Dame i gospodo, evo došli smo i do poslednjeg amandmana na ovaj zakon i uobičajeno je da se ovako sa par rečenica sumira šta je zapravo stav Srpske radikalne stranke, s obzirom da smo mi jedini amandmanima intervenisali na ovaj zakon i najkraće bi se moglo reći da je ovo loš zakon i da bi bilo najbolje da se povuče iz procedure, jer još uvek nije kasno za to i da se zaista donese zakon koji bi imao smisla i koji bi bio primenljiv.

Čuli smo ovde argumente i zbog čega zakon nema smisla, čuli smo i argumente zbog čega je ovaj zakon neprimenljiv i verujte ovo je poprilično gubljenje vremena i nije prvi put. Naprotiv, vrlo često i sasvim sigurno više od dve trećine propisa koji se donose u ovom parlamentu su neprimenljivi i mi srpski radikali redovno skrećemo pažnju na to i to ne reda radi, nego vrlo argumentovano i vrlo konkretno, i predstavnici Vlade to ne žele da prihvate, predstavnici skupštinske većine takođe to ne žele da prihvate.

I šta se dešava? I onda za mesec, dva ili najviše tri imamo izmene na dnevnom redu, izmene i dopune tog istog zakona, i opet imamo iste argumente i opet se troši isto vreme, isti period vremena i zapravo se vrtimo ukrug i to što predstavnici vladajuće većine vole da se hvale koliko je propisa, koliko je zakona doneto u ovom parlamentu i kada bi neko to ozbiljno analizirao, onda bi sasvim jasno bilo da mi zapravo nismo doneli ni jednu trećinu, odnosno da vi niste izglasali ni jednu trećinu od tih zakona, zato što jedan isti zakon menjate po nekoliko puta.

Ovo govorim u kontekstu i ovog zakona, odnosno predloga i ovog amandmana, zato što bi bilo dobro da se prihvate amandmani Srpske radikalne stranke, pa da se koliko-toliko ovaj zakon privede u neke normalne okvire i bar, ako ništa drugo, da bude primenljiv.

Šta znači ovaj član 80. na koji je podnet amandman? On je jedan od članova iz glave 10. koji govori o inspekcijskom nadzoru nad primenom ovog zakona. Vi onda imate u članu 80. stavu 1, na koji smo amandmanski intervenisali, takvu mogućnost zloupotrebe da je to prosto neverovatno.

Neverovatno je da skupštinska većina zakon donosi na taj način da otvara široka vrata zloupotrebe u primeni ovog zakona. Zakon bi trebalo valjda da se donosi sa suprotnim namerama, da primenom zakona se maksimalno spreči zloupotreba.

Zašto tvrdimo da je to ovako? Zato što član 80. u stavu 1. kaže da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi metodom slučajnog izbora vozila. Mi mislimo da treba da stoji da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi prema potrebi, vodeći računa da se nadzorom obuhvate sve vrste opasnih tereta koje se prevoze našim putevima.

Ovo je apsolutno preciznije, apsolutno svrsishodnije. Ako mi ostavimo mogućnost da se ova kontrola sprovodi metodom slučajnog izbora vozila, a poučeni iskustvom, ne samo u ovoj oblasti, nego nažalost u svim oblastima i u svim delovima društva u našoj državi, takva je korumpiranost i toliko je kriminala da to ozbiljnog čoveka zastrašuje.

Mi sada ostavljamo mogućnost nekim inspektorima da oni biraju. To što će to biti slučajan uzorak, to niko ozbiljan u to ne veruje. Nego će na osnovu ovog člana i ovog stava zakona lepo da se dogovore sa onim ko vrši transport opasnog tereta. Naravno, na taj način će se stvoriti monopol, kao jedna od opasnih tvorevina i tekovina, nažalost, u ovih 10 godina koliko je DOS na vlasti u Srbiji i ne samo u ovoj oblasti, nego gde god krenete susrećemo se sa monopolom.

Džabe nam antimonopolske komisije, džabe nam razna kojekakva regulatorna tzv. nezavisna tela. Svaki dan se susrećemo da nijedno od tih tela, zapravo, nije nezavisno. Dakle, inspektori će da se narodski rečeno udiluju sa tim prevoznicima opasnog tereta i kontrolisaće nekoga gde nemaju nikakav interes, a onoga gde imaju interes i gde će da, naravno, naprave neku finansijsku transakciju taj će da radi šta god hoće na našim putevima.

Vlada pošto nije imala nijedan ozbiljan argument da zameri ovom amandmanu, jer priznaćete gospodine Mrkonjiću da je amandman izuzetno smislen, da zaista poboljšava tekst zakona i da bi mnogo značilo u primeni zakona kada biste ovaj amandman prihvatili.

Pošto Vlada nije bila za to raspoložena, onda ona kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je način vršenja inspekcijskog nadzora koji je propisan u ovom članu i ovom stavu utvrđen uputstvom saveta ministara, tamo neki broj, jedinstvenim procedurama za provere prilikom transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju.

Opet imamo istu priču, opet imamo primenu nekih propisa koji možda negde postoje, a možda i ne postoje, ali se zaboravlja, Vlada Republike Srbije zaboravlja da je ona Vlada Republike Srbije, da mi donosimo propise za Republiku Srbiju.

Nažalost, u Republici Srbiji je korupcija na svim nivoima vlasti, na visokom nivou. Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u ovom parlamentu mora da učini sve da dobrim propisima spreči, da svede na minimum, ili da ne kažem da potpuno uništi korupciju u društvu.

Nažalost, nije namera Vlade da to učini. Nije namera režima Borisa Tadića da se ozbiljno suprotstavi korupciji. On to koristi tako, s vremena na vreme, kao da se reklamira na svim medijima, pa zapreti prstom – videćete vi Boga svoga. Sada ću ja ozbiljno da se počnem suprotstavljati korupciji. To traje samo koliko i taj prilog u nekom od TV dnevnika. Od borbe sa korupcijom i sa kriminalom u državi Srbiji nema ništa.

Pošto ste vi, gospodine Mrkonjiću, jedan od ministara za koga smo uvereni da jeste spreman da se bori i da se izbori sa korupcijom i sa kriminalom, prihvatite ovaj amandman, pa ćete biti sigurni da bar u ovoj oblasti koja jeste u vašoj nadležnosti, neće ili će barem biti maksimalno onemogućena korupcija, kriminal, stvaranje monopola, zloupotreba inspekcijskog nadzora.

Nije svrha i nije smisao inspekcijskog nadzora da inspektor može da radi šta hoće i da kontroliše koga hoće. Svrha inspekcijskog nadzora, ne samo kada je u pitanju ovaj zakon, nego uopšte, jeste da inspektor svoju nadležnost ima apsolutno i precizno utvrđenu zakonom i da inspektor samo sprovodi zakon, da nema mogućnosti da inspektor bira – ovo bih, ovo ne bih, ovo hoću, ovo neću, ovaj mi je platio, ovaj mi nije platio.

Prihvatite ovaj amandman i koliko toliko će ovaj zakon biti bolji od onog njegovog izvornog teksta, iako tvrdimo i ponavljamo više puta danas, idealno bi bilo i najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se ovakav ne usvoji, jer ovo je loš zakon, a materija koju reguliše je veoma ozbiljna. Transport opasnog tereta je nešto što može da ima i te kako teške posledice po građane Srbije. Imali smo dosta primera u prošlosti i u skorijoj prošlosti sa akcidentima koji se, maltene, svakodnevno dešavaju, a primenom…

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno.)

Hvala. Samo da završim. Dozvolite mi rečenicu.

Primenom ovog zakona, to neće biti sprečeno, nego naprotiv biće još više takvih problema.

Dame i gospodo poslanici, interesantno je kako mi u ovoj nekoj čudnoj preraspodeli radnog vremena raspravljamo, sada bez predstavnika Vlade, a prema našem Poslovniku trebalo bi da je prisutan, kasnimo sa početkom rada, sve je vrlo interesantno i ovo je samo radi javnosti da se vidi…
(Predsedavajuća: Molim da govorite o temi, ukoliko želite da poštujemo odredbe Poslovnika, a ukoliko ne ja sam na raspolaganju, postupanje po obavezi iz članova koji mene obavezuju da sve poslanike koji ne žele da poštuju odredbe Poslovnika, upozorim, pa opomenom kaznim.)
Gospođo Čomić, vrlo poštujem odredbe Poslovnika, a valjda se to odnosi i na početak radnog vremena. Sada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu u raspravi u pojedinostima.
Zaista je vrlo čudno, na šta liče ove izmene i dopune Zakona koje Vlada dostavlja Narodnoj skupštini i za koje Narodna skupština, kada uspe da sakupi 126 poslanika, glasa. Radi se o zakonu, o onom osnovnom koji ima 132 člana, a ovim izmenama menja se 67 članova. Neka mi neko kaže da je to normalna situacija.
Naravno, to je potpuno nenormalno, jer ako ste hteli suštinski nešto da menjate, onda je trebalo da se donese nov zakon. Vi ovde menjate od osnovnih odredbi do poslednje odredbe osnovnog zakona.
Kada je u pitanju član 2, odnosno član 1. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman, reći ću da se on odnosi na član 2. osnovnog zakona i govori o uređenju odnosa u oblasti turizma i na kojim načelima se zasniva to uređenje, pa između ostalog kažete – na osnovu održivog razvoja turizma kao usklađenog sistema tehničko-tehnoloških, ekonomskih i drugih društvenih aktivnosti, a koji se zasniva na ekonomskom razvoju, očuvanju prirodnih i kulturnih dobara i očuvanju razvoja lokalne samouprave.
Mi smo rekli da treba da stoji, između ostalog, da se radi o očuvanju kulturnih resursa. Onda imamo obrazloženje Vlade Republike Srbije zašto se to ne prihvata, a kaže se – što je pojam kulturnih resursa neprecizan, dok je Zakonom o kulturnim dobrima ova oblast u potpunosti uređena. Ovo je potpuno nebulozno obrazloženje.
Kakve veze ima Zakon o kulturnim dobrima sa ovim? Ako ćemo o preciznosti, mi tvrdimo da je u kontekstu ovog zakona, da je neprecizno da to bude kulturno dobro, već da treba da budu kulturni resursi, jer oni su nešto mnogo šire, jer kulturno dobro je jedna crkva na KiM, a kulturni resurs je istorijski, kulturni itd.
U tom smislu je bio naš amandman i bilo bi dobro da ste ga prihvatili, ali mi to nismo ni očekivali.

