Podneli smo amandman i na član 2. stav 2. ovog člana 27. koji govori o radu dužem od punog radnog vremena. U Predlogu zakona stoji da rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje državni službenik mora da iskoristi u toku narednog meseca.
Mi smo amandmanom dodali da se kaže – ako poslodavac to ne može da ispuni, dakle, u toku narednog meseca, da je u obavezi da prekovremeni rad isplati već narednog meseca.
Nešto slično postoji u 5. stavu predloga ovoga člana 27. odnosno člana 2. izmena ovog zakona, ali se ne odnosi na sve zaposlene koji ostvaruju prekovremeni rad i smatrali smo da je ovaj ovako predloženi stav 2. člana 27. faličan, odnosno da je nepotpun i da će stvarati mogućnosti za zloupotrebu u njegovoj primeni.
Zaista smo očekivali, ministre, da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer on pre svega pravno-tehnički uređuje i precizira ovaj vaš predlog.
Zašto mislimo da je trebalo prihvatiti ovaj amandman? Između ostalog, govorili smo u vašem odsustvu u načelnoj raspravi, ministre, kakve se zloupotrebe dešavaju kada je u pitanju prekovremeni rad. Postoje službe u okviru državnih organa, pre svega, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zaposleni koji moraju da rade prekovremeno zato što parlament zaseda prekovremeno.
Danas su, recimo, svi zaposleni došli na posao u 8.30, čini mi se da im tada počinje radno vreme i ostaće ko zna dokad zato što Skupština nije danas počela sa radom kako je predviđeno u 12.00 časova, nego u 13.50 časova, zato što neodgovorna Vlada nije poslala nikoga da prisustvuje ovom današnjem radu, i naravno, ti zaposleni će ostvariti, mimo svoje volje, prekovremeni rad jer oni moraju da sede ovde dokad radi parlament.
S druge strane, tek danas smo dobili, ovo opet govorim samo kao primer, da ilustrujem zašto mislimo da je trebalo usvojiti naš amandman, tek danas smo dobili Predlog zakona o budžetu. Ne znamo još za kada će biti zakazana sednica. U svakom slučaju, bićemo u velikoj stisci s vremenom, kada je u pitanju izrada amandmana.
Normalno je da zaposleni koji rade u poslaničkim grupama moraju zajedno sa poslanicima da borave u parlamentu, da bi se odradio određen broj amandmana, onoliko koliko koja poslanička grupa misli da ima mesta da podnese amandmane.
Šta se onda dešava? Kada zaposleni u poslaničkoj grupi SRS, ministre, podnese svoj izveštaj o prekovremenom radu i napišu da su prekovremeno radili tog i tog dana toliko sati zbog učestvovanja, odnosno pomaganja poslanicima u izradi amandmana, generalni sekretar lepo tu stavku njima precrta i neće da im plati to što su morali da rade sa poslanicima na izradi amandmana.
Prema našim informacijama, to se odnosi samo na zaposlene u poslaničkoj grupi SRS. Vi ste i dalje ostavili mogućnost u ovom zakonu da se na taj način ponaša sekretar prema zaposlenima u Narodnoj skupštini, zato što niste prihvatili ovaj naš amandman, da je poslodavac obavezan ili da u narednom mesecu obezbedi korišćenje prekovremenih sati zarađenih prekovremenim radom, ili ako to ne može, onda da se to plati u skladu sa zakonom.
Naravno da postoje službe gde to nije moguće da se primeni, da se primeni ovaj drugi stav, da se već narednog meseca iskoristi to vreme zarađeno prekovremenim satima. Opet govorim o Skupštini, jer je to najvidljivije, pre svega, i građanima Srbije. To je najbolji primer, jer zaposleni u Skupštini ne mogu da koriste prekovremene sate, odnosno slobodne dane na ime prekovremeno zarađenih sati onda kada bi oni hteli, nego onda kada parlament ne radi.
To je bio jedan od razlog zbog čega smo vam skrenuli pažnju da prihvatite naš amandman, da biste imali jedan celovit stav, gde se nikome ne bi dozvolilo da manipuliše, zloupotrebljava, pa da ljudi sakupe po ko zna koliko sati i dana na ime prekovremenog rada, i da naravno, nikada u životu to ne mogu da iskoriste.
Niko nije u obavezi, niti ikoga smete da naterate da radi prekovremeno, a da mu to ne platite, ili da mu onemogućite korišćenje slobodnih dana.
Kroz ove zakone ste do sada vrlo restriktivno pristupali tome, i uopšte, kada je u pitanju prekovremeni rad, od smanjenja iznosa, kako se on plaća, do toga kada mogu da se koriste slobodni dani, pa do toga, koliko može da se ostvari prekovremenih sati i onda imate ljude koji ostvare mnogo više prekovremenih sati, nego što im to zakon dozvoljava. To na kraju bude – pojela maca.
Ovo nije ni pravično, ni ustavno, ni zakonito, pogotovo, ne ispunjava ni socijalni momenat koji vi vidite i navodite kao razlog za donošenje ovog zakona. Zato preporučujem skupštinskoj većini da glasa za naš amandman, ukoliko ne želite i dalje zloupotrebe u primeni ovog zakona. Hvala.

