Dame i gospodo narodni poslanici, danas pitamo predstavnike režima, Vladu Republike Srbije i Borisa Tadića lično, dokle će ponižavati građane Srbije i dokle će omalovažavati srpske žrtve. Informisani smo iz medija da je juče kod Malog Zvornika na graničnom prelazu Karakaj uhapšen Božidar Vučurević, gradonačelnik Trebinja. Brzopotezno su reagovali sudski organi, istražni sudija u Višem sudu u Šapcu odmah je odredio pritvor i već najavio da Božidar Vučurević nije državljanin Republike Srbije i da razmišljaju o njegovom izručenju Hrvatskoj.
Ovo je zaista skandal koji je jedan u nizu skandala ove vrste koje čini ovaj režim i zaista se postavlja pitanje, zapravo mi srpski radikali postavljamo pitanje režimu kako oni to slepo slušaju crvene poternice hrvatske države ili BiH, a olako se odriču poternica koje sami pišu.
Šta je sa poternicom protiv Ganića, protiv Divjaka, Jurišića i niza ostalih za koje se osnovano sumnja da su kršili ratne zločine nad Srbima.
Koji je to ratni zločin izvršio Božidar Vučurević? Crvena poternica je raspisana zbog, navodnog granatiranja Dubrovnika. Božidar Vučurević im je smetao samo zato što je bio prkosan, što nije savijao leđa i Božidara Vučurevića hapsi država Srbija, bruka i sramota.
Boris Tadić se nezvanično šeta sa zvaničnicima Hrvatske, čas s Josipovićem, čas s Kosorkom, prima od njih naloge, i nije mu palo na pamet da kada se video pre neki dan s Jadrankom Kosor, umesto da ugovara neko kumstvo, da je podseti da ne sme da diskriminiše građane srpske nacionalnost u Hrvatskoj i da ne sme da ih tera da se u ovom sadašnjem popisu ne mogu upisati kao pravoslavci, već kao grkokatolici, odnosno unijati.
Nije mu palo na pamet da je pita da li će neko odgovarati za "Oluju", "Bljesak", "Medački džep", nije mu palo na pamet kada razgovara sa predstavnicima BiH, kada će neko odgovarati za "Tuzlansku kolonu", za "Dobrovoljačku ulicu", za hiljade drugih žrtava, ali zato je spreman kao i ceo režim, ka i sudije i tužioci, kako smo iz medija obavešteni, koji su se birali, DB-ovci, da izvršavaju svaki nalog koji dobiju, da li iz BiH, da li iz Hrvatske, iz Haškog tribunala.
U nemogućnosti da uhapse Ratka Mladića, pohapsiće sve Srbe koji su ikada bili na bilo kojem ratištu u poslednjim otadžbinskim ratovima. Broj Srba koji su na poternici Hrvatske meri se hiljadama, a broj državljana Hrvatske, koji pri tom uglavnom nisu Hrvati, mere se jednocifrenim brojevima.
Sada će opet ministar pravde, kako najavljuje, da vrši reviziju i da opet kažu kako je konačan spisak onih Srba koje traže po raznim poternicama iz Hrvatske i tako će biti sve dok se neko od njih ne prevari i ne pređe granicu. Naravno, tamo će biti uhapšen, a ako bude uhapšen ovde, biće izručen, kao što nameravate da izručite Božidara Vučurevića.
Pratila sam sinoć na portalu jednih dnevnih novina, ogroman broj građana je pisao i svi osuđuju, 98% građana koji su bili na tom portalu, predstavnike režima zbog sramnog hapšenja Božidara Vučurevića i jedan od tih ljudi je napisao: manje će posledica imati Japanci od Fukušime nego Srbi od režima Borisa Tadića.
Nažalost, čovek je rekao istinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, srljajući na ovom, kako vi kažete, evropskom putu, vi iz parlamentarne većine ubiste parlamentarnu demokratiju.
Dakle, danas raspravljamo o četiri predloga zakona koji ukupno imaju 673 člana, a gospođi ministar je trebalo 34 minuta i 48 sekundi samo da pročita deo obrazloženja koje su joj službe napisale uz ove predloge zakona i vi onda očekujete da narodni poslanici u ovako ograničenom roku mogu da govore o svim ovim predlozima zakona.
Nažalost, ukinuli ste ovim restriktivnim Poslovnikom i mogućnost da poslanici međusobno razmenjuju stavove i mišljenja, tako da nismo mogli ni da komentarišemo neke rasprave kolega iz skupštinske većine, a zaista je bilo onako interesantnih, bilo je lirično, u pravu je kolega.
Dakle, revolucionarni zakoni, to su rekli predstavnici svi pojedinačno koji su govorili o predlozima ovih pet zakona. Posle ovih revolucionarnih zakona sve će biti super, do sada ništa nije valjalo u ovoj oblasti. Pitanje koje se nameće, ovako zdravorazumsko – kako ste vi to gospodo bili tako uspešni ako do sada nije ništa valjalo, ako tek sada krećete u revolucionarne promene i revolucionarne zakone?
Zaista bi bilo interesantno da čujemo stavove kolega iz vladajuće koalicije na ovu temu. Kako to reforma pravosuđa, kada god se govori o nekim zakonima iz oblasti pravosuđa, mi reformisali pravosuđe, a svakih mesec dana imamo neki novi predlog, kada ovde govore ili predstavnici Vlade ili predstavnici vladajuće većine, reforma pravosuđa urađena najbolje na belom svetu?
S druge strane, svaki čas moramo da menjamo zakone zato što zapravo priznajete da je reforma urađena katastrofalno, a ne morate vi to ni da priznate, to znaju građani koji se susreću s konkretnim problemima u celoj Srbiji.
Da bih nekako pomenula svaki od ovih zakona o kojima se danas raspravlja, vrlo kratko ću se osvrnuti i ovako prokomentarisati ono uvodno izlaganje gospođe Snežane Malović, bar onako u nekim najkarakterističnijim delovima.
Advokatura je, kaže gospođa Malović, nezavisna i samostalna delatnost i nema uticaja stranaka. Pitanje na koje nismo dobili odgovor, doduše nije niko od kolega iz vladajuće koalicije to ni pitao - da li ste vi sigurni, gospođo Malović, u ovo što ste rekli? Da.
Nažalost, i advokatura je postala arena političkih partija. Znate dobro, pričali ste ovde i vi i kolege poslanici koliko je održano okruglih stolova. Ona tuča mora da je bila oko nekog ovalnog stola ili nekog četvrtastog.
Dakle, nije to baš tako bajkovito kako nam predstavljate. Znate, ova novoformirana naprednjačka stranka se ubacila i u advokaturu, pa su tu hteli takođe da prave nekakve pučeve, pošto su oni navikli na pučeve. Znate da se to desilo u Advokatskoj komori Beograda. Znate, naravno. Pa što niste rekli, gospođo Malović? Recite to. Naravno da znate. Znaju to i ostale kolege, ali ne znam zašto neće da kažu.