Član 12. je zapravo član 51. zakona koji se menja i na ovom članu se vidi koliko su vam besmislene ove izmene koje su zapravo samo kozmetičke. Nije turistička organizacije, nego je organizator putovanja.
O suštini i rešavanju pravih problema, kada je u pitanju turizam u Srbiji, nema ni govora ni u ovom zakonu, kao što nema ni u osnovnom zakonu koji ste pre godinu dana usvojili.
Amandman koji smo podneli odnosi se na stav 2. ovog člana 51, gde ste predvideli da licencu na zahtev podnosioca izdaje registrator turizma rešenjem, sa rokom važenja od tri godine i koji treba da sadrži puno poslovno ime, matični broj i sedište organizatora putovanja.
Stav SRS je da taj rok za koji važi licenca treba da bude pet godina.
Zaista je to svrsishodnije, to što vi kažete da amandman ne prihvatate iz razloga što su važećim zakonom rokovi važenja rešenja za obavljanje delatnosti usklađeni sa evropskim standardom je upravo ono što je zabrinjavajuće. Dokle god budete srljali za nekakvim standardima EU dotle ovaj narod neće živeti bolje, pa neće biti ništa bolje ni u oblasti turizma.
Jedna sugestija sekretaru Skupštine. Ako se zaista odlučite za ovo što je koleginica Nataša Jovanović predložila, što je odličan predlog, da se napravi neki turistički prospekt za zgradu ove skupštine, nemojte da zaboravite da napišete i ko je ovu zgradu 2000. godine palio, kolika je šteta, gde su umetničke slike koje još uvek nisu vraćene. Nemojte da zaboravite taj crni deo istorije ove zgrade.

Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje je u Beogradu. Vlada kaže da treba da bude u Kragujevcu. Ja kažem da treba da bude u Užicu. Vlada nije dala nijedan argument da bi nas ubedila zbog čega sedište treba da bude u Kragujevcu, a slušajući kolege iz SRS koji su navodili razna mesta u Srbiji koja bi mogla da budu sedište ove službe čovek bi mogao da kaže da svako od tih mesta može da bude.
Stvar je u tome da vi iz režima ovim izmenama zakona zabavljate narod, a činite ustupke jednoj novoformiranoj stranci ili nekoj grupaciji stranaka u Srbiji samo da biste sačuvali Vladu, što je vaš problem, ali ovo što radite je problem svih građana Srbije.
Nećete da govorite o transfernim sredstvima koja ste uskratili opštinama, odnosno lokalnim samoupravama u Srbiji, pa imamo problem da su u Srbiji lokalne samouprave maltene u bankrotstvu. Nemaju ni za zarade, nemaju ni za najosnovnije funkcionisanje zato što je nekom palo na pamet da im više ne dozvoli ono što im pripada i po zakonu i po Ustavu.
Danas, ovo o čemu raspravljamo su zapravo izmene Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ovaj zakon je mnogo ozbiljniji od toga gde će biti sedište ove službe. Mnogo je ozbiljniji problem što je u Srbiji milion nezaposlenih, što u Srbiji dnevno 10 hiljada ljudi ostaje bez posla. Da li ćete to rešiti, da li ćete taj problem rešiti ako sedište službe iz Beograda premestite u Kragujevac. Nećete.
Naravno da nećete i nemate nameru da to rešavate. Ponašate se po onoj narodnoj – selo gori a baba se češlja. Umesto da zapošljavate ljude vi se bavite da li će Dinkiću više odgovarati da sedište ove službe bude u Kragujevcu, a ne u Beogradu kao što je do sada bilo. Ovo nazivate decentralizacijom. Od koga vi pravite budale, gospodo iz režima? Vređate inteligenciju građana Srbije.
Obrazlažete ovde koji su vaši razlozi za ovu epohalnu promenu zakona – nije više sedište službe u Beogradu, nego je u Kragujevcu. Šta građani Srbije dobijaju tom vašom epohalnom promenom zakona? Ne dobijaju ništa. Da li će neko dobiti neko radno mesto? Neće.
Možda samo dvoje ljudi ili funkcionera G17 ili ove Verkove stranke dobiće posao u Kragujevcu, a ovi odavde će tamo da putuju, pa ćete opet praviti troškove kao što ste pravili za sudije i tužioce i sve to uredite i napravite ogromnu štetu građanima Srbije i nikom ništa. Baš vas briga kako narod živi. Baš vas briga koliko ljudi ostaje bez posla. Baš vas briga što Služba za zapošljavanje ne može da radi svoj posao zato što nema poslove koje bi mogla da podeli i da radi posao za koji je napravljena.
Kažete da Kragujevac ima 22 i po hiljade nezaposlenih, a Užice, gde sam tražila da bude sedište pet hiljada nezaposlenih. U čemu je tu razlika? Gde su ostali parametri koliki je Kragujevac, koliko je Užice? Ponašate se neozbiljno i neodgovorno, gospodo iz režima? To što činite ustupke pojedincima iz Vlade na štetu građana Srbije verujte obiće vam se o glavu. Okanite se ćorava posla, radite ono za šta vas narod plaća. Hvala.

