Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je, čini se, najbolji primer za ono što smo pričali i u načelnoj raspravi i inače, kada se govori o Zakonu o planiranju i izgradnji, da ovakav zakon ne može i ne sme da se predlaže sedenjem u kancelariji. Ne možete vi, gospodo, na kompjuteru da vidite pravo stanje na terenu. Da biste ovakav zakon uradili i da on zaista ima efekta, trebalo je da se obiđe teren, da se vidi kakvo je stvarno stanje, a ne samo na osnovu zvučnog naziva nekog dela, konkretno, Beograda, a svakako i drugih gradova, da donosite ovakve propise.
Zašto vam kriterijum nije bio, recimo, stepen luksuza objekta, bez obzira na to gde je? Ne mogu samo lokacija i sama površina objekta biti kriterijumi za utvrđivanje ekstra zone, prve zone, kako ste vi to predvideli. Ako neko pravi kuću koja u osnovi ima sto kvadrata i radi, recimo, prizemlje, sprat i potkrovlje zato što ima dvoje punoletne dece koja već imaju formirane porodice, a objekat se vodi na onome ko je vlasnik, jer nisu mogli da rade drugačije, onda bi tu takođe trebalo da vodite računa da ne možete isto da ga tretirate, kada je u pitanju umanjenje, kao nekoga ko za dva ili tri člana porodice ima luksuzne vile koje liče na zamkove itd. Dakle, morali ste da vidite kako to stvarno izgleda.
Sama činjenica da neko ima kuću, kolega Avramović je pričao o Dedinju, ili, recimo, na Gardošu u Zemunu, ne daje vam za pravo da to proglašavate prvom zonom. Da li ste možda nekad bili na Gardošu, koji jeste ukras Zemuna, da li ste videli kakve su tamo kuće, kakve su tamo ulice? Da li vi znate da taj deo Zemuna nema kanalizaciju? Kada smo mi srpski radikali tamo bili vlast uspeli smo da uradimo kanalizaciju u Gajevoj ulici; verovali ili ne, ako znate, to je „najsuvlji“ centar Zemuna, a nisu imali kanalizaciju! Dakle, mnogo je elemenata koje je trebalo imati na umu pre nego što ste se opredelili za ovakvo zakonsko rešenje.
Šta vi kažete u obrazloženju, to je zaista interesantno – da se umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta ne odnosi na ekstra zonu i prvu urbanističku zonu, ma šta to značilo. „Umanjenje naknade, kako je to ovim zakonom predloženo, odnosi se samo na lica koja su bespravno izgradila objekte, do određene površine, vodeći pri tom računa o broju članova porodičnog domaćinstva.“
Onda bi trebalo da nam date odgovor zašto neko ko sa dva ili tri člana porodičnog domaćinstva ima vilu od 500-600 kvadrata, to su uglavnom javne ličnosti, ne plaća naknadu 120%? Sa kim to možete da izjednačite? Vi obmanjujete građane Srbije ovim zakonom.
Pitala sam prošli put, pitam i danas, zato što će ljudi koji budu zaključivali ugovore, koji ne mogu odjedanput da plate, kao ovaj predsednik opštine o kome je Avramović govorio, desetine hiljada evra, nego ne mogu da plate ni 500 evra odjedanput... A vi ih dovodite u zabludu određivanjem mogućnosti da naknadu plaćaju na duži rok. Ponovo vas pitam, ako je neko pre tri i po godine zaključio ugovor sa Direkcijom i počeo da otplaćuje iznos od 380.000 dinara i ako mu je ostalo da plati još 17 rata, prva rata mu je bila 4.300 dinara, sada mu je rata 6.800 dinara, ostatak duga mu je oko 50.000 dinara, a ako nastavi da plaća 17 rata po 6.800 dinara, čak i da se dalje ne povećava taj iznos, on mora da plati 115.600 dinara, da li možete da objasnite tu računicu građanima Srbije? Ta ista računica čeka građane Srbije kada se bude primenjivao ovaj zakon.
U obrazloženju ste nam otkrili šta zapravo mislite. Ovo je zaista zaprepašćujuće. Kažete pod kojim uslovima se dozvoljava umanjenje plaćanja naknade za legalizaciju, između ostalog: „... vodeći računa o tome da lica koja su izgradnjom objekta trajno rešavala svoju stambenu potrebu“, što nije sporno, ali gledajte dalje, „kao i da nemaju drugu nepokretnost u svojini na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen.“
Da li je to normalno? Da li to znači da neko može da ima vilu na Dedinju, pa tamo neće dobiti određena umanjenja, ali istovremeno može da ima vilu u zemunskoj Kalvariji, pa će tamo da dobije umanjenje; ili može da ima jednu vilu u Beogradu, a drugu na Zlatiboru ili Kopaoniku, na jednu će da dobije umanjenje, za drugu neće da dobije. Kako ste vi to procenili? Da li ima logike da vi procenjujete i da kažete da se umanjuje taj iznos samo ako utvrdite da neko na toj istoj opštini, istoj jedinici lokalne samouprave nema neki drugi objekat?
Da li vidite nelogičnost ovoga što ste propisali i da li vidite, a vidite sigurno, ne samo nelogičnost, nego da na ovaj način idete na ruku tajkunima, bogatunima, koji su ko zna kako postali bogati, koji mogu zloupotrebom ovog zakona da imaju i po pet vila bespravno izgrađenih, gde će moći da ostvare ova prava jer će posebno na svakoj opštini ostvarivati pravo umanjenja, bez obzira na to da li su u prvoj, ekstra zoni itd.
Dakle, evo, ovaj član je najbolji dokaz koliko ste nepromišljeno uradili ovaj predlog zakona. Hvala.

