Dame i gospodo, član 7. govori o tome da NBS izdaje dozvolu za rad, kada se potvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 1. ovog zakona i kada proceni, pa između ostalog, da je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo.
Mi u SRS smatramo da ovako neprecizna formulacija ne može biti deo norme i da umesto toga treba da stoji da je poreklo osnovnog kapitala stečeno na zakonom propisan način. To je jedino što je za nas prihvatljivo.
Naravno, ne prihvatamo obrazloženje da bi, ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman, došlo do suženja primene ove odrede. Ako je nešto u skladu sa zakonom, onda tu nema ni suženja ni proširenja primene odredbe, nego mora da bude u skladu sa zakonom.
Ovo što je predloženo je, zapravo, samo fraza. Mi insistiramo na jednoj pravničkoj terminologiji i zapravo je amandman samo pravno-tehnička redakcija predloga ovog zakona.
Zašto nije dobro kada se u zakonu koriste fraze? Zato što to može da se zloupotrebljava, da ta širina, kako vi u obrazloženju kažete, može zapravo da dovede do toga da se zakon primenjuje različito od toga na koga se zapravo primenjuje. Svaka ta fraza me podseća i na farsu, kao što je ova sa Nikolićevim tzv. štrajkom.
Ono što ima veze i može da ima veze i sa ovim zakonom i sa Narodnom skupštinom jeste činjenica da se u Briselu nalazi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije i, prema našim saznanjima, u toj delegaciji je Jorgovanka Tabaković, koja nije bila predviđena i koja nije član odbora koji je u toj delegaciji, već je naknadno tražila saglasnost od gospođe Kolundžije, žao mi je što nije tu, ali pretpostavljam da sluša pa će nam reći da li je to tačno, i otišla je kao slepi putnik u toj delegaciji, da bi danas tamo pokušala da ubedi prisutne da se tamo donese nekakav akt gde su svi, bože moj, zabrinuti za zdravlje i život Tomislava Nikolića.
Pošto ona ne može to da predloži, ona je samo govorila o tome, ali ne može da predloži zato što nije zvanični član delegacije, onda je to uradila koleginica Maja Videnović iz DS. To samo potvrđuje onu našu jutrošnju tezu da u ovoj farsi zajedno učestvuju i naprednjaci i demokrate.
Ono što je bitno za SRS jeste da Narodna skupština ne sme da dozvoli da postane deo farse. Vi iz skupštinske većine morate da vodite računa i da pitate, da proverite šta rade članovi delegacije u Briselu. Da li tamo zastupaju stavove parlamenta, zbog čega su tamo otišli i da li zastupaju, u skladu sa stavovima svojih stranaka, ili su tamo otišli da prave cirkus i u Briselu oko navodnog štrajka Tomislava Nikolića, kojeg je Jorgovanka mogla da ostavi da on ovde jadan štrajkuje, kao da stvarno štrajkuje, a ona se švrćka po Briselu da bi tamo pokušavala da vrbuje da se Brisel zainteresuje za njegovo zdravstveno stanje, odnosno za tu veliku laž i obmanu oko tzv. njegovog štrajka.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa ovim predlogom zakona o izvršenju i obezbeđenju je nastavak problema sa takozvanom reformom pravosuđa. Sve ono što smo vam govorili kada smo pričali o mreži sudova i o Zakonu o sudovima itd, ispostavlja se iz dana u dan da smo bili u pravu i sada u ovom delu, videćemo konkretno kroz sve ove amandmane, koliko smo u pravu i koliko će praksa pokazati da smo u pravu.
Suštinski problem svih ovih zakona koji nam se predstavljaju u Skupštini jeste da se svi ovi zakoni pišu negde drugde i da se donose po nalogu Evropske komisije. To je ono što vladajuća većina želi da sakrije od građana Srbije.
Pre neki dan smo imali sastanak ove komisije koja treba da pripremi već pripremljen zakon o izboru narodnih poslanika i na tom sastanku, gde je inače isključena javnost, odnosno medijima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju, od strane predstavnika vladajuće većine je rečeno da nije dobro da javnosti pričamo da ovo radimo po nalogu Evropske komisije, jer to stvara negativni odijum u javnosti protiv EU.
Dakle, građani moraju da znaju da sve ovo što dobijamo od Vlade i da ovo što se ovde izglasava s moćnih 126 zelenih dugmića je samo ono što moramo da radimo zato što to od Srbije traži EU. Verujte, građani Srbije to ne žele i pokazaće vam to na izborima, budite sigurni.
Nadležnost izvršitelja koja je predviđena u članu 4, gde mi u drugom stavu tražimo da se briše taj stav koji kaže da izvršitelj kada preduzima radnje sprovođenja izvršenja na osnovu rešenja suda iz stava 1. ovog člana izvan područja za koje je imenovan, ove radnje može preduzeti lično ili preko izvršitelja sa drugog područja.
Dakle, pričali smo i u načelnoj raspravi da vi umesto sudskih izvršitelja uvodite uterivače dugova, pa onda da vidimo ko će smeti da se suprotstavi uterivaču duga. Suština je da ovim potvrđujete da smo bili u pravu, gospođo Malović, kada smo upozoravali da vam mreža suda ne valja. Tada smo, između ostalog, pitali ko će snositi troškove odlaska izvršitelja, na primer, iz Tutina u Novi Pazar, odnosno iz Novog Pazara u Tutin jer Tutin nema više sud, mnogo je Tutina u Srbiji koji nemaju sud.
Tada ste nas uveravali da će ipak ostati neke funkcije u tim mestima, a mi smo tvrdili da to iz zakona ne proizilazi. Evo sada jednog od dokaza da smo i tada bili u pravu i sada smo u pravu.
Dakle, ovaj stav mora da se briše i vaše obrazloženje zbog čega to ne prihvatate je apsolutno neprihvatljivo jer kažete da Predlog zakona, iz razloga efikasnosti sprovođenja izvršenja, daje mogućnost izvršitelju da određene poslove sprovođenja izvršenja na teritoriji drugog suda obavi sam ili preko drugog izvršitelja.
Upozoravali smo vas na efikasnost sudova koje ste potpuno u ovoj takozvanoj reformi izbrisali. Upozoravali smo vas da ako hoćete ravnomeran regionalni razvoj u koji se zaklinjete, ne smete da u manjim mestima ukidate sudove jer ćete posle toga da im ukinete i zdravstvene centre i škole itd. Naravno, sve privredne aktivnosti ste im odavno ukinuli. Dakle, potpuno pogrešan koncept i sve što radite po nalogu EU je apsolutno na štetu svih građana države Srbije.

