Hvala lepo i hvala ministru, zaista je dobro, ministri treba da se obraćaju, odnosno da komuniciraju sa narodnim poslanicima. Istina, ja se pomalo pribojavam zbog ovog što je ministar rekao, s obzirom na Zakon o Vladi koji je donet. Da li je ovo vaš lični stav ili je mišljenje Vlade, da malo ne odete iz onih okvira, da ne smete da pričate neke stvari? Mala šala, ali, nažalost, istina.
Zaista, sugestija, nemojte da se informišete iz medija, nego vidite da sa saradnicima dođete do nekih podataka, pa da vi informišete medije. Zbog čega ovo govorimo? Zato što u Vladi Republike Srbije postoji jedan ministar, a doskora je bio još jedan, koji kroz rad Vlade i ministarstva zapravo promoviše svoju stranku. Jedan od njih je gospodin Ljajić, koji narodnim poslanicima i javnosti, recimo, priča koji su problemi u oblasti rada i socijalne zaštite, ali ih i ne rešava. On se ponaša kao opozicija. Takav je u poslednje vreme bio i Mlađan Dinkić, gospodin koji je predsednik stranke koja je vas predložila za ministra.
Ono na šta želimo da vam skrenemo pažnju je da ako želite saradnju sa narodnim poslanicima, što se tiče nas iz SRS, apsolutno ćete je imati, samo vas molimo i predlažemo vam da ta saradnja bude na osnovu nekog rada, na osnovu argumenata.
Uvereni smo da u Ministarstvu u koje ste došli ima puno ljudi koji su savesno radili i rade svoj posao, samo to treba i da koristite. Hvala lepo.

Hvala. Možda i ne zaslužuje komentar, jer kolega Milivojević tako ima s vremena na vreme nastupe i uglavnom, primetili ste, ne obraćamo pažnju na to, ali s obzirom na činjenicu da je ideolog Borisa Tadića i DS htela sam da mu skrenem pažnju da je SNS napravio režim Borisa Tadića, uz zajedničke pare koje dobijaju i Tadić i Nikolić od američke i britanske ambasade, da je Boris Tadić napravio Tomislava Nikolića i dodelio mu protivustavno mandate SRS da bi mogao da uradi najprljavije, da bi Nikolić uradio najprljavije poslove u Srbiji, koje se nije usudio da uradi čak ni Boris Tadić. Prema tome, kolega Milivojević trebalo bi to da zna. Ako ne zna, evo, zarad njegove informacije.
A za Srpsku radikalnu stranku ne treba da se plaši, ne plašimo se ni mi za Demokratsku stranku. Uvek smo spremni za izbore, a građani će da procene da li će prihvatiti politiku koja propagira kriminal i korupciju, izdaju državnih, nacionalnih interesa ili će se opredeliti za SRS, za Vojislava Šešelja, koji će uskoro biti u Srbiji, i zaista ne znam zašto se toliko plaši kolega Milivojević pa sve češće to pominje. Vojislav Šešelj dolazi, nadamo se uskoro, kao pobednik i dolazi da se pre svega obraća građanima Srbije. Ne bojte se, kolega Milivojeviću, vas sigurno neće uzeti u usta.