Dame i gospodo, član 1. govori o tome da se prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine utvrđuju dugoročne osnove organizacije, uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima i ograničenjima na njenoj teritoriji. Mi smo, uz ovo da se prostornim planom uređuje dugoročno uređenje i korišćenje prostora, dodali i odrednicu  ''i zaštita''. Zbog čega?
Bitno je reći da je ovaj amandman usvojen i sada bi trebalo da budemo srećni i zadovoljni što je Vlada usvojila ovaj amandman, jer on može na prvi pogled da izgleda samo kao pravnotehnička redakcija.
Međutim, smisao amandmana je mnogo dublji i suština je zapravo da ste, da niste prihvatili ovaj amandman, mogli naneti veliku štetu državi Srbiji. Dokaz za to je ono koliko je, zbog nepostojanja zaštite korišćenja državnog zemljišta, zapravo naneto štete državi Srbiji i u primeni Zakona o prostornom planu, ovog sad i onog koji je pre bio na snazi, dakle, od 2000. godine do dana današnjeg kada ste se svi vi, predstavnici DOS-a koji ste donosili i menjali ove zakone, zaklinjali kako će evo baš po ovom zakonu da se reše svi mogući i nemogući problemi.
Javila sam se da bih vam na nekoliko primera pokazala kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, kako se nedomaćinski ponašate i koliko to zapravo košta građane Srbije. Verujte da se to graniči sa kriminalnim aktivnostima i da bi svakako o tome trebalo da povede računa i državni tužilac.
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi, skretali smo vam pažnju na takve stvari i na ono što se u praksi dešava. Upozoravali smo vas da zakon o prostornom planu ne može da se donosi sedeći u kancelariji i upravljanjem mišem na kompjuteru.
Svaka čast naprednim tehnologijama, ali stanje na terenu, ne samo u Beogradu nego u celoj Srbiji, zahteva i zahtevalo je da se najpre detaljno snimi stanje na terenu, pa da se tek onda zadaju zadaci, pre svega službama za katastar i nepokretnosti.
Mnogo se nešto hvalite kako službe za katastar nepokretnosti rade svoj posao, ne znam, pre dve večeri sam u jednoj emisiji čula jednog državnog sekretara kako kaže da su 90% posla službe za katastar nepokretnosti uradili, a to znači da građani razumeju da vi tvrdite da je 90% nepokretnosti u Srbiji uknjiženo.
Tvrdimo da to nije tačno. Ljudi koji nas sad slušaju znaju svi na svojim primerima koliko je zgrada u celoj Srbiji koje su izgrađene bez građevinske dozvole. U međuvremenu su dobili građevinsku dozvolu. U međuvremenu su dobili i upotrebnu dozvolu. Neki su čak građeni i sa građevinskom i sa upotrebnom dozvolom, ali ni u katastru, ni prethodno u zemljišnoj knjizi nisu evidentirani.
To, naravno, stvara problem ljudima kada hoće da uknjiže svoj sopstveni stan. Dobro znate da je problem, kada se prodaju stanovi i kada se vrši kupoprodaja na osnovu kredita koji neko dobije da bi kupio stan, da su stanovi jeftiniji za onoga ko ih prodaje ako nisu uknjiženi. Bez obzira što mi pravnici znamo da je vanknjižno vlasništvo potpuno izjednačeno sa knjižnim vlasništvom, to je u suštini i u praksi veliki problem.
Šta bi se desilo da nije usvojen amandman kolege Dragana Stevanovića, odnosno šta se dešavalo dok ste vi kao slučajno izostavili da se brinete i o zaštiti državnog zemljišta, odnosno državne imovine?
Govorila sam vam ministre i kada smo govorili u načelnoj raspravi pre više meseci o Zakonu o planiranju i izgradnji i navodila sam vam primer zemljišta oko hotela "Jugoslavija". Rekla sam vam da je devet hektara zemljišta uknjiženo na hotelsko preduzeće "Metropol".
Zamislite sada hotel "Jugoslaviju", onoliku kolika je, da neko u privatizaciji dobije maltene ceo zemunski kej u površini od devet hektara, zato što ta parcela nikada nije cepana i što je hotel "Jugoslavija" izgrađen na toj parceli koja je velika devet hektara. To je bilo pre sedam-osam meseci kada sam pitala, pitala sam i pre vas Šumarca itd, i znamo da to do dana današnjeg nije promenjeno i da nije izvršena preparcelacija.
Takođe smo govorili o aferi Ušće, gde se opet, zbog navodno neusklađenih planova, regulacionih planova, prostornog plana itd. desilo da je onaj tamo što je izgradio zgradu Ušća dobio pet hektara zemljišta, zamislite, na onom prostoru besplatno, zato, bože moj, što tako treba da se formira građevinska parcela.
Dobro znate, odnosno trebalo bi da znate, zapravo vi ne morate to da znate, vi ste lekar, ali vaše kolege koje vam pomažu u Ministarstvu bi trebalo da znaju kako se formiraju parcele i da to što je zapisano u nekom tamo planu ne sme da bude sveto pismo.
Naravno, da ne budemo pogrešno shvaćeni, mi jesmo za to i insistiramo da se poštuje planska gradnja, ali, vraćam se na ono na početku, morate da vidite na terenu kakvo je stanje i da to terensko stanje maksimalno upodobite onom što iskuckate na kompjuteru i što tamo složite i one lepe sličice napravite.
Evo šta se sad desilo. Negde u martu ili maju 2008. godine kada ste Miloradu Miškoviću, odnosno njegovoj kompaniji prodali hotel "Geneks", "Geneks" apartmane, "Kontinental", odnosno "Internacional" i sve je to prodato, kako su mediji obavestili, za 148 miliona 800.999 evra.
Ovaj put ne govorimo o tome kako je urađena ta privatizacija, da li je to realno itd, to će valjda jednog dana takođe doći na dnevni red, ali ono što je interesantno, ti objekti su bili na parceli koja je velika 1,77 hektara. Kompanija Miškovićeva je podnela zahtev za preparcelaciju i, zamislite, služba za katastar nepokretnosti na Novom Beogradu je izvršila preparcelaciju i sada ta parcela iznosi 2,78 hektara. Znači, jedan hektar na takvoj lokaciji kompanija Miškovićeva je dobila za džab-džabe.
U tome je problem, gospodine ministre i gospodo iz vladajuće većine, i zato je kolega Stevanović u ime Srpske radikalne stranke intervenisao, ne samo da vam ulepša zakon i da uradi pravnotehničku intervenciju, nego da suštinski skrene pažnju ovim amandmanom šta ste vi zapravo radili i šta znači loš zakon o planiranju i izgradnji, šta znači loša primena i neadekvatna primena tog zakona.
Gospodine ministre, završavam onim što sam vam rekla kada smo o ovom zakonu govorili u načelnoj raspravi. Skrenula sam vam pažnju da se u Zemunu pored zida u Vrtlarskoj ulici, koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tamo gde ne može ništa da se gradi, sada gradi višespratni objekat. Skrenula sam vam pažnju, a vi ste rekli da ćete da intervenišete.
Ne znam da li ste, ali znam da je ta gradnja nastavljena, da se intenzivno gradi i tvrdimo da tamo po svim mogućim propisima ne može da se dobije građevinska dozvola. Od vas tražimo da ispitate da li je neko dao građevinsku dozvolu. Ako jeste, koliko je to platio? Naravno, ne mislim na takse, nego na ono ispod ruke. Ako nije dobio građevinsku dozvolu, zašto to tolerišete?