Gospodine Novakoviću, ne znam da li ste se vi šalili kad ste malopre upozorili predstavnike Vlade da zbog njihovog odsustva može da se dovede u pitanje izglasavanje budžeta, mada je rok za izglasavanje budžeta već iza nas.
Ako ste u skladu sa Poslovnikom pomerali ne samo danas nego i prethodnih dana početak rada sednice, zato što ministar nije u sali, odnosno predstavnik vlade, onda ne vidim gde ste sada našli osnov da možemo da razgovaramo o našim amandmanima u ministrovom odsustvu.
Naravno ne očekujemo mi da ministar prihvati naše amandmane, jer da je mislio to bi uradio na sednici Vlade, pa ne bismo dobili odgovore na sve amandmane identične da su vladini predlozi celishodniji. Mi se, pre svega, obraćamo javnosti, ali vas upozoravam da se dogovorite, vi koji vodite sednicu, da li radimo u odsustvu ministra ili isključivo u prisustvu ministra, kao što to naš Poslovnik nalaže.
Naravno, nisam ovo isticala kao povredu Poslovnika, nego samo uzgred to da vam kažem, jer nema svrhe, vi već imate unapred smišljeno da Poslovnik nije povređen, kad je to očigledno, kao što je sada.
Govorimo o amandmanu na stav 4. člana 27. osnovnog zakona, gde smo mi predložili da prekovremeni rad ne može da bude duži od 60 dana u jednoj kalendarskoj godini. Vladin predlog je da je to 90 dana. Mi smatramo da se našim amandmanom uvodi red i da se izbegavaju zloupotrebe u primeni zakona u organima države uprave.
Sasvim sigurno da smo u pravu i da to jeste tako. Ako neko ima potrebu da neki organ, ima potrebu da neko 90 dana u kalendarskoj godini radi prekovremeno, onda tu već treba da se razmišlja o tome da je potreban neko za celo vreme rada. Mi smo zato predložili da to bude 60 dana, kao primereniji rok, zato što znamo da postoje službe gde je zaista neophodno da se radi prekovremeno i, pre svega, to su službe u Skupštini Srbije.
Nijedan drugi državni organ ne radi ovakvo radno vreme, kao što radi Skupština. Svi imaju neko radno vreme koje je otprilike u skladu sa radnim vremenom i zaposlenih, odnosno službenika u tim državnim organima.
Naravno, nisam sada mislila da nemam primedbu na rad Skupštine u tom smislu, nego primedbu u odnosu na prekovremeni rad zaposlenih u Skupštini. Vi ste, ministar opet nije tu, govorila sam i u načelnoj raspravi, evo i sada i sada je bar sekretar prisutan, pa se ovo dobrim delom odnosi i na njega i dobro je da čuje.
Zaposleni u Narodnoj skupštini i sada govorim o onima koji rade u poslaničkog grupi SRS, jer to znam pouzdano, nisu u stalnom radnom odnosu, a mi smatramo da je to, takođe, diskriminacija, da već godinama rade, a da nisu u stalnom radnom odnosu. Čuli ste već da ne mogu da dobiju nijedan kredit itd.
Ono što je pitanje direktno za sekretara, preko ministra odsutnog, pošto sekretar ne može da učestvuje u raspravi, zašto ti zaposleni nisu dobili po 5.000 dinara pomoći, s obzirom da ispunjavaju uslov kad je u pitanju visina njihove zarade, kao što su dobili svi drugi u državnim organima.
Kakva je to diskriminacija ako znamo, a sekretar je pravnik, pa bi trebalo da zna da Zakon o radu apsolutno i po pravima i obavezama i odgovornostima izjednačava zaposlene na određene i na neodređeno vreme.
Ko je taj ko je napravio takvu diskriminaciju među zaposlenima u Skupštini Republike Srbije? Verovatno da toga ima i u drugim državnim organima, ali govorim ono što znamo da je apsolutno tačno.
Takođe, znamo da nameštenici u Skupštini Srbije, u najvećem broju njih, dobijaju ovu naknadu koju zakon dozvoljava, a koja je negde do 50% njihove plate, mesečno i znamo da većina to dobija, ali takođe zaposleni u našoj poslaničkoj grupi ni jedan mesec to nisu dobili. Nemoguće je da samo oni to nisu zaradili, a mi tvrdimo da jesu. Ne znam zašto klimate glavom kad je ovo što govorim apsolutno tačno.
Pitanje za ministra, jer je on bio protiv ovog zakona kada je donošen 2006. godine – zašto nije menjao ovaj odnos starih i novih službenika, takozvanih? Imamo situaciju da, recimo, na istom poslu u istoj kancelariji sede dvoje ljudi, jedan je zaposlen do 2006. godine, a drugi je zaposlen posle 2006. godine, apsolutno isti posao rade, ovaj što je zaposlen do 2006. godine ima platu otprilike trideset i neku hiljadu, a ovaj koji je zaposlen posle 2006. godine ima platu oko 20.000 dinara. To je zaista neverovatno. Nažalost, nikome nije palo na pamet ni to da ispravi.
Ili, imate da u istoj kancelariji, to imate i u Skupštini, a sigurno i u drugim državnim službama, sede nameštenik i službenik i rade apsolutno iste poslove. Što je neko nameštenik, što je službenik, to je nekome palo na pamet da nekome stavi taj nakaradni izraz nameštenik u državnim organima, a nekom ovo.
Taj koji radi kao nameštenik radi za 11.000 dinara, a ovaj koji radi kao službenik radi za dvadesetak hiljada dinara. Naravno, tuga i jedno i drugo, ali neverovatno je da rade isti posao i nekom je palo na pamet da se neko zove nameštenik, neko službenik i da imaju tako drastičnu razliku u zaradi.
Dakle, sve su to anomalije ovog zakona i ono što se očekivalo, pre svega, od ovog ministra i od Vlade, jeste da ako su hteli nešto da menjaju da promene ceo zakon, jer ovaj zakon je u osnovi loš. Ovo je jedan od najnakaradnijih zakona koji je donet u ovom parlamentu. Mi srpski radikali sve što smo govorili tada govorimo i sada.
Interesantno je da ministar Marković, koji se s nama utrkivao ko će pre doći do govornice u onoj tamo skupštinskoj sali, te noći kada smo govorili o ovom zakonu, da mu je sad sve u ovom zakonu dobro, jedino sad da vidi koliko prekovremenih radnih dana može u jednom državnom organu da se angažuje u toku jedne godine.
Pristup Vlade Republike Srbije prema ovom zakonu je katastrofalan, samo marketinški trik da biste mogli vi iz režima da se hvalite kako vodite računa kao socijalno odgovorna Vlada, pa ćete da pomognete onima sa najnižim zaradama, a to što i sa tim nekim malim povećanjem, koje će dobiti, što ih već posle nove godine čeka katastrofa da neće moći ni najosnovnije potrebe da podmire s tim, o tome ne govorite.
Ne govorite, nego nas mediji upozoravaju šta će sve da poskupi već posle 1. januara. Neće moći da se živi ni sa platom koju prima predsednik države, a kamoli koju primaju nameštenici i državni službenici, pogotovo ovi sa najnižim platama. To zaista jeste veliki problem.
Naravno, najveći problem u ovoj državi jesu svakodnevni otkazi, na hiljade otkaza svaki dan, činjenica da ništa živo u državi Srbiji ne radi, osim državnih organa. Verovatno, kada govorimo o zaposlenima u državnim organima, ljutimo one koji nemaju posla, ali nemaju razloga da se ljute na nas, nego da se ljute na vas koji ste u poslednjih deset godina milion ljudi ostavili bez posla u Srbiji, koji ste zatvorili kapije svih fabrika, svih industrijskih pogona.
Šta danas u Srbiji radi, osim megamarketa? Ništa. Ništa ne radi i vi onda prosipate da ste socijalno odgovorna vlada, vi iz režima, pa ćete da pomognete ovom ili onom, pa ćete onda 90 dana da omogućite u državnim organima prekovremeni rad, pa ćete onda da otpustite neke za koje utvrdite da nisu partijski podobni, pa ćete, kao što već radite, jedne da otpustite, zato što vam partijski ne odgovaraju.
Drugi rade na osnovu ugovora o delu, da je ministar tu tražili bismo da nam odgovori koliko ste ugovorom o delu u svim državnim organima zaposlili partijskih poslušnika i partijskih aktivista, a koliko je ljudi dobilo otkaz ili koliko ih strahuje jer im svaki dan pretite otkazima?
Dakle, gospodo, zato ministar ne sedi ovde, zato što bi morao valjda da odgovori na ova pitanja ili bar da nam kaže da ne zna. Mi već znamo odgovor. Odgovor ministrov bi bio da u ministarstvu u kojem je on starešina nema te vrste problema, jer on ne otpušta, on je zadržao i neke ljude koji su odranije u ministarstvu, koji su pripadali nekim drugim strankama itd, ali ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima odgovornost za funkcionisanje celokupne državne uprave i svih lokalnih samouprava u Srbiji.
Očigledno da to tako nije. Zapravo, nema samo ovaj ministar, sad odsutni, takav odnos, takav odnos prema svima u ovoj državi, prema svim građanima Srbije, takav ponižavajući, nipodaštavajući odnos ima ceo režim Borisa Tadića. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj amandman o kojem je govorio malopre kolega Stevanović ide u prilog onom što smo mi govorili o predlogu ovog zakona i u načelnoj raspravi i danas kada je reč o pojedinostima. Činjenica je da Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ni ovako popravljen, kako je Vlada pokušala da ga popravi, neće doneti ničeg dobrog i da će takođe u primeni toga zakona kao i do sada biti velikih problema.
Suština je, niste ministre bili tu kada smo govorili, o tome da je apsolutno loš zakon u svojoj osnovi i kada je zakon donošen to mišljenje smo delili. Tada ste i vi kao i mi mislili da je to loš zakon i iznosili ste veliki broj primedbi na taj zakon, te 2006. godine. U međuvremenu, taj zakon se nije promenio, ali izgleda da ste se promenili vi, odnosno promenili ste mišljenje o tom zakonu i zato nam niste ponudili potpuno nov tekst zakona. Ovakvim izmenama, ovakvom šminkom i sličnim izmenama ništa nećete suštinski uraditi kada su u pitanju plate državnih službenika i nameštenika.
Ovo je jedan od zakona koji se donosi reda radi, kao što smo pre izvesnog vremena, kao što ste zapravo pre izvesnog vremena, usvojili i Zakon o smanjenju broja zaposlenih i u državnim organima i u lokalnim samoupravama. Šta je bilo od primene tih zakona? Ništa. Ništa nije bilo.
Mi smo i kada ste ih donosili bili protiv donošenja takvih zakona i upozoravali smo vas da ti zakoni nisu dobri, s obzirom sve ukupno stanje u državi. Vi ste bili uporni da se taj zakon donese i poslanici skupštinske većine su izglasali oba ta zakona, ali naravno, od primene tih zakona nema ništa. Naprotiv, u državnoj upravi, u lokalnim samoupravama, danas je opet više zaposlenih, nego što ih je bilo u vreme kada smo raspravljali o ovim zakonima o smanjenju broja zaposlenih i u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama.
Pretpostavljam ministre da imate precizne podatke koliko je to više zaposlenih, a zaposleni su po osnovu ugovora o delu i to je ono što ste vi ostavili sebi kao mogućnost u zakonima, da evo se podsetimo svi skupa, da ste ostavili mogućnost i u jednom i u drugom zakonu da možete da zaposlite i u državnim organima i u lokalnim samoupravama do 10% novih ljudi, a pri tom ćete naravno davati otkaze onima koji vam iz, pre svega, i zapravo, iz političkih razloga ne odgovaraju.
Takođe se iz političkih razloga zapošljavaju i drugi ljudi. Zapošljavaju se ugovorima o delu, i to u gotovo svim državnim organima. Da li u vašem ministarstvu, ne znam. Vi ćete verovatno reći da to u vašem ministarstvu nema, ali vas unapred upozoravam, vi imate obavezu i odgovornost prema svima, prema celokupnoj državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, jer ste vi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Posledica toga što vi uporno povećavate broj zaposlenih u državnoj administraciji, jeste da ne možete da isplatite ni blizu pristojne zarade onima koji već rade u državnim organima. Naravno, tu pre svega mislim na ljude sa vrlo niskim zaradama. Ne mislim na one koji imaju enormno visoke plate, a zaposleni su u državnim organima.
To je pitanje koje smo vam postavljali i u načelnoj raspravi, a i danas, na početku načelne rasprave. Nismo dobili odgovor – koji su to kriterijumi, na osnovu kriterijuma neko zaposlen u državnoj upravi može da ima platu veću, ne znam, tri puta od nekoga ko mu je rukovodilac, ko je starešina tog državnog organa?
Naravno, radi se o tome, što reče malopre Krasić, da se ovaj zakon primenjuje različito u različitim kancelarijama. U jednoj kancelariji se primenjuje zakon na ovaj način, u drugoj kancelariji na drugi način. U jednoj kancelariji smestite čoveka kojeg nazovete nameštenik, a u drugoj državni službenik. Rade isti posao, ali sa različitom platom, u rasponu od otprilike nekih 10.000 dinara.
Ne prihvatajući amandmane SRS, niste poboljšali tekst ovog zakona i niste stvorili uslove da se ovaj zakon primenjuje, kakav god da je, ali da se primenjuje bez mogućnosti zloupotreba. Između ostalog, naša namera jeste bila upravo da vam skrenemo pažnju da prihvatanjem našeg amandmana stvorite uslove da ne može neki starešina organa, kojem to padne na pamet iz ovih ili onih razloga, da šikanira ljude, da ovom određuje ovakvu platu, onom onakvu, da ovom priznaje prekovremeni rad, a onom ne priznaje, da procenjuje koja vrsta posla može biti prekovremeni rad, a koja ne može, a pri tom, ne pita onog koji ostaje da radi, da li on hoće da ostane da radi prekovremeno, nego mora da ostane da radi prekovremeno.
Ne može zaposleni u Narodnoj skupštini, pogotovo, zaposleni koji su vezani za poslaničke grupe, ne mogu da odu kući kada im se završi regularno radno vreme. Hteli ne hteli, ne mogu. Ne mogu zato što Skupština radi, zato što su poslanici tu najčešće do kasnih večernjih časova, a oni opet moraju da dolaze ujutru na posao kada im počinje radno vreme.
Ne treba da snose odgovornost zato što, recimo, Skupština počne sa radom dva sata sa zakašnjenjem u odnosu na zakazani termin, zato što ili vladajuća većina nema kvorum kao u petak, ili nema predstavnika Vlade kao danas. Ti zaposleni moraju da snose posledice takvog neodgovornog odnosa predstavnika režima, zato što oni moraju da budu na svom radnom mestu, moraju da rade, a onda od pretpostavljenog zavisi da li će taj prekovremeni rad da im bude priznat ili ne.
Sekretar onda kaže – ti si član SRS, verovatno, ako radiš u poslaničkoj grupi SRS. Ti ne možeš da dobiješ prekovremeni rad zato što si ostao da pomažeš kod pisanja amandmana, jer naravno, vama iz režima smetaju amandmani koje podnose poslanici SRS. Jedino vam još naši amandmani smetaju da možete istog dana da završite sve što stavite na dnevni red.
Ne možete, znate, ono kada spojite u jednu tačku po pet, 15, 20, ni sami ne znate koliko pojedinačnih tačaka dnevnog reda. Kada vas dočekamo na amandmani, tu morate bar da poštujete tu činjenicu, da svaki poslanik može da govori po ta dva minuta po amandmanu koji je podneo.
Naravno, umesto da imamo ukupno vreme po 10 sati po jednom zakonu, vi nam to uskraćujete zato što radite suprotno odredbama Poslovnika i što suprotno odredbama Poslovnika utvrđujete i predlažete dnevni red.
Naravno, mi o tome…
(Predsedavajuća: Molim vas da ne obmanjujete javnost i ne iznosite neistine. Ništa tokom današnjeg rada nije urađeno mimo Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas da vodite računa o odgovornosti za javnu reč. Nastavite.)
Hvala lepo. Vrlo sam odgovorna i odgovaram za svaku reč koju izgovorim. Vi niste bili ovde kada sat i po vremena ministar nije bio u sali i ne možete da nas ubedite da je to u skladu sa Poslovnikom. Ali, dobro, vi imate svoje…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam da vodite računa o tome da svako od nas odgovara za ono što izgovori.
Ministar mora da bude na početku i dužan je da, parlamentarne prakse radi, bude prisutan tokom rasprave u načelu i u pojedinostima. Parlamentarne prakse radi, ponavljam, ako pažljivo čitamo Poslovnik. Ministar kao i svaki drugi učesnik u sednici ima prava na povremene izlaske iz sale sa sednica zbog razgovora sa drugim poslanicima, zbog razgovora sa medijima, zbog drugih poslova koje obavlja unutar zgrade.
Molim vas da ne iznosite neistine i da ne dovodite u zabludu sve one koji ovaj prenos prate.)
Gospođo Čomić, najlepše vas molim, ovo što ste malopre parafrazirali da kada ja završim svoje izlaganje da nas podučite jer niko od nas to ne zna. Gde piše?