Interesantno je nekoliko članova koji govore o upisu advokata stranih državljana u advokatske komore u Srbiji. Kažete da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Da ne ulazimo u to, ali evo pitanje – zašto uvek sve prihvatate jednostrano? Sve te međunarodne obaveze samo vi iz vlasti prihvatate, a ne tražite od onih drugih da to takođe prihvate.
Najbolji primer je upravo i ovo što su moje kolege govorile, jučerašnje hapšenje Božidara Vučurevića u Malom Zvorniku, na graničnom prelazu Karakaj. To je naravno bruka i sramota ove vlade, ovog režima, ove vlasti. Pogotovo je bruka i sramota ako smo svesni činjenice da je gospodin Vučurević uhapšen na osnovu crvene hrvatske poternice, a s druge strane vaše poternice, gospođo Malović, nekako padaju u vodu, i protiv Ganića, i protiv Jurišića, i protiv Divjaka, i protiv Purde.
Hvalite se kada ih uhapse, a onda pozovu predsednici država ili vlada predsednika vaše partije gospodina Tadića i on, naravno, izda nalog, a s obzirom da su vaše tužioce, a i sudije, kako pišu mediji, birali preko Službe državne bezbednosti, onda nije ni čudo što tako slepo slušaju.
Javno beležništvo, to je opet još neka revolucija, sve danas revolucija do revolucije, neverovatno, kažete da je to deo nacionalne strategije reforme pravosudnog sistema. Sada, ako ste nam tvrdili, odavno već, da ste zaokružili tu nacionalnu strategiju reforme pravosudnog sistema, onda stvarno se postavlja pitanje - da li su ovo poslednji zakoni, pa da onda kažemo nema više, najbolji smo na svetu u oblasti pravosuđa? Verovatno nisu.
Nekako se ponašate kao da smo mi kratke pameti, da ne znamo šta ste govorili, šta ste obećavali, šta ste pričali, kako ste se hvalili, ali morate da se podsetite i na ono kako smo vas mi kritikovali i koje smo sve primedbe stavljali i da ste se vi kasnije u životu i u praksi zapravo susreli s činjenicom da su te naše primedbe uglavnom bile zaista na svom mestu i istinite.
Nije dobro da sudovi poveravaju neke poslove javnom beležniku, bar ne na način na koji ste vi to ovde predvideli. Znate, teško je posle svega, posle svih kriminalnih radnji koje su se dešavale i u sudovima i u tužilaštvima, hapšenja sudija i mita, i korupcije tužilaca, i predstavnika vrha vlasti svih ovih skoro 11 godina, otkad je DOS na snazi, teško je poverovati da vi sada možete da iznedrite odnekle tako časne i poštene ljude. Vi verovatno imate dobru nameru da to tako bude, ali verujte, gospođo Malović, teško ćete uspeti. Teško ćete uspeti, zato nije dobar način na koji ste to predvideli.
Kao i ranije, previše obaveza sebi zakonom preuzimate, a onda to umesto vas uradi vaš državni sekretar gospodin Homen, onda ono što je dobro, on se time hvali, a ono što je loše, onda je to vama na duši. Ovo je dobronamerno i zbog vas, ali pre svega zbog građana Srbije koji će trpeti zbog ovog zakona.
Ta obećanja - neće se više čekati redovi kod overa itd. Kako je moguće da vi to primetite tek posle ovoliko godina? Koliko se čekaju redovi? Nikada niste rekli, kada ste govorili o mreži sudova, zašto nam tada, recimo, niste rekli? Zašto građanima Srbije niste rekli - dragi građani, pravimo mrežu sudova, ali vi ćete imati mnogo problema, recimo, biće potrebno da zakazujete danas za sutra overu nekog potpisa, mi ćemo to, akobogda, jednog dana da rešimo?
Ne. Uvek kada imate jedan zakon koji ovde predstavljate pričate da je sve idealno. Onda kada dođete sa nekim novim predlogom zakona, onda zapravo sami sebe demantujete i obrazloženjima ovih zakona zapravo priznajete da oni prethodni nisu bili dobri.
Izvršenje i obezbeđenje. Ovde je zaista najtragičnije ovo uvođenje vansudskog izvršitelja. To je klasično uterivanje duga. Zamislite situaciju, gospođo Malović, kada banke, kod kojih su mnogi građani Srbije nažalost zaduženi, pa ne mogu baš uredno da vraćaju te svoje kreditne obaveze, i kad banke budu angažovale i plaćale ove uterivače dugova koje vi ozakonjujete, koliko će ljudi u Srbiji ostati bez stana, bez kuće, bez automobila, možda samo zato što je samo jednu ratu kredita propustio da plati.
Nemojte da se igrate, ovo je suviše ozbiljno, suviše ozbiljno da bismo mogli to tek tako da prihvatimo, još da hvalimo kako je to dobro, kao što su radile kolege iz skupštinske većine. Razumemo mi da oni podržavaju Vladu Republike Srbije, ali ne treba da pričaju nešto u šta, uverena sam, ni sami ne mogu da veruju.
Govorili ste, zabeležila sam, kako će ovi uterivači dugova, odnosno vansudski izvršitelji zvanično dati veliki doprinos u izvršenju radi vraćanja zaposlenog na rad i izvršenju zbog neplaćanja komunalnih usluga.
Hajde najpre ovo drugo. Da, oni će da obezbede nekom javnom komunalnom preduzeću da čoveku koji nema ni hleba da jede, koji je zbog vas, zbog vašeg režima, dobio otkaz, koji ne može decu da prehrani, pa silom prilika ne plati struju ili vodu, vi ćete poslati ovog uterivača duga da mu isključi struju i vodu. Da li će taj isti uterivač duga da ode u zgradu Predsedništva ili Vlade Republike Srbije, pošto su i oni najveći dužnici kada su u pitanju javna komunalna preduzeća.
Gospođo Malović, šta će da uradi taj vansudski izvršitelj radi vraćanja zaposlenog na rad, radi izvršenja tog rešenja? Znate li šta piše u Zakonu o radu? Znate li, gospođo Malović, da u Zakonu o radu piše da poslodavac nije u obavezi da vrati zaposlenog na rad čak i ako postoji pravosnažna i izvršna, a sada će to biti samo pravosnažna presuda. Može, kaže, da plati duplo veći iznos od onog koji mu je sud dodelio za onaj period koliko nije bio na poslu pa nije primao ni platu. Koja je onda uloga ta revolucionarna ovog vansudskog izvršitelja.
Na kraju, samo najkraće u jednoj rečenici, ovaj zakon o izvršenju krivičnih sankcija, nije mudro, a nije ni ozbiljno da se donosi zakon samo zato što nemate dovoljan broj zaposlenih u zatvorima.
Imate problem zato što zaposleni u zatvorima neće da čuvaju Legiju i to je takođe javna tajna, pa sada pomerate granicu starosti, pa izmišljate neke nove uslove.
To ste mogli rešiti bez zakona, nekim internim aktima, ali nažalost nemam više vremena, ali po amandmanima ćemo detaljno da pričamo o svim ovim predlozima.

