde da se podsetimo onog guvernera koji je u NBS ušao sa čarapom na glavi, pa da se podsetimo gospođe guvernera koja nije imala skupštinsku većinu, pa je dobila tu većinu iz Bodruma direktno i nikad nije sudski utvrđeno kako je došlo do toga i ko je za to odgovoran. Sad imamo vas, gospodine Jelašiću, guvernera koji je podneo ostavku, nije želeo da je obrazloži, ali želi ovde da se zalaže za neke odredbe u izmenama ovog zakona.
Da li je možda razlog vašeg odlaska činjenica da do sad nije bio dobar Zakon o Narodnoj banci? Da li to znači da će ovaj zakon, koji je sad vaš, ali će na kraju biti usvojen od strane skupštinske većine, promeniti nešto suštinski kada je u pitanju Narodna banka i da ćete vi promeniti svoje mišljenje? Pretpostavljamo da ste vi imali nekakvih suštinskih problema, što vas je nateralo da podnesete ostavku. Naravno, ostavka jeste lični čin i niste u obavezi da obrazlažete, ali sa funkcije sa koje odlazite svakako da ste u obavezi da podnesete izveštaj o svom dosadašnjem radu. Ne očekujemo to, ali skrećemo pažnju.
Na član 3. Predloga zakona smo podneli amandman koji je usvojila i Narodna banka, kao predlagač, ali, gospođo Čomić, i Vlada Republike Srbije. Vi ste rekli na početku da Vlada nije mogla da prihvati ili ne prihvati amandmane, ali nije dobro što se to dešava u Narodnoj skupštini. Znate, mi skrećemo pažnju, opet govorim o institucijama sistema, da Narodna skupština ne može da bude igračka u rukama Vlade i trebalo je, pre nego što je to došlo do nas, da se Vladi skrene pažnja da nisu mogli da podnesu ovakvo mišljenje.
Ali, dakle, Vlada je mislila isto kao Narodna banka, prihvatili su amandman, kažu - iz razloga navedenih u obrazloženju, i upravo iz tog razloga želim da skrenem pažnju da ovaj član koji smo menjali govori o funkcijama Narodne banke. U tački 3. je jedna od funkcija, da Narodna banka utvrđuje i sprovodi u okviru svoje nadležnosti aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti funkcije sistema.
Mi mislimo da mora da stoji – aktivnosti i mera. I to iz razloga preciznijeg uređenja, jer do sada se izbegavala reč "aktivnosti", pošto je mogla da znači sve, počev od opštih akata, preko pojedinačnih, do programa i planova, a suštinski se radi o merama. Da bi se izbegla eventualna zabuna, predloženo je dodavanje ovih reči. Ne da bi to delovalo kumulativno, već više da bi se definisalo, odnosno da aktivnosti ne bi bile imaginarne, već konkretne, na šta upućuje reč ''mere''.
Dobro je da je ovaj amandman prihvaćen, jer zaista poboljšava tekst zakona, ali sam imala potrebu, upravo radi javnosti, da kažem šta su bili naši motivi za podnošenje ovog amandmana. Hvala.