Apsolutno je istina da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ovakav kakav nam je predložila Vlada Republike Srbije, neće uvesti red u ovu oblast, naprotiv, biće sve suprotno od toga. Takođe, predlog ovog zakona ne ispunjava one ciljeve koje nam je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona, u obrazloženju predloga, navela.
Vlada je rekla da, prema koncepciji Zakona o državnim službenicima, plata državnih službenika i nameštenika odražava s jedne strane složenost i odgovornost poslova koji se rade, s druge strane, plate državnih službenika odražavaju i vrednovanje rezultata rada kroz sistem napredovanja sa platnim razredom na istom radnom mestu.
Dakle, i jedno i drugo je apsolutno netačno i to je ono što mi pokušavamo da vam objasnimo i dokažemo i u načelnoj raspravi i danas. Mi vas uveravamo da za isti posao su ljudi različito plaćeni, dakle, apsolutno isti uslovi rada, isti poslovi se obavljaju, ali je razlika između nekih tzv. starih službenika i tzv. novih službenika, kao i razlika između nameštenika i službenika.
Tvrdnju koju ste vi ovde izneli, da ovim zakonom to ispravljate, samo ste napisali u obrazloženju, a to zapravo nijedan član ovog zakona predloženog ne sadrži. Žao mi je što vas vređa istina, ali istina je ono što vam govore srpski radikali.
Takođe je apsolutna istina da ovaj zakon ne ispunjava ni ovu drugu tzv. socijalnu ulogu socijalnog karaktera, kako ste ovde napisali, jer obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. Ko to može da tvrdi da je ekonomska egzistencija zaposlenog, nekome ko radi za 11.000 dinara i ko će po novom zakonu da radi 16.000 dinara? Ko to u državi Srbiji je egzistencijalno obezbeđen ako radi za 16.000 dinara, gospodine ministre i gospodo iz režima?
Takođe je netačno ovo što tvrdite, da ovaj zakon daje mogućnost napredovanja sa koeficijentom da to treba da bude dovoljno stimulativno za sve državne službenike.
Pitali smo ministra u prepodnevnom delu, evo, pitaćemo ga ponovo – u koji platni razred će svrstati ovu gospođu koju plaćaju građani Republike Srbije, a koja radi za službenike MMF? Gospodine ministre, zaista bi bilo dobro da ovo čujete. Pravili ste se jutros da ne čujete, pravite se i sada da ne čujete.
Ponovo vam skrećem pažnju i pitam – u koju platnu grupu ćete svrstati gospođu Desanku Nestorović, koja se kao sekretarica, službenik MMF-a, plaća iz državnog budžeta, plaća od građana Republike Srbije i njena plata je neverovatnih 136.988 dinara? Na to pitanje dajte odgovor, gospodine ministre, a nemojte da se pravite da ne slušate dok govorimo.
Pošto mi znamo da vas ovakve stvari ne interesuju, mi ovo govorimo pre svega zbog javnosti Srbije. Ponovo skrećem pažnju građanima Srbije da je tekst o svim bahanalijama, kada je u pitanju MMF, objavljen u poslednjem broju novina SRS "Velika Srbija" i da svi mogu da se informišu, da uzmu ove novine u našim opštinskim odborima i da vide na koji način razbacujete pare građana Srbije, gospodo iz režima Borisa Tadića.
Ljutite se onda, smeta vam kada mi potpuno otvoreno govorimo o tome. Ako nismo u pravu, evo, konkretan primer smo izneli, vi konkretno kažite – gospodo radikali, nemojte da obmanjujete javnost. Ali, mi jesmo u pravu.
Ovo je kap u moru od onoga što vi zapravo radite i na koji način vi trošite državne pare. O tome ćemo da govorimo kada se bude govorilo, između ostalog, o budžetu. Ali, danas govorimo o milijardu i 600 miliona koje ćete vi obezbediti za zaposlene u državnim organima i na koji način ćete ih rasporediti. Da li će i ova Nestorović dobiti opet mesečno 136.000 dinara, a ovi zaposleni koji danonoćno rade ovde u Skupštini – 16.000 dinara? Jeli to socijalni aspekt ovog zakona, gospodine ministre Markoviću? Hvala.

Podsetila bih gospodina ministra da je on takođe deo režima koji je Tomislavu Nikoliću omogućio legalizaciju krađe mandata SRS i zbog toga ovih dana Nikolić i Vučić potpisuju peticiju, prikupljaju potpise da se menja Ustav, navodno zbog broja poslanika. Jasno je da svima da je to zamena svih mogućih teza. Mi sad kao nemamo problem, broj poslanika nam je najveći problem. Nemamo problem ni sa tajkunima, ni sa korupcijom, ni sa kriminalom, ni sa mafijom, ni sa nesposobnom vlašću.
Jasno nam je da Nikolić i Vučić na ovaj način pristupaju režimu koji želi iz Ustava Republike Srbije iz preambule da izbriše ono što garantuje da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Dalji korak je federalizacija Srbije itd.
Što se tiče rasprave gospodina Velimira Ilića, koji je osudio krađu mandata na lokalnom nivou, apsolutno je u pravu, ali mu malo hvali princip. Neverovatno je da može da bude u koaliciji sa strankom koja je otela mandate SRS na republičkom nivou, a smeta mu tako nešto na lokalnom nivou.