Dame i gospodo poslanici, čini se da je i gospodinu Cvetkoviću jasno da ova njegova rekonstruisana Vlada danas neće imati većinu u parlamentu. Čujemo ceo dan kako predstavnici vladajuće većine hvale dosadašnje članove Vlade Mirka Cvetkovića. Sada se zaista postavlja pitanje - zašto se niste lepo dogovorili, pa da znamo da li govorite o ovoj novoj vladi ili o onoj prethodnoj, kad toliko hvalite, samo nije jasno šta konkretno?
Kaže gospodin Cvetković i u ovom svom ekspozeu navodi koji su prioriteti ove vlade. Vrlo interesantno, čovek se ponaša kao da je tri godine prespavao zimski san. Mi pričamo ovde pune tri godine, od onog dana kada je konstituisana ova vlada, koji su sve problemi, pratimo rad Vlade ovde u parlamentu, vrlo jasno i otvoreno govorimo, iznosimo svoje primedbe, ali i vladajuća većina i predstavnici Vlade ovde u parlamentu uporno tvrde da je ono što rade bezgrešno, da nisu napravili nijedan pogrešan potez i onda se dešava rekonstrukcija, tri godine nakon tako idealnog rada i idealnog funkcionisanja Vlade. Tu zaista nešto nije normalno.
Ako je tačno ovo što kaže vladajuća većina i što kaže gospodin Cvetković, da je ova dosadašnja Vlada dobro radila, onda je ova rekonstrukcija gubljenje vremena. Ako je, opet, ova rekonstrukcija zaista potrebna, onda je gospodin Cvetković morao narodnim poslanicima da kaže šta je to loše uradio neko od onih koji danas nisu predviđeni za članove njegovog kabineta.
Da li Diana Dragutinović više nije ni kandidat za ministra samo zato što je, kada je Cvetković rekao da smo izašli iz krize, rekla - nije tačno, mi smo još uvek u krizi? Da li Mlađan Dinkić više nije u Vladi samo zato što je, kada je Cvetković rekao da nema para za javnu potrošnju, za povećanje plata, rekao da ima, ali da Cvetković ne zna da ih nađe?
Dakle, da li je suština ove rekonstrukcije zapravo deo Zakona o Vladi koji će Vladu uvesti u red samo u onom delu da ne smeju u odnosu na javnost da istupaju drugačije od predsednika Vlade ili će Vlada stvarno biti dovedena u red da nešto konačno uradite, posle tri godine, za građane države Srbije?
Očigledno je da vi za to baš i niste spremni. Kažete - smanjićete javnu potrošnju. Kako ćete smanjiti javnu potrošnju, kad niste dirnuli nijednu agenciju, kad niste smanjili one basnoslovne plate direktorima i upravnim odborima javnih preduzeća? Vi imate, odnosno država Srbija, oko 110 agencija koje su u suštini paradržavni organi koji rade poslove iz nadležnosti ministarstava, paradržavni su zato što nisu predviđeni Ustavom Republike Srbije.
Rade te poslove za plate koje su mnogo veće od plata ministara i od plata ostalih državnih činovnika. Zašto? Zato što ste u agencijama posmeštali vaše partijski zaslužne kadrove. To ni za živu glavu nećete da dirate. Tu je, gospodine Cvetkoviću, velika potrošnja i tu je zaista postojala mogućnost uštede, ako ste želeli iskreno da uradite nešto na tom polju.
Obećavate punu posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU. Ne daj bože da nastavite na tom putu, kako ste do sad išli i da sa tom mantrom nastavite da, poput cunamija, brišete sve ispred sebe u Srbiji. To radite zarad nekakve vaše iluzije o EU. U ime EU, gospodine Cvetkoviću, milion ljudi danas u Srbiji ne radi. U ime EU su ovolike kriminalne privatizacije koje vam ne pada napamet da rasvetlite.
U ime EU milion građana u Srbiji nema šta da jede, gospodine Cvetkoviću. U ime EU 700.000 dece u Srbiji nema treći obrok, gospodine Cvetkoviću. Molimo vas, nemojte nas više voditi tim putem EU. Pustite nas da živimo u Srbiji i od Srbije, da živimo od onoga što imamo, ali samo neopterećeni korupcijom i kriminalom koja krasi i vaš kabinet, gospodine Cvetkoviću.
Kaže pre neki dan gospodin Đelić, moli nekog tamo u EU da nam daju više para, državi Srbiji, sad pre nego što uđemo u EU, a onda neka nam daju manje, kad već postanemo članovi EU. Znači, dajte da prevarimo građane Srbije da bi se što manje bunili zbog tog odlaska u tu EU, a kad se to desi, vas baš briga. Srećom, neće se ni desiti.
Šta su vam onda poručili? Nema Đelića da nam ponovi šta su mu rekli. Rekli su mu da nije valjda tako loše razumeo evropske integracije, pa nije to samo davanje para, to su nekakve evropske, kako oni kažu, vrednosti koje moraju i da se plate, koje koštaju i državu koja srlja u tu propast. To je ono što vi ne želite da kažete građanima Srbije, nego nas ovde zamajavate nekim frazama koje nemaju nikakvu vrednost.
Kažete, gospodine Cvetkoviću, očuvaćete KiM u sastavu Republike Srbije. Kako kada ste vi posredno već više puta priznali Kosovo kao republiku, više puta. Prvo ste, odnosno Boris Tadić je sms porukom naterao Vuka Jeremića da poništi Rezoluciju i principe koji su usvojeni ovde u ovom parlamentu i da promeni stav Srbije neposredno pred održavanje sastanka na koji je otišao da zastupa stavove Republike Srbije.
Koga ste poslali da pregovara sa Šiptarima? Predstavnika Ministarstva inostranih poslova, zato što je KiM za vas inostranstvo? Kako ne poslaste predstavnika MUP ili, što reče kolega Martinović, državne uprave ili Ministarstva za KiM? Zašta vam to služi?
Vama malo-malo, gospodine Cvetkoviću, pa se desi kiks, kako kasnije protumačite u medijima. Jedno ministarstvo napravi kartu Srbije bez KiM. Drugo ministarstvo napravi kartu Srbije, Blace se stavlja u KiM. Vama su to kiksevi, greške. Nije vama stalo do KiM, gospodine Cvetkoviću.
Vi ne znate šta su tamo problemi. Da znate, ne biste dozvolili da se na ovaj način vodi rasprava i vodi dijalog. Ovaj dijalog koji sada vodite govori o tome da vi posredno priznajete lažnu državu Kosovo. Što ne priča gospodin Stefanović o statusu? Što ne priča o Rezoluciji 1244? Za vas to više ne postoji, vi ste to potpuno zaboravili, gospodine Cvetkoviću, i vi i članovi vašeg kabineta.
Govorite o razvoju privrede i poboljšanju životnog standarda njenih građana, privredi Srbije, pa onda njenih građana. O kojem vi to razvoju privrede pričate, gospodine Cvetkoviću? Pohvalite se bar jednom stvari, jednom sitnicom koju ste uradili za tri godine, pa da vam neko poveruje da ćete možda više od toga da uradite u ovoj još eventualno godini dana, ukoliko budu ovi izbori tek za godinu dana ili kad god budu, svejedno.
Šta ste uradili da bismo mogli da vam verujemo da ćete uraditi još? Gospodine Cvetkoviću, 250.000 građana Srbije ostalo je bez posla od kada ste vi premijer. To ste uradili. Onda pre dva dana kaže Boris Tadić kako bi Srbija procvetala, bukvalno je rekao - gde bi nam bio kraj kad bi svako od nas radio po deset minuta dnevno više. Pitam ga, u ime onih milion koji nemaju posao, gde oni da rade još tih deset minuta? Mi, evo, imamo gde, a gde oni da rade još deset minuta više?
Dakle, ponašate se kao da ne živite u ovoj državi, gospodo iz Vlade Republike Srbije. Znate šta bi bilo najbolje? Najbolje bi bilo da ste napravili da je gospodin predsednik države predložio za predsednika Vlade gospodina Stankovića. Bila bi dovoljna još dva resora - policija i pravosuđe.
Evo zbog čega. Zato što je u Srbiji sve ubijeno, poljoprivreda, industrija, privreda uopšte, zdravstvo, pravosudni sistem, vojska. Dakle, samo vi, gospodine Stankoviću, kao patolog trebalo je da izvršite obdukciju tih lešina, da nam kažete od čega su umrli, pa da onda ministar policije utvrdi ko je odgovoran za smrt svih segmenata života u državi Srbiji, i onda da Ministarstvo pravde osudi i presudi odgovorne i onda verujte da bi gospodin Cvetković sa većinom članova svog kabineta otišao pravac u Zabelu. Toliko ste radili u interesu države Srbije.
Šta ste uradili u okviru pravosuđa? Hvalite se ovde, nije gospođa Malović tu, više puta, odnosno svaki put kad dođe govorimo joj o tome, hvali se reformisanim pravosuđem. Šta ste reformisali? Dakle, onaj problem koliko je sudija bez posla, koliko prima platu, koliko u malim mestima nema sudova itd, to nije tema.
Nažalost, ne možemo sve za neko kratko vreme u okviru ove teme, ali vi imate sudije koji direktno atakuju na ustavni poredak, gospodine Cvetkoviću. Evo, reći ću vam primer. Sudije Apelacionog privrednog suda Branislava Goravica, Đorđe Jovanović, Dragoslava Vučićević, sudija trgovinskog suda, ranije, a sada privrednog, Marina Tomić, direktno su udarile na ustavni poredak Republike Srbije zato što su presudili da je Tomislav Nikolić u ime SRS mogao da podigne kredit i da je imao ovlašćenje koje nikad nije dostavio banci "Inteza", koja je taj kredit dala.
Dakle, kako može stranka da podigne kredit? Postoji Zakon o strankama i o finansiranju koji tačno kaže odakle stranke mogu da se finansiraju. Šta to briga vaše sudije? Oni su tu da bi u tom momentu, jer vam je to valjda tad odgovaralo, zaštitili ove što vam prete da će da kleče na stiroporu.
Neće, gospodine Cvetkoviću, ne bojte se. Isti tata vam je gazda, isti tata im je rekao - nema ništa od stiropora. Znate vi dobro, gospodine Cvetkoviću, koliko su Vučić i Nikolić klečali ispred američke i britanske ambasade. Ne na stiroporu, na kukuruzu su klečali dok im nisu otvorili vrata, da bi ih unutra ubedili da su oni spremni da zarad ličnih interesa prodaju i izdaju državne interese.
Ne bojte se, gospodine Cvetkoviću, trebalo je da razmislite ozbiljnije o ovoj rekonstrukciji, ako ste već krenuli u rekonstrukciju. Trebalo je zaista nešto da ponudite ovom narodu, a ne da i dalje obmanjujete. Nemojte da vređate inteligenciju građana Srbije.
Samo još jedna rečenica u prilog tome koliko vi zastupate demokratiju, vi i vaša Vlada. Evo, danas u Šapcu aktivisti SRS su stavili punkt da prikupljaju potpise uz peticiju za oslobađanje Vojislava Šešelja iz Haga. Policija i komunalna policija su ih oterali, kažu da moraju da plate to mesto gde su stavili taj punkt. Eto, to je vaša vlast, to je vaša Vlada, to je vaša demokratija. Uradite nešto u interesu građana Srbije, da se bar ne stidite i pojaviti na sledećim izborima.

Ovaj je, očigledno, umislio da je premijer, što nikada neće biti. Njemu se uopšte nisam obraćala, obraćala sam se gospodinu Cvetkoviću i gospodina Cvetkovića sam podsećala, pošto je on već bio prisutan u američkoj i britanskoj ambasadi i gledao kako Vučić i Nikolić kao kučići kleče na kukuruzu ispred tih ambasada. Hvala lepo.

U skladu sa članom 27, gospođo Đukić Dejanović, samo jednu rečenicu, a naravno odnosi se na primenu Poslovnika. Mislila sam da mogu dobiti repliku, ali mislim da ću apsolutno uklopiti svoju raspravu u član 27. i da samo skrenem pažnju da još uvek građani Srbije na izborima glasaju za stranke čiji je program napisan na srpskom jeziku, tako da ovi čiji je program na engleskom jeziku teško da mogu da računaju da će da pobede na bilo kojim izborima. Ako eventualno pobedi, gospođo Đukić Dejanović, onda će tek moći da bude moj kolega, jer on sad nije moj kolega, s obzirom da je ukrao mandat SRS. Hvala.