Intervenišem po članu 27. stav 2, koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog poslovnika. Neverovatno je bilo vaše obrazloženje, gospođo Đukić Dejanović, dato malopre koleginici Nataši Jovanović. Kao da niko od nas nije sedeo ovde u sali.
Ne radi se o tome da nama smeta dijalog. Naprotiv, mi iz SRS uporno se zalažemo za dijalog i sa kolegama iz vladajuće većine i sa predstavnicima ministarstva, ali vi nećete dijalog. Vi ste Poslovnikom gotovo onemogućili dijalog. Ako hoćemo nekad da repliciramo, vi kažete – može, ali ako oduzmete od vremena poslaničke grupe.
Ovde se nije radilo o dijalogu, gospođo Đukić Dejanović. Možda ni ovo niste čuli, kao pre neki dan ono za kanibalizam, kako ste rekli u novinama. Trebalo je da čujete da je gospođa Nada Kolundžija rekla da kolega Srboljub Živanović govori gluposti. Vi nama izričete opomene, postoji stenogram, vi nama izričite opomene za mnogo benignije izraze. Dakle, mi jesmo za to da možemo da komuniciramo, jesmo za to da treba da kažemo jedni drugima šta imamo da kažemo, ali je ovo apsolutno tačno.
Ako je glupost da svi mediji bruje o tome da će se menjati zakon i da će u Srbiji biti legalizovani, što već postoji, ali naglašavam – legalizovani, genetski modifikovani organizmi, onda je to glupost nekog drugog. Dakle, to što vama... Čuli smo jutros kako vam Štefan File naređa sedam tačaka, šta sve morate da uradite. Nije bio izričit, ali EU vam traži da trujete narod genetski modifikovanim organizmima. Hvala.

Želim, i molim sekretara da donese stenogram da pročitate šta je rekla gospođa Kolundžija. Hvala lepo.

Vrlo je interesantna rasprava o oba predloga zakona, o Zakonu o popisu poljoprivrede i Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini. Ne znamo zaista u čemu je problem, zašto ne dozvoljavate da se govori po amandmanima i da narodni poslanik govori ono što misli da treba da kaže. Vi niste bili tu u prepodnevnom delu, imali smo problema – ne smemo da pominjemo popis izbeglica, ne smemo da pominjemo problem državljanstva za Srbe iz Crne Gore, ne smemo da pominjemo ništa što je ključno za primenu ovih zakona.
Danas imamo problem ako pomenemo genetski modifikovane organizme. Sećamo se vremena kada je gospođa Ivana Dulić Marković bila ministar poljoprivrede, kada smo u onoj zgradi govorili, a tamo su i vaši poslanici, gospođo Đukić Dejanović, govorili o genetski modifikovanim organizmima koji se uvode u Srbiju. Svi se sećaju firme „Monsanto“, saradnje gospođe Dulić Marković sa tom firmom. Najveći problem u tom delu bio je upravo u okolini Šapca, odakle je naš poslanik Srboljub Živanović. On je govorio i o tome, jer je to neki međuprostor između dva popisa. Dakle, vrlo interesantno za primenu ovog zakona. Takođe je činjenica, i ne smemo pred tim da zatvaramo oči, obaveštavaju nas mediji da nas to ponovo čeka. Saša Dragin je već najavio promenu zakona. Verovatno će ovaj sadašnji ministar to da i uradi.
Znate, kad vi slušate slepo naloge ovog Filea ili kojekakvih službenika EU koji protrčavaju ovuda a vi ih u stavu mirno slušate i pratite šta će da vam kažu, onda mi moramo biti oprezni i moramo da vodimo računa da svašta može da se desi.
Vi ovde imate amandman koji govori o rokovima za popis poljoprivrede. Imamo takođe naš amandman, koji je isti, amandman SRS. Isti je smisao, ista je suština, samo ne prihvatamo ovo pomeranje roka, jer vaše izmene zakona se odnose samo na pomeranje roka održavanja popisa. Interesantno je da vi ne dajete isto obrazloženje. Kažete: „Amandman se ne prihvata“, to ste rekli kada je bio u pitanju amandman Milorada Buhe, „zbog toga što razlog odlaganja popisa poljoprivrede koji je po Zakonu o popisu bio predviđen u novembru 2011. godine jeste odlaganje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, s obzirom na to da postoji uzročno-posledična veza između dva popisa, odnosno da se na osnovu popisa stanovništva za 2011. godinu formira okvir za popis porodičnih gazdinstava u popisu poljoprivrede.“
Ovo je jako neozbiljno i neodgovorno. Onda dalje, kada kolege iz DSS-a podnose sličan amandman, samo je drugi datum u pitanju, kažete: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se podaci prikupljeni popisom odnose na poslednju poljoprivrednu godinu, a kako je u jesen uglavnom manja opterećenost poljoprivrednim radovima, popis će započeti neposredno po završetku posmatrane poljoprivredne godine.“
Da li je moguće da kada ste donosili zakon koji sada menjamo tadašnji ministar nije znao kada se završava poljoprivredna godina, kada se završavaju poljoprivredni radovi?
Dakle, vi zaista vređate inteligenciju građana Srbije, vređate inteligenciju narodnih poslanika. Kažite, nećemo da vršimo popis zato što nam ne daju, čekaju da se stvore još neki uslovi da se izvrši popis u lažnoj državi Kosovo, i da ga vrše predstavnici te lažne države, a ne UNMIK kako bi bilo normalno u skladu sa Rezolucijom 1244. Kažite, nećemo da vršimo popis u Vojvodini dok ne vidimo šta će biti, da formiramo vojvođansku naciju, da li će biti evidentirana u narednom popisu. Kažite otvoreno građanima Srbije, nećete da radite nijedan posao koji je u interesu građana Srbije, već isključivo po nalogu ovog Filea ili kojekakvih „fileića“ koji vam sole pamet.

I to člana 7. Poslovnika Narodne skupštine. Zaista, u ime Poslaničke grupe SRS moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga što smo očigledno postigli efekat i kod gospodina Filea i kod svih vas. Da, mi smo danas stajali dok je vaš nalogodavac File govorio, stajali smo obučeni u majice na kojima je lik Vojislava Šešelja i poruka „Srbija hoće Šešelja“. Figurativno smo...
(Predsednik: Gospođo Radeta, ne možete zloupotrebljavati Poslovnik. Pozvali ste se na član 7.)
Član 107, pa nisam luda, ženo. Čuj, na član 7. se pozvala?!
(Predsednik: Mislim da ste rekli 7.)
Ne čujete dobro, gospođo Đukić Dejanović.
(Predsednik: Pogledaćemo stenografske beleške. Onda nastavite da obrazlažete.)
Zar mislite da meni može da se desi takva greška kada je Poslovnik u pitanju?
(Predsednik: Ja se bojim nepogrešivih.)