Dame i gospodo poslanici, danas je ministar rekao da će ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika biti inspirativan za narodne poslanike.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, sve DOS-ove vlade u poslednjih deset godina su za nas zaista vrlo inspirativne. Bilo bi dobro da se podsetimo rasprava poslanika Srpske radikalne stranke iz 2006. godine, kada je donet ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika, pa i 2007. godine kada se ovaj zakon menjao.
Ono što je suština, a što nije tema imena ovoga zakona, a trebalo bi da bude, jeste glomazna državna uprava i veoma skup državni aparat. Problem o kojem se ne želi, čini mi se, javno govoriti bar kada su u pitanju poslanici vladajuće koalicije i ministar, jeste činjenica da je za poslednjih deset godina od 8.000 zaposlenih u državnoj upravi broj porastao na, ministre, 28.000.
Pitanje je – ko je te ljude zapošljavao? Kolika je bila stvarna potreba da se broj državnih službenika poveća za 8.000 na 28.000 i da se jedan broj državnih službenika dovede na nivo ispod socijalnog minimuma?
Ono što je takođe problem o kojem mi srpski radikali govorimo svaki put kada su ove i slične teme na dnevnom redu, jeste postojanje ovih paradržavnih organa u vidu agencija. Poznato je da u Srbiji ima preko 100, valjda 105 agencija, ali je nepoznato koliko ima zaposlenih u tim agencijama i koliko, zapravo, te agencije koštaju građane Republike Srbije.
Ministar je malopre onako uzgred pomenuo da se te agencije čak ne finansiraju iz budžeta, što je apsolutna neistina. Evo videćemo možda jednog dana i ovaj budžet za narednu godinu, danas je bio poslednji dan da se budžet usvoji, ali evo mi ga još ni čuli ni videli nismo. Ali videćemo i u tom budžetu, sasvim sigurno, da će biti izdvojena i sredstva za finansiranje agencija.
Ono što je problem kada su u pitanju agencije jeste delokrug njihovog rada koji se apsolutno poklapa sa delokrugom rada ministarstava i zato ih mi i zovemo paradržavni organi. Drugi problem je zapošljavanje u ove agencije, jer je opšte poznato i mi javno o tome uvek govorimo, da se u agencijama zapošljavaju politički podobni kadrovi, stranački kadrovi, stranački ljudi koji rade na terenu itd.
Ono što je takođe trebalo da bude tema današnje rasprave i ovog zakona, pored ovog što sam pomenula jesu i nezavisna regulatorna tela. Već ne znamo ni koliko imamo tih takozvanih regulatornih tela. Svaki dan, maltene, niču. Takođe ne znamo ni koliko oni zapošljavaju ljudi, ni koliko ukupno troše sredstava i za plate i za materijalne troškove, i za objekte u kojima borave. To isto važi i za agencije.
Nemamo uopšte podatke, mi u Narodnoj skupštini, a ni građani Srbije. Kada bismo te podatke prave i relevantne imali, onda bi bilo sasvim jasno da bi ono što jeste državna uprava, ono što jeste zaista potreban broj zaposlenih u državnoj upravi, bi mogli da žive dostojanstveno u odnosu na ono u kojoj su danas situaciji, zahvaljujući vrlo lošoj politici koja se već 10 godina vodi u Srbiji, kada je u pitanju državna uprava i naravno ne samo državna uprava.
Nije logično da pomoćnik ministra ima veću platu od ministra. Da ministar ima 120.000 platu, da pomoćnik ministra ima 150.000 platu, ali je takođe nelogično da ministar ima platu 120.000, a vozač koji ga vozi 20.000 dinara. Dakle, ni jedno ni drugo nije dobro. To zapravo govori koliko vi iz Vlade, rekla bih i poslanici režima koji baš nešto nisu zainteresovani da učestvuju u radu po ovom predlogu zakona, koliko vi zapravo ne vodite računa o onome što jeste posao državne uprave.
Jer nije posao ministra i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu samo ono što je danas ministar pominjao - kako funkcioniše njegovo ministarstvo, koliko ima zaposlenih itd. Valjda Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima i određene odgovornosti kada je u pitanju celokupna državna uprava i lokalna samouprava. Ima pravo nadzora, ima neke obaveze po pravu nadzora.
Dakle, ne možete da se ogradite od odgovornosti, kako je to ministar u jednom od svojih današnjih izlaganja pomenuo.
Takođe bih pomenula kakve su posledice u praksi ovako lošeg zakona o platama u državnoj upravi. Govoriću, uglavnom, o platama i o statusu ljudi koji su zaposleni u Narodnoj skupštini. Naravno, ne mislim na narodne poslanike, ovo je pre svega objašnjenje radi javnosti.
Ovaj zakon je omogućio da odabrani imaju posebne plate, da odabrani budu posebno nagrađivani i to se, nažalost, u praksi izuzetno koristi. Ovaj zakon je omogućio i, to je takođe prisutno u praksi, neverovatnu diskriminaciju državnih službenika i nameštenika.
Ilustrovaću to sa nekoliko primera. Recimo, prekovremeni rad zaposlenih, gospođo predsedniče Narodne skupštine u ovom parlamentu, vi moguće ne znate za taj podatak, ali evo sada da čuje javnost, a i vi.
Zaposleni u poslaničkim grupama, sada govorim o ljudima koji su zaposleni u poslaničkoj grupi SRS, imaju obavezu, mi narodni poslanici to od njih tražimo, da kada vi, pošto uvek nam dajete dnevni red i predlog dnevnog reda u roku kraćem od onog koji predviđa Poslovnik, pa onda moramo navrat-nanos da radimo amandmane i nama su normalno iz tehničkih razloga potrebni ti ljudi koji su zaposleni u poslaničkim grupama, da nam pomažu, da kucaju, da slažu, da snose, da odnose itd, dakle, da rade sa nama na amandmanima.
Kada se završi mesec, oni lepo napišu izveštaj o prekovremenom radu, jer im to zakon dozvoljava, i tamo gde god napišu rad na amandmanima posle radnog vremena, generalni sekretar Narodne skupštine to precrta i njima to ne priznaje. Evo, pogledajte, a mi znamo da se to nekim drugim poslaničkim grupama, odnosno zaposlenima u drugim poslaničkim grupama priznaje. To je moguće zato što vam zakon nije dobar i zato što zakon omogućava takvu zloupotrebu.
Problem koji je takođe proistekao iz lošeg Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, takođe sa primera zaposlenih u Skupštini, a to važi i za zaposlene u pravosuđu, u Vladi, u svim državnim organima, neverovatno je da vi zaposlenima ne isplaćujete tzv. naknadu za topli obrok. To radite samo kada su u pitanju zaposleni u Skupštini, kada su dani zasedanja parlamenta.
Sad je pitanje ako neko tumači da oni nemaju na to pravo, odakle onda nekome pravo da im tu naknadu daje u vreme kada parlament zaseda, a ako imaju pravo onda imaju pravo svaki dan? Dakle, i to je jedna od anomalija ovog zakona koji je trebalo staviti u izmene i dopune o kojima danas raspravljamo.
Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor jeste - zašto zaposleni, gospođo predsedniče, u Skupštini, koji nisu u stalnom radnom odnosu, a imaju onu platu za koju je predviđeno da se isplati jednokratna naknada od 5.000 dinara, zašto nisu dobili tu naknadu, ako ispunjavaju uslov i ako znamo da Zakon o radu u svim pravima i obavezama apsolutno izjednačava zaposlene na određeno i neodređeno vreme?
Druga je priča kako su opet diskriminisani zaposleni, recimo, u poslaničkoj grupi SRS, zato što ja mislim da je to jedina poslanička grupa gde još uvek niste ljudima koji tamo rade dali, odnosno sekretar, ne vi, niste dali rešenja odnosno ugovore o radu na neodređeno vreme, a drugim poslaničkim grupama ste to omogućili.
Što se tiče odnosa, opet, šta je ovaj zakon postojeći dozvolio, i to opet niste stavili, odnosno nema ministra, nije stavljeno u Predlog za izmenu i dopunu. Postoje, to je neverovatno, ali poste tzv. stari službenici i novi službenici u državnoj upravi. Oni koji su radili u državnoj upravi pre 2006. godine i oni koji su se zaposlili posle 2006. godine i rade potpuno isti posao, sede u istoj kancelariji, dakle, identičan posao rade, onaj tzv. stari službenik za taj posao dobija otprilike 30.000 dinara, a ovaj tzv. novi dobija 22.000 dinara.
To je posledica ovog zakona, lošeg zakona koji smo kritikovali i pominjali u to vreme da će se desiti takve stvari, ali tadašnja skupštinska većina nije imala sluha i zato danas imamo ovaj problem koji nažalost ni ova sadašnja skupštinska većina i Vlada nemaju nameru da isprave, jer u okviru ovih izmena i dopuna ovog zakona nismo dobili takav predlog.
Dalje, većina nameštenika u državnoj upravi, i opet govorim o Narodnoj skupštini, koriste, odnosno njihovi šefovi koriste mogućnost iz ovog zakona da mogu mesečno da im povećavaju platu do određenog procenta, uglavnom to otprilike se svede negde na još jednu platu raspoređenu na celu godinu. Naravno, i to je opet malo i to ne zadovoljava ni osnovne potrebe za život, ali je suštinski problem što samo nameštenici koji rade u poslaničkoj grupi SRS ovo ne dobijaju, gospođo Đukić-Dejanović, svi ostali dobijaju.
Kada sam tražila od sekretara, u pripremi za današnju sednicu, nisam mogla da ga dobijem, pa sam preko sekretarice tražila da mi dostavi podatke za koje znam da ih je dobio iz računovodstva, da bih mogla još konkretnije ovde to da pominjem, dobila sam poruku da je on to samo tražio iz tehničkih razloga i da nema razloga da mi to daje, a ona nije znala ni gde je on to ostavio, pa nije mogla da mi da. Toliko o transparentnosti vašeg rada, gospođo Đukić Dejanović i vašeg generalnog sekretara.
Takođe, slučaj da nameštenik i službenik rade apsolutno isti posao. Pretpostavljam da znate da toga imate i ovde u parlamentu, toga ima u celoj državnoj upravi. Dakle, apsolutno isti posao radi nameštenik i radi službenik. Nameštenik to radi za 11.000 dinara, službenik za 16.000. Tuga je i jedno i drugo, ali neverovatno da može postojati takva razlika.
Vi ste u ovom predlogu, odnosno Vlada je u ovom predlogu menjala član 13. koji govori o platnim razredima i nisu dirali osnovicu koja je inače 16.049 dinara, to je bitno zbog buduće rasprave da se zapamti koja je osnovica sa kojom se množe ovi koeficijenti, i vi ste ovde predložili, odnosno Vlada je predložila samo u osam platnih grupa da se menjaju koeficijenti, a za ove ostale koji imaju pristojne, da ne kažem veće plate tu nema nikakvih promena. Naravno, to principijelno nije sporno, ali je sporno nešto drugo.
U dosadašnjem zakonu, odnos između najniže i najviše zarade u državnoj upravi bio je 1:9 i to je zaista strašno. Vi sada predlažete izmenu da to bude 1:6. Mi mislimo da i to nije dobro i mi smo amandmanom predložili, žao mi je što ministar izađe, ali biće valjda kad budemo pričali o amandmanima, možda ga i ubedimo, mi smo lepo izveli matematiku i kada budemo govorili o amandmanima, čućete to, mi smo predložili da taj odnos bude 1:5.
Možda je i to mnogo, ali nismo imali vremena da se više upuštamo u celu ovu matematiku jer smo imali zaista malo vremena. Ovo smo uradili tako što smo ovu vašu dvanaestu grupu stavili kao poslednju trinaestu i na taj način bar donekle upristojili zarade zaposlenima u državnoj upravi. To smo isto uradili kada su u pitanju nameštenici, pa smo onu osnovnu, najnižu, šestu platnu grupu sa jedan predložili da bude 1,2. Bitno je da kažem da se taj koeficijent množi sa tih 16.049 dinara, pa sad vidite koliko je i to, a tek koliko je bilo na osnovu dosadašnjeg zakona i koliko je malo na osnovu ovog vašeg predloga.
Zaista je ovaj predlog samo šminka, ništa suštinski neće da se promeni. Znate, da li će neko dobiti 2.000 veću platu, šta ima od toga ako ima platu 11.500 hiljada, šta dobija sa tim povećanjem? I to zaista jeste, neko je danas govorio, kao što se hvalite, ne vi, naravno, ali drugi resorni ministri i predstavnici režima se hvale kako će se povećati plate penzionerima za 1%. Zamislite sreće penzioneru koji ima penziju 8.000 dinara, povećaće mu se za 80 dinara.
To je stvarno licemerno, bez obzira koliko država nema para, koliko je kriza, ali postoje, evo, pričala sam na početku i govoriće i moje kolege i govorićemo ovih dana o tome gde sve možete da uštedite, da dobijete ovih 1,6 milijardi koje su vam potrebne da samo ovolicko malo, koliko ste vi predvideli, povećate zarade državnih službenika i nameštenika i, naravno, govorim o onima sa najmanjim platama.
Ne govorim o onima koji imaju enormno visoke zarade. Ne znam da li gospođa predsednik zna da u ovoj zgradi ima bar 10 službenika koji imaju skoro duplu platu predsednika Skupštine. Narodnih poslanika da i ne govorim. Zato što su vam potpuno nelogični i nejasni kriterijumi i onda to dovodi to zloupotreba, onda sekretar bira ko je taj ko bi mogao tako da napreduje i da ima 200 ili 250 hiljada platu, da rade neke poslove koje odgovaraju režimu, a neko ko ima istu stručnu spremu i više iskustva taj ne može tome da se približi. Njemu dosta tri puta manja plata, ali neće ni raditi te opasno državne poslove. Naravno, svi znamo šta to podrazumeva?
Reći ću vam samo primer, kako smo recimo u opštini Zemun, kada je Vojislav Šešelj bio predsednik opštine Zemun. Naravno, znam da lokalna samouprava nije državna uprava, ali apsolutna analogija može da se primeni. Evo, Gordana Pop Lazić je tu, možda će i ona o tome da govori. Ona je bila sekretar, ja jedan od načelnika. Vojislav Šešelj nas je pozvao i pitao za koliko para prosečna porodica u to vreme može da živi pod uslovom da dvoje u porodici rade? Ne sećam se koliko smo mi tada rekli da je to.
Ali, recimo, u sadašnjem momentu bi to bilo recimo 30 hiljada dinara. Rekao je – najniža plata, plata spremačice, mora biti 30 hiljada dinara, najveća plata tri puta više od toga, a između toga napravite odgovarajuće raspone. Kada smo mi to uradili postigli smo da su u opštini Zemun primane najveće plate u okviru lokalnih samouprava u Srbiji.
Pa su nas zivkali svaki dan iz beogradskih opština, iz ostalog dela Srbije, da nas pitaju kako smo mi to uradili. Pa, spremačice tada nisu mogle da veruju, njima se više od duplo povećala plata, a onima što su inače imali visoke plate, gde smo i nas dve bile, plata se povećala dal' malo ili nimalo.
To je ono što bi trebalo sada da se uradi. Ako hoćete da postignete ono što ste napisali u obrazloženju – da je jedna od uloga ovog zakona socijalnog karaktera, jer vi kažete obezbeđuje ekonomsku egzistenciju (Predsednik: Vreme.)
Samo rečenicu, molim vas, da završim.
Obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. To eventualno može da se postigne ako prihvatite amandmane SRS. Hvala.