Mogli ste, ministre, komotno da prekinete ovu nameštenu raspravu pre šest minuta, jer je tada prestao prenos. Zaista, jasno je zbog čega ste pre poslednjeg govornika uzeli reč, ali, bože zdravlja, razgovaraćemo i o pojedinostima.
Vaša jutrošnja rasprava, koju ste sada apsolutno ponovili, baš je onako inspirativna, ali je problem u tome, ministre, što je apsolutno identična sa onim što ste ovde govorili 2009. godine. Ne znam da li ste u međuvremenu prespavali ili ste bili u Švajcarskoj pa nam pričate kao da pričate o izgradnji i o planovima izgradnje, o legalizaciji, koja tamo naravno nije ni problem, kao da živite u Švajcarskoj, a ne u zemlji Srbiji.
I tada ste, 2009. godine, govorili da je ovo važan sistemski zakon. Jutros i danas ponovo ste to rekli. I tada ste govorili da ovaj zakon ne odustaje od reformskog kursa i popravljanja stanja u ovoj oblasti. I tada i sada kažete da će konverzija da se završi veoma brzo, na neku opštenarodnu dobrobit. I tada i sada ste rekli da će legalizacija da se završi u veoma kratkom roku. Ministre, sedamnaest meseci je prošlo od svih tih vaših obećanja. Rezultati su nula, gospodine Duliću.
Kada smo pre nekoliko meseci govorili o ispravci ovog zakona i kada sam vam rekla da se ovaj zakon ne primenjuje vi ste se naljutili, delovali ste uvređeno. Da li možete sada da demantujete poslanike Srpske radikalne stranke?
U razlozima za donošenje ovog zakona, između ostalog, kažete: „U postupku preispitivanja Zakona ocenjeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, u skladu sa stavovima sudova.“ Šta ovo znači, ministre? Šta ovo znači? Valjda zakon postoji da bi ga sudovi primenjivali? Ne znam sa čime vi usklađujete ovaj zakon.
Problem je u tome što je Zakon o planiranju i izgradnji, što smo vam mi govorili tada, apsolutno neprimenljiv, apsolutni izvor korupcije u državnim organima, u organima lokalne samouprave, sve do mesne zajednice. To vam govorimo i danas i vi nas opet ne slušate. Ne znamo zbog čega insistirate na nečemu što nije primenljivo i što neće doneti nikakav rezultat.
Kažete, izmenama ovog zakona ne priznajete da osnovni zakon nije dobar. Šta nas briga šta vi priznajete ili ne priznajete. Vi sa devedeset članova menjate zakon od dvesta članova. Ubedite nekoga da i sami niste svesni da je to jako loš zakon.
Ovde ste izneli mnogo podataka. Hvalite se šta ste sve počeli da gradite, koliko će biti neprofitnih stanova, koliko socijalnih itd. Mi smo se zabrinuli da će nam zafaliti naroda koliko ćete vi da izgradite stanova. Prosto neverovatno.
Evo vam podataka, gospodine ministre: 2007. godine je izgrađeno 19.000, 2008. godine 19.800, 2009. godine 2.500, 2010. godine 1.800. Vi pričate, vidim negodujete, i opet ćete da kažete verovatno da je to zbog svetske ekonomske krize. Pitanje za vas, gospodine ministre: da li svetska ekonomska kriza može da utiče na izradu generalnog plana, regulacionih planova, planova izgradnje? Ne može. Zašto to niste uradili?
(Oliver Dulić, sa mesta: Radi se.)
Radi se? Ko zna šta se još radi. Od vas se očekuje da završite. Pa, niste završili, ministre. Javite se posle. Nadam se da će gospođa Čomić dozvoliti da malo razgovaramo. Nas dvoje uvek imamo lepu komunikaciju, ne samo sa aspekta opozicione stranke, nego sa aspekta nekoga ko ovu materiju, morate da priznate, zaista zna. Bilo bi dobro da ste uvažili i ono što sam vam onomad govorila.
Sećate se kada smo govorili o konverziji 2009. godine, kada sam vam rekla da možete zaglaviti zatvor zbog toga što ste na onaj način regulisali tu materiju? Niste verovali, odnosno ubedili su vas da ne verujete. Vama je bilo prilično uverljivo to što sam vam rekla.
Šta sada imamo? Neko od mojih kolega je rekao, nekoliko dana unazad pišu na naslovnim stranama – prete ministru Duliću. Zašto prete ministru Duliću? Ako vam prete, ministre, zato što insistirate na primeni zakona, onda imate našu podršku i javno ćemo prozvati svakoga ko vam preti. U svakom slučaju ćemo prozvati bilo koga ko nekome preti jer je to nedopustivo, trebalo bi da je nedopustivo u državi Srbiji.
Ministre, ako vam prete iz nekih drugih razloga, možda imate pravo da ne spavate mirno. Nemojte ovo pogrešno da razumete, ne daj bože, kao nekakav poziv da neko ima pravo da vam preti. Naravno, svako ko nije siguran ili ko je svestan da ne primenjuje zakon onako kako bi trebalo ne treba mirno da spava samo zbog organa gonjenja eventualno.
Ovo nije ništa lično, naravno. Verujem da ste vi pošten čovek, ali je pitanje, ako ste vi dozvolili konverziju na onaj način, pa sada na ovaj, prvo odgovorite kako ćete naterati... Pustite ovu besplatnu konverziju, to što vi živite u zgradi ili što ja živim u zgradi pa mogu da postanem vlasnik stohiljaditog dela zemljišta ispod zgrade, to nije interesantno. Pitanje je, o tome niste uopšte govorili, to smo govorili pre sedamnaest meseci, šta je sa ogromnim površinama tamo gde su tajkuni i razni kontroverzni biznismeni kupili neku fabriku?
Pominjala sam vam primer fabrike koja ima 200 m2 a na parceli je od devet hektara. Kako će to da se reguliše? Kako ćete ih naterati da plate? Ne možete ih naterati zato što prošli put niste prihvatili naš amandman da se takvo zemljište, koje nije u okviru neophodne namene za taj objekat, stavi na licitaciju. Ovako, zakon ga čuva, doneli ste zakon, i razni tajkuni koji su izgradili hotele i megamarkete na mestu fabrika uživaju, a država Srbija i građani Srbije plaćaju to što oni razvijaju sopstveni biznis.
Kažete da je gradnja u Beogradu, kako ste rekli, beležila sam sve što ste rekli, da je zabluda da je ovaj zakon zaustavio građevinsku operativu, ali niste nas ubedili da nije tako, niste nam kazali šta ste to gradili. Kažete, gradi se u Beogradu. Grade se i dalje tzv. divlji objekti, ministre. Vi pošaljete inspektora...
Prošli put sam vam govorila o nekim primerima iz Zemuna, i danas ću vam navesti neke primere iz Zemuna, da se razumemo, ne zato što su u Zemunu na vlasti naprednjaci, nisu oni tema za nas, oni su tema za javnog tužioca, za organe gonjenja po mnogo osnova, nego zato što sam ja narodni poslanik koji živi u Zemunu, komuniciram sa ljudima, prolazim i vidim. Gradi se objekat u Tvorničkoj ulici u Zemunu. Kažu Zemunci da je vlasnik tog objekta Vučićev prijatelj Peconi. Eno, čoveku iza objekta gde on sad zida srušio kuću, porodici su srušili kuću i nikom ništa. Vaš inspektor ode, kao što je išao tamo gde je onaj zid u Vrtlarskoj ulici, konstatuje da je dozvola izdata u opštini Zemun, ali ne čačne da vidi kakvi su papiri koji su prethodili izdavanju dozvole. Pošaljite ih ponovo da vide. Potrudili smo se mi, gospodine ministre. Imamo ljude koji rade tamo, koji su nam pokazali to što vaši inspektori nisu želeli da vide.
Govorite o legalizaciji, o 99 ili ne znam koliko posto. Najpre ste pričali da će legalizacija biti potpuno besplatna, pa vas onda vaš pomoćnik na televiziji demantuje, kaže – gospodin Dulić se u to ne razume, on nije pravnik, ja sam pravnik. Vi tako u Vladi funkcionišete, državni sekretari i pomoćnici vode politiku i ruše neke ministre itd., to nije ništa novo, ali to je vaš problem. Sada kažete da neće biti sto posto, nego će biti 99% umanjenje, pa onda govorite o nekim zonama, pa je pitanje kako ćete legalizovati, po kojoj ceni.
Vi ste to već regulisali, očigledno. Kako će sve kuće, recimo, na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu u Beogradu? Tamo ima i siromašnih ljudi i jedva sklepanih kućica, i pravljenih više godina, ali oni su u toj zoni koja je ekstra i nema popusta. Da li je to pravično? Nije.
Evo, dok je neko od mojih kolega govorio dobila sam poruku iz Ćićevca, kažu – pitajte ministra kako ćemo legalizovati kuće koje su napravljene pre šezdeset ili sedamdeset godina. Nema pojma ministar. Zapravo, nema pojma zakon.
Ministre, kako brutalno pljačkate građane Srbije kroz legalizaciju, molim vas da ovo pažljivo saslušate i da zamolite pomoćnika pravnika, ako sama do sada nije primetila, da proveri i kada budemo govorili o amandmanima da nam objasni kako će se rešiti, recimo, slučaj jedne porodice koja je pre tri godine legalizovala objekat, zaključila sa Direkcijom ugovor o plaćanju naknade, otprilike 36 rata. Dakle, tri godine su prošle. Prva rata je bila četiri hiljade dinara, 36. ili 37. je 6.500 dinara. Šta je ta razlika i na osnovu čega je došlo do te razlike? Ostatak...
Slušajte sad, nemojte da se mrštite, draga gospođo, nego slušajte pa ministru, koji nije pravnik, kao što ste vi rekli, pa ne zna i ne razume se, to ste vi rekli, ja mu nikad nisam rekla da ne zna jer ga cenim, kažite. Ta ista porodica, kojoj je ostalo još dvadeset rata da plati... Kad se izračuna, tih dvadeset rata iznosi, odnosno od ukupnog duga je ostalo oko 50.000 neplaćeno; kad se pretvori u ove rate koje svakog meseca rastu, pod uslovom da više ne rastu, to je 130.000 dinara. Ljudi, naravno, nemaju 50.000 dinara da to plate, ali će zato da plate još 130.000 dinara.
Tako vi brutalno pljačkate građane Srbije. Ništa se neće promeniti ni u ovom zakonu o kojem danas govorimo, jer ništa suštinski, ministre, ovde nije promenjeno. Možete vi da pričate koliko god hoćete. Nažalost, ne znam koliko mi je još ostalo vremena, ali svakako je nemoguće da ispričam sve ono što bih htela, što su primedbe.
Vi ste menjali pojmovnik u ovom zakonu. Recimo, promenili ste šta je građevinsko područje. Građevinsko područje vam više nije određeno planskim dokumentom. Pa čime je, ministre? Tarabom? Čime je određeno građevinsko područje? Pa ste menjali formiranje građevinske parcele, pa ste onda uveli još jedan član koji kaže – urbana komasacija, što je potpuno isto, što je opet krađa, opet zloupotreba lokalne samouprave prilikom dodeljivanja građevinskog zemljišta koje je pripadalo lokalnoj samoupravi za formiranje parcela, pa ćemo opet imati „Ušće“. Imamo „Ušće“, koje je dobilo pet hektara za džab džabe i nikom ništa, zato što se menjao taj plan po kojem je izgrađen taj objekat.
Ili ćete, kao što ste srušili u Zemunu objekat... Kad kažem vi ne mislim na vas, ali je sve to posledica ovakvih propisa. Srušili ste objekat zato što su geometri iz katastra ustanovili da nije bila dobra građevinska linija, da nije dobro postavljena; za sedamnaest centimetara je taj čovek ušao komšiji u parcelu. Bio je spreman da plati. Da, naravno. Ne, morao je da sruši, zato što je onaj drugi više platio funkcionerima u opštini Zemun, a sve to zato što je loš zakon.
Šta ste sad promenili u tome? Niste ništa. Ništa niste promenili. Hvalite se šta ćete da izgradite i koliko ćete da izgradite. Šta ste uradili da legalizujete, otprilike, sedam hiljada objekata u zemunskim naseljima Plavi horizont, Grmovac i Busije? To je bila gradnja, ministre. To je bila gradnja. Idu sada vaši stručnjaci na teren, dive se kada odu, kažu – kako je moguće da ste napravili ovako ulice, kao avenije, široke po 14 metara? Pa još po četiri metra do svakog objekta, pa svaki objekat na liniji izgradnje pet metara od početka svoje parcele. Vodilo se računa zato što se znalo da to treba jednog dana da se legalizuje, ali vi to ne radite.
Uzeli ste od lokalnih samouprava, sada govorim za nivo Beograda, uzeli ste predmete pa ste ih odneli u grad Beograd. Sada tamo kažu da nemaju dovoljno ljudi. Kako se priča, ponovo će to da vrate u jedinice lokalnih samouprava. Pogubiće papire iz svih predmeta dok ih šetaju od jednih do drugih.
Ministre, vi dobro znate da ovaj posao može da se završi prilično brzo i vrlo jednostavno. Problem je, sami ste rekli da postoji tihi bojkot administracije. Zar to ne govori o nemoći države?
Nemate prava, ministre, posle tri godine ministrovanja, a već je jedanaesta godina dosovske vladavine, da se žalite, kako ste rekli, na zapuštenost u ovoj oblasti. Mogli ste sve da pozlatite za jedanaest godina, ne znam koliko da je bilo zapušteno.
Pokazivali ste nam malopre kartu katastra, šta ste uradili na nivou katastra. Šta ste uradili, ministre? To što ste vi ofarbali u plavo, šta ste uradili? Koliko je plavo ofarbano, je li toliko objekata uknjiženo? Nije. Je li toliko objekata snimljeno? Nije. Je li bilo avio-snimanja predviđenog u Zakonu o katastru? Jeste. Je li tako? Dobro. Odgovorićete kasnije. Rekoh, nije, ali hajde. Još dvanaest minuta, što reče kolega.
Dakle, šta ste uradili na temu prenosa katastarskih operata iz zemljišno-knjižnih odeljenja sudova u katastre? Tu je kolaps. Vi pričate o katastrima koji su i ranije postojali, ali tu je kolaps. Niti rade zemljišno-knjižna odeljenja sudova, niti su službe katastra nepokretnosti preuzeli…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.)
Hvala lepo.