Koleginica Kolundžija očigledno nije dobro razumela ono što sam rekla. Tačno je da mi govorimo o različitim konceptima. To sam sama rekla. Naravno da imamo dijametralno različit koncept mi, srpski radikali, u odnosu na koncept DS.
Govorite da prihvatate standarde modernih zemalja. Rekla sam i tvrdim da vi prihvatate naloge Evropske komisije, EU i to nije nikakvo prihvatanje standarda niti neke modernizacije, već prihvatanje naloga po sistemu – uzmi ili ostavi.
Gospođa Kolundžija je sama, evo sada, kada insistira, da kažem ko je to rekao, ona je sama rekla na sastanku te komisije, vezano za izmene zakona o izboru narodnih poslanika – nemojte, molim vas, da pričamo da nam ovo nalaže EU, jer to stvara negativan odijum građana prema EU. Dakle, to je činjenica. O tome vam mi govorimo.
Kaže gospođa Kolundžija – ako neko hoće da se ugleda na neke autokratske režime, neke diktatorske režime itd, da vi nemate ništa protiv toga. Ljudi moji, postoji li diktatorskiji režim od režima Borisa Tadića? U šta sve Boris Tadić nije sebe umešao? Čega sve nije predsednik? Šta sve u ovoj zemlji on ne određuje? Koga sve ne bira?
Naravno, ne govorim o onome što može na osnovu Ustava. Govorim o njegovom svakodnevnom kršenju Ustava Republike Srbije. Dakle, najpre ako hoćete da se ne ugledate na diktatorske režime, naučite Borisa Tadića da prestane više sa diktaturom koju je uveo u Srbiji.

Naravno da moramo da stavimo primedbe na ovo sve do sada izrečeno i neću, nemam nameru da se ubeđujem ko je šta rekao. Dakle, na kraju krajeva, građanima Srbije je jasno da se u državi Srbiji živi, funkcioniše, radi po nalogu EU.
Kaže koleginica Kolundžija da je namera DS i vladajuće koalicije da temeljno menja društvo. Ovo društvo zaista treba da se temeljno menja, ali SRS ima potpuno drugačiji koncept kako bi to društvo trebalo da se promeni. Naravno, mi imamo legitimno pravo. Zato smo ovde da o tome govorimo. Istina, niko nam sada u ovoj raspravi nije ni skrenuo pažnju da to ne možemo.
Kada SRS bude temeljno menjala društvo, onda sigurno neće 280 hiljada ljudi dobiti otkaz, koliko je dobilo koliko je ova vlada na vlasti. Onda sigurno nećemo posredno priznavati KiM i nećemo kao Boris Tadić, koji kako reče gospođa Kolundžija, nije diktator i ne krši Ustav, mi tvrdimo suprotno, nećemo SMS porukama poručiti ministru, pet minuta pred sednicu Saveta bezbednosti UN, da menja Rezoluciju o KiM, koja je doneta u parlamentu.
Nećemo sebi dozvoliti, kao režim Borisa Tadića, da svoj sopstveni narod proglašava genocidnim, nećemo donositi rezolucije poput Rezolucije o Srebrenici, već naprotiv, stavićemo je van snage zato što srpski narod nije genocidan, kao što ste vi u toj rezoluciji predvideli. Nećemo sarađivati sa ustaškim hrvatskim režimom, kako vi to radite. Žao mi je što vas vređamo kada kažemo da je hrvatski režim ustaški, jeste.

Tu priliku svakako ćemo prepustiti građanima Srbije, kada bude vreme za izbore. Što se tiče nas, možete i sutra da ih raspišete. Ali, naravno, to ćete uraditi kada vama bude odgovaralo, kada vam nalože iz EU i  izbore raspisujete kada vam nalože iz EU.  Nemojte da brinete o tome šta će građani Srbije da kažu za SRS. Mi ne brinemo šta će da kažu za vas. To je, naravno, vaš problem.
Radi podsećanja, SRS je u vreme donošenja Kumanovskog sporazuma bila jedina politička partija u Srbiji koja se tome suprotstavila. Za razliku od partije u kojoj sada sedi gospođa Kolundžija, tada je bila u partiji koja je i te kako podržavala Kumanovski sporazum. Naravno, to je lična stvar i ne želim na taj način o tome da govorim.
Kad smo kod tih temeljnih promena društva, ne znam kako ćete objasniti građanima Srbije korupciju i kriminal u vrhu države, u institucijama, nefunkcionisanje institucija sistema. Znate, evo, ovde je gospođa Malović, koja je kada je bio aktuelan Darko Šarić, koga ste usput svi zaboravili, čiju ste poternicu takođe nakaradno napisali, pa mu ne može niko ništa, kao i protiv Stanka Subotića, kao i protiv Purde, kao i protiv Ejupa Ganića itd, dakle, i tu pokazujete slugeranjski odnos ovog režima prema EU i prema državama s kojima vi, kao, želite da sarađujete.
Gospođa Malović je javno u jednoj emisiji rekla da je Darko Šarić toliko moćan da on može da utiče na sve vlade u regionu. Tada kad sam je gledala, rekla sam – hvala, Snežo, pa mi pričamo godinama da ovu vladu i vlade ovog režima od 2000. godine formiraju tajkuni, formiraju kriminalci, tipa Stanka Subotića, Darka Šarića itd.

Nisam, naravno, imala nameru da na ovaj način polemišem s gospođom Malović, ali pošto je ovde, pa sam se setila te izjave u emisiji, ali bi bilo dobro, kad ste već ušli u polemiku, gospođo ministar, da nam kažete - šta je sa optužnicama protiv Ganića i Purde, recimo?

Dobro. Vraćam se na tu repliku. Gospođa ministar je bila gost na B92. Datuma se ne sećam, dana se ne sećam. To je tada izgovorila i to  je moguće da se nađe u toj televiziji, ništa sporno, ali je i gospođa ministar obrazloživši da to nikada nije rekla, a rekla je, proširila priču na optužnice protiv Darka Šarića itd.
Samo pitam – šta je sa ovim optužnicama? Šta je sa optužnicom protiv Stanka Subotića, za kojeg se ovih dana priča da kada su Nikolić i Vučić išli u Brisel, da je Vučić skoknuo do Ženeve da se vidi sa Stankom Subotićem?
Dakle, on tamo može normalno da funkcioniše, normalno da se viđa s nekim ljudima koji su s njim u kontaktu. U tome je problem, što optužnice koje idu iz Srbije nisu pravno valjane. To vam pokazuju primeri, i to drastični, strašni primeri. Kriminalac može da se šeta, ne može, eto, samo u Srbiji. Ili možda može negde da bude sakriven. Ratni zločinac može da se šeta, da nam se smeje sa televizija, da nam se ruga. Što pustiste Jurišića? Bio vam u Srbiji, pa ga u Tuzli sačekaše kao narodnog heroja, ratnog zločinca.