Pretpostavljam da dozvoljavate pravo na repliku?       

Dobro. Iskoristiću samo jedan minut poslaničke grupe. Neverovatno je da nemam pravo na repliku, s obzirom na to da me je kolega Đurić prozvao imenom i prezimenom.
Samo želim da objasnim, nažalost, da je moguće da neko može da ostvari pravo iz ovog člana i u dve gradske opštine na teritoriji Beograda zato što su katastri podeljeni po jedinicama gradskih opština, a ne samo za Beograd kao lokalnu samoupravu i zato što se porezi plaćaju na nivou gradskih opština. Dakle, potpuno je omogućeno ovim zakonom da neko ostvaruje ovo pravo, odnosno da ostvaruje popust za plaćanje objekata za legalizaciju, iako je u potpuno neravnopravnom položaju sa ostalim građanima, zato što je moguće da na teritoriji Beograda ima 17 objekata, koliko ima i lokalnih samouprava. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega Šarović takođe se odnosi na član 78, koji je očigledno, kao što reče kolega Stevanović, jedan od najinteresantnijih članova u ovom zakonu. U ovom članu u stavu 5. govori se o procentima koji su predviđeni zakonom za umanjenje prilikom legalizacije tzv. bespravnih objekata odnosno objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.
Vaš je predlog da za određenu grupu umanjenje bude 60%; mi smo predložili da bude 70%. Ono što govori o neozbiljnosti i neodgovornosti vas iz Vlade jeste obrazloženje; vi kažete da se „amandman ne prihvata zato što je predloženo zakonsko rešenje celishodnije, imajući pri tom u vidu namenu objekata, koja je jedan od kriterijuma za umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u ovom slučaju“. Čime vi dokazujete da je to celishodnije? Evo, mi tvrdimo da je celishodniji naš predlog. Dakle, vi ovo radite samo reda radi, a suština je, da se vratimo na početak, kada smo govorili još u načelnoj raspravi, suština je da vi zapravo generalno nemate uopšte ni želju ni nameru da rešite probleme bespravne gradnje na teritoriji Srbije.
Evo, dok traje današnja rasprava javljaju se ljudi sa terena, prate, dobili smo u Poslaničkoj grupi SRS faks građevinskog inspektora Stanimira Drobnjakovića iz Priboja. Verovali ili ne, čovek je, samo zato što je hteo da radi u skladu sa zakonom, završio na VMA, zato što su ga još uvek nepoznate osobe, sa fantomkama na glavama, 29. novembra prošle godine sačekale ispred njegove zgrade, premlatile ga i – nikom ništa. Kažem nikom ništa zato što je njemu još u septembru prećeno i on se obraćao policiji i nadležnim opštinskim organima da im skrene pažnju da ne može da radi svoj posao kao građevinski inspektor.
Radi se o onome što sam vam govorila u okviru jednog amandmana, da je ovaj inspektor doneo rešenje o obustavljanju gradnje objekta izvesnog investitora Pjevac Jelenka zato što je njegov objekat ozbiljno ugrožavao poslovni prostor izvesnog Sretena Komarice, dakle, i fizički ga ugrožavao. Tu je bilo pitanje ko ima jače veze kod rukovodstva u opštini Priboj. Očigledno, inspektor koji je radio svoj posao u skladu sa zakonom nije imao zaštitu ni opštine u kojoj je zaposlen.
Ovaj gospodin navodi još da je ... Naravno, pominje i tužioca i rodbinske veze investitora i tužioca, odnosno zamenika tužioca itd., ali kaže da pored ovog slučaja postoje i drugi slučajevi bespravne gradnje gde lokalna vlast sprečava inspektora u sprovođenju zakona, sprečava zakazana rušenja, kao što je to bilo u slučaju kafe-bara „Džin“ koji je u vlasništvu Vitomira Bajića, i „Srpske klisure“, članova narkoklana Darka Šarića.
Evo vidite koliko vama ne vredi zakon, koliko vama ne vredi ono što vi propišete u zakonu. Zato tvrdimo da će i ovaj član 78. biti izvor korupcije, zloupotreba, izvor određivanja granica. Dakle, tu neće biti korumpirani samo inspektori, nego i nadležni u opštinama koji će određivati granice prve zone, druge zone, ekstra zone. Zato vam to nije dobar kriterijum, zato je trebalo da koristite kao kriterijume ono što smo vam govorili u načelnoj raspravi i što govorimo danas.
Ali, vi samo pokazujete da niste zainteresovani, kao deo režima, kao ova vlada, da rešite ni jedan jedini problem ni jednog jedinog građanina Srbije. Vi samo otaljavate posao, dajete predloge zakona. Svaka dva-tri meseca imamo izmene i dopune istog zakona.
Kada smo pre 17 meseci raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji tvrdili smo da ćemo zbog njegove neprimenljivosti vrlo brzo imati taj zakon u obliku izmena i dopuna. Ministar je javno rekao da to sigurno neće biti slučaj sa njegovim zakonom. Evo, taj slučaj se desio, danas raspravljamo o tome. I sada vam tvrdimo da donosite, i usvojićete, dame i gospodo iz vladajuće većine, neprimenljiv zakon, zakon koji je izvor korupcije i kriminala. Opet ćemo imati nerešene probleme u ovoj oblasti, i opet ćemo imati Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno njegove izmene i dopune na dnevnom redu, i opet ćete se zaklinjati da je to najbolje rešenje, kao što smo slušali od Šumarca pa nadalje, evo, do dana današnjeg. Slušaćemo to do daljnjeg zato što je, nažalost, u državi Srbiji korupcija jedini način funkcionisanja. Korumpirani su svi u sistemu vlasti. Nemamo institucije sistema, imamo korumpirane državne službenike i to je suštinski problem, nažalost, koji se završava u samom vrhu režima. Hvala.