Da, ali samo da kažem gospodinu, moguće je da sam rekla plate, umesto penzije. Naravno, nisam mislila na to da neko prima i platu i penziju, nego sam mislila na penzije i govorila sam o penzijama. Naravno, o tome ćemo govoriti kad dođe zakon ovde, to je bilo onako usput pomenuto.
Što se tiče primedbi koje ste vi izneli na moje izlaganje, gospođo predsedniče, moram da kažem, opet radi javnosti i zapisnika, da vi niste u pravu i reći ću vam zašto. Tačno je, ovaj zakon nije dobar. Nisu dobre ni ove izmene zakona. Upravo sam govorila o tome kakve su posledice tako lošeg zakona.
Lepo je da se sekretar ponaša domaćinski, ali nije lepo da bude domaćin samo kad su u pitanju zaposleni u poslaničkoj grupi SRS. Tvrdim da je sve što sam rekla istina i sve to možete da proverite, gospođo predsedniče, a pre nego što sam sve ovo iznela sve i proverila. Sekretar ima mnogo mesta gde može da se domaćinski ponaša. Mi se u novinama upoznajemo da nas ove skele dnevno koštaju 700 evra. Eto mesta da se uštedi, a da se ne diskriminišu službenici i nameštenici.
Verujte mi da je sve što sam rekla apsolutno istina. Imamo sve dokaze o tome. Dakle, ako neko odnese i potpiše papir gde piše da je prekovremeno radio i piše, amandmani sa poslanicima i on mu to precrta, kako vi možete da kažete da nije tačno to što smo izneli.
Takođe, tačno je da jedino nameštenici zaposleni u našoj poslaničkoj grupi nisu primili za ovu godinu taj neki dodatak koji je diskreciono pravo, koji su skoro svi dobili i koji otprilike iznosi jednu njihovu bednu platu u toku godine. Apsolutno tačno, verujte. Zaista sada ja vas molim, zbog javnosti, proverite, pa kad budemo o amandmanima, onda me demantujete ako nisam u pravu. (Predsednik: Vreme.) Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama iz SRS nije potreban nikakav Štefan File i nikakva Evropska komisija da bismo znali kakvi su problemi u pravosuđu u Republici Srbiji. Mi o tome govorimo pre svega na osnovu našeg stranačkog programa i na osnovu onoga što mi znamo, kao odgovorni i kao stručni ljudi i na osnovu onoga što su posledice vaše tzv. reforme pravosuđa.
Podsetila bih da smo pre tačno dve godine, precizno, bilo je to 9. decembra 2008. godine, govorili o reformi pravosuđa koju ste nam ponudili i tada smo vam stavili do znanja precizno sa kakvim problemima ćete se sresti vi i sa kakvim problemima će se sresti država Srbija, ako uradite ono što ste vi zaista uradili.
Žao mi je što danas nemamo vremena da vas podsetimo, od reči do reči, šta smo vam sve tada mi srpski radikali rekli i vi se danas susrećete sa tim problemima i pokušavate da izađete iz tog haosa koji ste sami napravili zato što ste zamislili da ste vi u stanju da napravite nekakvu reformu, pa ste onda uradili reizbor sudija, potpuno suprotno Ustavu Republike Srbije.
Gospođo Mesarović, to što vi kažete da to nije reizbor, ne znam koga možete da ubedite u to. Vi sami znate da jeste, ali dobro, vi pokušavate da se odbranite od onoga u čemu ste učestvovali, kao član Visokog saveta.
Bilo bi dobro, gospođo Malović, da nam kažete o čemu ćete vi to da razgovarate sa nereizabranim sudijama nakon ovoliko vremena? Šta je bilo sa onim vašim tvrdnjama i pre svega tvrdnjama gospođe Nate Mesarović da je veliki broj sudija koji nisu reizabrani, tužilaca, naravno, da su ljudi koji su između ostalog bili skloni korupciji, da li je pokrenut neki postupak protiv takvih ljudi, šta ste vi uradili, da li ste ih samo razrešili, i dan-danas primaju platu, ko je odgovoran što posle ovoliko vremena primaju platu, ako zaista ne zaslužuju da budu sudije, a ko je odgovoran što oni nisu sudije, ako se ispostavi da nakon odluka Ustavnog suda to ponovo budu.
Da ste pravili partijsko sudstvo, vi to svakodnevno dokazujete, a najbolji primer je ono što se desilo u petak u Prvom osnovnom sudu, da je započeto suđenje gospođi Bosiljki Mladić, zato što…