Dakle, mnogo je problema o kojima zaista bi mogli da razgovaramo, evo završavam, gospođo Čomić, kad bi bilo dobre volje kod predsedavajućih, kao što je danas kod gospođe Čomić, pa nam dozvoljava ono što je jeste posao narodnih poslanika, da razmenjujemo mišljenja. Hvala na tome, gospođo Čomić.

Biće manje od dva minuta, samo dve kratke primedbe. Što se tiče SRS, nama nije sporno da su 11. maja 2008. godine građani Srbije na izborima birali kako su birali i da je DS dobila toliko mandata koliko je dobila, ali je problem što vi niste prihvatili tu izbornu volju građana koja se iskazala tako što su srpski radikali 11. maja 2008. godine dobili 78 mandata. Vi ste dozvolili da stranka koja nije učestvovala tada na izborima, naprednjačka stranka, dobije poslaničku grupu.
Vi ste dozvolili i vi ste preko Administrativnog odbora ukrali mandate građanima Srbije i vi ste na najgrublji mogući način preokrenuli volju građana. Nemojte ono što vi radite da stavljate na dušu SRS.
Što se tiče hrvatske države, nikada niste čuli nikoga iz SRS da je rekao da su svi Hrvati ustaše i žao mi je što vi to mislite o našem kolegi. Rekli smo i tvrdimo da je režim u Hrvatskoj sada ovaj ustaški režim, isti kao što je bio režim Ante Pavelića i Franje Tuđmana, i to ne možemo da promenimo mi, to mogu tamo oni ljudi koji tamo žive, oni Hrvati koji nisu ustaše.

Član 10. govori o primenama odredaba Zakona o parničnom postupku u ovom zakonu o izvršenju i obezbeđenju i kaže da u postupku izvršenja i obezbeđenja se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Iz pravno-tehničkih razloga, s namerom da se uredi tekst zakona, predložili smo da ne stoji ovo "ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno", jer uvek takva odredba unosi nepreciznost, zabunu, može da dovede do zloupotrebe itd.
Onda kaže: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je neophodno da se u postupku izvršenja i obezbeđenja primenjuje Zakon o parničnom postupku kao sistemski zakon", to nije sporno, upravo to je razlog da je trebalo prihvatiti naš amandman, "koji uređuje građanski postupak, pod uslovom da Predlogom zakona ili drugim zakonom nije drugačije propisano".
Dakle, ako je Zakon o parničnom postupku sistemski zakon, a jeste, onda ne može stajati ni ovo obrazloženje, ni ovo što ste napisali u predlogu člana 10. Dakle, demantujete sami sebe. Sada se pitamo da li je to na osnovu neke presude u Strazburu ili na osnovu stavova Vrhovnog kasacionog suda, kako malopre rekoste?
Interesantno je ovo što je malopre gospođa Malović rekla, da je starost postupka u postupku izvršenja 442 dana. Čini se da je tačno toliko prošlo od uspešne reforme pravosuđa koju ste vi sproveli, gospođo Malović, pa onda ne vidim u čemu je problem. Ili je ta reforma uspešna ili nije uspešna. Kako je moguće da posle tako uspešne reforme prosek izvršenja bude 442 dana? Hvala.

Član 13. govori o izvršnoj ispravi i mi smo stavili primedbu na stav 1. tačku 2) gde ste predvideli da je izvršna isprava, između ostalog, pravosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom postupku, mi mislimo da tu treba da se završi tekst, a vi kažete - i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze itd, ako zakonom nije drugačije određeno. Opet ako zakonom nije drugačije određeno, kao da ovo što radimo nije zakon. Pa, valjda sve mora da bude određeno ovim zakonom.
Interesantno je da ne prihvatate amandman zato što je amandman, kažete, iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za razmatranje. Ovakvu formulaciju za ovoliko godina koliko podnosimo amandmane i obrazlažemo ih nikada nismo čuli od strane Vlade Republike Srbije.
Zaista bi bilo dobro da bar ove amandmane koji koncepcijski ne menjaju ništa, nego vam samo pravno-tehnički uređuju zakon, prihvatate. Ali, dobro, to je vaše opredeljenje. Vi imate vaš koncept, vaše je pravo. Doći će vreme da ćemo i ovaj zakon morati da stavljamo van snage i donosimo potpuno nov u skladu sa konceptom SRS.
Meni je iskreno žao što posle ovog amandmana dalje neću biti u prilici da vas, gospođo Malović, ubeđujem i da vam obrazlažem zašto treba da prihvatite amandmane koje sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što imam nameru uskoro da krenem u Šabac, gde ću se večeras u šest sati pridružiti hiljadama građana Srbije koji će tamo zajedno sa srpskim radikalima protestovati protiv režima Borisa Tadića i njegove namere da Srbe izručuje ustaškom režimu u Hrvatskoj.

 Dame i gospodo, interesantna je pojava da se predstavnici Vlade, ne mislim sad na gospođu Malović, pogotovo ne samo na nju, uopšte ne uzbude na činjenicu da na jedan predlog zakona dobiju ovako veliki broj amandmana. Ti amandmani se, naravno, obrazlažu argumentovano i neverovatno je da se ne zamisli predstavnik Vlade, da ne kaže – čekajte da vidimo, možda koncepcijski nešto stvarno nije dobro u ovom zakonu.
Što se tiče SRS, naravno, postoji i koncepcijski razlaz sa Vladom Republike Srbije kada je u pitanju ceo zakon. Član 26, odnosno njegovo brisanje je jedan od dokaza da se mi koncepcijski razlikujemo od Vlade Republike Srbije i što se nas tiče dobro je da je tako. Ovaj član 26. odnosi se na ograničenje prava advokata stranog državljanina.
Interesantno je da Vlada u obrazloženju kaže da amandman ne može da se prihvati, budući da je jedan od razloga donošenja novog zakona o advokaturi da se uredi obavljanje advokature u Republici Srbiji i od strane advokata stranih državljana, u skladu sa zahtevima država članica Svetske trgovinske organizacije, kao i njenim propisima, a u cilju pristupanja Republike Srbije toj organizaciji.
Verujte, mučno je više slušati i čitati, šta god krenete da uradite sve je to zato što to traži neka svetska organizacija, evropska organizacija, EU. Dajte bar jedanput ovde da raspravljamo o zakonu koji Vlada predlaže zato što procenjuje da je to u interesu države Srbije, u interesu građana Srbije.