Dame i gospodo narodni poslanici, evo počinjemo ovu tačku dnevnog reda uz svojevrsnu diskriminaciju propisa, jer kada je pre neki dan trebalo da raspravljamo o jednoj grupi zakona, onda ste apsolutno u skladu sa Poslovnikom prekinuli sednicu zato što nismo imali predstavnika predlagača.
Danas opet nemamo predstavnika predlagača. Ne insistiramo na tome, na to smo već navikli, ali samo hoću da kažem da ne može da se radi ni o diskriminaciji propisa, jer diskriminacija primene propisa dovodi do diskriminacije o kojoj bi trebalo da vodi računa Poverenik za ravnopravnost.
Ovo govori o skupštinskoj većini i o tome koliko ste zainteresovani da suštinski uradite bilo koji posao koji počnete, zato što vam je neko rekao da to morate da uradite.
Danas imamo dve odluke, odnosno Predlog odluke i Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ako je neko slučajno čitao ova dva predloga, mogao je da primeti da su ovo maltene dva identična teksta, ali smo primetili u čemu se na prvoj stranici razlikuju ova dva teksta. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta predložila nam je poverenica za zaštitu ravnopravnosti dr Nevena Petrušić.
Moram da skrenem pažnju da u Zakonu i u Ustavu poverenica ne postoji, a odluku o obrazovanju i radu stručne službe Poverenika za zaštiti ravnopravnosti predložila nam je poverenik dr Nevena Petrušić. Ili nije u redu ovaj prevod ili se opet vrši diskriminacija propisa. Poverenica ne postoji, postoji poverenik i to je voljom većine gospođa dr Nevena Petrušić.
Govoriti pojedinačno o ovim članovima poprilično je besmisleno zato što i jedan i drugi predlog akta predstavljaju prepisivanje već postojećih propisa, Zakona o državnim službenicima, pre svega, i ničeg novog i ničeg specifičnog za ovaj posao u ova dva akta nema.
Rekoh već da se oni apsolutno ne razlikuju, ali evo dve razlike – jedna u članu 8. i jednog i drugog akta, druga u članu 14. pa da prokomentarišemo. Član 8. kaže – položaj stručne službe kod poverenika su pomoćnici poverenika i šef kabineta i onda pomoćnici poverenika spadaju u prvu grupu položaja, a šef kabineta se bira do kraja mandata i spada u treću grupu položaja.
U članu 8. ovog drugog akta koji se zove odluka, kaže se da pomoćnike poverenika postavljaju se na položaj od pet godina na osnovu internog ili javnog konkursa, a šef kabineta se postavlja na položaj do kraja mandata poverenika.
Ovde su sporna dva pitanja. Prvo pitanje – koliko pomoćnika gospođa Nevena Petrušić će da imenuje? Drugo pitanje je – zašto se pomoćnici biraju na jedan način, a šef kabineta na drugi način? Zašto se šef kabineta vezuje za mandat poverenika? Da li je ovde u primeni ovog člana zastupljena ravnopravnost? Da li i ovde ne postoji diskriminacija? Mi kažemo da.
Da li ovo ne znači da će i na ovo mesto da se biraju partijski kadrovi, a podsećam, zakon kaže da je Poverenik za ravnopravnost nezavisno regulatorno telo? Dakle, dokazujete da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo tvrdili da ne postoji nijedno nezavisno regulatorno telo, već da su sve to partijska rešenja.
Opet ponavljamo da to tako i treba da bude, jer nema razloga da se neko krije i laže javnost da je on potpuno nezavisan, ako ga bira 126 poslanika koji pripadaju određenim strankama, a te stranke čine vladajuću većinu.
Interesantan je član 12, koji govori o žalbama državnih službenika u stručnoj službi na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima. Onda, žalbenu komisiju poverenik može obrazovati iz reda zaposlenih, a u sledećem stavu posle toga se kaže da članovi komisije za rad primaju naknadu. Postavljamo pitanje – ako su komisije iz reda zaposlenih, zašto da dobijaju posebnu naknadu osim one naknade koju dobijaju kao zaposleni?
Član 14. govori da u jednom aktu, u odluci kaže da poslovi investiciono-tehničkog i tekućeg održavanja objekata, opreme, poslova prevoza, kao i drugi zajednički administrativni i tehnički poslovi koji su neophodni za ostvarivanje nadležnosti poverenika i za rad stručne službe se vrše u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje ovih poslova za sve državne organe.
U ovom drugom aktu koji je pravilnik se kaže da je to Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Nije to sporno, ali govorimo o tome da potpuno nepotrebno ovde imamo dva akta, kad se jednim aktom moglo regulisati sve, jer u suštini ta dva akta su, kao što je javnost mogla da čuje, apsolutno identični.
Javnost je takođe svakodnevno u prilici da vidi kako se ravnopravnost primenjuje u ovom parlamentu odnosno kako se u parlamentu vrši diskriminacija narodnih poslanika.
Malopre kada su kolege govorili kroz poslanička pitanja o tome kakav je stav koje poslaničke grupe, kada je reč o tragediji koja se desila u Kraljevu, gospođa predsednik je rekla da su se sve poslaničke grupe na tom kolegijumu dogovorile na koji način da poslanici pomognu nastradalima u Kraljevu. Najpre, to nije tačan podatak.
Predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović je u ime poslaničke grupe i u ime SRS tražio jasno i glasno da Skupština zauzme stav da se 10 miliona evra koje je Vlada u budžetskoj rezervi namenila za nekog izdajnika koji bi prodao glavu Ratka Mladića, dakle odmah da se ta sredstva preusmere na pomoć nastradalima u Kraljevu i korektno bi bilo da se to kaže.
Naravno da poslanici SRS žele u okviru svojih mogućnosti da pomognu i pošto su se svi time hvalili, mada mislimo da time ne treba da se hvalimo nego da budemo humani na delu, a ne samo da bi se to čulo. Poslanici SRS već su sakupili sredstva i mi ćemo ta sredstva dati nekoj od ustanova kojoj je to najpotrebnije i već danas ćemo se dogovoriti koja će to ustanova biti.
Mi nismo želeli najpre zato što niste prihvatili naš predlog za ovih 10 miliona, a s druge strane zato što mi ne želimo da se Nenad Konstantinović hvali na koji način će da rasporedi ta sredstva, kao što sredstva koja ubira Skupština od kazni, koje plaćaju isključivo poslanici SRS i to baš zato što smo diskriminisani, objasniću na koji način, da se on hvali kako će da nekim aktivistima lokalnih odbora DS po Srbiji deli taj novac.
Dakle, kada smo već kod diskriminacije ili neravnopravnosti u Skupštini, pored ovoga što sam rekla, mi smo ovde svakodnevno podvrgnuti, mi poslanici SRS svojevrsnom mobingu. I juče se to desilo. Desilo se i pre nekoliko dana i dešava se maltene redovno.
Kada poslanik SRS interveniše po Poslovniku i kada predsedavajući konstatuje, eto tako, padne mu napamet da poslanik SRS zloupotrebljava intervenciju po Poslovniku, jer predsedavajući misli da nije bilo povrede Poslovnika, onda se poslaniku SRS izrekne opomena i ta opomena košta negde oko sedam i po hiljada dinara, ne znam precizno, nisam još dobila rešenje, ovo poslednje, koliko iznosi ta opomena.
Kada poslanik DS ili šef poslaničke grupe na isti način zloupotrebi – a mi mislimo da ne, jer stav SRS je da narodni poslanik može da govori neograničeno vreme i da može da govori sve što misli da treba da kaže; kada budemo većina i kada bi smo mi odlučivali kako će izgledati Poslovnik Narodne skupštine, onda neće biti nikakvih ograničenja za obraćanje narodnih poslanika parlamentu i javnosti – dakle, kada procenite da poslanik vladajuće većine takođe zloupotrebi Poslovnik onda tog poslanika upozorite i to ga ne košta ništa.
Zar to nije diskriminacija narodnih poslanika i zar to nije mobing koji predsedavajući, na osnovu ničega jer nigde ni u jednom propisu nema takvu mogućnost, vrši nad narodnim poslanicima. Mi tvrdimo da jeste i interesantno je da se gospođa Petrušić, za koju ste ovde tvrdili da je idealno rešenje, nijedanput nije oglasila na tu temu. Gledala sam je u nekoliko emisija, pričala je o političkom mobingu i očekivala sam da će da skrene pažnju predsedavajućima u parlamentu da ne vrše politički mobing nad poslanicima SRS.
Politički mobing je prisutan ne samo ovde, pogledajte stanje u lokalnim samoupravama. Pogledajte kako vlasti u lokalnim samoupravama vrše mobing nad zaposlenima. Znam sigurno da je pokrenuto nekoliko postupaka pred nadležnim sudovima i iako su to postupci koji bi trebalo da se rešavaju po hitnom postupku, već nekoliko meseci postupci stoje u sudovima i poverenik ne reaguje.
Poverenik mora da se interesuje pošto je u začetku primena ovog zakona. Poverenik bi trebalo da se interesuje kod sudova po Srbiji da li imaju zahteve da se utvrdi mobing na radnom mestu i ako imaju da poguraju sudove da krene to da rade, da prestanete da pričate kako se zalažete za ravnopravnost, kako se zalažete protiv svake diskriminacije, a na delu ne činite ništa.
Mi već dva meseca pričamo o ugroženom osnovnom ljudskom pravu Vojislava Šešelja, a to je pravo na život. Govorim o njegovom ugroženom pravu, o informisanju o zdravstvenom stanju. Pozivamo uporno nadležne u Srbiji da se oglase po tom pitanju. Niko od tih nezavisnih regulatornih tela se nije oglasio.
Gospođa Petrušić je prva po onome što joj zakon kaže bila u obavezi da se oglasi i da reaguje i da kaže – ljudi, nemate pravo da diskriminišete građanina Republike Srbije, građanina Vojislava Šešelja. Ne oglašava se. Zar to nije diskriminacija na delu? Jeste.
Šta se onda dešava? Dešava se da uz ta naše javne apele, naše javno skretanje pažnje cela Srbija zna kako se postupa sa građanima Republike Srbije u Haškom tribunalu. Malopre su građani mogli da čuju od kolega Borisa Aleksića da je 17 Srba posredno ili neposredno ubijeno u Haškom tribunalu.
I pored te činjenice vi i dalje insistirate da na tu hašku antisrpsku giljotinu pošaljete još dva Srbina, Ratka Mladića i Hadžića, i još za to dajete pare.
Već danas se pojavio Tomislav Nikolić, valjda mu je malo para koje je dobio od raznih obaveštajnih službi i od Borisa Tadića kada je pokušao da rasturi SRS, pa bi još da dobije i tih 10 miliona namenjenih za glavu Ratka Mladića i već danas kaže da je on spreman da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu.
Zašto ovo pominjem? Zato što dve godine pričamo da ste diskriminisali građane Srbije zato što ste dozvolili Tomislavu Nikoliću i ovoj šačici oko njega da formira poslaničku grupu jer mandati koji su 2008. godine u maju osvojeni, osvojeni su na osnovu programa SRS. Nama su ti mandati ukradeni, a ovo pominjem u kontekstu ova dva predloga zato što hoću da vas podsetim i dam samo potvrdu argumentu da smo ove dve godine u pravu kada insistiramo da se vrate oteti mandati.
Jer da je Tomislav Nikolić 2008. godine u kampanji pomenuo na skupovima SRS da je za to da se izruči Ratko Mladić, ne bi bio izviždan kao Montgomeri na njegovom skupu, nego bi bio išutiran sa takvog skupa.
Dakle, i to je dokaz da su svi mandati koji su osvojeni, svih 78 mandata, osvojeni između ostalog i na stavu SRS da Ratko Mladić nikada ne sme biti izručen Haškom tribunalu. Vidite kako vi jedno pričate, a drugo radite. Ne verujem da sad i ranije, a pogotovu sada nikome od vas nije nejasno da je to zaista diskriminacija, ni manje ni više nego volje građana Srbije, miliona građana Srbije.
Šta nam se sad priprema? Pripremaju nas mediji polako na uvođenje verbalnog delikta. Zbog čega? Zato što neka jedna ili više grupa navijača skandiraju na utakmicama - spasi Srbiju i ubij se Borise, pa se prekida utakmica zbog takvih skandiranja.
Naravno, mi ne pozivamo na bilo koju vrstu čak ni skandiranja koja može da dovede bilo koga u neprijatan položaj i da mu na bilo koji način ugrozi život. Logično je da Borisu Tadiću neće pasti na pamet i hvala bogu i ne treba da se ubije zato što ga neko poziva da spasi Srbiju. On će kao čovek koji je zadržao trunku morala da podnese ostavku da spasi Srbiju.
Godinama unazad na skupovima DS se uzvikivalo - spasi Srbiju i ubij se Slobodane, spasi Srbiju i ubij se Koštunice, i to ne samo na fudbalskim utakmicama, nego na skupovima DS se to uzvikivalo i to nikom nije smetalo, a sad očigledno vratiće nas ova diktatura, i ovaj diktator vratiće nas u Brozovo vreme i ponovo će uvesti verbalni delikt da neko ne bi ne daj bože uvredio njegovo visočanstvo.
Zašto se tu nije oglasila gospođa Petrušić? Zašto se nije oglasila – ljudi ne možete tako da radite, ovo je slobodna država. Na kraju krajeva, u Ustavu RS, ovom a i u onom koji je bio pre ovoga zagarantovana su maksimalno sva osnovna ljudska i manjinska prava svakom građaninu koji živi u Republici Srbiji.
Nisu problem akti. Problem je primena. Problem je diskriminacija koju vrše nad građanima Srbije nadležni državni organi. Problem je što Vlada RS svakodnevno vrši diskriminaciju građana tako što eventualno posao može da dobije neko ko je član neke stranke iz vladajuće većine, što poslove svakodnevno gube i otkaze desetine hiljada građana Srbije, što penzioneri ne dobijaju ono što ste im obećavali u kampanji, što se dogovarate sa MMF o građanima Srbije…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Hvala lepo. Vidim da sam potrošila vreme.