Dame i gospodo poslanici, slušajući danas poslanike skupštine većine, moram da kažem da sam baš ponosna što pripadam SRS, koja je uvek i u svemu dosledna i principijelna. Zašto ovo naglašavam? Zato što je prosto neverovatno da je neko pre sedam meseci, kada smo usvajali ovaj poslovnik, koji je toliko, i na snazi, govorio nešto potpuno suprotno od onoga za šta se danas zalaže. A, koliko znamo, ništa se u međuvremenu nije promenilo. Zaista ne znam kako se poslanici, nemam nameru da ovo kažem na način da bilo koga uvredim, ali ljudski ne razumem kako se neko bar ne zacrveni kada se seti šta je govorio nekada, a šta je govorio sada, u odnosu na isti problem.
Mi u SRS smo i tada govorili kakvo je naše mišljenje o takozvanim nezavisnim regulacionim telima. I, zaista jesu takozvana. Uvek smo govorili, govorimo to i danas, da ne mogu postojati nezavisna regulaciona tela, da je nemoguće da skupštinska većina bira članove u takozvano nezavisno regulaciono telo, da ih predlažu isključivo iz skupštinske većine, isključivo iz režima, da su javno, na ovaj ili onaj način, pripadnici režima i da onda kažete da su nezavisni.
Nikada niste hteli da budete potpuno iskreni i da kažete da ispunjavate nečije želje, pa iz tog razloga treba da formirate nekakva regularna tela, ali to su vaša regulaciona tela, isto kao što je Vlada, kao što ste svi vi, skupštinska većina, Borisovi, jer je opšte poznato da je on taj koji drži sve konce i takozvana nezavisna regulaciona tela, i skupštinsku većinu i Vladu Republike Srbije. Još ga jedino nisam srela kad uđem u gradski autobus, a očekujem, da možda naplaćuje karte. Dakle, čovek je svuda apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
To govori o tome koliko ste vi neprincipijelni i koliko ste se tada zalagali i tvrdili da je neophodno da Skupština usvaja izveštaj regulacionog tela i da Skupština, ako joj se ne dopadne taj izveštaj, treba odmah da razreši starešinu tog regulacionog tela. Tvrdili smo vam tada da ih na taj način apsolutno držite u šaci, da je to nedopustivo, da to ne smete da radite. Vi ste ubeđivali da je to u skladu sa nekakvim evropskim standardima, da je to jedino moguće. Tada ste to izglasali. U međuvremenu se nešto promenilo. Niko od vas nije rekao šta, osim što ste po nalogu menjali sopstveno mišljenje.
Mi u SRS, ponavljam, isto smo govorili onda i sada. Nama za naše stavove nisu potrebna nikakva evropska mišljenja. Mi, hvala bogu, svi imamo svoju zdravu srpsku pamet, imamo zdrav razum i u svakom trenutku i u svim okolnostima delujemo isključivo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije. Nažalost, vi ne možete time da se pohvalite.
Da li su ova takozvana nezavisna tela nezavisna ili nisu, nesporno je svima da nisu. Najveći problem je što Skupština Srbije nije nezavisna, jer Skupština Srbije radi po nalogu iz Brisela i ne interesuje vas kakve su stvarne okolnosti i kakvi su interesi građana Srbije. Onda vam je rečeno da može ovako, pa se neko tamo predomislio i poslao neki faks i rekao – ne može, sad morate ovako. Vi slušate, trošimo ovde vreme na rasprave o Poslovniku, po onoj narodnoj "selo gori, a baba se češlja".
Šta je suština? Vama Poslovnik i nije potreban. Mi vam to govorimo vrlo često, samo, nažalost, nismo baš često u prilici, jer upravo ne primenjujete Poslovnik onako kako govore odredbe Poslovnika i vrlo često nam ne dozvoljavate i da reklamiramo Poslovnik, ni da repliciramo, kada je očigledno da imamo prava na to…

Jedan od predstavnika skupštinske većine danas je rekao da nisu u redu stavovi opozicionih stranaka, odnosno da nisu istiniti stavovi predstavnika opozicionih stranaka koji kažu da je odnos prema opoziciji u ovom Parlamentu isti kao što je odnos prema vladajućoj većini.
Gospođo Čomić, zaista moram da kažem na nekoliko primera da to nije tačno. Nije tačno zato što, recimo, za nešto što predsedavajući proceni kao povredu Poslovnika, poslaniku vladajuće većine kažete, ne vi lično, govorim o predsedavajućem, da mu izričete upozorenje. Uzgred budi rečeno, tako nešto ne postoji u Poslovniku…