Što se tiče Srpske radikalne stranke, za nas je zaista neprihvatljivo da se kaže da su ljudi nesavesni, da su građani Srbije nesavesni. Naravno da nisu, nema građanina Srbije ili gotovo da nema građanina u Srbiji koji ne bi voleo da mu je objekat izgrađen sa građevinskom dozvolom, da je upisan u katastar, da je upisan u zemljišnu knjigu i da je sve potpuno legalno. Nažalost, glavni krivac za to što u Srbiji ima milion bespravno izgrađenih objekata jeste država, jesu lokalne samouprave, jeste nemogućnost legalnog dobijanja građevinske dozvole, neformiranje građevinskih parcela, zloupotreba u jedinicama lokalne samouprave, pa i u samom ministarstvu.
Gospođa Stanojević, ne obraćam se lično, gospođa Stanojević bi morala da prihvati činjenicu da ovaj režim nema nameru da reši ni jedno jedino pitanje građana Srbije. Njena tvrdnja da insistira na primeni zakona... S obzirom na to da je koleginica iz Vrnjačke Banje, evo pitanja za nju – da li je „Trgomen“, to je onaj čuveni finansijer Tome Nikolića iz SNS, koji je pola Vrnjačke Banje bespravno izgradio, da li je i pod kojim uslovima legalizovao svoje objekte? Kako je legalizovao i da li je legalizovao svoje objekte gospodin Zoran Babić, koji glumi narodnog poslanika u ovom parlamentu?
Dakle, pošto je koleginica rekla da se ona bavi tim poslom, zaista ne znam šta radi na nivou lokalne samouprave, ali ako ima veze sa vlašću u Vrnjačkoj Banji, s obzirom na to da je tamo na vlasti DS, između ostalih, neka proveri ova dva slučaja. Hvala.