Dozvolite mi da završim rečenicu, zaboga …

Pokušaću da završim rečenicu, a vi izgleda ne dozvoljavate da ovde pominjemo torturu porodice generala Mladića i torturu koju sprovodi pravosuđe, tako što vodi krivični postupak protiv Bose Mladić.
Hoću da postavim dva konkretna pitanja u skladu sa Poslovnikom, dva potpitanja, jer ova rasprava je poprilična farsa, ali iskoristićemo ovu mogućnost da pitamo šta je u okviru nadležnosti i jedne i druge gospođe koje danas predstavljaju pravosudni sistem u Srbiji, šta može da se uradi ako postoji krivična prijava koju su podneli ljudi iz SRS protiv izvesnog Steve Živanovića i Branislava Prostrana, predsednika opštine Zemun, i imamo dokaze i ti dokazi su predočeni, odnosno podneti nadležnom tužilaštvu, da su njih dvojica pokušali da kupe jednog odbornika opštine Zemun i nudili mu mito u raznim stvarima, i u gotovini ukupno 100.000 evra. Zamislite da tužilac kaže da tu nema mesta za krivično gonjenje.
Tomislav Nikolić je svojevremeno izjavio da je Vojislav Šešelj iz Haga naručio njegovo ubistvo. Milan Terzić, advokat našeg predsednika, dobio je od Specijalnog tužilaštva za ratne zločine zvaničan akt gde ga obaveštava da ne postoje osnove sumnje da je Vojislav Šešelj tako nešto pokušao. Mi smo pre toga podneli krivičnu prijavu protiv Nikolića.
Zamislite šta kaže vaše nezavisno tužilaštvo? Kaže da nema osnova za krivično gonjenje Tomislava Nikolića, pored takve iznesene laži i neistine i obmanjivanja građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je danas ministar Marković govorio o informacionim tehnologijama, a u vezi sa Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, u ovom parlamentu smo čuli najmanje tri puta. Možda zbog toga ministar već dva sata nije u sali, jer nema ništa novo da nam kaže, a trebalo bi da je prisutan.
Govorio je ministar o izvodima iz matične knjige, o njihovom roku trajanja, odnosno o tome da će da se uspostavi takav informacioni sistem u opštinama, da će na svakom mestu moći da se uzme izvod iz matične knjige rođenih i to jeste dobro, ali je pitanje – zašto nam to ministar govori sad kada nam je pre dve godine rekao da je to već završen posao?
Koliko puta smo gledali u tzv. demokratskim opštinama predsednike opština kako presecaju vrpce, pokazuju šalter sale, neke najsavremenije kompjutere itd. Ako je to završeno, šta će nam ponovo na dnevnom redu?
Ako nije završeno, a znamo da nije, onda bismo pitali ministra da je ovde – kako nam u obrazloženju predloga ovog zakona kaže da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije?
Kako će se napraviti taj savremeni informacioni sistem ako nisu predviđena neka sredstva u budžetu Republike Srbije.
U vezi s tim, naravno, postavlja se pitanje šta nam je trenutno preče ili šta nam je najpreče u državi Srbiji u kojoj sve više građana nema šta da jede, u kojoj se svaki dan dobija na desetak hiljada otkaza, u kojima su penzioneri svedeni na socijalni slučaj, itd. i da li onda možemo baš da se razbacujemo na ovaj način?
Sledeće pitanje koje bismo postavili ministru kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave koje, kako on kaže, će moći da komuniciraju sa sistemom kada se sprovede ovaj zakon o kojem se danas govori, na koji način će lokalne samouprave finansirati opet tu informacionu savremenu tehnologiju ako se zna da su transferna sredstva jedinicama lokalne samouprave dramatično smanjena, obustavljena.
Ministar je imao, i ne samo ministar nego i predsednik države, imali su peticiju predsednika lokalnih samouprava i to u najvećem broju, čak i onih koji su predstavnici Demokratske stranke, jer su bili dovedeni u situaciju da ne mogu na terenu da rade ni najosnovnije poslove, odnosno da u okviru toga što vi volite da kažete da vodite računa o razvoju svih opština na teritoriji Srbije na isti način, odnosno ravnomernom regionalnom razvoju, kako vi volite da kažete.
Ispostavilo se da od tog posla nema ništa i da ste vi lokalne samouprave doveli na prosjački štap, a niste im, naprotiv, ni na koji način unapredili njihovo funkcionisanje, ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a ni u skladu sa onim što vi naravno samo pričate, a ne radite, a to nije jedina oblast u kojoj se na taj način ponašate.
Takođe, kada su u pitanju informacione tehnologije i ovaj zakon da je ministar slučajno u sali, pitali bismo ga šta bi, ministre Markoviću, sa jedinstvenim biračkim spiskom? Tada je bilo reči kako će lokalne samouprave biti povezane međusobno najpre, pa onda sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, pa Ministarstvom za državnu upravu itd. i to bi trebalo da proizvede zaista jedinstven birački spisak, o kojem Srpska radikalna stranka govori 20 godina i to uvek na isti način, i kada smo bili deo vlasti i kada smo u opoziciji, za razliku, recimo, od stranaka režima koje na jedan način uđu u temu, tretiraju kada su vlast, a na drugi način kada su u opoziciji.
Dakle, neće biti ništa ni od ovog posla, samo još jedan od zakona da biste se predstavili kako vi štancujete zakone, a ovo su treće izmene Zakona o državnoj upravi, i sada menjamo svega dva člana.
Nikako da sednete pa da ozbiljno napravite neki predlog zakona, koji bi trajao bar duže nego što traje Vlada koja ga predlaže Narodnoj skupštini. Šta reče ministar? Kada stupi na snagu ovaj zakon i kada se, pošto kaže da neće trebati nikakva dodatna sredstva, onda se pretpostavlja da se samo čeka da stupi na snagu ovaj zakon i da se klikne jedno dugme i da se taj informacioni sistem uspostavi.
Od tog momenta, kaže ministar, čovek više neće znati šta je izvod iz matične knjige. Zaista neverovatno, ali možda je ministar mislio na ovo urušavanje obrazovnog sistema koje vi svakodnevno radite, pa ćete zaista dovesti na taj nivo ljude da neće znati ni da čitaju, a kamoli šta je izvod iz matične knjige.
U skladu sa vašim obrazovnim sistemom i Bolonjskom deklaracijom, o kojoj smo mi govorili kada je bila usvajana i, kao što reče kolega Krasić, bili jedina politička partija koja se najozbiljnije suprotstavila uvođenju bolonjskog sistema studiranja, koji nigde nije obavezan, jer se radi na osnovu deklaracije, naravno deklaracije ne obavezuju, i u koje mnoge države na koje se vi ugledate nisu uveli u svoj obrazovni sistem i posledica bolonjskog sistema vam šeta svaka dva meseca ispred Vlade Republike Srbije.
Naravno, nije to jedina negativna posledica vaših takozvanih reformi, jer mi te posledice imamo svaki dan i na svakom koraku i u svakoj drugoj oblasti društvenog života u Srbiji.
Posledica vaših reformi u raznim oblastima je i ovo što reče malopre gospođa Đukić Dejanović, da kriminalna vlast degradira državu, kako reče. Tačno, u pravu je kada je to rekla, samo bi trebalo da se povede računa da je ta kriminalna vlast na delu u Srbiji i da o tome govore razni analitičari, itd. Nemamo običaj, ne volimo da se pozivamo ni na kog jer imamo svoj stav i svoje mišljenje, ali jednostavno mediji su prepuni priča o raznim kriminalnim aferama, i to iz najvišeg državnog vrha.
Onda se zaista postavlja pitanje šta znače sve ove vaše reforme i šta znače propisi koje vi donosite kada ih ne primenjujete tamo gde bi trebalo da se primenjuju? Onda predsednik Demokratske stranke priča građanima Srbije o rekonstrukciji Vlade, smanjenju broja narodnih poslanika, o promeni izbornog sistema itd, čovek najpre nema pojma, izgleda da postoji Ustav Republike Srbije i da sve to o čemu on priča piše u Ustavu Republike Srbije na način na koji je to regulisano Ustavom.
Nama u SRS je jasno da se on samo reklamira i tako s vremena na vreme ima potrebu da kaže šta će on to da uradi, na koji način će da reformiše koju oblast. To što nije u njegovoj nadležnosti, to što nije u skladu sa Ustavom, baš briga Borisa Tadića, on ima svoju priču i to radi na način na koji on radi.
Kada je u pitanju Predlog izmena ovog zakona i član koji ste predvideli, novi član 75a, da je ministar ovde pitali bismo ga kako će kada i ovaj član bude stupio na snagu komunicirati sa poverenikom za informacije od javnog značaja, pošto čovek svaki dan kuka u javnosti kako nema komunikaciju sa državnim organima, kako ministri kriju podatke, kako u javnim preduzećima ne daju podatke o zaradama direktora i predsednika upravnih odbora javnih preduzeća itd?
Dakle, ne radite u skladu sa onim što govorite i to svi građani Srbije znaju i na sopstvenoj koži svakodnevno se susreću sa svim problemima takozvane demokratske vlasti i režima koji je u ovoj ili onoj formi deset godina na delu u Srbiji.
Ovo što predlažete nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer ne mogu nadležnosti Skupštine biti prenete na Vladu Republike Srbije. O tome ćemo govoriti više kada bude rasprava u pojedinostima, ali bi za kraj rekla da je ovde bilo dosta govora i o krađama mandata i na lokalnom i na republičkom nivou.
Potkrepila bih jednim najnovijim slučajem. Govorili smo na ovom mestu o krivičnoj prijavi koju smo podneli protiv predsednika opštine Zemun i jednog odbornika koji su nudili drugom odborniku mito u raznim oblicima, u ukupnom iznosu od 100.000 evra, i apsolutno postoji dokaz o tome. Dokaz je audio-snimak i državni tužilac, odnosno jedan od zamenika kaže da tu nema elemenata krivičnog dela.
Onda se čudimo zašto se kradu mandati, zašto se ne primenjuje zakon. Iza svega toga stojite vi. Ponašate se onako kako vam u kom momentu odgovara, pa ste tako nametnuli odluku Ustavnog suda koju ni jedan sud u Srbiji ne može da primeni. Pogledajte malo.
Da je ministar tu, pitala bih ga da se konsultuje sa koleginicom Malović, da vidi da li uopšte mogu da primenjuju taj zakon. Mi tvrdimo da ne mogu. Imamo to svaki dan na delu u praksi.
Mi smo do malopre konstatovali ovde da je u parlament ušao novi poslanik sa liste LDP, što je apsolutno u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom, potpuno legitimno, zato što se kolega Maraš, koji je pre njega bio poslanik, iz nekih njegovih razloga razišao sa svojom strankom.
U to ne ulazimo, ali je vratio mandat stranci koja je taj mandat zaslužila. Mi vam dve godine govorimo o tome, upravo na način na koji je danas govorio i Velimir Ilić, da mandati pripadaju strankama i kada je u pitanju lokal i kada je u pitanju republički nivo. Dakle, potpuno saglasni sa onim što je rekao Velimir Ilić, pitamo ga sada – kako može da ide u koaliciju sa strankom koja je ukrala 21 mandat SRS, govorim o stranci Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića? Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, stručni tim koji pomaže pripremu odbrane Vojislava Šešelja još 20. septembra zatražio je spis jednog krivičnog predmeta od bivšeg vojnog suda gde je optuženi bio Aleksandar Vasiljević.
Ovaj spis smo tražili preko Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i nakon desetak intervencija juče smo, umesto spisa ovog predmeta, dobili odgovor ove kancelarije gde nas obaveštavaju da je Ministarstvo odbrane, za koje smo ustanovili da je ministarstvo laži, utvrdilo i smatraju da našem zahtevu ne treba da se udovolji jer je valjda pametni Šutanovac zaključio, kako piše u ovom pismu iz Kancelarije, da se podaci iz ovog predmeta ne bi mogli upotrebiti u postupku odbrane dr Vojislava Šešelja.
U odgovoru dalje stoji da ni u jednom dokumentu iz traženog spisa predmeta se ne nalaze podaci koji bi mogli biti upotrebljeni. U predmetnoj dokumentaciji nije pronađen nijedan podatak o problematici i zbivanjima koji se tiču optužnice protiv Vojislava Šešelja itd.
Dakle, prosto je neverovatno da je Šutanovac dozvolio da on procenjuje da li je neki spis i da li je neki dokument neophodan timu koji pomaže pripremu odbrane Vojislava Šešelja i Vojislavu Šešelju za njegovu odbranu i da on sebi dozvoli da on bude taj ko će da procenjuje kako će Vojislav Šešalj da koncipira svoju odbranu.
Možda Šutanovac ne zna da je Aleksandar Vasiljević bio lažni svedok u više postupaka pred Haškim tribunalom. Bio je lažni svedok u postupku protiv Slobodana Miloševića, protiv grupe Srba optuženih za zločine na Kosovu i Metohiji, protiv tzv. vukovarske trojke optužene za ratni zločin na Ovčari.
Ili možda Šutanovac ne zna da Haško tužilaštvo na svaki način pokušava da Vojislava Šešelja optuži i dokaže da njegovo udruživanje je udruženi zločinački poduhvat, ali je verovatnije i mi smo uvereni da to Šutanovac sve to zna ali da on, kao i do sada nastoji da pomogne Haškom tribunalu, naravno ne u interesu građanina Srbije Vojislava Šešelja nego u interesu onih koji rukovode Haškim tribunalom. Javnost smo upoznali i upoznavali i kakva je uloga Dragana Šutanovca bila kada je u pitanju pokušaj ubistva Vojislava Šešelja u tribunalu i ni na tu temu nismo dobili odgovor od nadležnih ovog režima.
Podsećam da je Aleksandar Vasiljević široj javnosti poznat još iz vremena kada je opljačkao vukovarsku banku i kada je u džakovima preneo pare iz Vukovara, a ovih dana je postao ponovo aktuelan tako što je prozvan za logore u Stajićevu i Sremskoj Mitrovici.
Naše pitanje je zašto režim štiti Aleksandra Vasiljevića? Zašto je otporaš Homen odmah istrčao na televiziju i rekao da sada nije vreme da se govori o tim logorima i o Aleksandru Vasiljeviću? Zašto režim misli da nije vreme za ratne zločine, za istraživanje ratnih zločina? Da li vi znate da ratni zločini ne zastarevaju i da je uvek za to vreme?
Gospodo iz režima, tražite da se pored ovakvog vašeg odnosa prema Haškom tribunalu i prema Srbima koji su optuženi u Haškom tribunalu da vam se preda general Mladić, nudite nagradu nekome ko bi izdao generala. Dovodite plaćenike, lovce na glavu, lovce na ucene i onda se pre nekoliko dana pojavi strani plaćenik Tomislav Nikolić, koji kaže da bi on i da će on da izruči generala Mladića Haškom tribunalu. Još nam se svaki dan u medijima hvali kako će on to da uradi, što bi rekao naš narod – čega se pametan stidi, Nikolić se time ponosi. Hvala.