Kako funkcionišu vaša takozvana nezavisna regulatorna tela? Evo nekoliko primera. Šta ste napravili od Državnog revizora i od njegovih izveštaja? Opštu lakrdiju! To je opšte mišljenje svakoga ko se ozbiljno bavi, ne samo politikom, nego uopšte ko ozbiljno razmišlja o stanju u državi Srbiji. Državni revizor pravi nekakve izveštaje, stotine hiljada stranica, nekog kontroliše, nekog ne kontroliše, kaže – onaj ministar je prekršio zakon, onaj ministar je možda zaslužio i krivično gonjenje. Šta imamo od toga? Nemamo ništa. Ministri i dalje, isti oni koje je označio u prethodnom izveštaju da su kršili zakon, pa predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao da nisu oni kršili zakon nego su krivi šefovi računovodstva u ministarstvima, pa je rekao da će da ih šalje na neke seminare, ne znam da li ih je poslao, jer ove godine opet isti problemi u tim izveštajima, i nikom ništa. Dakle, pravite sprdnju od nečega što bi trebalo da bude važan državni posao.
Kako vam funkcioniše Zaštitnik građana? Koga taj čovek štiti? Kakav je odnos imao prema porodici Nastić, kojoj su oduzeli decu i šta je uradio za njih? Zato je izvoleo da izigrava SANU i da pokuša da menja srpski rečnik, da zabranjuje da se nekome kaže da je gospođica, da izmišlja neke reči: vozačica itd. Ko je on da to radi? Vi to sve tolerišete, vi ste ga izabrali. Kad vam treba da vas nešto pohvali, onda ga stavite na TV da vas pohvali. Kad hoćete da ponizite Vuka Jeremića zato što, pametno, nije hteo da ide na dodelu sramne Nobelove nagrade, pošaljete njega, ne znam ni što je otišao, ni gde je bio. Dakle, za to vam služe takozvana nezavisna regulatorna tela.
Za šta vam služi Agencija za borbu protiv korupcije? Prvo ste omalovažili Komisiju za borbu protiv korupcije, omalovažili ste sve ono što je Verica Barać radila, sa čime je upoznala više puta javnost, podnela ne znam koliko krivičnih prijava.
Da se razumemo, Verica Barać nema nikakve veze sa SRS, niti smo ikada bili bliski po bilo kom osnovu, političkom pogotovo. Ne možemo da ne kažemo da žena nije radila dobro taj deo svog posla. Ali, i danas radi ta njena komisija, Savet, kako se već zove, a imamo, ovamo, paralelno sa tim Agenciju, pa direktor Agencije koja se zaklinjala, niste je skidali sa državne televizije, sa svih televizija u Srbiji, koja se zaklinjala da će uvesti red, ona će konačno stati na rep korupciji. Šta je uradila?! Nije uradila ništa! Da li je ispitala ta gospođa, odnosno ta njena Agencija za borbu protiv korupcije, odakle pare Mlađanu Dinkiću i Tomislavu Nikoliću za stanove, koji su, mediji su pisali, sami su priznali, plaćeni jedan 300 hiljada drugi 200 hiljada evra? Svaki laik kada izračuna to što su oni rekli da su imali od prodaje postojećih stanova i da su dobili kredite, mora da se zapita odakle vraćaju kredit, jer su im te kreditne rate veće od njihovih plata. Da li je tu nešto uradila? Nije!
Šta je uradila kada je pročitala da je Tomislav Nikolić prijavio toj agenciji da vozi neku ''ladu-nivu", staru 12, 13 godina, kada svaki dan svako može da vidi Tomislava Nikolića da se dovozi besnim automobilima? Da li ga je bar pitala, pa obavestila javnost odakle mu to?
Šta je uradila ta agencija i ta gospođa da objasni odakle naprednjačkoj stranci pare za vođenje skupih kampanja, za iznajmljivanje najskupljih lokacija u centrima svih mesta, a zna se da ne dobijaju iz budžeta Republike Srbije ni jedan jedini dinar?
Ko upravlja nezavisnim regulatornim telima, dame i gospodo iz skupštinske većine, to je pitanje na koje mi tražimo odgovor od vas, a vi bi trebalo da ga potražite od Borisa Tadića, pa da ovde nama kažete i da kažete građanima Srbije? Nemate nezavisna regulatorna tela.
I, ovo što sada radite u izmeni ovog poslovnika, ne znam da li ste vi ovo pročitali šta ste uradili? Šta ste promenili u odnosu na ono što ste imali u ovom izmenjenom članu? Samo to što sada morate da usvojite izveštaj, što je, takođe, neverovatno. Nemate drugu mogućnost, nego šta god napišu, predstave Skupštini preko nadležnog odbora, ovde mora da se usvoji. To jedino tako može da se tumači.
Ali, zašto sam na početku rekla da vama zapravo i ne treba Poslovnik? Zato što, evo, pitam vas u ime SRS, zašto gospođa predsednik parlamenta nije postupila u skladu sa članom 153. Poslovnika, zašto na početku ove sednice nije stavljeno da se u skladu sa tim poslovnikom raspravlja o izmenama Zakona o PDV-u i Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, koju je podnela Poslanička grupa SRS? To je neverovatno i nemate razloga da se ljutite kada vam kažemo ono što je očigledno i ono što je istina. Nego, 'ajde, poslušajte, pa se popravite malo. Ne valja vam Poslovnik, 'ajde postupajte bar po njemu i ako ste nekada raspoloženi da izričite opomene, izričite opomene, ali ne izričite upozorenja koja ne postoje. Hvala lepo. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 10. je predviđeno da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva stupa na snagu osmog dana, odnosno istog dana, narednog dana usvajanja. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku za takvo stupanje na snagu su napisane u obrazloženju Predloga zakona. Kaže se da se zakon donosi po hitnom postupku, budući da bi njegovo ne donošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva i sudova u Republici Srbiji, kao i, radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja EU.

Pitanje na koje bi trebalo da dobijemo odgovor u ovoj raspravi jeste – koje to štetne posledice mogu da stupe na snagu i mogu da se dese, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu u neuobičajenom roku iz Ustava Republike Srbije, odnosno u roku koji predstavlja izuzetke?

Da li su neke štete već prouzrokovane primenom zakona koji se danas menja? Jer ako se zakon se posle dve godine menja po hitnom postupku i treba da stupi na snagu narednog dana od dana donošenja, iz straha da ne prouzrokuje štetne posledice, onda je logičan zaključak da su već nastupile neke štetne posledice. Bilo bi dobro da čujemo koje su to štetne posledice.

Kažete da niste prihvatili, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, kao uostalom i ostale amandmane SRS, zato što je mišljenja da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu pre osmog dana. Dakle, ovo je neozbiljno obrazloženje i neodgovorno i govori o tome kakav je odnos vladajuće većine i Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema opozicionim poslanicima koji očigledno jedini učestvuju u ozbiljnom radu parlamenta.

Zašto mislimo da je to neozbiljno? Zato što ste prepisali odredbu iz Ustava, da Ustav Republike Srbije kaže da je moguće da zakon stupi na snagu u roku kraćem od osam dana, ako za to postoje naročito opravdani razlozi i onda valjda Ustav misli da treba da se kaže koji su to naročito opravdani razlozi. To nismo čuli ni od vas, ministre, ni od poslanika vladajuće većine koji su glasali za ovaj osnovni zakon, a sigurno će i za ove izmene i dopune.

Treba zaista da se vratimo na period od dve godine, kada smo otprilike u neko ovo doba godine raspravljali o Zakonu o Visokom savetu sudstva i poslanici SRS su imali mnogo primedbi na ovaj zakon, kao i na celokupnu reformu pravosuđa, u koju ste se vi zaklinjali da će biti nešto najbolje ikad sprovedeno na teritoriji Srbije i danas imamo suočavanje sa činjenicama, suočavanje sa istinom da je ovo zaista bila veoma loša i štetna, rekla bih, reforma pravosuđa.

Vi ste gospođo Malović, kada ste pre dva-tri dana, kada je to bilo, govorili u načelnoj raspravi u uvodnom delu o ovih šest zakona o kojima smo mi mogli da se pripremamo svega nekoliko časova jer smo ih tad dobili u odnosu na početak rada parlamenta. Rekli ste da se ovim zakonima stvara normativni okvir za reformu pravosuđa i ovo je stvarno neverovatno. Vi nakon dve godine i nakon tvrdnji svuda u javnosti i ovde u parlamentu da je reforma izvršena, da je to najbolja reforma, vi tek sad kažete da ovi zakoni stvaraju normativne okvire za sprovođenje reforme. E, sad je zaista pitanje da li ćete da priznate da je reforma bila promašaj i da zapravo nije urađena možda sa vašom dobrom namerom, ali uvek smo vam govorili, kada se govorilo o ovim zakonima i u reizboru sudija, itd, da se vaša dobra namera, ako postoji, mnogo kosi sa onim što nam kao ministar predlažete u obliku zakonskih rešenja.