Znate, gospođo Malović, koliko je zaključeno ugovora i sporazuma međunarodnih i uglavnom iz resora vašeg ministarstva o pravnoj pomoći na bilo koji način, da li je u pitanju izručenje, da li je u pitanju organizovani kriminal, da li su u pitanju ratni zločini. Šta je Srbija dobila od toga? Nije dobila ništa.
Samo ste toj drugoj ugovornoj strani zapravo dali legitimitet da progoni Srbe. Šta smo mi dobili od tog sporazuma sa Hrvatskom? Dobili smo to da su vam se u lice smejali, celom narodu Srbije u lice su se smejali zbog vaših poternica, recimo, za Purdu, Jurišića.
Baš njih briga šta Srbija traži na svojim poternicama. Ali, zato vas mnogo briga šta oni traže. Zato vi skačete da udovoljite ustaškom režimu u Hrvatskoj i da uhapsite Božidara Vučurevića i još se spremate da ga izručite.
Da li vi možete da zamislite da je neko ko je bio predsednik opštine mogao da bude odgovoran za bombardovanje Dubrovnika ili bilo kog grada? To je prosto nemoguće. Onda kažete – njega možete da izručite zato što nije državljanin Srbije. Da li je to bitno? Da li vi vodite računa? Da li znate da treba da vodite računa o svakom Srbinu, bez obzira gde živi i čije državljanstvo ima?
Mi pokušavamo vama i kroz ovaj zakon, i ne samo vama, svakom predstavniku Vlade, kroz sve predloge zakona i kroz rasprave da skrenemo pažnju da se okrenete državi Srbiji i državnim nacionalnim interesima. Pošto vi, izgleda, to uporno odbijate, mi ćemo to i pokušavamo to na drugi način da kažemo građanima Srbije, javnosti Srbije, evo, i danas o tome govorimo, govorićemo sutra u Šapcu na protestnom mitingu u 18.00 časova, koji smo zakazali upravo povodom sramnog hapšenja Božidara Vučurevića i vaše namere da ga izručite ustaškom državnom režimu.
Dakle, gospođo Malović, prenesite i ostalim kolegama u Vladi Republike Srbije, podsetite se, vi ste Vlada Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, sve češće smo svedoci činjenice da zapravo država Srbija nije suverena država. Ovo odgovorno možemo da tvrdimo, jer maltene svaki dan u ovom parlamentu smo u prilici da usvajamo predloge zakone koje nam je neko drugi napisao, i ovde dolaze samo da bi se izglasalo. Zapravo, dolaze i moraju da glasaju za njih.
Evo upravo sam bila na jednom sastanku i zato nisam učestvovala u prvom delu ove rasprave gde smo pokušali da ubedimo predstavnike vladajuće većine da nađu nekog u Srbiji ko je u stanju da napiše nacrt nekog zakona, da se ne sluša po svaku cenu EU. EU nam, između ostalog, nameće kršenje sopstvenog Ustava, i to upravo ugrožava suverenitet ozbiljne države.
Kad su u pitanju međunarodni sporazumi, ugovori, moramo da priznamo jednu činjenicu, ove ugovore potpisujemo, odnosno predstavnici Vlasti potpisuju isključivo po nalogu EU, a u ovom slučaju i po nalogu NATO. Svedoci smo u ovom prethodnom periodu da 99% tih sporazuma ili ugovora koji se ratifikuju, koje je prethodno neko potpisao. Što je, takođe, potpuno sumanuto, da neko iz vlade potpiše ugovor, pa onda ga predstavnici skupštinske većine ratifikuju, umesto da se pre toga zauzme nekakav stav, u Skupštini, kad su u pitanju neke teme o kojima se ide u beli svet na razgovor. Kad je u pitanju ova vlada i predsednik države, onda tamo idu po svoje mišljenje.
Dakle, 99% ovih ugovora ili sporazuma koji se potvrđuju u ovom parlamentu donose se ili po nalogu EU, zbog nekakvog tzv. evropskog puta, ili u interesu one druge ugovorne strane. To je ono što jeste problem. Evo, država Srbija je potpisala, a ovde je potvrđeno, desetine raznih ugovora ili sporazuma sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, o izručivanju, o policijskoj saradnji, a evo i danas jedan takav imamo na dnevnom redu.
Praksa je pokazala da su ti sporazumi i ugovori samo zato da bi, recimo, Hrvatska, BiH ili Crna Gora imale legitimitet da hapse ljude iz Srbije, po raznoraznim poternicama, ili da čuvaju kriminalce organizovanog kriminala na teritorijama svojih država, a država Srbija, naravno, nema nikakve koristi od tih sporazuma.
Kao posledica jednog od takvih sporazuma, mi danas imamo, odnosno već nekoliko dana, u pritvoru, u sudu, u Šapcu, gospodina Vučurevića, koji je bio ratni predsednik Opštine Trebinje, koji je po crvenoj poternici hrvatskog ustaškog režima uhapšen i u pritvoru je u zatvoru u Šapcu.
Pošto niko iz države ne reaguje u skladu sa Ustavom, u skladu sa obavezama države Srbije, da vodi računa o svakom Srbinu, ma gde god on bio, jer kažu u obrazloženju – izručiće Vučurevića zato što nije državljanin Republike Srbije, kao da je to uopšte bitno.
Zato će SRS već u četvrtak, u 18.00 časova, u Šapcu, kod Osnovnog suda, organizovati veliki protestni miting, zbog izručenja Srba, od strane ovog režima, hrvatskom ustaškom režimu. Uvereni smo da će nas veliki broj građana podržati na tom skupu, jer je sasvim sigurno da ogromna većina građana Srbije ne želi da Srbi budu izručivani po nalozima, kako kome padne na pamet, a pogotovo ne da budu izručivani ustaškom hrvatskom režimu.
Mi imamo ovde danas predlog tri zakona o potvrđivanju ugovora, jedan je ugovor, a dva o potvrđivanju sporazuma. Naravno, sve kolege, ili većina, najviše su govorile o ovom ugovoru između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju.
Dakle, o usvajanju NATO kodifikacionog sistema. Interesantno je bilo to da je na početku ministar rekao da ovo nije političko pitanje, već dobijanjem ovog broja, iz ovog ugovora, naša vojna industrija će da procveta. Da nismo imali pre nekoliko dana na dnevnom redu verifikaciju ugovora sa Libijom, takođe, u obrazloženju tog sporazuma je bilo napisano kako je to u interesu razvoja naše vojne industrije sa prijateljskom nam državom Libijom i prijateljem srpskog naroda Muamerom el Gadafijem. Šta se desilo? To je skinuto sa dnevnog reda.