Nisam nepogrešiva, naravno, ali takva greška ne može da mi se desi i vi to dobro znate. Dakle, da, mi smo danas stajali u majicama sa likom dr Vojislava Šešelja i porukom „Srbija hoće Šešelja“. Mi smo... (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Molim gospođu predsednika Narodne skupštine, obraćam joj se direktno u skladu sa članom 107. stav 2. Poslovnika, da pokuša da sluša ono što kažem, jer je danas dva puta došlo do nesporazuma i nije preneto ono što sam rekla.
Govorim o amandmanu koji je podneo kolega Mirko Munjić. Amandman je logičan sled svih amandmana poslanika Srpske radikalne stranke, a našim amandmanima smo tražili da se jedan po jedan član Predloga zakona briše, što znači da se briše ceo zakon i da nam ceo zakon kao takav ne treba, zato što mi u SRS smatramo da je trebalo postupiti u skladu sa Zakonom o čijim izmenama se danas raspravlja.
Za nas je neprihvatljivo obrazloženje predstavnika Vlade Republike Srbije zbog čega naši amandmani nisu prihvaćeni. Neprihvatljivo nam je da vama treba deset godina da shvatite da je ove godine trebalo obaviti popis poljoprivrede. Ponašate se kao da ste to saznali pre tri-četiri dana, pa nam dajete zakon 4. februara, a njegova primena je trebalo da krene već za nekoliko meseci.
Vaše obrazloženje da nema novca za primenu ovog zakona, odnosno da nema novca za obavljanje popisa apsolutno je u koliziji sa delom obrazloženja Predloga ovog zakona. Ako je tačno ovo što pišete, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, onda ne razumemo zašto objašnjavate, vezano za amandman Milorada Buhe, da su upravo sredstva, odnosno nepostojanje sredstava razlog zbog čega se menja ovaj zakon.
Ko može da vam veruje da ćete da obezbedite sredstava i za narednu godinu? Ko zna gde ćete vi potrošiti pare koje uzmete kroz kojekakve kredite kojima iz dana u dan zadužujete građane Srbije?
Pitanje je šta ćete 2012. godine, kada je u pitanju selo u Srbiji, uopšte uspeti da popišete. Da li vi znate koliko se sela svakog dana gasi? Da li znate koliko se škola u selima u Srbiji gasi? Da li znate, boravila sam prošlog vikenda u Zaječarskom okrugu, da li znate da tamo 80% sela uopšte nema autobusku vezu između sela i sedišta grada, Zaječara, Knjaževca, Sokobanje, Boljevca? Da li znate takve detalje?
Da li vi uopšte znate u kakvoj zemlji Srbiji živite, dame i gospodo narodni poslanici? Onda vam smeta što smo vam uvredili Filea, pa ste ceo dan naelektrisani, ceo dan nam ne date da progovorimo zato što smo mu prkosno pokazali da mi srpski radikali nikada ne bismo dozvolili da nam neki File ili „fileić“ vodi politiku u Srbiji. Jasno smo danas stavili do znanja ono što jasno govorimo – srpski radikali smatraju da Srbija mora da prekine sve kontakte sa Evropskom unijom, između ostalog i zbog uništenog srpskog sela.
Šta će to da uradi, šta je Štefan File obećao za sela u Srbiji? Samo vam je izdiktirao šta treba da uradite. Šta je obećao da bi se popravio status sela? Šta je obećao da oni ljudi tamo to što proizvedu mogu i da prodaju? Da li je obećao možda garancije, pošto će ove godine biti pšenica, malina, šljiva i ostali poljoprivredni proizvodi? Naravno, nije, jer mu to i nije posao. Vreme, naravno. Hvala.

Vi ste, gospodine ministre, poznati po tome da ste ministar koji odlično zapaža probleme u okviru delokruga svog ministarstva i, više puta smo vam na to skretali pažnju, kad se pojavljujete u medijima ljudi nisu sigurni da li ste opozicija ili vlast. A mi vam opet uporno skrećemo pažnju da vi niste ministar da konstatujete loše stanje. To jeste dobro za vas kao predsednika stranke, ali kao ministar morate da pronađete rešenja, da ponudite rešenja. Nije odgovor da ne možete da prihvatite amandman koleginice Dušanke Plećević zato što legalizujete postojeće stanje.
Znate, juče je vaš kolega Oliver Dulić, izvinjavam se na ovoj digresiji, odbio da prihvati neke amandmane gde je trebalo da konstatuje u okviru legalizacije postojeće stanje, što je potpuno logično. On je to odbio sa nekim svojim obrazloženjem, jer se zakon ne donosi da se legalizuje stanje, kaže. A vi donosite zakon da legalizujete nešto što nije dobro.
Dakle, vi ste morali da stvorite zakonski osnov, da prihvatite ovaj amandman, pa da se onda u okviru Vlade izborite za ova sredstva. Ako to ne možete ove godine, treba da ostane u zakonu i da to bude zakonski regulisano. Kad je zakonski regulisano da svaka lokalna samouprava ima centar za socijalni rad, da to tako mora, onda će neka buduća vlada morati da realizuje to što je napisano u zakonu. Pa, ne mislite valjda da ćemo jednog dana kad se budu izdvojile pare za to samo zbog ovoga da menjamo zakon i da opet trošimo pet sati za raspravu o predlogu zakona gde će biti samo izmena ovog člana zakona?
Dakle, mi vam krajnje dobronamerno sugerišemo, prihvatite amandman, preuzmite obavezu, a kad se budu stvorili uslovi onda to svakako možete i da realizujete.
Mi ne znamo, ni u načelnoj raspravi ni danas vi nam niste rekli koji su to delovi Srbije gde ne možemo da ostvarimo tu mogućnost da svaka lokalna samouprava ima centar za socijalni rad. Pretpostavljamo da se radi o posebno siromašnim opštinama. Ako su siromašne opštine, onda su i veće potrebe za funkcionisanjem centra za socijalni rad. Kako mislite i kakvo je to faktičko stanje, jer vi govorite o faktičkom stanju, kako se došlo do toga da se nadležni organi tih jedinica lokalnih samouprava međusobno dogovore o pravima i obavezama osnivača tog zajedničkog centra? Ko je tu podređen, a ko je nadređen? Mora taj odnos da postoji.
Opet moram... jer i ovo govori o tome kako funkcioniše Vlada. Sličnu priču smo imali kada je pravljena mreža sudova, pa je onda ministar pravde određivala gde treba da postoji sedište suda, a gde ne treba. I dan-danas imamo stravične posledice i sve ono što smo pričali dešava se kao problem na terenu danas.
Ovo što je koleginica Plećević napomenula kao problem možda se čini kao bukvalno, da li će neko iz jednog mesta da ide u drugo mesto u narodnu kuhinju. To verovatno neće, ali će ići po socijalnu pomoć u drugo mesto, u okviru ta tri. Mi ne znamo o kojim opštinama se radi. Ko će snositi troškove? Taj neko mora da plati autobusku kartu, od jednog do drugog mesta da ode i da uzme tu crkavicu koju dobija od centra za socijalni rad, a dok ode i vrati se treba da potroši jednu trećinu toga što će dobiti kao pomoć.