Ono što je poražavajuće i zabrinjavajuće, sa aspekta SRS, jeste obrazloženje koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Kažete u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, a Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak radio je u privremenom sastavu, što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio visok. Dalje kažete da je neophodno izvršiti preispitivanje odluka donetih u postupku opšteg izbora sudija koji je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva.

Šta je ovde poražavajuće i zabrinjavajuće? Ne ovo što je navedeno kao razlozi, mi znamo da to jesu razlozi i mi smo upozoravali na ove razloge i pre nego što ste se vi upustili u ovu avanturu zvanu reforma pravosuđa. Poražavajuće i zabrinjavajuće, gospođo Malović, je to što ste vi nama dve godine i javnosti Srbije u svakom javnom istupanju i nama poslanicima ovde u parlamentu, tvrdili da nema

nikakve greške, da je sve, kako vi kažete, transparentno, da je sve bilo u skladu sa zakonom, u skladu sa nekim međunarodnim standardima, itd. Mi smo tvrdili da to nije tako, mi vas upozoravali i konkretno navodili razloge da to nije tako. Vi niste prihvatili ono što govore poslanici SRS, ali kada su vam iz Evropske i Venecijanske komisije javili i obavestili vas da ste zaista napravili katastrofalne greške, vi to prihvatate i unosite u razloge za donošenje zakona, kao stav Vlade Republike Srbije. To je zaista nešto što je neprihvatljivo što se tiče SRS.

Vidite na osnovu čega ste vi došli do ovog što nama niste verovali da je ovako. Imamo mejlove koji su dostavljeni na zvanični sajt na mejl kabineta Ministarstva pravde. Jedan je od člana Evropske komisije Štefana Filea, a drugi je od vicepremijerke Evropske komisije pravde, kako ovde piše, osnova prava i državljanstvo, Vivijan Reding. U ova dva mejla sadržano je ono što ste vi napisali u obrazloženju za donošenje ne samo ovog, nego svih šest zakona o kojima danas navrat-nanos raspravljamo.

Šta je ovde interesantno? U zvaničnoj komunikaciji vi na mejl ministarstva dobijate pisma koje i jedno i drugo počinju sa "draga ministarka". Ovo je zaista neverovatno i neprihvatljivo, bez obzira koliko su Štefan File i Vivijan Reding vaši prijatelji ili nisu, vi to možete u ličnoj komunikaciji, ali u komunikaciji zvaničnoj, ovo je u najmanju ruku nepristojno. Ali, vi ste zato prihvatili ono što su vam oni naveli kao razloge zbog čega morate da menjate ove propise.

Vi ste ovim zakonima priznali i ovim izmenama zakona da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da država Srbija nije pravna država. Mi to pričamo takođe punih deset godina, ali niste nam verovali. Često ste se smejali, ne vi lično, ali predstavnici režima i vladajuće koalicije često su se smejali na primedbe koje su iznosili poslanici SRS, ali nažalost, bili smo u pravu i kada smo tvrdili da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da Srbija nije pravna država.

Pitanje na koje nam niste dali odgovor u onom uvodnom delu, odnosno niste objasnili u uvodnom izlaganju, a možda ćete dati odgovor – da li ste vi svesni da će ovi zakoni morati da se primenjuju retroaktivno? Kakve će to posledice imati za izabrane sudije, za reizabrane sudije i tužioce, za one koji nisu reizabrani, za državu Srbiju i državni budžet iz kojeg se već više od godinu dana isplaćuju naknade u visini zarada, za sve one koji nisu reizabrani, i sudije i tužioce, za sve one koji u međuvremenu nisu eventualno prešli u advokate i kojih ima više od hiljadu? Dokle će to stanje tako da traje? Da li ste vi u komunikaciji sa Ustavim sudom Republike Srbije, vi kao Ministarstvo pravde?

20/1 VS/MS 13,25-13,35

Da li ovi iz Ustavnog suda i ova gospođa koja više neće da se kandiduje za predsednika, kako smo obavešteni u medijima Bosa Nenadić, zaista i ne treba da se kandiduje, nije i nikad trebala da bude predsednik ni sudija Ustavnog suda jer je napravila takav haos u Ustavnom sudu odlukama koje je Ustavni sud donosio, haos u političkom i pravnom sistemu RS, pre svega mislim na funkcionisanje lokalnih samouprava a i na činjenicu da nije adekvatno reagovala na ukradene mandate SRS od strane Nikolića i njegove naknadno formirane stranke, jer u vreme izbora nisu imali stranku, u izbore su išli sa programom SRS kao deo kandidata SRS i taj program političke SRS je osvojio 78 mandata. ali Bosa Nenadić, je bogami, vi i celokupan režim niste mislili da je to tako zato, naravno, što ste imali zadatak da pomognete Tomislavu Nikoliću, da kao prilepak DS formira stranku da bi danas on pristupio neformalno DS tako što, recimo, prikuplja potpise za peticiju, za izmenu Ustava zbog navodno velikog broja poslanika u Narodnoj skupštini, a zapravo da bi se promenila preambula Ustava RS i da bi ste u preambuli napisali da Srbija mora da prihvati postojeće stanje na Kosovu i Metohiji. To znači posredno priznavanje nezavisnog Kosova, lažne države Kosovo.

I da je bilo mnogo grešaka u reizboru, da se vratim na reizbor sudija, da je bilo mnogo tužilaca, da je bilo mnogo grešaka.

Mi smo vam na sve konkretne odnosno na najveći broj konkretnih skretali pažnju i upozoravali vas u toku rasprave o reizboru, koji vi niste priznali kao reizbor, ali vidite kažu ovi kojima ste draga ministarka, da je to ipak bio reizbor, a mi smo vam to tvrdili od samog početka, i da to naravno nije Ustavno, ali ni to niste uvažili.

Vi ste opet, ne mislim samo na vas lično, ali i vi lično mnogo govorili o dostojnosti za obavljanje sudijske javno tužilačke funkcije i nekako se stekao utisak da svi koji nisu izabrani nisu dostojni te funkcije.

Pitanje, ako neko nije dostojan da bude sudija – kako je dostojan da bude pomoćnik ministra u vašem ministarstvu, od pre nekoliko dana, gospođo Malović? Mnogo je pitanja na koja niste dali odgovor ne poslanicima SRS, već građanima Srbije. Mnogo je problema koje je proizvela ova vaša takozvana reforma i tek će ih biti dalje u primeni i ovih zakona koje ćete za dan ili dva usvojiti. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prekršili ste član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine tako što ste obmanuli javnost, rekavši da smo dobili mišljenje Vlade o amandmanima koji su podneti na Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu.

Dakle, narodni poslanici nisu dobili mišljenje Vlade. Mišljenje Vlade dobilo je predsedništvo i dobili su šefovi poslaničkih grupa, ali mi naravno nemamo mogućnost da se upoznamo sa mišljenjem Vlade, s obzirom da se radi o velikom materijalu, a i nemamo obavezu pojedinačno to da kopiramo, već je to, kao i do sada, rekli ste na početku, poštovanje parlamentarne prakse i Poslovnika Narodne skupštine, ne možemo da počnemo i ne treba da počnemo da raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o budžetu RS dok ne dobijemo mišljenje Vlade. Od mišljenja Vlade svakako zavisi i rasprava o amandmanima jer neće biti isti tok rasprave ako neki amandmani budu prihvaćeni od strane Vlade RS ili ako to ne bude tako.

Dakle, razumemo da se vama jako žuri, da odavno prošli rokovi kada je trebalo u ovom parlamentu da se donese budžet za narednu godinu. Vaše obećanje da ćete to uraditi sutra i da je to u roku, takođe je obmanjivanje javnosti. Da li ćete završiti i kada, videćemo, ali je činjenica da su zakonski rokovi i rokovi vezani za naš Poslovnik odavno prošli i da vas najlepše molimo da ….(isključen mikrofon.)

 

Gospođo Čomić, prekršili ste član 107, ali ovaj put po drugom osnovu, da ne biste odmah prekinuli. Povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine i moje lično dostojanstvo. Malopre ste pred javnošću Srbije rekli da sam ja dobacila psovkom. Najlepše vas molim da se takođe javno izvinite, jer mene nikada niko u životu nije čuo da sam nešto opsovala, a kamoli da to uradim u sali Narodne skupštine.