Gospođo Čomić, molim vas, budite ljubazni, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS.
(Predsedavajuća: Ostalo je još 23 minuta i 30 sekundi.)
Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, da pre više od dve godine u ovom parlamentu nije prekršen jedan od osnovnih principa parlamentarne demokratije i dobre parlamentarne prakse verovatno danas o ovoj tački dnevnog reda ne bi govorili ni poslanici SRS jer je uobičajeno bilo da kada se predlažu članovi odbora ili u samom toku formiranja odbora ili kasnije, kada neka stranka ima potrebu da iz nekog svog razloga menja nekog člana odbora, uglavnom se nije vodila rasprava zato što je poštovan princip na koji način se vrši raspodela mesta u skupštinskim odborima, od toga koliko proporcionalno kojoj političkoj partiji pripada brojčano članova u određenim odborima, do toga koje pozicije predsednika odbora treba da pripadnu najvećoj opozicionoj partiji.
Ovaj princip je zaista dugo poštovan, ali pre dve godine taj princip je najgrublje narušen i od tada ovaj parlament sa stanovišta SRS nije legitiman zato što u ovom parlamentu sede ljudi koji se nazivaju poslanici i vi ih nazivate poslanicima. Izvinite, mi to ne možemo i nećemo zato što mi, srpski radikali, znamo da je SRS u maju 2008. godine pripalo 78 skupštinskih mandata.
Gospođo Čomić, nemojte se ljutiti, ali moramo da koristimo i ovu priliku jer je ovo prilika gde možemo o tome da govorimo, da pre svega podsetimo građane Srbije na činjenicu da su SRS oteti mandati u ovom parlamentu i na osnovu tako otetih mandata došlo je i do disproporcije kada je u pitanju broj poslanika u određenim odborima i broj predsednika određenih odbora, posebno koji odbori su u pitanju kada su u pitanju predsednička mesta kada su po dobroj parlamentarnoj praksi ovde uspostavljenoj pripadali najvećoj opozicionoj partiji, a najveća opoziciona partija u parlamentu Srbije i danas je SRS.
Šta će biti posle narednih izbora, o tome nikada nismo ovde razgovarali, nismo kalkulisali. Reći će građani, imamo strpljenja sa građanima. Čekaćemo da kažu na izborima šta misle o doslednoj politici SRS i o nekima koji su svoje stavove i politiku menjali. Mi govorimo o onome što je faktičko stanje u parlamentu danas.
To što se ne dopada ono što pričamo ni vama iz vladajuće većine, a ni ovima iz te stranke koja je u međuvremenu formirana i kojoj ste vi iz vladajuće većine dozvolili da ima poslaničku grupu u ovom parlamentu, sa našeg stanovišta apsolutno suprotno Ustavu Republike Srbije, to je vaša stvar, ali morate da trpite i naše stavove.
Kolege koje su govorile pre mene, nisam htela da se javljam da vas upozoravam na Poslovnik i na, po mom mišljenju, neke povrede Poslovnika, ali ne možete vi, gospođo Čomić, da poslanika usmeravate. Ako poslanik želi da objasni ono što je na dnevnom redu, da ga vi usmeravate na koji način će to da radi.
Dakle, hoćemo da problem odbora kroz ovaj predlog odluke koji danas imamo na dnevnom redu približimo pre svega građanima Republike Srbije, jer ste vi potpuno obesmislili rad odbora. Ne vi lično nego predstavnici režima. Potpuno ste obesmislili rad skupštinskih odbora.
S jedne strane, mediji su prepuni vaših lepih priča kako će rad parlamenta sa plenarnog dela da se svede na rad odbora, da će na odborima da se rešavaju najvažnije stvari na svetu, a ovde ćemo samo da klikamo dugmiće, 126 je za i onda je to nešto što je nedodirljivo. Ostali će biti protiv, uzdržani, neće da glasaju, nije bitno uopšte na koji način će da se ponašaju, a sve drugo kažete da će se dešavati u odborima.
Ako je tako, a mi tvrdimo da nije, onda hajde da ti odbori budu u skladu sa ovom knjižicom koju ste nam podelili, a ovde je Ustav Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik Narodne skupštine. Dakle, hajde onda neka, u skladu sa ovim aktima, budu formirane poslaničke grupe, pa onda i odbori kao stalna radne tela ovog parlamenta. Vi to nećete i to su kolege pokušale da vam kažu kako se igrate kvorumom gde vama odgovara, kako negde činite kvorum, negde ne činite.
Da se razumemo, SRS je opoziciona partija. Nikada nećemo da ti kvorum ni u parlamentu, ni u nekom odboru. Nismo stranka koja danas misli jedno, a sutra drugo, pa da kao što su Tabaković i Bečić pre dva dana dali kvorum Odboru za finansije i onda izađu pred kamere, jer oni mogu da dođu pred kamere, za razliku od nas iz SRS, pa kažu kako su oni protiv budžeta, protiv ovog ili protiv onog. Dakle, o tome želimo, gospođo Čomić, da govorimo, možda na način koji vama ne odgovara, ali odgovara nama, mi govorimo na svoj način.
Tema je dakle izmene Odluke o izboru članova određenih odbora, mogu da pročitam i kojih, ali nema potrebe jer se radi o tome da je ovo predlog poslaničke grupe stranke G17 plus.
Mi, srpski radikali, mislimo da je ovo apsolutno pravo stranke G17 plus. Oni su po svojoj volji gospođu Snežanu Stojanović Plavšić, najpre nije bila poslanik, pa je bila, pa sad opet nije poslanik, sada je državni sekretar, apsolutno njihovo pravo i poštujem gospođu Stojanović Plavšić što prihvata volju svoje stranke jer je svesna da je njoj mandat u ovom parlamentu dodeli njena stranka.
Očekujemo da ćemo ovih dana imati ponovo ovakvu tačku dnevnog reda, gde će kolege iz LDP verovatno u odborima menjati doskorašnjeg našeg kolegu, gospodina Slobodana Maraša, koji je kao častan čovek postupio i vratio mandat svojoj stranci, kako je u medijima rekao – svestan da je LDP njemu dodelila mandat u ovom parlamentu.
Koji su motivi za napuštanje stranke i odlazak negde drugde ili ne odlazak? To nas iz SRS ne zanima. To su unutar stranačke stvari LDP i o tome neka oni vode računa. Govorimo o onome što je interes parlamenta, što je interes zdrave parlamentarne sredine za koju se mi zalažemo, ne u poslednje vreme nego od kada postoji višestranački sistem u Srbiji.
Mi smo jedina partija, SRS, i ponosno to ističemo koja za 20 godina nikada nije menjala svoje stavove o parlamentarizmu ni kada smo bili u vlasti, ni kada smo u opoziciji. Uvek mislimo da treba prenositi Skupštinu. Uvek mislimo da treba poslanik da govori o svakoj temi, da treba da ima neograničeno vreme i uvek ćemo tako misliti i uvek ćemo se tako ponašati, zato što to jesu jedini pravi parlamentarni principi.
Ovo što vi pokušavate, moram da vam kažem, nema baš nešto mnogo veze sa demokratijom i svesni ste toga, naravno, ali može vam se. Imate 126 matematički sabranih glasova. Koliko je to ideološka koalicija? Nećemo o tome. Prošlo je vreme kada smo o tome govorili. Doći će ponovo vreme kada će biti prilika da o tome govorimo i ne bih da širim tu temu, ali čisto da se napomene.
Zašto mislimo da treba podržati ovu odluku? Zato što je ovo volja ne gospođe Snežane Stojanović Plavšić, Veroljuba Stevanovića, Suzane Grubješić, Miroslave Pejica i Elizabet Paunović, već zato što je ovo volja stranke G17 plus. Zato vas podsećamo da je trebalo da se poštuje i volja SRS kada smo raspolagali, i danas raspolažemo voljom građana, sa 78 mandata. Vi ste te mandate ukrali. Vi ste dozvolili da ti mandati budu pokradeni.
Jedan primer, jedan dokaz našoj tvrdnji da ti mandati pripadaju nama, pored ovih apsolutno jasnih pravnih ustavnih okvira. Pre svega radi javnosti, da je Tomislav Nikolić kada smo vodili kampanju SRS, u skladu sa politikom i programom SRS, ideologijom SRS, ideologijom srpskog nacionalizma koju zastupa naš predsednik dr Vojislav Šešelj i svi mi koji smo sledbenici i njegovi članovi SRS, 2008. godine došao na neki radikalski skup i rekao – zalažem se i ja ću jednog dana da izručim Haškom tribunalu Ratka Mladića, prošao bi na takvom svakom skupu mnogo gore nego što je Montgomeri prošao na skorašnjem njegovom skupu.
I ne samo to, nego bi sasvim sigurno istog momenta bio isključen iz SRS, jer ne bi u ime SRS mogao da priča da će da izruči generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, zato što je stav SRS vezan i za Haški tribunal i za junaštvo generala Mladića opštepoznat.
Gospođo Čomić, dozvolite da završim misao da objasnim zašto ovo dovodim u vezu sa ovim što je na dnevnom redu.
Ovo što sada pričam je valjda najjači dokaz da mandati koje je ukrao Tomislav Nikolić pripadaju SRS, jer on te mandate kojima danas kao raspolaže nije dobio zato što se javno zalagao za izručenje Ratka Mladića već zato što se javno zalagao za veliku Srbiju i ideologiju SRS, zašto se mi srpski radikali zalažemo od osnivanja i dokle god stranka postoji zalagaćemo se za to.
On se nije zalagao za ono za šta se mi zalažemo da kažemo da Srbija ne treba da uđe u EU, Srbija treba da prekine sve kontakte sa EU jer nam EU ugrožava granice, jer nam EU cepa državu, jer nam EU otima delove države. Da je tako nešto pričao ne bi mogao da se približi skupovima EU. Ne, on je pričao ono što smo pričali i mi. Da je pričao zapravo ovo što sada govori, da je EU ispred svega, daje Kosovo, daje Mladića, daje sve živo, samo da se dočepa pretpristupnih i pristupnih fondova EU, ne bi mogao raspolagati ovim mandatima. To je problem koji ste vi, gospodo iz režima, uneli u ovaj parlament. Ovo nije nikakav žal SRS.
Mi jednostavno, što reče koleginica Jovanović, dokle god smo u ovom parlamentu, u ovom sazivu podsećaće ćemo vas na to da ste kršili Ustav. Vi ste omogućili Tomislavu Nikoliću da napravi fantomsku poslaničku grupu i posledica toga je ono što su kolege pričale da nemamo kao najjača opoziciona partija predsednika Administrativnog odbora, zato što niste mogli da sačuvate Tomislava Nikolića i ove grupe koje je okupio oko sebe, i zato niste dozvolili, kao što je bilo uobičajeno, da mi srpski radikali kao najjača opoziciona partija da imamo mesto predsednika Administrativnog odbora.
Zašto nemamo mesto predsednika Odbora za odbranu i bezbednost? Zato što je Dragan Todorović kao predsednik tog odbora u ime SRS pokrenuo pitanja Bojana Krišta, "Luke", "Ušća", Caneta Žapca, "Novosti" itd. i morali ste to da zaustavite. Kako? Da SRS uzmete mesto predsednika tog odbora.
Ovde ste čak lično predsedavali prošle nedelje kada nismo imali mišljenje Zakonodavnog odbora po nekoj tački dnevnog reda i rekli ste da nemamo mišljenje zato što je predsednik Zakonodavnog odbora bolestan, a da njegov zamenik nije hteo da održi sednicu Zakonodavnog odbora. Dezinformisali ste javnost.
Izvinjavam se ako je to bila Slavica Đukić-Dejanović, a ne vi. Možda tu grešim, ali apsolutno sigurno ovo jeste bila dezinformacija za javnost. To nije bilo tačno. Predsednik Zakonodavnog odbora, kolega Vlatko Ratković je dan pre toga, hvala bogu, živ i zdrav, oporavljen od bolesti koju je nažalost imao sedeo u ovom parlamentu i mogao je da održi sastanak tog odbora. Zašto nije održao? Ne znam i ne zanima me.
Ako ste mislili da poslanici SRS treba da čine kvorum zato što vi niste u stanju, iako ste kada smo prošli put raspravljali o odborima učinili sve da u svim odborima imate većinu, da bukvalno, što reče Krasić, preslikate stanje iz ove sale u odbore i opet ne možete da obezbedite kvorum. To je vaš problem.
Vaš problem je što umesto u 10.00 sati nekada počinjemo da radimo u 12.00, pa onda moramo da nastavimo uveče, dva-tri sata nakon po Poslovniku radnog vremena, mada mi srpski radikali ne mislimo i ne pravimo problem kada se radi ni uveče, ni popodne, ni ujutru itd. Znamo da smo ovde da radimo, da predstavljamo narod i nikada nećemo praviti pitanje što se toga tiče. Nemojte vi da okrećete činjenice, nego kažite iskreno – ne možemo da obezbedimo kvorum, hajde probaćemo ponovo. Priznajte građanima Srbije kakvu ste to većinu obezbedili.
Zato vama služi i ta poslanička grupa koja se ne znam kako zove i koja nije postojala u momentu kada su bili održani izbori i koju predvodi Tomislav Nikolić.
Oni vama zato služe, kada nemate kvorum u odboru, oni utrče. Kada nemate kvorum u sali, oni utrče, pa onda Tomislav Nikolić kaže - pa šta, to su bile neke beznačajne tačke i to je bilo tek popodne.
Bože me sačuvaj. Prvo, koju su to tačke koje se raspravljaju u parlamentu koje su beznačajne? Ko je taj ko će da gradira šta je značajno a šta je beznačajno? Pa, valjda ovde o čemu god govorimo je vrlo značajno za građane Republike Srbije, a tek koliko je bitno da li je kvorum dao popodne ili ujutru. Neverovatno, ali kažem, to ste vi napravili i potpuno svesno ste to uradili. Sve to je dovelo do toga, da je obesmišljeno, ono što sam rekla na početku, da je obesmišljen rad odbora kao stalnih, radnih tela ovo parlamenta.
Moram da vas podsetim i da smo pre negde oko godinu i po dana, SRS i pridružili su nam se poslanici DSS i tražili da se održi Odbor za ustavna pitanja i da nam na tom odboru, gospođa predsednik parlamenta koja je po funkciji predsednik tog odbora, da nam kaže i da nam se dostave precizni podaci koliko je ovaj parlament uradio svog posla u vezi sa Zakonom o primeni Ustava, i koliko smo poštovali rokove iz tog ustavnog zakona?
Do dana današnjeg nismo dobili tu informaciju i nismo dobili te podatke. Gospođa Dejanović je tada tom odboru, jer bože, predsedava odbor predsednik parlamenta, pa su svi mediji bili prisutni, pred medijima je rekla - dobićemo to za 15 dana. To je bilo pre skoro godinu i po dana.
Tražili smo, takođe, poslanici SRS i pridružili su nam se takođe poslanici DSS, tražili smo da se održi Odbor za pravosuđe i upravu, u vreme kada je bila aktuelna javna tajna da se sudijama na KiM, kada je bio tzv. reizbor sudija ovde aktuelan, kada se sudijama na KiM pretilo da, ako ne prihvate da rade i za one KP sudove, da neće biti reizabrani za sudije u Srbiji u ovom parlamentu.
Naravno i KiM je Srbija, ali nažalost, trenutno pod okupacijom. Hteli smo o tome da razgovaramo. Nismo mogli da razgovaramo, zato što je umesto ministra na taj odbor došao neko, nije čak ni ovaj državni sekretar, nego neko od članova ministarstva. Navodno je gospođa ministar bila bolesna, uvažili smo to, ali smo rekli – hajde, kad ćemo ponovo da se sastanemo? I to je bilo pre više od godinu dana i nikada se nismo sastali.
Toliko o tome kakav je vaš odnos prema odborima. I neće ništa bolje biti ni kada su u pitanju ovi odbori o kojima danas raspravljamo. Danas ćete da izglasate na predlog G 17 plus, da se Veroljub Stevanović iz Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i za lokalnu samoupravu, smeni sa tih funkcija i da umesto njega bude Suzana Grubješić, odnosno u ovom drugom odboru, Miroslava Pejica.
Ponavljam, ne ulazim u to njihovo pravo, poštujemo to pravo. Ali, nećete dati odgovor na pitanja, a neće ni koleginice koje će biti izabrane u ovaj odbor, zato što ovaj režim nema odgovor na ta pitanja - šta su ti odbori uradili kada je u pitanju lokalna samouprava i transferna sredstva o kojima pišu svi mediji, gde vas napadaju čak i predsednici opština koji su iz vladajućih stranaka, jer ste blokirali rad lokalnih samouprava zato što im ne date pare koje im po Ustavu pripadaju?
Šta ćete uraditi kada je u pitanju razvoj za ekonomske odnose sa inostranstvom? Da li ono što gospodin Stevanović kao član ovog odbora nije mogao da objasni, neće moći verovatno ni Suzana Grubješić, a odnosi se, recimo, na činjenicu da danas u Kragujevcu štrajkuju radnici "Metals sistema", da su ušli tamo u Poresku upravu i da neće da izađu dok se ne ispune njihovi uslovi, radi građana Kragujevca, radi se o bivšoj firmi "Filip Kljajić", i zato što su imali problema u privatizaciji i što mnogi imaju problema u privatizaciji, što su mnoge privatizacije kriminalne, vi do dana današnjeg, odnosno gospođa Đukić Dejanović, kojoj je to nadležnost po našem Poslovniku, nije konstituisala Odbor za privredne reforme.
Interesantno je da režim misli da u okviru reformi nema šta da se razgovara. I te kako ima. Pre svega, da se popriča malo o svim kriminalnim privatizacijama koje su već javna tajna. Godinama su srpski radikali pričali i upirali prstom koja je sve privatizacija na kriminalan način izvršena, gde su sve oštećeni zaposleni. Vremenom su mediji usvojili te naše informacije. Naravno, neće da kažu – ovo je nekad pokrenula SRS, ali će naravno da pišu o tome i dobro je da pišu.
Završavam, gospođo Čomić, vidim da sam potrošila vreme. Vreme baš brzo teče, ali dobro, biće prilike ponovo.
Dakle, naravno da kolege koje je predložila gospođa Suzana Grubješić imaju podršku SRS. Ne ulazim u njihove motive, poštujemo volju stranke koja je mandate osvojila na izborima i molimo da svi poštujete volju građana koji su 2008. godine SRS dodelili 78 poslaničkih mandata. Hvala lepo.