Dakle, morate da imate hrabrosti, ministre, da prihvatite ovaj amandman i da obavežete Vladu u kojoj ste vi, ili neku buduću, da taj problem reši. Onda ćemo prihvatiti da zaista vodite računa ne samo da lepo zvuči ono što pričate, nego da zaista nešto uradite.
Evo još jednog konstruktivnog predloga, ministre: konsultujte se sa vašim kolegom ministrom Milanom Markovićem, jer ste rekli da imate problem i da nemate dovoljno zaposlenih u centrima za socijalni rad, 102 zaposlena nedostaju, ne znam koji je profil, ali nije ni bitno. Predlažemo konkretno rešenje: usvojen je u ovom parlamentu zakon koji je predvideo da zaposleni u lokalnim samoupravama dobiju otkaz kao višak zaposlenih. Zar ne možete da uspostavite takvu komunikaciju i da one koji su višak u lokalnim samoupravama, određenog stručnog profila, uz neku prekvalifikaciju, dokvalifikaciju prebacite u centre za socijalni rad?
Oni su i dalje u lokalnim samoupravama, i dalje, narodski rečeno, „vise“ kao nekakav višak i strahuju kada će dobiti otkaz. Znači, sredstva iz budžeta za njihove plate su obezbeđena; vi lepo rasteretite lokalne samouprave i u dogovoru sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu ove ljude prebacite u centre za socijalni rad. Što bi se reklo, i vuk sit i ovce na broju: dakle, vi imate dovoljan broj zaposlenih, pa nema problema u funkcionisanju centara za socijalni rad; lokalna samouprava nema više problem sa viškom zaposlenih, sredstva iz budžeta već izdvojena, ovi ljudi i dalje primaju platu, i oni zadovoljni.
Dakle, ministre, treba da prihvatite konstruktivne predloge poslanika SRS i da vidite kako sve lepše i bolje funkcioniše. Hvala.

Gospodine ministre, niste nas ubedili da imate opravdan razlog zašto niste prihvatili naš amandman. Sami ste rekli da nije tačno to što mi pretpostavljamo da neko mora da ide u drugo mesto da bi ostvario pravo koje dobija preko centra za socijalni rad. Kažete da i u opštinama gde su međuopštinski centri u svakom sedištu opštine postoji ispostava centra za socijalni rad. Ako postoji ispostava, to znači da postoji neka prostorija, da postoji neko ko je tamo zaposlen i nema razloga da to ne bude u pravom smislu centar za socijalni rad. Dobro je što ste nam rekli na koje opštine se to odnosi, jer niste ranije rekli koji su to centri, koje opštine nemaju centre za socijalni rad.
Ono što nas tera da insistiramo da prihvatite naš amandman, i očekujemo vaše razumevanje, jeste činjenica da, osim Vlasotinca i Crne Trave, drugačije od ostalih opština u Srbiji tretirate opštine Kosovsku Mitrovicu i Ranilug i mesta, odnosno sedišta opština koja se nalaze oko ovih opština.
Dakle, ajde bar ovim zakonom da ne prihvatite ono što je, nažalost, prisutno u ovom režimu i u Vladi, a to je prećutno, korak po korak, priznavanje nezavisnosti Kosova. Nemojte da dižete ruke od Kosova i Metohije. Treba da učinite sve kao Vlada, kao režim, da ljudima na Kosovu i Metohiji, koliko god je moguće, olakšate život. Nemojte da sve opštine u ostalom delu Srbije imaju centre za socijalni rad, a nemate para da svaka opština na Kosovu i Metohiji ima centar za socijalni rad. Baš na Kosovu i Metohiji, nažalost, posebno je izražena potreba za postojanjem usluga koje pružaju centri za socijalni rad.
Dakle, nećete pokvariti zakon, ministre, ako prihvatite naš amandman; i dalje će ostati obaveza. U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman napisali ste: „Formiranje međuopštinskih centara za socijalni rad nije obaveza, već mogućnost“. Hajde jednom da počnete da donosite zakone koji ne ostavljaju mogućnosti, nego koji zaista obavezuju. To je suština normiranja neke oblasti, to je suština donošenja zakona. Gde god smo imali u zakonu predviđenu mogućnost, to je uvek zloupotrebljavano. Setite se i Zakona o radu, koji ste vi ovde predstavljali – još uvek niste izvršili izmene koje ste obećali. Gde god ostavite mogućnost, tu postoji i mogućnost zloupotrebe. Dajte precizne, koncizne i jasne zakonske norme. Kažite – to jeste, ili – to nije, a ne – postoji mogućnost.
Dakle, nećete pokvariti ni faktičko stanje, nećete pokvariti ni zakon. Naprotiv, zakon ćete poboljšati, a nateraćete vaše kolege u Vladi da vam pomognu da faktičko stanje prevaziđete tako što ćete ga upodobiti sa zakonom. Još jedanput predlažemo i insistiramo da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, rasprava o Predlogu ovog zakona privlači zaista veliku pažnju ne samo u ovom parlamentu, među narodnim poslanicima, već i u javnosti. Javljaju nam se ljudi i verujte da ozbiljno prate ovo što raspravljamo ovde. Skoro sam imala jedan telefonski poziv od gospodina iz Bajine Bašte koji me zamolio da pitam kako on može sa porodicom, kao invalid, da živi od 11.400 dinara. Kaže da je ljut na predstavnike vladajuće većine koji su govorili o nekakvim dodacima u Beogradu, kojih nema, recimo, u Bajinoj Bašti. Ovo je bila moja obaveza, da prenesem ono što nam narod traži.
Kada je konkretno u pitanju ovaj amandman, mi imamo istovetan amandman na svaki predlog zakona i svaki predstavnik Vlade, odnosno Vlada svaki put ima istovetan odgovor na ovaj amandman. Naime, radi se o tome da je postao manir ove vlade da određene nadležnosti koje su isključivo nadležnosti ministarstva prebacuje konkretno na ministra. Mi uporno tvrdimo da to nije u skladu, pre svega, sa Ustavom Republike Srbije, ali vi ne reagujete i dalje terate po svome.
Pre nego što precizno obrazložim šta Ustav kaže i osvrnem se na odgovor Vlade Republike Srbije, evo, konkretno, vi ste, gospodine Ljajiću, danas kada vam je kolega Bojan Đurić govorio o tome da u centrima zapošljavate predstavnike vaše partije dali vrlo interesantan odgovor. Vi ste rekli da se raspisuje konkurs, da postoji komisija ili ne znam ko vrši taj prijem i da vi samo potpisujete te odluke. Dakle, ne dovodimo mi u pitanje način kako se zapošljavaju ljudi u centrima za socijalni rad, nego je pitanje to što ste vi rekli da nemate ništa s tim i da samo potpisujete. Ne možete vi da nemate ništa s tim i da samo potpisujete. Valjda znate šta potpisujete i valjda ne dozvoljavate da vas neko prevari, da potpišete nešto što ne želite? Ovo je samo radi ilustracije našeg amandmana.