Da, želim da govorim o povredi člana 27. Poslovnika i u sklopu obrazloženja te povrede da vas pitam  gospođo Čomić – kada je u Narodnoj skupštini promenjen stav 2. član 107. Poslovnika koji kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku itd?
Pošto se to malopre ovde desilo, uverena sam da ćete vi kao neko kome je stalo do primene Poslovnika da priznate da ste prekršili Poslovnik zato što ste to dozvolili, i da ćete sebi izreći opomenu što podrazumeva i kaznu od 7.500 dinara, kao što radite svaki put kad se vama, a tvrdim neosnovano, učini da neko od narodnih poslanika SRS prekrši Poslovnik. Hvala lepo.

Najpre želim da se Skupština izjasni po ovoj prethodnoj povredi, za koju tvrdim da je povreda, a sada skrećem pažnju da ste najgrublje prekršili član 107. Poslovnika Narodne skupštine i da ste najdublje povredili dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo Čomić, nisam budala i ne smete na taj način da se ophodite prema narodnom poslaniku. Dakle, vrlo je jasno da uvidom u stenogram, gospođo Čomić, možete da konstatujete na koji način kolega Srđan Milivojević krši Poslovnik i na koji način je …

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da je gospođa Nevena Petrušić pratila, odnosno da prati rad ovog parlamenta i da će konačno zaista da se pozabavi svojim poslom, pa između ostalog i diskriminacijom narodnih poslanika u parlamentu.
Podsećam da krajem marta kada ste usvajali, a kada smo govorili o Zakonu o zabrani diskriminacije, krajem marta 2009. godine, da smo skretali pažnju da taj zakon donosite iz samo jednog jedinog razloga i 10. oktobra ove godine ste pokazali, vi iz skupštinske većine, iz režima Borisa Tadića, da smo tada bili u pravu kada smo upozoravali građane Srbije zbog čega se donosi taj zakon.
Kada ste u maju 2010. godine birali gospođu Nevenu Petrušić za poverenika za ravnopravnost, tada je gospodin Boško Ristić bio ovlašćeni predstavnik kao što je danas, s tim što ga danas nema kada govorimo o ovoj tačke dnevnog reda, i da je slučajno primene Poslovnika ne bismo o tome mogli da govorimo, jer pre dva dana maltene ceo dan nismo radili jer nije bilo predstavnika Vlade, a svejedno je i on je predstavnik predlagača kao što je to Boško Ristić danas, međutim, baš vas briga za primenu Poslovnika.
Dakle, podsećam da je Boško Ristić tada, 5. maja 2010. godine ovde tvrdio da će gospođa Nevena Petrušić da se ponaša u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i da neće biti u sukobu interesa, a ona to i danas jeste. Taj zakon kaže da onaj ko je poverenik za ravnopravnost ne može obavljati neke druge poslove i primati platu za to. Gospođa Nevena Petrušić i dalje je profesor na nekom fakultetu u Nišu.
Možda iz tog razloga ne može da obavlja poslove koje bi trebalo da obavlja po ovom zakonu. Možda je i to razlog zbog čega gospođa, koja je poverenik za ravnopravnost, ne reaguje na apele SRS i poslanika SRS, već dva meseca i više od dva meseca pokušavamo da apelujemo na nadležne da zaustave ubijanje dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Nije reagovala ni kada se okupilo više od 7.000 građana u velikoj dvorani Sava centra, gde su bili eminentni stručnjaci i naši prijatelji iz Rusije, koji su takođe apelovali da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu. Možda će prekosutra reagovati kada bude videla da će i sutra u 17.00 časova popodne u velikoj dvorani SPENS-a u Novom Sadu da se okupi isto toliko hiljada građana koji će tražiti zaustavljanje ubijanja Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Ovo jeste jedan od važnih zadataka gospođe Petrušić. Mora da zaštiti, bar da pokuša da zaštiti osnovna ljudska prava svakog građanina Srbije, a ne selektivno gde se to njoj dopadne i gde je to u interesu DS-a. Bilo bi dobro da gospođa Petrušić, s obzirom da se valjda upoznala s tim na koji način se tretiraju građani Srbije u Haškom tribunali i da je tamo posredno ili neposredno ubijeno 17 Srba.
Da joj možda to bude razlog i motiv da se ona izjasni kakav je njen stav o tome, da li Ratko Mladić treba da se preda Haškom tribunalu, odnosno da li neko treba da uzme od države 10 miliona evra, koje bi, da je normalna, država usmerila na pomoć građanima Kraljeva koje je zadesio zemljotres, ili neka se povede za primerom Tomislava Nikolića koji jasno i glasno kaže da bi on predao Ratka Mladića Haškom tribunalu.
Dakle, neka gospođa Nevena Petrušić počne konačno da radi svoj posao. Nismo sigurni da će ga raditi ni kada bude izabrala sve ove ovde zamenike, pomoćnike, šefove kabineta itd. Sigurni smo u suprotno, sigurni smo da će i kod gospođe Petrušić u njenu kancelariju, u njen kabinet da se smeste neki kadrovi Demokratske stranke, odnosno stranaka režima, a da će građani Srbije od toga imati samo još jedan namet na vilajet.

Član 6. se odnosi na član 259. osnovnog zakona i govori o novčanim kaznama. Vi ste u članu 6. predložili da se novčane kazne za određene prekršaje odnose na zdravstvene radnike i dodali ste – zdravstvene saradnike.
Uvereni smo da takva izmena ni na koji način ne doprinosi poboljšanju kvaliteta zdravstvenih usluga i zato smo predložili da se briše član 6. zato što su sve ove izmene zakona poprilično besmislene.
Kada se govori na ovu temu jednostavno je nemoguće usredsrediti se isključivo na amandman koji je na dnevnom redu. Sve kolege koje su govorile, govorile su malo šire od toga i razumljiva je primedba gospođe predsednika koja je intervenisala sa namerom da zaštiti lekarsku profesiju, ali naravno da mi u SRS smo svesni toga da je najveći broj lekara u Srbiji savesno i pošteno, kao što smo i te kako svesni da je lekarska profesija izuzetno časna i odgovorna profesija ali naš zdravstveni sistem i ono sa čime se svakodnevno srećemo demantuju nas u mnogo toga kada su u pitanju određeni lekari.
Svaki put kada govorimo o nesavesnim lekarima mi, srpski radikali, imamo asocijaciju na profesora Jevtića, načelnika VMA koji je na najgrublji mogući način i potpuno suprotno lekarskoj etici se poneo kada nije dozvolio svom kolegi da pruži savetodavnu pomoć u vezi sa zdravljem predsednika srpskih radikala Vojislava Šešelja.
Svakodnevno više od dva meseca apelujemo na lekarsku stručnu javnost da podignu svoj glas da se zaustavi ubijanje Šešelja u Hagu i, kako se ti časni lekari nisu pridružili i nisu podigli svoj glas, mi moramo to da radimo političkim sredstvima i to je razlog, između ostalih, zbog kojih ćemo sutra u 17.00 časova u Novom Sadu, u velikoj dvorani Spensa, poručiti onima u Hagu, a i vama, gospodo iz vlasti – zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja.

Vidite kako baš ne vodite računa o primeni Poslovnika, jer ne pratite kako se poslanici javljaju, a javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika. Vi ste, gospođo Đukić Dejanović, po tom članu u obavezi da se starate o primeni Poslovnika pa, između ostalog, vi morate da vodite računa da li narodni poslanici dobijaju uredne predloge od Vlade Republike Srbije.
Nije tačno ono što ste rekli malopre kolegi Krasiću, da je to pitanje za Vladu. Šta to znači, Vlada nama može da dostavi bilo šta, vi nemate obavezu da to gledate? Nije tačno. Dakle, vi ste u obavezi da vodite računa da ono što stigne od Vlade bude u skladu sa Poslovnikom, pre nego što dođe do narodnih poslanika. Znači, vi ste u obavezi da kažete ko je potpisao taj sporazum.
O tome na koji način ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine neću da govorim, a jeste. Sigurna sam da ste svesni toga. Tačno je i hvala bogu da ćemo svi mi otići u penziju, bilo političku, bilo penziju na osnovu radnog staža, možda ćemo mi otići i u prevremenu političku penziju, ali budite sigurni nikada nećemo izdati svoju ideologiju i nikada nećemo izdati svog predsednika, pa makar nas to koštalo ranog odlaska u političku penziju.

Opet ste povredili Poslovnik, gospođo Đukić Dejanović, ili niste obavestili narodne poslanike da je ovaj Tadićev ideolog postao šef poslaničke grupe ili da je ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda. Koliko znamo, nije ni jedno ni drugo i nije imao pravo na repliku. Govorim o povredi člana 27. Jasno nam je sada šta je vas uvredilo pa na ovaj način reagujete.
Uvredila vas je činjenica da je kolega Krasić, a ja ću da ponovim, upozorio građane Srbije da SRS traži da 10 miliona evra, koje ste naumili za nekog izdajnika koji bi, ne daj bože, izdao Mladića, date hitno Kraljevu i da sve probleme koji postoje u Kraljevu rešite na taj način. Boli ono što traže srpski radikali, ali šta da radimo.