U skladu sa članom 27, gospođo Čomić, bili ste u obavezi da koleginici Nadi Kolundžiji skrenete pažnju da niko od poslanika SRS koji su govorili o tački dnevnog reda nije rekao da poslanici koji su predloženi od strane G17 plus ne treba da budu članovi ovog odbora i ne znam na osnovu čega je koleginica zaključila da, eto, ni vi nikada ne bi trebalo da glasate za predloge SRS.
Dakle, mi nismo doveli u pitanje volju stranke G17 plus, naprotiv, tvrdili smo sve vreme da oni apsolutno imaju to pravo. Morali ste da im skrenete pažnju da ako je nešto na dnevnom redu i ako poslanici o tome govore, da to nikako ne može biti zloupotreba Poslovnika, jer nije nešto stavljeno na dnevni red da bi se prešlo preko toga, nego naprotiv, da bi se o tome u parlamentu raspravljalo. To nikako ne može da se nazove opstrukcijom.
Takođe je možda bilo dobro i trebalo je u skladu sa ovim članom da koleginicu Kolundžiju podsetite, vi ste tada bili član DS, ona nije, da cela poslanička grupa DS mesecima nije ulazila u parlament i nije koristila to svoje pravo, kako ona kaže, da može o nečemu da govori, a neće, na nekom mestu i mi to nismo zamerali.
To je jednostavno stav te stranke, a osnovni princip parlamentarne demokratije jeste da onaj ko je na vlasti, ko čini vlast, da mora da obezbedi kvorum, da mora da obezbedi većinu i plenarnom radu i na odborima. Šta bi značila, gospođo Čomić, vaša ili bilo čija druga većina, ako će vam kvorum davati neko ko je opozicija? Hvala.

U obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, između ostalog, Vlada nam je rekla da su usvojene neke konvencije, neki sporazumi i da je sve to urađeno bez pravnog osnova u zemlji Srbiji.

Kažete, kao posledica toga na osnovu odredaba važećih zakona i uredbe nije omogućena primena potvrđenih međunarodnih sporazuma, nije se mogao uspostaviti sistem ovlašćenja fizičkih i pravnih lica za obavljanje poslova u transportu opasnog tereta, nije se mogao uspostaviti nadzor nad primenom tih međunarodnih sporazuma, niti su se mogla kažnjavati pravna i fizička lica koja su kršila odredbe tih sporazuma.

Ovo je zaista malo potpuno pogrešan red stvari da mi prihvatamo tamo nečije uslove i da onda konstatujemo da zapravo nije bilo pravnog osnova za tako nešto.

Naravno, ne smemo da zaboravimo ni onaj čuveni sporazum koji je potpisao svojevremeno Vuk Drašković, na osnovu kojeg je zapravo priznata okupacija Srbije, jer je dozvoljeno NATO trupama da u svakom obliku i na svaki način i bez ikakve kontrole mogu da vršljaju po državi Srbije.

Kada je u pitanju ovaj zakon o transportu opasnog tereta i ovaj član 44, na koji smo podneli amandman, moram da podsetim na nešto što se juče desilo sa jednim amandmanom, jer je sličnost velika, samo što je to juče bilo od strane predsedavajućeg parlamenta, a danas je od strane Vlade Republike Srbije.

Juče je, naime, javnost Srbije bila obmanuta da su poslanici SRS podneli amandman na neki stav koji nije postojao u predlogu tog člana o čemu smo juče raspravljali. Naravno, ispostavilo se da to nije tačno, ali javnost nije obaveštena da to nije tačno i zato želim da iskoristim priliku i da samo podsetim, jer javnost zna da u ovoj sali ne postoji niko ko tako dobro poznaje Poslovnik kao poslanici SRS. To je sasvim sigurno nesporno.

To što se vi smeškate, gospođo Čomić, to je vaša stvar, ali govorim da javnost zna i apsolutno je to tačno i juče smo vam dokazali da ste hteli da obmanete i narodne poslanike i da nas ubedite da smo mi podneli amandman…

(Predsedavajuća: S obzirom na odlično poznavanje Poslovnika, da li biste bili dobri da se poštujući odredbe Poslovnika o tome da se govori o tački dnevnog reda vratite na tačku dnevnog reda, molim vas.)

Gospođo Čomić, na početku ovog dela obrazloženja rekla sam da bih ovo obrazložila, da moram da napravim paralelu sa onim juče.

Danas se radi o tome da Vlada pokušava da obmane javnost kao što ste vi juče i da javnosti objasni kako poslanici SRS ne poznaju Poslovnik.

Mi još nismo ni dovoljno pametni da pročitamo i razumemo šta piše u nekom Vladinom predlogu.

Kaže Vlada da se zakon, odnosno da se član 44. odnosi na vozila za transport opasnog tereta kojim upravlja vozač, pa su onda navedeni uslovi koje vozač mora da ispunjava, pa između ostalog kaže da je vozač upućen u svoje obaveze i zahteve posebnih uslova u transportu određenog opasnog tereta u skladu sa propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1. ovog zakona i drugim propisima.

Mi kažemo da ne treba da stoji da je vozač upućen u svoje obaveze, već da vozač mora dobro da poznaje posebne uslove koji moraju biti ispunjeni u transportu određenog opasnog tereta. Apsolutno smo sigurni da to tako treba da bude i apsolutno smo sigurni da nismo prepisali nešto što je Vlada napisala.

Vlada u obrazloženju kaže da se – amandman ne prihvata iz razloga što je način vršenja, odnosno što tekst ovoga što smo mi predložili u amandmanu ima potpuno isto značenje kao i tekst člana 44. stav 1. tačka 3. Dakle, ako je isto da je neko upućen i da treba dobro da poznaje određene uslove, onda zaista ovde postoji jedan problem.

Ne očekujemo da će Vlada prihvatiti ovaj amandman, da će to uraditi i resorni ministar i upravo ovo obrazloženje je bilo u cilju da se prihvati amandman, da apelujemo na skupštinsku većinu, tu je desetak poslanika, a ovi ostali ne znaju o čemu govorimo, ali ono zbog čega smo želeli da posebno obrazložimo ovaj amandman jeste zbog toga što pokušavate da obmanete građane, javnost Srbije kada su u pitanju amandmani koje podnose poslanici SRS, koji su uvek u skladu sa našim Poslovnikom.