Takođe radi ilustracije našeg amandmana – vi ste nedavno nekoliko dana, petnaestak ili ne znam koliko dana, obavljali ulogu ministra zdravlja, na predlog gospodina Cvetkovića. Tada ste javno rekli da vam ne pada na pamet da vi budete i ministar zdravlja jer ste već ministar jednog resora, ali, naravno, uradićete ono što kaže premijer, i da ćete na pomoćnike da prenesete sve nadležnosti. Kako to sad može tako, trange-frange? Izgleda da u ovoj vladi može svakako.
Pitanje u vezi s ovim amandmanom je sledeće: da li ste tada mogli da radite nešto što je u raznim zakonima koji se primenjuju u okviru Ministarstva zdravlja, da li ste tada mogli da nastupate kako vas zakon obavezuje, kao ministar, ili je Ministarstvo moralo da radi određene poslove a vi kao neko ovlašćen, kako ste jutros rekli, samo da potpisujete?
Sada bih se vratila na amandman i na konkretno obrazloženje. Mi u amandmanu na član 50. tražimo da ne može nadležnosti da ima ministar, nego ih ima ministarstvo. Sad uopšte nije bitno koje su nadležnosti u pitanju, bitna je činjenica da je ministar starešina ministarstva, koje je organ uprave.
Vi kažete u obrazloženju da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što je formulacija iz Predloga zakona u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, a mi vam uporno skrećemo pažnju da vam je u tom delu Zakon o državnoj upravi suprotan Ustavu. Jer, član 136. Ustava Republike Srbije kaže: „Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom“. Dakle, ministarstva su organi državne uprave, ministri su starešine organa.
Ovo je zaista striktno pravničko pitanje, o kojem mi govorimo svaki put pre svega radi javnosti. Ne očekujemo da ćete prihvatiti ovaj amandman zato što biste poremetili ono što je praksa ove vlade, ali kao pravnik tvrdim da je naš amandman apsolutno u skladu sa Ustavom, nasuprot vašem predlogu zakona, koji u ovom delu nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.

Nije nam bila namera da ulazimo u taj deo, jer to nije bila naša primedba, ali, evo, kada ste nam lepo objasnili moram da vam kažem da je Srpska radikalna stranka donedavno bila deo vlasti u opštini Čačak i da smo tada tamo imali problem jer nije bilo moguće da se promeni, na inicijativu lokalne samouprave, direktor Centra za socijalni rad, kojim cela koalicija nije bila zadovoljna, a unutarkoalicioni dogovor je bio da na mesto direktora dođe neko iz Srpske radikalne stranke. Problem je bio što nikako iz Ministarstva nismo dobili saglasnost da se raspiše konkurs i da se po tom konkursu uradi sve tako lepo, po zakonu, kako ste vi to fino ispričali. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba da se podsetimo sa kojom pompom je najavljivan ovaj zakon, ne znam koji po redu, Zakon o planiranju i izgradnji. Svaki put, već jedanaest godina, nadležni ministri obećavaju kako će svi problemi biti rešeni donošenjem, svaki put, novog zakona: problemi u uređenju građevinskog zemljišta, u izgradnji uz građevinske dozvole, u legalizaciji objekata koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola. Nažalost, nijedan dosadašnji zakon nije odgovorio na prava pitanja i nije ni blizu rešenja koja zaista postoje u oblasti planiranja i izgradnje.
Zakon koji smo doneli, koji ste vi doneli pre 17 meseci... Kada smo govorili o tom zakonu tvrdili smo da je zakon nejasan, neprimenljiv, da ima mnogo štetnih odredaba. Kada ste najavljivali izmene ovog zakona očekivali smo da ćete zaista i da ga izmenite, u smislu da rešite sve one probleme koji su postojali u primeni ili, bolje reći, u nemogućnosti primene postojećeg zakona.
Tvrdili smo da donosite potpuno neprimenljiv zakon. Niste nam verovali. Danas tvrdimo isto. Donosite neprimenljiv i potpuno nejasan zakon i ništa nećete rešiti u oblasti u kojoj zaista ima mnogo problema.
Kada smo govorili u načelnoj raspravi, gospodine ministre, mi iz SRS izneli smo niz konkretnih stvari i očekujemo da ćete danas da odgovorite na sva ta pitanja. Možemo da prihvatimo da ih niste znali onog dana, ali u međuvremenu ste valjda razgovarali sa svojim saradnicima, slali ljude na teren i videli šta je zapravo proizveo ovaj vaš Zakon o planiranju i izgradnji.
Kada ste hteli da menjate zakon trebalo je da se osvrnete na one primedbe koje smo vam davali pre 17 meseci i da primetite da upravo zbog tih primedaba zakon ništa ne valja. Menjanjem zakona sa ovoliko članova vi ste sami više od pola članova zakona, skoro dve trećine, promenili, i tako priznali da vam onaj prvi zakon ništa ne valja. Ne razumemo zašto ni sada ne prihvatate sugestije poslanika Srpske radikalne stranke. Prilično je neverovatno da vam samo naši amandmani nisu bili po volji, jer jedino nijedan naš amandman nije usvojen. Nije dobro što na taj način gledate na amandmane, na narodne poslanike i poslaničke grupe. Trebalo bi da prihvatite činjenicu, gospodine ministre, da se ipak malo razumemo u ovu oblast. Tvrdim da se razumemo mnogo više nego vaši saradnici koji su vam sugerisali ovakav zakon.
Kada smo podnosili ovaj amandman na član 16. hteli smo samo da ovaj član bude jasniji, da bude moguć za primenu. Govorila sam vam, kada smo pričali u načelnoj raspravi i o onim prethodnim ispravkama ovog zakona, da su nam se javljali ljudi koji rade u lokalnim samoupravama u ovoj oblasti i tražili da im pomognemo u objašnjenju nekih zakonskih normi, koje su neverovatno konfuzne, nejasne. Jednostavno, ljudi pročitaju devet puta i ne znaju kako da primene tu normu, jer je norma tako napisana da nijedan pravnik nije u stanju da je primeni.
Takva vam je i ova norma. Šta ste vi uopšte predvideli i zbog čega ste menjali član 31, jer član 16. se odnosi na član 31. osnovnog zakona? Mi smo predvideli i tražili da se briše stav 2, pre svega radi razjašnjavanja ovog člana. Vi ste pravila uređenja i pravila građenja toliko ovde isprepleli da nije jasno na šta se zapravo odnosi stav 2. člana 31. koji ste vi predvideli. Ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji niste u dovoljnoj meri definisali i razgraničili šta su to zapravo pravila uređenja, a šta su pravila građenja. Morate da prihvatite da su to dva potpuno različita termina.