Dakle, kako odjednom tako nešto nije u interesu razvoja vojne industrije i nije u interesu države Srbije? Naravno, zato što ste dobili nalog iz Brisela i Vašingtona. Vi iz dana u dan pokazujete da ste marionete u rukama Brisela i Vašingtona i da ovaj narod pokušavate da vodite tim tzv. evropskim putem, koji će zapravo Srbiju dovesti u potpuno podanički položaj u odnosu na SAD i druge zapadne sile.
Upravo iz razloga što ste stavili na dnevni red, pa skinuli Predlog sporazuma sa Libijom, kako da vam verujemo da i ovo nije apsolutno politički predlog? Naravno da jeste. Vaša namera da sarađujete sa NATO-om je više nego očigledna. Vaša namera, namera skupštinske većine da Srbiju uvede u NATO je takođe više nego očigledna.
Sve češće se zvaničnici Vlade Republike Srbije izjašnjavaju kako su oni lično, evo, ministar Šutanovac je više puta rekao da se on lično zalaže za ulazak Srbije u NATO, ali da još ne postoji konsenzus na nivou Vlade, da još nije politički trenutak za to itd.
Mi iz SRS, naravno, najoštrije se suprotstavljamo ikakvoj pomisli da Srbija uđe u NATO. Mi se, poznato je to javnosti, ponavljam, protivimo i ulasku Srbije u EU. Tek u NATO, sačuvaj bože.
Dakle, ko ima pravo da Srbiju uvede u NATO nakon zločinačke agresije nad našom državom i našim narodom iz 1999. godine? Ko ima pravo da zaboravi licemernog „Belog anđela”? Ne smete ni da pomišljate na to. Vi, naravno, već u junu, ili kad beše, zakazali ste nekakav NATO samit u Srbiji, i vi se sve više približavate toj zločinačkoj organizaciji. Naravno, uvereni smo da će građani Srbije u tome da vas spreče i na nekim narednim izborima, i ako dođe do toga da bude raspisan nekakav referendum sa ovakvim pitanjima.
Pošto je uobičajeno da kada mi srpski radikali kritikujemo neki Vladin predlog, onda kažu – dobro, šta vi to nudite? Naravno, mi svaki put kada kritikujemo nešto, tačno znamo i koje bi bilo pravo rešenje i imamo rešenje. Nikada ne kritikujemo paušalno, imamo rešenje za probleme u svakom segmentu društva, pa i kada je u pitanju bezbednost države i ova vaša, ne daj bože, ideja za ulazak u NATO.
Srpska radikalna stranka, naravno, ima alternativu. Mi smatramo da je jedini put, koji omogućava Srbiji da opstane, najuža moguća i najbliža moguća saradnja sa Rusijom i Kinom i državama koje neće vršiti nikakav politički pritisak na Srbiju ili zahtevati bilo šta što je protivno interesima naše države i, što je posebno važno, neće se mešati u unutrašnje stvari Srbije.
Nažalost, ovaj vaš evropski put govori o tome da vi dozvoljavate da nam se i te kako mešaju u unutrašnje stvari, od postavljenja nekih ljudi na određena mesta, do pisanja predloga zakona, do naloga da to mora da se usvoji itd.
Dakle, SRS, ponavljam, i sve moje kolege su rekle, najoštrije se protivi ulasku Srbije u NATO. Vaš režim zapravo obmanjuje građane da Srbija svoju punu bezbednost može da ostvari jedino kao članica NATO-a. Vi to ne kažete zvanično, ali pojedini ministri sve više o tome govore. Pogotovo to nije moguće u situaciji kada nam ta alijansa snagom svoje sile, svog oružja, sve otvorenije uzima Kosovo i Metohiju, i vi sve više pristajete na to, takođe posredno.
Treba da skrenemo pažnju, govorile su to i kolege, da postoji alternativan put, put koji je mnogo bolji za državu Srbiju i za građane Srbije, o kojem vi izbegavate da govorite, izbegavate uopšte da učestvujete u radu te organizacije, odnosno kao posmatrači.
Govorim o ODKB-u, i o pozivu koji je izbegnut ovde u ovom parlamentu, pa su išli predstavnici SRS, jer je zaista bilo nezamislivo da vas pozove Ruska Federacija i ruski ambasador, a da se vi ne odazovete tom pozivu, bez ikakvog obrazloženja. Ovde smo to juče, čini mi se, ili jutros čuli, kako je to mnogo komplikovano. Put u NATO nije komplikovan, to je jednostavno. Oni naruče, vi izglasate, i odoste. Put ODKB-a, to je, kažu, vrlo komplikovano.
Želimo da podsetimo i vladajuću većinu i javnost u Srbiji da danas sve više na značaju dobijaju institucionalizovani regionalni sistemi evroazijske kolektivne bezbednosti, poput Šangajske organizacije za saradnju, koju predvode Kina i Rusija, a koja ima i svoje vojne krilo, i o tome sam upravo govorila, a to je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno o ODKB. To je, inače, već poznata organizacija kao „mali NATO”. SRS se zalaže da Srbija postane članica ODKB i da dobijemo status posmatrača u Šangajskoj organizaciji.
Naravno, mi moramo da vodimo računa da je Srbija, iako to zvanično niko ne priznaje od 2000. godine, pod punim protektoratom i vojnom kontrolom SAD, i ma kako vam to strašno zvučalo, vi dobro znate da je to istina. I nama je to mnogo strašno, ali je to činjenica.
Bezbednost u ovih poslednjih 11 godina, bezbednost Srbije, ne da se nije poboljšala već je drastično pogoršana, i to, pre svega, nasilnim prekrajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, direktno od strane Brisela i Vašingtona.
Da bi ojačala svoju bezbednost, čiji je svakako najznačajniji elemenat teritorijalna celovitost, Srbija mora da uspostavi značajnu saradnju i sa drugim sistemima regionalne bezbednosti koji se zalažu za poštovanje međunarodnog prava i koji ne podržavaju secesiju KiM, odnosno koji ne priznaju samoproklomovanu državu Kosovo, jer otimanje dela teritorije je svuda u svetu najteži oblik ugrožavanja bezbednosti svake zemlje.
Svaka ozbiljna država bi se pozabavila time na mnogo drugačiji način, nego što to rade zvaničnici države Srbije. Vi se grlite i ljubite sa onima koji su priznali samoproklamovanu državu Kosovo. Vi prećutno priznajete, korak po korak, postojanje tog činjeničnog stanja, kako volite da kažete.
Dakle, SRS vas upozorava da je jedino izvlačenje iz čvrstog sistema NATO klešta. Paralelnim povezivanjem i uspostavljanjem saradnje i sa drugim regionalnim organizacijama kolektivne bezbednosti, pre svega ODKB, Srbija može stvoriti uslove da iz pasivne, gubitničke politike pređe u aktivnu bezbedonosnu politiku.