Dame i gospodo, već više od mesec i po dana poslanici SRS skreću pažnju javnosti Srbije na ugrožen život i neadekvatno lečenje našeg predsednika u Haškom tribunalu. Tražili smo u više navrata od Vlade Republike Srbije da se inicira razrešenje načelnika VMA, koji je prekršio sve moguće moralne i lekarske norme kada je odbio da pruži savetodavnu pomoć timu za odbranu Vojislava Šešelja.

Naravno, očekivali smo taj odgovor i onda se Vlada dosetila da svim poslanicima koji su postavili pitanja, da da odgovor Ministarstvo pravde. Nismo ništa ni pitali Ministarstvo pravde, niti mislimo da su oni nadležni, ali oni su se, ne znamo zbog čega, osetili prozvanim.

Ministarstvo od kojeg smo tražili odgovor jeste Ministarstvo odbrane, za koje smo utvrdili da je, zapravo, ministarstvo laži, jer je u javnosti izlazilo sa nekim dezinformacijama. Da podsetim samo da u tom ministarstvu nisu hteli da prime zahtev koji je, u ime tima za odbranu, podneo savetnik predsednika stranke naš kolega poslanik Boris Aleksić.

Obaveštenje koje smo pojedinačno dobili od Ministarstva pravde je cinično i ne daje odgovor na pitanja koja smo mi i koja uporno postavljamo već više od mesec dana, kao što rekoh. Naime, ovde nam skreću pažnju da je kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom upoznata sa činjenicom da je Vojislav Šešelj govorio o svom pogoršanom zdravstvenom stanju još 21. septembra 2010. godine na statusnoj konferenciji itd. Dakle, ovo obaveštenje je opisno, zapravo, prepisali su ono što smo mi kao pitanje postavili.

Što se tiče te kancelarije Nacionalnog saveta, mi se njima nismo obraćali na ovu temu, ali za potrebu tima za odbranu tražili smo jedan sudski spis. Od 13. oktobra do danas još uvek tim za odbranu nije dobio taj sudski spis koji se vodio kod nekad Vojnog suda u Beogradu i čak smo više puta intervenisali direktno kod ministra Ljajića i obećavao je - biće, dostavićemo i na kraju smo dobili obaveštenje od jednog službenika da taj sudski spis ne mogu da nam daju zato što je za to potrebna saglasnost Dragana Šutanovca. Dakle, opet Dragan Šutanovac, koji na sve moguće načine ugrožava odbranu Vojislava Šešelja i, naravno, njegovo zdravstveno stanje.

Operacijom od 28. oktobra i onim što se dešavalo posle operacije, Vojislavu Šešelju su ugrožena dva osnovna ljudska prava, to je ljudsko pravo na život i jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na informisanje o zdravlju.

Pet dana posle operacije Vojislava Šešelja nije pregledao ni pogledao nijedan medicinski radnik, a kamoli lekar. Vojislav Šešelj ni danas ne zna ni šta mu je rađeno, ni da li je ta operacija uspela, čak pet dana mu nisu menjali terapiju, iako su mu pre toga davali terapiju kojom su smanjivali ili je trebalo da smanje aritmiju i tahikardiju. Sad ako je ta operacija bila uspešna, postavlja se pitanje zašto mu onda nisu promenili terapiju ili zaista operacija nije bila uspešan, to je ono što mi i Vojislav Šešelj i dalje ne zna.

Zato apelujemo na nadležne državne organe da malo povedu računa o zdravlju i o životu građanina RS Vojislava Šešelja. Ali, vaš odnos prema onima Srbima koji u Haškom tribunalu i prema onima koji prema vašem mišljenju tek treba da odu u Haški tribunal pokazujete na taj način što obećavate nagradu od 10 miliona evra onome ko vam oda Ratka Mladića, a srpski radikali vas pozivaju, gospodo iz vlasti.

Reče gospođa, izvinite samo jednu rečenicu, reče gospođa Kalanović da tih deset miliona evra je obezbeđeno u budžetskoj rezervi. Molim vas, skinite tih deset miliona evra iz budžetske rezerve i pod hitno ih usmerite na ugrožene posle zemljotresa u Kraljevu. Hvala.