Vi kažete da se amandman ne prihvata, jer pravila građenja se odnose na izgradnju objekta, ali se primenjuju u korelaciji sa karakteristikama svake pojedinačne građevinske parcele. Šta ste hteli da kažete zaista ne bismo da pogađamo, jer je potpuno nejasno i konfuzno ovo što ste napisali. Sada pitamo i pokušavamo da vam objasnimo šta su pravila uređenja, a šta su pravila građenja. Vi imate mnogo konkretnih slučajeva... i upravo iz tog razloga se dešavaju problemi sa tzv. nelegalnom gradnjom.
Inače, mi ne volimo da koristimo izraz „nelegalna gradnja“, to je samo gradnja bez građevinske dozvole. Podsećamo da je za gradnju bez građevinske dozvole u više od 90% slučajeva kriva država i krive su lokalne samouprave. Ne može čovek da čeka da se lokalna samouprava smiluje da mu izda građevinsku dozvolu, da pre toga uredi uređenje te građevinske dozvole, uređenje građevinske parcele, da uradi određene planove.
Nažalost, nije to samo u vreme od kada ste vi ministar, nego mnogo godina unazad država nije imala sluha za ljude koji su imali potrebu da grade zbog proširenja porodice, zbog mogućnosti postojanja građevinskih parcela koje nadležni organi nikada nisu hteli da urede kao građevinske parcele. I, ljudi su onda gradili bez građevinske dozvole. Vi sada ne pokušavate da tim ljudima pomognete. Kad pričate, kad vas čovek sluša rekao bi – ovaj ministar stvarno hoće da pomogne ljudima koji su gradili bez građevinske dozvole i hoće da pomogne da što manje ljudi danas gradi bez građevinske dozvole. Ovakvim zakonom, ministre, nikome ne pomažete, pravite konfuziju kod ljudi koji primenjuju ovaj zakon. Ne umeju ljudi da ga protumače.
Tvrdim da ni ta gospođa pored vas, koja je svojevremeno javno rekla da se vi u ovo ne razumete, ali se ona razume, tvrdim da ni ona nije u stanju da ispravno protumači član 16, odnosno član 31. stav 2. koji, verujte, ne znači apsolutno ništa.
Sugerišemo, ne samo da prihvatite naše amandmane, da se ne bismo ponovo viđali povodom ovog zakona, zaista bi bilo najbolje da ovaj zakon povučete iz procedure, jer, verujte, ministre, ništa nije dobro urađeno. Ovi vaši saradnici, koji se smeškaju, isto su se smeškali i kada smo pre 17 meseci govorili o zakonu…
(Predsednik: Nemojte, zbog javnosti, govoriti neistinu. Niko se ne smeška. Vrlo su ozbiljni.)
Gospođo Đukić Dejanović, vi ih ne vidite, ja vidim onog mladog gospodina kako se smeška. Vama su okrenuti leđima, a narodne poslanike gledaju u lice. Dakle, uopšte nisam rekla neistinu, nego ono što sam videli sopstvenim očima, ali nije bitno. To što je njima smešno narodu nije smešno, jer građani Srbije i dalje imaju ogromne probleme, s jedne strane, sa mogućnošću da legalizuju objekte koje su gradili bez građevinske dozvole. I dalje je to samo mrtvo slovo na papiru, i dalje je to samo gomila predmeta i zahteva u lokalnim samoupravama i nema pomaka u rešavanju tih problema.
Još veći problem je to što su ljudi i dalje u situaciji, primorani su da grade bez građevinskih dozvola, zato što vi, gospodo draga, ništa niste uradili. Ništa nisu uradile lokalne samouprave, ništa nema od zacrtanih planova, ništa nema od primene postojećih planova. I dalje radi šta god ko hoće, i to, nažalost, radi onaj ko ima pare; ne za gradnju, i treba da gradi onaj ko ima pare za gradnju, nego gradi onaj ko ima pare da potkupljuje službenike i načelnike po lokalnim samoupravama.
Evo, i danas nam se javljao čovek koji kaže da je tužio nekog Božu Milosavljevića u opštini Zemun i još neke koji su na čelu ovog resora gde se izdaju građevinske dozvole, zato što građevinsku dozvolu dobijaju ljudi na volšeban način i gradnjom... Ovde se radi konkretno o bivšoj Ulici Marka Oreškovića (ne znam kako se sada zove, pošto se svaki čas menjaju nazivi ulica), gde je čovek dobio građevinsku dozvolu da na parceli gde je dozvoljena samo porodična gradnja gradi objekat koji u osnovi ima 400 kvadrata, gde su stanovi za prodaju, i apsolutno ugrožava fizički objekte koji su legalno izgrađeni na parcelama okolo.
Govorili smo i prošli put o takvim primerima, ali, nažalost, to se i dalje dešava. Sasvim sigurno, nije to samo u ovoj opštini, nego gde god krenete. Gde god krenete. Evo, dobacuju mi kolege – na Voždovcu. Naravno, i tamo. Pišu novine o tome, i vi ništa ne preduzimate, a zašto? Vi ni ne možete ništa da preduzmete, zato što nemate dobar zakon. Vi nemate zakonske odredbe na osnovu kojih bi vaši inspektori mogli da reaguju.
Pričali smo i prošli put o objektu u Ivićevoj ulici u Zemunu, gde su vaši inspektori proverili da je zaista dobijena građevinska dozvola. A niko nije ustanovio kako je Zavod za zaštitu spomenika dozvolio da se na tom mestu dobije građevinska dozvola i da li je uopšte taj zavod dao svoju saglasnost.
Toliko je, nažalost, mutljavina; uvek ih je bilo u ovoj oblasti. Jednostavno, to je oblast gde je po prirodi stvari najčešće pogodno tle za korupciju, za kriminal, za potplaćivanje, za podmićivanje, od najnižeg službenika do načelnika.
Sada vam se dešava, ministre, da neko u dogovoru sa inspektorom započne gradnju u petak popodne, kada inspektori odu kući; neko ga prijavi, inspektor se pojavi u ponedeljak i vidi izgrađen objekat sa prvom pločom. Onda treba da se dokazuje kada je taj objekat izgrađen.
Dakle, dokle god ne uredite zakonski ovu oblast i dokle god ne budete stroži prema inspektorima, neće biti reda u ovoj oblasti.
Podsećali smo vas, videćete i dalje kroz amandmane, kada je donošen osnovni zakon niste smeli da dozvolite onolike raspone u kažnjavanju, niste smeli da dozvolite da kazne za gradnju bez dozvole budu takve da se svakom ko gradi bez dozvole isplati da duplo više od kazne da inspektoru i da mirno gradi.
Dakle, nije dobar ceo zakon, a konkretno sada govorim o ovom članu 31. i stavu 2. čije smo brisanje tražili. Radi javnosti, pročitaću ga, pa da vidim da li će neko biti u stanju da protumači šta ovde piše: „Pravila građenja iz stava 1. ovog člana izrađuju se za pretežne namene, odnosno zone u obuhvatu plana, a odnose se na pojedinačne građevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljištu obuhvaćenom planom, osim za građevinsko zemljište obuhvaćeno planom za koje je određena obaveza dalje planske razrade“.