Da li sam nešto dobacila ili nisam možete uvek da koristite Poslovnik. Vi ga ne samo koristite nego ga često što se tiče stava SRS i zloupotrebljavate, ali kod vas je nož, je pogača, pa možete kako hoćete.

Ne bih intervenisala da ste mi izrekli bilo kakvu opomenu, kaznu u skladu sa Poslovnikom, makar to bila i zloupotreba, ali insistiram radi javnosti, gospođo Čomić, da kažete da niste čuli da sam opsovala jer nisam opsovala. Nisam izrekle nikakvu psovku ni u dobacivanju, ni mimo dobacivanja. Ne znam zašto me tako u čudu gledate.

Ako ste zaista čuli, kažite šta ste čuli. Sve kolege koje su sedele oko mene čuli ste kako su reagovali zato što nisam izrekla psovku. Niti mi je to manir, niti mi je to vaspitanje. Ponavljam, u sali koliko sada ima poslanika, viđamo se na pauzama itd, neka kaže neko da li je ikad čuo u životu da je Vjerica Radeta opsovala. Jednostavno, to nije način komunikacije koji ja koristim ni privatno, a kamoli obavljajući ovu izuzetnu, što se mene tiče, …

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani SRS imaju za cilj smanjenje javne potrošnje i svakako smanjenje deficita koji je neverovatnih 120 milijardi 519.908.000 dinara.

U članu 3. deo pod b), tabela 2, predvideli ste da će Republika Srbija 2011. godini odobriti projekat i programske zajmove do iznosa od 409.382.332.888 dinara i to zaduživanjem kod raznih belosvetskih banaka.

Između ostalog, kod EIB planirate zaduženje od 73.700.000.000 dinara i za izgradnju Republičkog javnog tužilaštva, u Ulici Kneza Miloša u Beogradu, planirate 1.650.000.000 dinara ili 15 miliona evra.

Mi u SRS smatramo da je u ovom momentu to apsolutno nepotreban trošak i zato smo predložili da se ova stavka briše, s obzirom na činjenicu da su predstavnici Republičkog javnog tužilaštva i sad negde smešteni, ne rade na ulici. Možda su u nekom pomalo skučenom prostoru, ali u svakom slučaju imaju neki prostor. Čak znamo da nije skučen i da imaju poprilično dobre uslove za rad.

Sa druge strane, Vlada je predložila, a Skupština prihvatila da je broj tužilaca smanjen za 800 u Srbiji. Pitanje takođe jednog troška koji je iskazan u ovom budžetu je ko će snositi odgovornost zato što tih 800 tužilaca, koji nisu rezizabrani, već više od godinu dana primaju platu i ne rade? To je takođe jedan od nameta na ovaj budžet i govori o tome da ste vi neodgovorna, neozbiljna i štetočinska vlast i to najbolje pokazuje ovaj budžet, a i vaše ćutanje na sve naše komentare, gospođo Dragutinović. Hvala.

U ovom članu, posebno u ovom članu 7. i svim razdelima na koje smo podneli amandmane, videće se intencija SRS, kao što smo već iznosili da se smanji budžetski deficit i da se smanji nepotrebna javna potrošnja.

Razdeo 1. funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 odnosi se na troškove putovanja Narodne skupštine. Predvideli ste za ovaj izdatak 234 miliona i 89.000 dinara. Mi smo našim amandmanom ovaj iznos smanjili za 23 miliona 80.000 dinara. Mislimo da je ovo opravdano i da ima mesta ovoliko smanjenju i da sigurno ovaj iznos smanjenja troškova putovanja ne može i neće ugroziti funkcionisanje parlamenta, pogotovo što funkcionisanje parlamenta nije baš vezano za putovanja. Znamo mi da ni ovaj parlament, kao ni jedan drugi ne mogu biti zatvoreni i da je

potrebno saradnja, komunikacija sa drugim parlamentima, ali čini nam se da ste malo preterali, pogotovo ako znamo iz iskustva kako je gospodin Mićunović u prethodnom periodu trošio sredstva za putovanja i vodio na sva putovanja poslanike koje je on birao, nikada nije prihvatao predloge poslaničkih grupa opozicije. Onda nam je neverovatno obrazloženje zašto vi kažete da ne možete prihvatiti ovaj amandman, pa kažete – zato što je predlog skupštine budžeta za 2011. godinu, predložen u skladu sa procedurom propisanom Zakonom o Narodnoj skupštini. Ko govori o proceduri?

Ne sporimo mi proceduru, i ne znam šta je smešno, gospođo ministre, ali sporimo iznos koji ste predvideli. Pogotovu je za nas SRS neprihvatljivo da nam kažete da predlog skupštinskog budžeta za 2011. godinu koji je uključen u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, za istu godinu je Administrativni odbor utvrdio 24. novembra 2010. godine.

48/1 DM/MĆ 20,00-20,10

Ne utvrđuje Administrativni odbor budžet gospođo Dragutinović već ga utvrđuje Narodna skupština i mi smo i upravo u skladu sa svojim nadležnostima podneli amandman jer ono što je utvrdio Administrativni odbor, nije sveto pismo. Zamislite sad da mi bezgranično verujemo Nenadu Konstatinoviću, predsedniku Administrativnog odbora, i da on sa vladajućom većinom, jer tako su to uradili, predlaže ovakvo nepotrebna i enormna trošenja za troškove putovanja predstavnika parlamenta, odnosno Narodne skupštine. Zaista ako vam je stalo da od ovog budžeta napravite koliko toliko socijalnu odgovoran, kako volite da kažete, budžet, onda bar na troškove putovanja i bar na troškove putovanja Skupštine možete da prihvatite amandman i da te troškove smanjimo za 23 miliona i da automatski za toliko umanjimo deficit.