Ne znam gde nam ode ministar, a baš sam mislila da ga pohvalim jer on nam ovde u Skupštini dođe kao pravo osveženje. Kada se pojavi Oliver Dulić, imam utisak kao da nam menja dnevnik na državnoj televiziji. Sve je divno, krasno, uspesi cvetaju na sve strane i onda se čovek probudi.
Šta nam kaže? Čestita nam Oliver Dulić jučerašnji dan. Doduše, nije doneo tortu, ali čestitao je. Samo zaista ne znamo šta je to što je za čestitanje. Činjenica da je rekao da je prostorni plan dokaz da smo mi suverena država govori o tome na koji način gospodin Dulić doživljava svoju državu i suverenitet države Srbije.
Kada se pogleda ovaj dokument, ova velika knjiga, onda ono što je interesantno jeste da svi podaci o kojima se govori u ovom prostornom planu i o kojima je Oliver Dulić ovde govorio ima dosta tabela i ni u jednoj tabeli nema KiM. Ovo pominjem u kontekstu čestitke gospodina Dulića za jučerašnji dan, da bih podsetila građane Srbije da taj put u EU kojem streme ovi iz režima, vodi ka tome da je Srbija, nažalost, ostala bez KiM, da će se federalizovati i AP Vojvodina i Raška oblast, itd, i ko zna dokle ćemo stići na tom evropskom putu, na tim uslovljavanjima koji će trajati ko zna koliko godina.
Jutros me pita taksista – šta će to on kao građanin i šta će inače običan građanin u Srbiji da ima od toga i da dobije od toga što je juče bio neki dan koji treba da se čestita? Zaista, teško je objasniti jer bi trebalo mnogo da se priča, ali jednom rečju može da se kaže – ništa, apsolutno ništa, osim što će Srbija biti sve manja i manja.
Evo, stiže nam TV dnevnik, u liku gospodina Dulića. Zato SRS kaže, jasno i glasno, da nama ne treba put u EU, da ono što ste pominjali, ministre, da mi nemamo para, pa ćemo odatle da dobijemo pare, ako ne budemo u toj EU. Ne znam kako niste govorili o tome da bi trebalo u ovoj zemlji da počne da se radi, da počnu da se otvaraju neki proizvodni pogoni, da se revitalizuje industrija itd, pa da onda zaista imamo od čega da živimo. To bi valjda trebalo da bude ideal svake vlade, a ne ono što ste vi pokušali da nam predstavite.
Ministre kada ste rekli sve što ste rekli, kada su poslanici stavili određene primedbe, ne samo na to što ste vi iznosili, nego i na predlog ovog zakona i svakako u vezi sa ovim zakonom i na Zakon o planiranju i izgradnji, onda ste se poneli kao uvređena mlada. Ljutito ste počeli da komentarišete da se vraćate u neke, ne znam ni ja koje 90-e godine, da kritikujete vašeg koalicionog partnera, što naravno nas uopšte ne zanima, ali stvarno verujete da je degutantno da nakon 10 godina DOS vlasti da neko pominje nešto što je bilo pre toga.
Znate, za 10 godina čudo može da se napravi, naravno pod uslovom da je na vlasti neko kome je stalo da napravi pozitivno čudo u državi Srbiji, naravno. Rekoste ministre da moraju da se poštuju i rokovi zakona o planiranju i izgradnji. Evo jednostavno pitanje – zašto ih ministre ne poštujete? Zašto niste doneli podzakonske akte na koje su vas obavezao zakon o planiranju i izgradnji? Kažete za mesec ili dva dana ćemo imati na dnevnom redu izmene Zakona o planiranju i izgradnji.
Mi smo, sećate se kada smo govorili o tom predlogu zakona, da smo vam govorili da će vrlo brzo zakon morati na doradu, zato što ste doneli zakon koji je neprimenjiv i evo sada koliko je vremena prošlo zaista imamo zakon koji je samo mrtvo slovo na papiru.
Koliko je objekata legalizovana po tom zakonu? Nula. Koliko je građevinskih dozvola izdato po tom zakonu? Nula ili takoreći nula?
Ne znam zašto me tako gledate, pa pitajte građevince, pitajte ko je napravio problem zbog čega je stala izgradnja u Srbiji. Zakon o planiranju i izgradnji lokalne samouprave koje ne poštuje odredbe iz Zakona o planiranju i izgradnji. Ali, zato Zakon o planiranju i izgradnji ubaci u džep gospodina Miškovića 10 miliona evra.
Gospodine ministre, trebalo bi zaista da nam kažete, pretpostavljam, naravno, ne mislim da ste vi lično za to odgovorni, jer je to nemoguće, ali pretpostavljam da ste od juče do danas pokušali da saznate i da ste možda saznali koja je to služba za katastar nepokretnosti uradila preparcelaciju tako da je gospodin Mišković dobio hektar zemljišta u centru grada Beograda.
Kada smo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji onda je bila aktuelna zgrada "Ušća" i sećate se kada smo iznosili podatke o tome koliko je vlasnika "Ušća" dobio zemljišta i koliko je to novca gradskog, građevinskog zemljišta, zemljišta građana Srbije, građana Beograda. Vi ste tada rekli da je to moglo da se desi zato što nije bio dobar Zakon o planiranju i izgradnji. U međuvremenu se donese taj odličan Zakon, kako ste ga vi hvalili, i evo opet imamo ovu zaista neviđenu aferu o kojoj smo juče obavešteni iz medija.
Ministre, kada ste govorili i obrazlagali ovaj predlog prostornog plana o starenju stanovništva, o migracijama ka centrima itd, to sve jeste nažalost apsolutno tačno, ali bi bilo dobro da ste rekli šta je to Vlada Republike Srbije, šta je to režim uradio da se tu nešto promeni.
Znate, ministar ne može da konstatuje stanje, ministar i Vlada su oni koji treba da rešavaju probleme. Lako je konstatovati, lako je pročitati statističke podatke, ali šta je urađeno da to ne bude tako, šta je urađeno da to bude malo drugačije, da počnu neki pozitivni trendovi bar u nekoj oblasti u Republici Srbiji.
Vi se zalažete za ekologiju, stalno promovišete neke ekološke programe itd. Šta se desilo sa onim vašim neuspešnim pokušajem da se prerada opasnog otpada gradi u Ćupriji, pa su vas odavde isterali građani Ćuprije, nisu vam to dozvolili i sada to hoćete da radite u Ćićevcu.
Gospodine ministre, nije smešno, govorim činjenice. Jeste li bili u Ćupriji, jeste pokušali – da. Niste uspeli i građani su uspeli da izdejstvuju da SO donese odluku da se to ne dozvoli.
Vi ste sada otišli u Ćićevac i tamo ste vašem predsedniku opštine dali onaj ukradeni mercedes da biste ga odobrovoljili da nekako progurate taj opasan otpad u Ćićevcu.
Kada smo takođe govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji, podsećamo vas ministre na ono što se dešavalo i što se dešava kada je u pitanju bespravna izgradnja, i tada ste tvrdili da, kada bude ovaj zakon stupio na snagu, da će bespravna gradnja, niste rekli da će se iskoreniti, ali da se svede na minimum.
Ne znam kakvo je vaše iskustvo u nekom delu Srbije gde živite ili radite, da li vidite kada negde prolazite kako i dalje cveta bespravna gradnja?
Ja sam vas upozorila, kada smo tada govorili i skrenula vam pažnju na neke lokacije na teritoriji opštine Zemun i rekli ste javno da ćete da se angažujete da se proveri o čemu se radi, a očigledno niste ništa proverili.
Evo sada jedna ekskluzivna informacija za vas, gospodine ministre, u Zemunu, u Vrtlarskoj ulici stoji jedan zid koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i na tom zidu, uz taj zid apsolutno ništa ne sme da se gradi.
Da li znate, gospodine ministre, da je tik uz taj zid iznikla velelepna zgrada? Još vam nije kasno, gospodine ministre, zaštitite ono što je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pošaljite inspekciju, proverite da vidite kako je to neko na volšeban način mogao da izgradi i koliko su u to umešani funkcioneri opštine Zemun, koliko su para dobili za to itd.
Vi govorite i kolege iz skupštinske većine pominju kako će ovaj zakon doprineti tom regionalnom razvoju, ali samo da vas pitam, jeste li čuli šta je rekao vaš kolega Đelić kada je dolazio pre neki dan u Pirot? Dakle, javno pred medijima, pred kamerama, kaže – kako neko želi Pirot u Evropi, a pravi koaliciju sa radikalima, krenuo sam tamo da dam neke pare, ali dok se ne promeni vlast, ne pada mi na pamet.
Da li je to ravnomeran regionalan razvoj, gospodine Duliću? Donosite vi zakone koji su nekad loši, nekada ima i nečeg dobrog u njima, ali to što je dobro, vi ne primenjujete. To je suštinski problem funkcionisanja vas iz Vlade Republike Srbije, problem ovog režima.
Vi volite, kao i predsednik parlamenta, da se hvalite koliko je zakona doneto u nekom prethodnom periodu, pa ste jutros nama poželeli i ponadali se da ćemo kao parlament biti i dalje produktivni kao i do sada, ali hajde jednom izađite sa podacima, koliko je zakona koje ste vi predložili, koliko puta smo raspravljali izmene i dopune zakona.
Hajde jednom, predložite nam zakone, neka skupštinska većina usvoji zakon koji će bar da počne da se primenjuje, bar godinu dana. Vi to, nažalost, niste u stanju. Nažalost, to kažem, zbog građana Srbije koji mnogo trpe zbog loše Vlade Republike Srbije, kao što će trpeti i zbog prodaje "Telekoma", ukoliko to ne sprečite i ukoliko poslanici parlamenta ne prihvate inicijativu poslanika SRS i predlog koji smo danas podneli da se to spreči.
Evo završavam, pored toga što je veoma štetno to što nameravate da prodate "Telekom" i u tome što grupa koja je izabrana za privatizacionog savetnika je u sukobu interesa, zato što je ta firma privatizacioni savetnik "Dojče telekoma" koji se pominje kao ozbiljan kupac "Telekoma".
Možda mislite da ovo nema baš neke bliske veze sa temom koja je na dnevnom redu, ali ima, gospodine ministre, zato što je ovaj prostorni plan strateški dokument svake države i bilo bi dobro da je to slučaj i sa prostornim planom o kojem danas ovde govorimo. Ponoviću samo ono sa početka, dokle god mi imamo prostorni plan i ostale akte, u kojima se ne usuđujete čak da u onoj tabeli napišete podatke za KiM, ništa od vas, gospodine ministre.