O tome bi trebalo da vode računa i predstavnici Vlade i predstavnici skupštinske većine. Nemojte samo da glasate za sve što vam se ponudi, da često i ne znate za šta ste glasali. Nemam nameru da nikoga lično vređam ovom tvrdnjom, ali je činjenica da se to dešava.
Imaćemo u maju, kako smo danas saznali, na dnevnom redu jedan predlog zakona koji nam je bukvalno napisan negde u belom svetu i koji će ovde pod moranjem da se izglasa.
Zato vas upozoravamo da ste u obavezi da, pre svega, vodite računa o dostojanstvu ove države i ovog naroda. Ne možete, zarad toga što vi zovete evropski put, da gazite dostojanstvo građana Srbije. Vodite računa da je svaki dan sve manje građana Srbije za taj vaš evropski put, jer upravo vi svakim danom, svakom svojom odlukom, svakim egzistencijalnim ugrožavanjem građana Srbije, a to je toliko prisutno da se već teško izdržava, vi zapravo i sami pokazujete građanima Srbije da je SRS apsolutno u pravu što kaže da se mora zaustaviti svaki razgovor sa EU i da nikome ne sme da padne na pamet da Srbiju uvodi u NATO.
Dakle, još jedno se vraćamo na ovo što je ovaj ugovor, koji planirate da zaključite sa Grupom nacionalnih direktora NATO, zapravo, koji ste već zaključili i koji tražite da se ovde verifikuje, upozoravamo da povedete računa da je Rusija, koja predvodi ODKB, najsnažniji saveznik Srbije u odbrani KiM.
Naime, vrlo često snažnija, i jače se suprotstavlja otcepljenju i samoproglašenju KiM, od samih zvaničnika Republike Srbije. Ako ništa drugo, to bi morao da vam bude motiv i razlog da uspostavite konačno taj kontakt sa ODKB, koji izbegavate uporno, iako vam je to nuđeno.
Naravno, ne znam zašto se toga plašite. Valjda znate, a ako ne znate, da vam kažemo, da ODKB ima apsolutno isti legitimitet u UN kao i NATO. Postoji samo jedna drastična razlika: NATO je neprijatelj Srbije i srpskog naroda, NATO je zločinački bombardovao Srbiju i srpski narod, od NATO bombi su ginula deca u Srbiji, a ODKB predvodi Rusija, Rusija je pokazala da je najprijateljskija država kada je u pitanju Srbija, jer se Rusija najviše zalaže za državnu celovitost, odnosno za KiM u sastavu Republike Srbije.
Takođe, želim još malo da vam objasnim, pre svega da upoznamo javnost Srbije šta je to ODKB, da građanima bude jasno zbog čega se SRS zalaže sa saradnju sa ODKB, umesto za saradnju sa NATO.
ODKB učestvuje, zajedno sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi i Aziji. ODKB je svoje postojanje i delovanje zasnovala i zasniva na članu 51. Statuta UN, kojim je definisano pravo na kolektivnu odbranu. Dakle, sve je apsolutno legalno, legitimno, samo je potrebna politička volja.
Strateški cilj ODKB je, citiram kako je napisano: "Uspostavljanje pravednog demokratskog svetskog poretka, u čijoj osnovi treba da budu: princip vrhovnosti međunarodnog prava, uzajamno uvažavanje interesa i obezbeđenje iste bezbednosti za sve države."
Da li ste pročitali i da li možete da zamislite lepše definisanu bezbednost svake države od ove koju definiše ODKB? Zaista je neverovatno da vi i dalje izbegavate ovu saradnju, i dalje insistirate na saradnji sa zločinačkom NATO alijansom?
Takođe, radi javnosti, želim da podsetim da je SRS, na našem Osmom kongresu, usvojila rezoluciju u kojoj predviđamo saradnju sa ODKB, u cilju što sigurnije i što veće bezbednosti i, na kraju krajeva, zapravo, na početku svih početaka, radi očuvanja celovitosti države Srbije, koju nam danas ne garantuje niko drugi osim Ruske Federacije i zemalja koje su na tom istom putu.
To nisu zemlje EU, odnosno vrlo mali broj zemalja EU nije priznao KiM, nijedna zemlja koja je članica NATO-a nije stala u zaštitu teritorijalnog integriteta države Srbije. Moramo najoštrije da se suprotstavimo svakoj politici koja bi nas dalje vodila tom političkom stranputicom.
Ne smemo sebi to da dozvolimo i zaista je krajnje vreme da se i Vlada Republike Srbije prizove pameti, da se urazume i da moraju, pre svega i ispred svega, da stave državni i nacionalni interes države Srbije.
Ovo što radite do sada, ničim niste pokazali da vam je državni, nacionalni interes Srbije ne samo ispred svega nego da vam je uopšte bitan, ne samo kada je u pitanju odbrana, kada su u pitanju međunarodni sporazumi nego uopšte.
Vas baš briga što je sedamsto hiljada ljudi danas u Srbiji, glasno, ispod egzistencionalnog nivoa. Vas baš briga što deset hiljada ljudi u Srbiji svake nedelje ostaje bez posla. Vas baš briga što u Srbiji ne može da se živi od plata i penzija onih koji su zaposleni. Vas baš briga šta se dešava sa KiM. Vas baš briga šta se dešava sa Srbima koji žive u Srbiji, a tek sa Srbima koji žive van teritorija Srbije. Ne vodite računa o onome o čemu bi prevashodno trebalo i moralo da se vodi računa.
Zašto niko od zvaničnika nije upitao, recimo, Jadranku Kosor, a bio je Tadić s njom, sećate se kada su novine pisale da je obećao da će da joj bude kum, zašto je nije upitao kako je dozvolila da na ovom popisu Srbi ne smeju da se popisuju kako pravoslavci, nego pounijaćeni grkokatolici? Koga je to briga kada je u pitanju vladajuća koalicija?
Ni o čemu ne vodite računa, samo vodite računa da ispunite sve naloge EU, da ispunite, ispod žita, naloge koje dobijate iz NATO-a. Šta Srbija ima od tog vašeg evropskog puta? Niko još do sada nije uspeo da objasni građanima Srbije.
Kao mantru ponavljate taj evropski put, dobijanja statusa itd. Da li će posle toga građani živeti bolje? Neće, pa rekli su, u EU, Đeliću, pre nekoliko dana, kada je tražio – dajte nam sad malo više para – valjda da zamažu oči građanima – pa kada nas uvedete jedne decenije u EU, onda nam tada dajte manje. Pa su mu onda rekli – gospodine Đeliću, pobrkali ste stvari, ko kaže da je ulazak u EU vezan za neke pare koje će Srbija da dobije. Naravno da neće.