Naravno, vi nemate nameru očigledno je da ne želite da učestvujete uopšte u radu, vi ste ovo jedna sklepali, i svako pomeranje i za jedan dinar, dovelo bi do haosa u vladajućoj većini i u Vladi Republike Srbije. Znamo mi i kako ste u toku noći skarabudžili ovaj budžet itd., ali bi bilo dobro zaista da nam kažete neki pravi razlog i neki pravno relevantan razlog zbog čega ne prihvatate ili ekonomski relevatni razlog zbog čega ne prihvatate naše amandmane, a ne da nam pričate ne možete ovo da menjate zato što je Nenad Konstatinović to rekao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba još jedanput naglasiti i obavestiti javnost da je današnji rad ovog parlamenta pomeren za jedan sat i 50 minuta zato što niko iz Vlade Borisa Tadića nije bio raspoložen da sedi u parlamentu. To zaista govori o odnosu režima prema najvišem zakonodavnom telu, a odnos tog istog režima odnosno Vlade prema poslanicima SRS i našim amandmanima je takođe nešto što vredi prokomentarisati.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona, svaki amandman smo vrlo konkretno obrazložili i izneli smo argumente zašto mislimo da su rešenja koja smo predložili bolja od rešenja koje je predložila Vlada Republike Srbije, ali jedino za naše amandmane, dakle, to se ne odnosi za ostale poslaničke grupe, svako Vladino obrazloženje je potpuno identično i kažu da je Vladino rešenje celishodnije u odnosu na rešenje koje su predložili poslanici SRS.
To je zaista neozbiljno i neodgovorno, ali ovo je eto samo da se zna radi javnosti.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika mi smo u načelnoj raspravi dosta govorili o ovom zakonu, i osnovnom zakonu i o ovom novom predlogu, i o zloupotrebama kod primene ovog zakona i o tome da i dalje u ovom novom predlogu takođe su ostale sve mogućnosti za zloupotrebu. Neke smo pokušali da predupredimo našim amandmanima, ali očigledno da Vladi to nije odgovaralo.
Nismo imali dijalog sa predstavnikom Vlade zato što smo raspravljali u načelnoj raspravi u odsustvu predstavnika Vlade, bar u onom delu kada su poslanici SRS došli na red da govore.
Jedan od razloga, u obrazloženju za donošenje ovog zakona, između ostalog stoji, da iz ovog prethodnog proizilazi da koeficijenti kao element za utvrđivanje visine plate imaju dvostruku ulogu. Prva uloga je socijalnog karaktera jer obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. Druga uloga je mogućnost napredovanja sa koeficijentom, treba da bude dovoljno stimulativna za sve državne službenike.
Ovo obrazloženje je zaista u redu, ali je stvar u tome da ono što je predloženo u ovom zakonu ne odgovara ovom obrazloženju i ovim deklarativno navedenim razlozima za donošenje zakona.
To se najbolje vidi u članu 1. kojim se menja član 13. osnovnog zakona, a koji zapravo sadrži platne grupe i platne razrede za zaposlene u državnim organima.
Treba da se podseti, opet radi javnosti, da postoji u osnovnom zakonu 13 platnih grupa i da je do dana današnjeg još uvek raspon između najniže i najviše zarade u državnim organima 1:9, što je zaista nedopustivo i ne opravdava sadašnju Vladu, jer pretpostavljam da će predstavnik Vlade da kaže da sadašnja Vlada nije donela ovaj osnovni zakon, što je tačno, ali nikako ne opravdava da se dozvolilo da se ovaj zakon primenjuje skoro četiri godine.
Ovo rešenje u izmenama i dopunama zakona ide ka tome da raspon plata između najniže i najviše u državnim organima bude 1:6. Mi u SRS smatramo da to takođe nije dobro i da je to suviše veliki raspon, čak i da nije u pitanju situacija u kojoj se danas nalaze građani Srbije da se i sa visokim platama jedva izlazi na kraj a kamo li sa ovim najnižim zaradama od kojih više ne može da se sastavlja kraj sa krajem, već od kojih zaista više ne mogu da se zadovolje ni osnovne životne potrebe.
Verujem da ste toga svesni. Opredeli ste se, kako stoji u obrazloženju ovog zakona, odnosno opredelićete se za jednu milijardu i 600 miliona za povećanje zarada u državnim organima odnosno na povećanje ovih najnižih zarada.
Ali, opet ovo što ste predvideli nije ni pravično, ni celishodno, kako ste napisali, i ne rešava onako kako ste naveli socijalne probleme zaposlenih u državnim organima.
Bitno je da se zna radi javnosti, govorili smo o tome i u načelnoj raspravi, da se ova povećanja zarada odnose na socijalno najugroženije, odnosno na one sa najmanjim zaradama, ali niste povećavali zarade službenicima od prve do pete platne grupe i nema ni potrebe za tim, ali treba da se zna u prve dve grupe položaja da postoji popriličan broj zaposlenih u državnim organima koji imaju enormono visoke zarade.
Nikada nismo dobili obrazloženje kako neko može ko je pomoćnik ministra da ima veću zaradu znatno od samog ministra, da pomoćnik sekretara Skupštine ima otprilike tri plate narodnog poslanika i znatno veću platu od sekretara Skupštine. To su one zloupotrebe o kojima govorimo i na koje vam skrećemo pažnju, jer na taj način udovoljavate vašim partijskim funkcionerima i na taj način rešavate njihove probleme, a za stvarne probleme građana Srbije i onih sa najnižim zaradama vaš baš briga.
Ono što ste predložili u ovom rasponu 1:6 podrazumevalo bi da najniža plata u držanim organima bude 22.468,60 dinara. To nije dovoljno, sa jedne strane, a sa druge strane, ponavljamo da raspon 1:6 je ne prihvatljiv. Hoću da podsetim na recimo, na ono što je SRS radila u vreme kada je predsednik opštine bio Vojislav Šešelj u opštini Zemun.
Mi smo tada napravili raspon zarada 1:3 i u to vreme su zaposleni sa najnižim primanjima, pre svega recimo, spremačice, fizički radnici, tada dobili skoro duplo povećanje zarade i oni su od svojih zarada mogli pristojno da žive. Oni koji su imali visoke zarade i u to vreme dobili su minimalno povećanje ili neki nisu uopšte dobili povećanje i onda smo napravili jedan bum u lokalnim samoupravama.
U opštini Zemun su zaposleni tada imali najveće zarade, pa smo onda prozivani iz raznih opština po Srbiji da nas pitaju kako smo mi to uspeli, pa su taj model tada počeli da primenjuju i u ostalim lokalnim samoupravama i vama preporučujem da bi bilo dobro da ste razmislili da na taj način rešite zaista da zarade budu u državnim organima adekvatno raspodeljene.
Ne možete da vodite računa samo o onima koji imaju visoke zarade i onima koji su, opet ponavljam, funkcioneri stranaka. Takođe treba da se radi javnosti podsetimo da je broj zaposlenih u državnim organima 2000. godine bio negde oko osam hiljada, a da je danas taj broj 28 hiljada.
Uvereni smo da ne postoji niko ko može da objasni rezonski i razložno zašto ste napravili ovakvu brojnu državnu administraciju koja neverovatno košta građane Srbije. Sada ste došli u situaciju da ste doneli zakon da se smanji broj zaposlenih i u državnim organima i u lokalnim samoupravama.
Naravno ni taj zakon niste primenili kao ni mnoge koje ste doneli dosad i mi iz SRS smo tada bili protiv tih zakona i danas smo naravno, zato što ste nameštajući vaše ljude, ljude iz vaših stranaka i aktiviste iz vaših stranaka za ovih deset godina napravili tu preskupu administraciju i kako ste bez ikakve odgovornosti zapošljavali tako veliki broj ljudi, tako bez ikakve odgovornosti otpuštate ljude i povećavate broj nezaposlenih u RS.
U članu 1. smo predložili da najniža zarada ima koeficijent 1,55. to je ono što ste vi predvideli u 12. platnoj grupi. Mi smo predložili da to bude u 13. platnoj grupi i da se u skladu sa tim pomeraju i ostale platne grupe i u našem predlogu najnižih zarada u državnim organima bila bi 24.876,95 dinara. Nije ni to zarada od koje može danas pristojno da se živi, ali nažalost s obzirom na svakodnevna poskupljenja i poskupljenja koja nam se najavljuju početkom naredne godine vrlo mali broj u Srbiji je onih koji će moći pristojno da žive, a svi ostali će pokušati da preživljavaju.
Pitanje za vas, gospodine ministre, u koju platnu grupu ćete ili u koji platni razred ćete svrstati gospođu koja opslužuje službenike MMF kada dolaze u Srbiju da vam zavrću uši? Reći ću vam zašto to pitam konkretno? Pretpostavljam da znate, ali građani Srbije ne znaju, pa radi građana Srbije ću da objasnim ovo o čemu govorim.
U poslednjem broju novina SRS "Velika Srbija" šef našeg antikorupcijskog tima Ivan Ninić je opisao sa mnogo detalja i podataka bahanalije MMF, kako je u naslovu i napisao, pa tu ima puno podataka o trošenju za izlete, ručkove, večere, telefone, kancelarije itd.
Ali, pošto to nije tema, ovo samo preporučujem građanima Srbije da mogu u svim opštinskim odborima SRS da potraže ove novine, pa da se sami upoznaju sa svim ovim činjenicama, a za vas ovako stoji da su Božidar Đelić i Radovan Jelašić obećali direktoru MMF u Vašingtonu da će osim korišćenja poslovnog prostora NBS, NBS snositi troškove zaposlenih u kancelariji MMF u Beogradu.
I onda je u periodu od 1. juna 2008. godine do 31. maja 2009. godine kancelarija MMF imala jedno lice angažovano po ugovoru o delu, a reč je o gospođi Desanki Nestorović, koja je obavljala te poslove sekretarice, a usput i vaša sekretarica, gospodine ministre, i sekretarice u državnoj upravi imaju otprilike oko 24.000 dinara platu.
Ova gospođa je na osnovu dva ugovora o delu mesečno dobijala neverovatnih 136.988 dinara. Prema podacima dobijenim iz NBS, Desanka Nestorović je u bruto iznosu koštala građane Srbije svakog meseca 218.367 dinara. Znači, 2.183.670 dinara bruto, a direktno u džep je stavila 1.369.880 dinara.
Dakle, ministre voleli bismo da nam kažete u koju platnu grupu biste svrstali od ovih 13 predviđenih ovu gospođu sa ovom mesečnom zaradom kao sekretarica od 136.988 dinara? Ne očekujem da ćete da nam date odgovor na to pitanje, ali smo ovo postavili pre svega radi građana Srbije.
Pitanje takođe za vas, ministre, pošto je jedan od razloga za donošenje ovog zakona kako ste sami rekli i mogućnost napredovanja sa koeficijentom koje bi trebalo da bude, kako kažete, stimulativno, da li se ta mogućnost napredovanja odnosi na zaposlene, na njihov efektivni staž ili na beneficirani radni staž?
Ovo je vrlo praktično i konkretno pitanje koje sasvim sigurno interesuje mnoge koji su u jednoj od ove dve grupe.
Dakle, izneli smo mnogo podataka i amandman koji smo podneli tvrdimo da, pre svega, odgovara ovim razlozima koje ste vi naveli za donošenje zakona i da koliko-toliko omogućava pristojan život ljudima koji su do sada radili za plate od 16.000 dinara. Hvala.