Hvala. Dame i gospodo, malopre smo između ostalog čuli, a čuli smo zaista svašta... Jutros sam imala neku informaciju da su zatvoreni neki delovi grada, ali nismo kao poslanici imali informaciju da predstavnici Turske danas govore u parlamentu.
Govor poslanika Srpske radikalne stranke nazvan je – pledoaje za novu spoljnu politiku. Dakle, nije to nikakva nova spoljna politika. Ono što govorimo je politika Srpske radikalne stranke, koja se, i kada je u pitanju unutrašnja i spoljna politika, ne menja dvadeset godina. Tako će ostati do kraja i kao takvu će je građani Srbije, sasvim izvesno, prepoznati kao jedinu i pravu i spoljnu i unutrašnju politiku za sve građane Srbije.
Ovde imamo četiri predloga sporazuma: između vlada Republike Srbije i Turske o uzajamnom ukidanju viza, pa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Azerbejdžanom i dva sporazuma sa Brazilom - jedan je ukidanje viza za njihove državljane, a drugi ukidanje viza za nosioce diplomatskih ili službenih pasoša.
Naravno, treba da se govori i pojedinačno o svakom predlogu sporazuma, ali ne vidim zašto smeta da se govori uopšte o stavovima političkih partija kada je u pitanju spoljna politika, jer ovi predlozi sporazuma govore i o aktuelnoj spoljnoj politici.
Nisam baš razumela zašto mi treba da budemo srećni i zadovoljni zbog činjenice da je Turska 14. zemlja po dohotku u Evropi. Ne znam zašto mi u Srbiji treba da budemo srećni i zadovoljni zato što je stopa privrednog rasta u Turskoj, ne znam koliko, nešto neverovatno visoka. Zašto bi nas bilo briga što je Turska postigla neviđen ekonomski razvoj? Zašto bi nas bilo briga što dve fabrike u Turskoj vrede 280.000.000 dolara?
Nešto što bi, verujem, većina građana Srbije volela da čuje jeste da smo mi ovde mogli da kažemo: naša spoljna politika je izdejstvovala to da je Turska država koja nije priznala Kosovo i Metohiju; da je Turska država koja nije naterala Borisa Tadića da se u ovom parlamentu srpski narod proglasi genocidnim zbog zločina u Srebrenici, koji naravno nije genocid. To je valjda ono što treba da budu motivi da se mi zalažemo za bilateralne odnose svake vrste sa nekom zemljom u Evropi i u svetu.
Rečeno je malopre ovde da jezik savremene diplomatije ne podnosi emocije. To je rečeno u najvećem emotivnom naboju, bar sam tako razumela. Možda nisam dobro razumela, ali mi se baš tako učinilo. Jezik savremene diplomatije i svih diplomatija mora i treba da bude jezik koji govori o interesima; kada smo mi u pitanju, poslanici ovog parlamenta, isključivo o nacionalnim interesima Srbije i interesima svih građana Srbije.
Nažalost, naše iskustvo sa Turskom ne govori u prilog tome da se Turska na bilo koji način zalaže za bilo kakav interes građana Srbije, za dostojanstvo građana Srbije i ove države, naprotiv, sve suprotno od toga. Zato mi mislimo da ovaj sporazum o uzajamnom ukidanju viza sa Turskom apsolutno nije u interesu građana Srbije i države Srbije, već isključivo u interesu Turske.
Ako je ovo zamena za 15% teritorije države Srbije, odnosno Kosovo i Metohiju, onda to nama srpskim radikalima ne treba, a uvereni smo da to ne treba ni većina građana Srbije, ogromnoj većini.
Ovde smo čuli o ekonomskom napretku Turske, a mi tvrdimo da je ovo ukidanje viza samo u interesu još većeg napretka Turske. Naravno, rekla sam na početku, baš nas briga kakav je ekonomski napredak Turske; nismo mi za princip „da komšiji crkne krava“, ali jesmo za princip da nama i našim građanima bude bolje.
Zašto je ovo u interesu Turske? Zato što će ovaj bezvizni režim samo značiti povećanje broja turista u Turskoj, turista iz Srbije. Nije bilo davno, pre nekoliko meseci hvalio se Boris Tadić da će u toku letnje sezone, u toku turističke sezone građani Srbije moći da idu u Hrvatsku samo sa ličnom kartom, bez pasoša. Kome je on tada učinio uslugu? Građanima Srbije, koji pre sezone i posle sezone ne mogu da idu u Hrvatsku bez pasoša i bez vize, a u toku turističke sezone mogu da idu samo sa ličnom kartom? Zaista je neverovatno na koji nas način sve ponižavate i omalovažavate!
Omalovažavate nas na svakom koraku, kada je u pitanju spoljna politika. I, naravno, ne samo spoljna. Da li je nekoga iz Vlade Republike Srbije, iz režima, sramota zbog ovoga što su danas neke novine pisale, recimo, da je Vlada Srbije poklonila opštini Ćićevac ukraden automobil i da je delegacija opštine Ćićevac u Sloveniji privođena, zadržavana u pritvoru itd. zato što su se dovezli državnim mercedesom, koji ne znam koliko košta i koji je ukraden?
Pitanje je, ko je lopov? Nadamo se da će i to jednog dana da se istraži. Ne ovaj konkretan slučaj, nego uopšte pitanje ko je lopov, ko je kriminalac, ko je huligan. Mnogo se vi hvališete kako ste spremni da se uhvatite u koštac sa kriminalom, sa huliganima itd. Pozivamo vas, uradite to jednom do kraja. Da li mislite da vam neko veruje da ste bili ozbiljni kada ste se uhvatili, kako Tadić reče, u koštac sa kriminalom? Uhvatiste neke kriminalce, a gde je Šarić, kada su u pitanju narkodileri? Naravno, ne smete da dirate u vrh zato što ćete doći do vrha državne vlasti.
Ovo i te kako ima veze sa današnjim dnevnim redom, jer želimo da govorimo i da skrenemo pažnju građanima Srbije kako je naša spoljna politika sve samo ne spoljna politika u interesu građana Srbije. Zato sam namerno spomenula Šarića. Pomenuću i Stanka Subotića i Radulovića. Pitam se da li ga još neko pamti, osim onih nekada zaposlenih u „Ce marketu“ koje je ojadio, malih akcionara itd? Naravno, koliko je ojadio državu, to ćemo valjda jednog dana takođe da saznamo. Spomenuću i Ejupa Ganića.
Sve to i te kako ima veze sa našim „divnim“ bilateralnim odnosima sa tim državama koje na svakom koraku pokazuju da ih Srbija ne interesuje, koje nas na svakom koraku omalovažavaju, ali nažalost, uz pristanak vlasti, režima iz Srbije. Ne bi nama bio problem to što oni pokušavaju da nas omalovaže zato što oni to hoće, nego je naš problem što se predstavnici našeg režima nude da izigravaju ponižene u svim, ne samo u zemljama EU, nego i šire.
Da li nam treba... Govorimo o ukidanju viza sa Turskom, Azerbejdžanom i Brazilom. Mi srpski radikali ćemo pohvaliti to što ćemo uspostaviti bezvizni režim i sa Azerbejdžanom i sa Brazilom zato što su te zemlje pokazale da su prijatelji Srbije. Svaka država na svetu koja nije priznala Kosovo i Metohiju je prijatelj Srbije. Svaka država koja je priznala Kosovo kao državu je krvni neprijatelj države Srbije i u obavezi smo da se na takav način ponašamo prema tim državama. Mi u ovom parlamentu moramo to da žigošemo, moramo to javno da kažemo i moramo da upozorimo režim da ne smeju prijateljima da smatraju države koje su nam otele 15% teritorije.
O kakvom mi bezviznom režimu sa bilo kojom državom u svetu govorimo kad funkcioneri države Srbije ne mogu da odu na Kosovo i Metohiju, kad Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, koji je rođen na Kosovu i Metohiji, ne može tamo da ode? Sećate li se, pre nekoliko meseci, kad su ga zaustavili predstavnici KFOR-a kako je jadno i ponizno pred njima rekao – ali, čekajte, ja valjda mogu da uđem, ja sam rođen ovde, nisam došao iz Šumadije ili iz nekog drugog dela Srbije. Takav ministar je jedan od ministara u Vladi Republike Srbije i jedan od onih koji vode spoljnu politiku države Srbije.
Šta ćemo da kažemo o onom koji je po Ustavu zadužen za spoljnu politiku, o Borisu Tadiću? Šta da kažemo o tom čoveku koji je na inauguraciju srpskog patrijarha, u srpsku zemlju Kosovo i Metohiju išao hrvatskim avionom? Da li je to sebi smeo da dozvoli predsednik države Srbije? Mi tvrdimo – nije. On sebe može da ponižava koliko god hoće, ali nema pravo i ne sme da ponižava državu Srbiju i građane Srbije.
Zato mi o tome govorimo i zato ćemo o tome da govorimo javno, da podsetimo građane Srbije kakav režim vlada Srbijom i da podsetimo građane Srbije koliko je ovom režimu stalo do građana Srbije.
Podsetiću vas, nekima verovatno i naša današnja diskusija zvuči kao jeres, ali podsetiću vas da ste nas isto tako popreko gledali kad smo govorili o beloj šengen listi, o vizama itd. Posle godinu dana, mi sad ponovo možemo da kažemo – da, građani Srbije, srpski radikali su bili u pravu kad su o tome govorili. Zašto to tvrdimo? Naravno, ni tada nismo imali ništa protiv te bele šengen liste, ali smo tvrdili da nikome u Srbiji od toga neće biti bolje. Oni koji su mogli da putuju, putovali su i pre te šengen liste, putuju i danas. Oni koji nisu mogli ranije, ne mogu ni danas. Ilustrovaću to primerom.
Navalili su građani Srbije, kao, bezvizni režim, bela šengen lista, i pohrlili da uzimaju ove nove pasoše, s kojima mogu da pređu u neku drugu državu bez vize. Čekali su redove, plaćali takse, dolazili u pet sati ujutru da bi došli na red, a sad, to je proverljiv podatak, mogu da ga postavim i kao poslaničko pitanje, da tražimo od Ministarstva unutrašnjih poslova da odgovori pa da se svi poslanici upoznaju sa tim, dajte da vidimo koliko je urađenih, gotovih pasoša u podrumima stanica policije po Srbiji? Zbog čega? Zato što građani Srbije nemaju interesa da odu da preuzmu pasoše. Zatrčali su se, mislili su da to nešto znači. Međutim, kad su shvatili da to zapravo ne znači ništa, ne trebaju im ti pasoši; napravili su ih i eno ih kako stoje po podrumima, službenici zapinju o njih po policijskim stanicama. To je to što ste vi postigli vašom spoljnom politikom.
Danas pišu novine, a sinoć je to bilo u elektronskim medijima, da se zbog lažnih azilanata dovodi u pitanje bezvizni režim sa Belgijom. Između ostalog, kaže se da iz Srbije stiže više zahteva za azil nego iz Somalije. Naravno, taj azil se, i u ovom slučaju kao i u februaru, dobrim delom zloupotrebljava, i to je opet odraz spoljne politike Srbije, otvaranjem žarišta na jugu Srbije, u Bujanovcu i Preševu, u Raškoj oblasti, Vojvodini itd.
To i te kako ima veze i sa ovim dnevnim redom i uopšte sa spoljnom politikom Srbije. Ali, ovde je Mirko Cvetković objasnio da „veliki broj građana Srbije koji traži azil neće ugroziti bezvizni režim jer oni ne traže azil iz političkih, već iz ekonomskih razloga“.
To je ono što smo vam mi pričali i što vam ponavljamo. Mogu građani Srbije da putuju, moći će da putuju i u ove tri zemlje o kojima danas govorimo, kao što mogu i u skoro sve zemlje EU bez vize, ali mogu da idu kao turisti, mogu da idu na ograničeno vreme u posetu, ali ne mogu da dobiju ono što su očekivali, ono o čemu ste ih vi lagali. Vi ste sve vreme građanima Srbije pričali – kada odemo na belu šengen listu svi će moći tamo da idu i da tamo žive, borave, rade, da bi živeli bolje. Ne mogu, i to građani danas znaju. Nažalost, ni u Srbiji ne mogu da žive, zato što je i u Srbiji sve više otkaza, sve više ljudi na ivici egzistencije.
Upozoravamo Vladu Republike Srbije, upozoravamo režim da se okani toga da čini usluge nekome izvan Srbije. Neka čini usluge građanima Srbije, neka se omoguće normalni uslovi za život građana Srbije, a onda će svako putovati tamo gde se kome putuje. Hvala.