Mi u SRS to znamo i zato upozoravamo građane Srbije da o tome vode računa već na narednim izborima, da vode računa da je SRS jedina partija u Srbiji koja je isključivo protiv ulaska Srbije u EU. Da, ne znam zašto, sada da ne prozivam da ne bih bila opomenuta, zašto neki od predsedavajućih značajno klimaju glavom? Mi iznosimo svoj stav kao legitimna, mi se ponosimo svojim stavom, i sigurni smo da će sve više građana Srbije da prihvati ovaj stav. Završavam. Rekli ste mi 27 minuta, još nije isteklo. Završavam kad istekne vreme.
(Predsednik: Bilo je 26 minuta.)
Još jedna rečenica. Još jedan poziv svim građanima da nam se u četvrtak priključe, u Šapcu, u 18.00 časova, mitingu podrške gospodinu Vučureviću i protestu protiv izručivanja Srba ustaškom…

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, o kojoj danas raspravljamo, trebalo bi da vam bude ozbiljan alarm da se ne zatrčavate u donošenju zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a koji bi trebalo negde u maju da se nađe na dnevnom redu, po isključivom nalogu Evropske, odnosno Venecijanske komisije, jer, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Upravo dokaz tome je i ovaj predlog odluke o kojoj danas govorimo.
U obrazloženju ove odluke naveli ste, između ostalog, osnov za donošenje odluke, i nema ustavnog osnova, zato što je bio sporan ustavni osnov i kada ste ovu odluku, o čijim izmenama danas raspravljamo, i usvojili.
Podsećamo da je u to vreme, kada je donošena ova odluka, to je bio 2. februar 2002. godine, bilo, a i danas su ti problemi prisutni, problema oko jedne poslaničke grupe koja je taj status dobila na osnovu nekog dogovora sa vladajućom koalicijom, sa Tadićevim režimom. Poslanička grupa koju je formirala naprednjačka stranka uz, naravno, podršku vladajuće koalicije, vladajućeg režima, iako, u vreme kada je formirana, nije izlazila na izbore, i kao takva nije uopšte postojala na političkoj sceni Republike Srbije.
Od tog 2. februara do danas, desilo se, između ostalog, i to da je Božidar Delić, podsećam, svi građani mogu da vide, na spisku poslanika ovog skupštinskog saziva, stranačku pripadnost svih narodnih poslanika upravo onakvu kakvu su imali u vreme kada su izbori, 11. maja 2008. godine, i održani, i tamo je jasno napisano, da je general Božidar Delić član SRS.
Gospodin general Delić se zvanično vratio u SRS sa obrazloženjem sa kojim je upoznao javnost Srbije, razočaran i prevaren nečim što su naprednjaci nudili kao neko rešenje za bolji život građana Srbije, pa je u međuvremenu shvatio i njihovu pravu ”politiku”, odnosno njihovu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova i da izruče generala Mladića, što naravno nikako nije moglo da se uklopi u lik generala Božidara Delića, i zato je odlučio da se vrati tamo gde mu je i mesto, odnosno u SRS.
Šta vi sada radite? Vi dalje činite ustupke naprednjačkoj stranci, verovatno zbog neke obećane koalicije posle narednih izbora, vaše zajedničke. Naravno, šta ćete vi da radite kada se dese ti izbori i kada oni osvoje nešto što osvoje na tim narednim izborima, to je svakako vaše legitimno pravo, ali nikada ne možemo da vam priznamo ni legalitet, ni legitimitet postojanja te poslaničke grupe Nikolićeve i Vučićeve, koja je ovde formirana uz saglasnost Tadićevog režima i većine skupštinske zato što oni nisu izlazili na izbore i zato što su najbrutalnije pokrali izbornu volju građana Srbije i najbrutalnije pokrali mandate SRS.
Već 30. marta je podnet predlog, tražite da se menja odluka o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine, a ovde se radi konkretno o delegaciji parlamentarne skupštine Mediterana, gde je bila član narodni poslanik Jasmina Milošević i sastav delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a, gde je, među ostalima, član bio general Božidar Delić.
Naravno, kada je u pitanju naša nekadašnja koleginica Jasmina Milošević, koja je bila član poslaničke grupe SPS – JS, naravno, sve je apsolutno u skladu sa zakonom. Ona je bila član poslaničke grupe, sa te poslaničke liste. U dogovoru sa poslaničkom grupom, više nije poslanik, zato što je njena poslanička grupa tako odlučila. Sada ta poslanička grupa, umesto nje, daje novi predlog: da u Parlamentarnu skupštinu Mediterana predlaže našeg kolegu Petra Petrovića, koji je, takođe, predstavnik iste poslaničke grupe SPS – JS. Tu, naravno, niko ne može da stavi nikakvu primedbu.
Imamo veliku primedbu na ovu prvu tačku ove odluke, gde u delegaciju Parlamentarne skupštine NATO-a razrešavate dužnosti zamenika člana Delegacije Božidara Delića, i u tu delegaciju, umesto njega predlažete Igora Bečića, predstavnika, kako je navedeno, poslaničke grupe „Napred Srbijo”.
U obrazloženju stoji da su te poslaničke grupe podnele predlog za ovu izmenu. Mi samo ne možemo da prihvatimo da ta naprednjačka poslanička grupa može imati bilo kakvo pravo, pa i pravo u predlaganju ove odluke.
Ono što je simptomatično jeste da su se oni jako uznemirili zbog činjenice da se Božidar Delić vratio u SRS i da se, u međuvremenu, veliki broj članova SRS takođe vratio u SRS. Samo da pomenem nekoliko primera – u Novom Bečeju i Kruševcu preko stotinu, u Vršcu 100, u Priboju 20, u Vranju 50 itd.
Dakle, nema opštinskog odbora gde se ne vraćaju članovi SRS u SRS. To je, naravno, uznemirilo i Vučića i Nikolića. Oni sada pokušavaju da na ovaj način, kroz institucije sistema, kroz Skupštinu, još jedanput potvrde svoje postojanje, što naravno za skupštinsku većinu, nažalost, nikada nije bilo ni sporno. Zato će istorija svakako pokazati i pisaće se o tome, da je ovaj mandat Skupštine bio potpuno nelegalan i nelegitiman, zato što je u njemu bila jedna poslanička grupa koju su predstavljali građani, a ne poslanici, jer se nije radilo o ljudima, odnosno o stranci koja je izlazila na izbore.