Kada sam ovo pročitala prva asocijacija mi je bila „Ušće“ i parcela od pet hektara koja je data za džab-džabe vlasniku „Ušća“, zato što je imao sličnu odredbu kakva je ova u ovom zakonu.
Dakle, i dalje stvarate uslove za korupciju, za kriminal, za potkupljivanje i potplaćivanje, a to podrazumeva i za bespravnu gradnju, za opasnu gradnju, opasnu po okolinu. Malo malo pa pročitamo da je neki investitor koji ima pare dobio dozvolu da gradi pored sebe srušio kuću koja je stara 50-60 godina zato što on ima pare, pa mu ovaj član omogućava da u okviru uređenja te parcele dođe do granice parcele na kojoj je legalna kuća i ta kuća bude srušena, ljudi nemaju gde da žive.
Skoro su pisale novine o starijoj gospođi koja je živela u hotelu „Slavija“, pa više opština neće ni to da joj plaća, zato što joj je investitor srušio kuću. Pominjala sam vam, u Zemunu, u Tvorničkoj ulici investitor srušio kuću koja je na granici njegove parcele.
Dakle, ako hoćete da zaista uvedete red u ovu oblast onako kako pričate, onda, gospodine ministre, povucite ovaj zakon iz procedure.
Hoću samo da vam još napomenem nešto vezano za vaše ministarstvo. Pre nekoliko dana smo postavili pitanje vezano za kopanje kanala u naselju Altina. Pošto se vi zalažete, i to jeste u nadležnosti vašeg ministarstva, za očuvanje čovekove okoline, bilo bi dobro da pošaljete vaše inspektore na Altinu pa da vidite zašto opština Zemun i grad Beograd ne izdvoje određena sredstva da Javno preduzeće „Galovica“ na Altini pročisti postojeće kanale i da iskopa nove, da se oni ljudi tamo ne guše u fekalijama. Hvala lepo.

Član 33. je suštinski loš član, ceo. Naša osnovna primedba na ovaj član je to što ne priznaje faktičko stanje. I, kako mislite da završite legalizaciju objekata, pored prvog stava ovog člana? To je jedan od suštinskih problema.
Naravno, i ovaj amandman kolege Martinovića je u istom smislu i u nastavku tog našeg principijelnog stava da se ne priznaje faktičko stanje, gospodine Duliću, ako dokumenti prostornog i urbanističkog plana, kako kaže, moraju biti usklađeni tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. To bi trebalo da se čini kao logično i normalno, ali imamo činjenicu da postoji 100.000 objekata bez građevinske dozvole. Ta činjenica mora da bude priznata i u zakonu.
Kada je u pitanju stav 6, čije smo brisanje predložili, između ostalog kažete da lokalne samouprave ne smeju da trpe štetne posledice eventualnog ćutanja ili sporosti državne administracije. A da li građani smeju da trpe sporost i ćutanje lokalnih samouprava? To je suštinski problem.
Vi se sada nama žalite. Ovo obrazloženje zašto naš amandman nije prihvaćen liči na to kao da se vi nama žalite da nešto ne možete da uradite. Kada objašnjavate kolegi Stevanoviću zašto nije prihvaćen amandman još više se žalite, kažete da ne možete vi sa troje zaposlenih u tom odseku da rešite problem. Pa, zaposlite 33.
Kada govorimo o javnoj potrošnji i o tome da država troši više nego što treba na državnu administraciju, ne mislimo da to treba da bude na uštrb efikasnog rada. Koliko imate u drugim delovima vašeg ministarstva ili u nekom drugom ministarstvu, svejedno, a tek u agencijama koliko imate ljudi koji nemaju šta da rade i koji ne treba da rade. Napravite preraspodelu. Dajte tamo gde treba više ljudi, neka ih bude više, jer ovo je zaista problem koji država konačno treba da reši.
Znate, jedanaest godina, od Šumarca, od 2003. godine, kada je Šumarac predstavljao prvi Zakon o planiranju i izgradnji... Treba li da vas podsećamo na to? Neki novembar bio je rok kada je trebalo da se podnesu zahtevi, pa smo tada pričali – ljudi, ovo nema veze s mozgom, ovaj zakon to ne može da reši. Tada ste naterali ljude da podnesu zahteve samo da bi se platile ogromne takse, pa se tada u budžet slilo ne znam ni ja koliko miliona samo na ime taksi građana koji su podneli zahteve za legalizaciju. Šta je urađeno? Nije ništa, ni jedan posto objekata nije legalizovan.
Vi sada opet govorite o usklađivanju viših i nižih planova, ne priznajući faktičko stanje. Dakle, osnovno je da morate da priznate faktičko stanje. Osnovno je da morate da prihvatite da svi objekti moraju biti legalizovani. Kada kažem svi, naravno, ako je neki objekat na takvom mestu izgrađen da je nemoguće, ako je na nekom infrastrukturnom objektu itd., takav objekat ne može da se legalizuje, ali takvih je neznatno malo. Dokle god vi ne budete to regulisali zakonom, onaj službenik u opštini će da kaže – evo, on je član komisije koja legalizuje i on će da kaže ovo ne može da se legalizuje jer se ovaj plan ne uklapa sa onim planom koji je iznad toga.
Ne znam šta vam nije jasno, ministre. Prosto, morate da prihvatite činjenicu da postoje bespravno izgrađeni objekti, odnosno objekti bez građevinske dozvole. Ako istinski hoćete da se legalizuju i ako istinski hoćete da službenici u opštini ne uzimaju pare za to, da ne daju više nego što košta legalizacija, morate zakonom te ljude da obavežete da moraju da rade svoj posao. Moraju lokalne samouprave da rade svoj posao. Nije opravdanje da nemate dovoljno ljudi da ih kontrolišu.
Nije opravdanje to što kažete da lokalne samouprave ne smeju da trpe štetne posledice zato što Ministarstvo nema dovoljno ljudi. Kakve to štetne posledice uopšte lokalne samouprave mogu da trpe? Štetne posledice trpe samo građani. Naravno, građanima je prva instanca lokalna samouprava, vi ste tek neka sledeća.
Volela bih zaista da ministar kaže šta mu nije jasno, pa da porazgovaramo o ovom članu.

Bojim se, ministre, da je vama pala koncentracija. Ovo što pričate nama ispričajte lokalnim samoupravama. Pokažite građanima Srbije koliko ste zaista uradili od onoga što obećavate i što pričate.
Objasnite nama, narodnim poslanicima, zašto vam se više sviđa Bojana Stanojević, nego Aleksandar Martinović. Kako to da amandman kolege Martinovića niste prihvatili, a gospođe Stanojević jeste, i to tako što ste ga vi sa njom nekako doterali?
Gospodine ministre, niste nas ubedili u to što govorite, a što je još gore, niste ubedili građane Republike Srbije. To što vi kažete da nema planova za legalizaciju, da će to sad da se otčepi i da krene legalizacija, to prosto ovaj član 33. negira, pogotovo njegov prvi stav negira to što kažete, ministre.