Generalno, kada je u pitanju Parlamentarna skupština NATO-a, naravno da, što se tiče SRS, mi nemamo svoje delegate tamo, zato što mislimo da Srbija treba da uđe u NATO. Naprotiv, mislimo da Srbija nikada ne sme da uđe ni u EU, ni u NATO, već da treba da postane članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno ODKB-a.
Ali, imamo svoje predstavnike i u ovoj delegaciji, upravo da bi se u sedištu NATO-a izneli stavovi SRS, koje potpuno otvoreno i javno iznosimo svuda i na svakom mestu, kao što se uvek javno izjašnjavamo o svakoj nepravdi koju država Srbija ima prema svojim građanima, ili prema Srbima, kao što je trenutno slučaj sa bivšim ratnim gradonačelnikom Trebinja, gospodinom Vučurevićem, kojeg ste uhapsili i spremni ste da ga izručite ustaškoj državi Hrvatskoj, zbog čega SRS u Šapcu, u četvrtak, u 18 časova organizuje protestni miting protiv režima Borisa Tadića, koji je spreman, i koji očigledno počinje da Srbe izručuje Hrvatskoj ustaškoj državi.

Dame i gospodo poslanici, SRS već desetak dana skreće pažnju na nepodnošljivo ponašanje bivše legitimno smenjene koalicije u opštini Bajina Bašta. Tamo je prošle srede brutalno pretučen Ivan Marković, član Opštinskog veća, inače član stranke G17 plus, samo zato što je podržao novoformiranu koaliciju, u kojoj su SRS, DSS i dva odbornika iz G17 plus.
Kada je taj čovek pretučen, gospodin Ivan Marković, u jednom kafiću u Bajinoj Bašti, tamo je došao Radovan Kremić, član Nove Srbije, koji je bio zamenik predsednika opštine, doveo je dvojicu svojih batinaša i oni su gospodina Markovića na pravdi boga brutalno pretukli. On je odmah zatražio lekarsku pomoć, bio je u lokalnom domu zdravlja i odmah je obaveštena policija.
Ono što je zabrinjavajuće jeste da je policija reagovala tek pre dva dana, i to verovatno pritisnuta ovim što SRS u javnosti pokušava da prida značaj tom zaista neverovatnom i nepodnošljivom događaju. Posle intervencije policije, samo je protiv tog napadača pokrenuta prekršajna prijava.
Smatramo da je to nedopustivo i da je način na koji pokušavaju da sačuvaju vlast ili da dobiju novu vladajuću koalicionu većinu, predstavnici uglavnom režimskih stranaka, neprihvatljiv. U Bajinoj Bašti, pored toga što je brutalno pretučen Ivan Marković, rekoh iz stranke G17 plus, svakodnevno se vrše pritisci i na odborničku većinu, pre svega na odbornike SRS, ne bi li uspeli nekoga da privole da odustane od namere da i dalje podržava tu novoformiranu skupštinsku većinu.
Najviše pritisaka se vrši na odbornika SRS Gordanu Cenić, koja je mlada žena, udovica, živi s maloletnom decom. Nju pozivaju i u noćnim satima, u kasnim večernjim satima, nude joj razna obećanja i otvoreno joj traže da napusti koaliciju i odborničku grupu SRS. I o tome je obaveštena lokalna policija u Bajinoj Bašti i niko ništa ne preduzima da zaštiti ovu ženu i, na kraju krajeva, da zaštiti legitimno izabranu koaliciju u Bajinoj Bašti.
Nije ovo slučaj samo u Bajinoj Bašti, u Aleksincu, recimo, dr Radovan Živadinović, koji je bio odbornik SRS, prema našim saznanjima dobio je rešenje zamenika direktora Medicinskog centra u Aleksincu i to je bila cena da napusti odborničku grupu. Srećom, tamo ima veliki broj odbornika koji podržavaju koaliciju u kojoj je SRS i tu vlast nisu uspeli na taj način da sruše.
Takođe, u Aleksincu se pozivaju odbornici, preti im se. Tu je opet posebno pogođena jedna mlada žena kojoj otvoreno prete da će joj polomiti i noge i ruke ako ne napusti SRS.
Govorio je kolega Pisarević malopre o tome kako je došlo do promene vlasti u Velikoj Plani. Evo konkretnih podataka. Takođe smo o tome obaveštavali javnost. U Velikoj Plani je predsednik opštine Dejan Šulkić prodao JKP bez tendera austrijskoj firmi Veber Verner Por i SRS, koja je bila tada deo vladajuće koalicije, pokušala je da to spreči. Pošto je to JKP prodato pod vrlo sumnjivim okolnostima, desilo se to da je četvoro odbornika dobilo posao pod sumnjivim okolnostima i bez javnog konkursa.
Dakle, naše pitanje je da li su ovo legitimni evropski principi preuzimanja vlasti? Samo da kažem kome postavljam pitanje, pitamo ministarstva policije, pravde i državne uprave i lokalne samouprave – da li će konačno početi da rade svoj posao u skladu sa našim ustavom i našim zakonima, a ne po preporukama Brisela i Vašingtona?

Gospođo Đukić Dejanović, javljam se na osnovu člana 27, možda ćete vi na kraju da kažete da to nije klasična povreda Poslovnika, ali vas molim da mi dozvolite da kažem ovo što sam želela na osnovu ovog člana.
Vi ste uputili poslaničkoj grupi SRS 9. februara dopis gde ste tražili da se mi, naša poslanička grupa, izjasnimo da li smo zainteresovani i koga želimo da odredimo da bude član Radne grupe za razmatranje pitanja blanko ostavi i svih ovih izmena koje su vezane za ove zahteve koje ste dobili iz EU. Mi smo vas 11. februara, dakle dva dana nakon vašeg dopisa, obavestili jednim kratkim pismom da ćemo se uključiti u taj rad i da sam ja, Vjerica Radeta, član naše poslaničke grupe koja će biti uključena u ovu radnu grupu.
Mi smo iz medija pre dva-tri dana saznali da je postojao neki prednacrt tih izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, da je upućen Venecijanskoj komisiji, da je Venecijanska komisija dala svoje primedbe itd.
Juče sam ovde od kolege iz DSS, javno je govorio o tome, čula da je pomenuo neki sastanak. Pitala sam posle – kad je uopšte bio sastanak te radne grupe? Obaveštena sam da je gospođa Nada Kolundžija, koja je šef te radne grupe, na samom sastanku obavestila da je poslanička grupa SRS pismeno obavestila vas da ne želimo da učestvujemo u radu te radne grupe.
Dakle, ovo je pre svega radi javnosti. Svakako želimo i imamo šta da kažemo i želimo da učestvujemo ozbiljno i odgovorno u tom poslu. Samo radi javnosti i radi vas da vidimo o čemu se tu radi i kakva je to diskriminacija. Hvala.