Hvala. Javljam se na osnovu člana 27. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine. Da bi ova rasprava dalje imala smisla, tražimo da nas pre zaključenja ove rasprave, odnosno u narednih nekoliko minuta obavestite da li je zaista održan Odbor za urbanizam i građevinarstvo, ko je od narodnih poslanika, članova Odbora, pozvan, koliko ih je bilo prisutno. Jer, očigledno je da postoji sumnja da nije bilo kvoruma na ovom odboru. Očigledno je da kolege iz SRS, članovi ovog odbora, nisu pozvane na sednicu Odbora. Da bismo uopšte mogli dalje da nastavimo... Jer, ako ste doveli u zabludu Narodnu skupštinu, onda je to zaista nešto o čemu bi trebalo ozbiljno da porazgovaramo.
Dakle, molim vas, gospodine predsedavajući, zatražite od službi. To može u narednih nekoliko minuta da nam se dostavi.
U svakom slučaju, od predsednika Odbora tražimo da nas obavesti zbog čega je izvršena diskriminacija poslanika SRS i zašto nisu pozvani na sednicu Odbora. Hvala.

Hvala. Po Poslovniku, član 27. U vašem odsustvu, gospođo predsedniče, tražili smo informaciju zašto poslanici SRS nisu pozvani na Odbor za urbanizam i građevinarstvo, a nisu. Posumnjali smo u činjenicu da li je na Odboru bilo kvoruma. S obzirom na to da ovaj odbor ima 17 članova, kvorum bi trebalo da čini devet članova, međutim, zamenik sekretara je objasnio da su se u Odboru rukovodili članom 23. stavom 3, koji kaže – ako poslanička grupa ne predloži kandidate iz stava 1. ovog člana, odbor se konstituiše u sastavu u kome je izabran na osnovu predloga poslaničkih grupa koje su predložile.
To bi moglo da bude tako da ne postoji i član 45. stav 2, koji kaže: „O prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora i izboru novog člana ili zamenika člana odbora Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici, po dostavljanju predloga poslaničke grupe.“ Dakle, ovde se radi o činjenici da su dva poslanika koja su podnela ostavke na poslaničke funkcije bili i članovi odbora. Dakle, mi nemamo slučaj iz člana 23, gde je poslanička grupa propustila da predloži svoje članove.
Ali, razumeli smo... Mi smo ipak dobili od zamenika sekretara spisak članova koji su učestvovali na Odboru i razumeli smo zbog čega ste ovo hteli da sakrijete – zbog činjenice da je ovaj kvorum, koji po nama nije kvorum, kvorum od osam članova, zapravo, osmi član je bio Stefan Zankov iz ove fantomske poslaničke grupe Napred Srbijo. Vi ste hteli da sakrijete tu činjenicu da su vam oni dali kvorum, pa ste onda pokušali da nas ubedite da zapravo kvorum nije ni trebao, odnosno da je sve regularno.
Ništa nije regularno. Dakle, on ima pravo da vam da kvorum, vi ste ga zato napravili, mislim, njihovu poslaničku grupu, da biste imali kvorum kada vam zatreba. Nije to sporno, ali sporno je što u trenutnim okolnostima nemate kvorum u ovom odboru. Hvala.

Ako dozvolite, zadovoljna sam činjenicom da je Stefan Zankov vama dao kvorum. Hvala. Ne morate da glasate.

Dame i gospodo poslanici, tema o kojoj danas u okviru ove mogućnosti želimo da govorimo odnosi se na problem 15.000 građana sa teritorije grada Beograda, odnosno opštine Zemun, konkretno naselja Altina u Zemunu. Ovaj problem je prisutan već dve godine. Radi se o tome da je naselje Altina poplavljeno zbog podzemnih voda. To zaista poprima, i već je poprimilo, vrlo ozbiljne razmere. Postoji velika opasnost od zaraza, pošto se otpadne vode, čak i fekalije, izlivaju ljudima po dvorištima i kućama. Nažalost, svi nadležni potpuno su gluvi za ovaj problem. Građani Altine pokušavali su kod svih nadležnih, od opštine Zemun do Ministarstva. Sve se završava samo na obećanjima, a njihov problem je iz dana u dan sve veći. Pored velikog broja porodičnih kuća, tamo postoji i znatan broj privrednih preduzeća, privrednih objekata, tamo su i stambene zgrade sa više stanova i svi su apsolutno u istom problemu.

Problem je vrlo jednostavno rešiv, jer se radi o tome da u Altini treba da se očiste postojeći i iskopaju novi kanali koji bi odvodili otpadne vode i vode koje nastaju usled kiše, čak, nažalost, i kad nema kiše; taj problem je do te mere eskalirao da ni po suvom vremenu ljudi više nisu bez tog problema.

U opštini Zemun nisu raspoloženi da reše problem građana Altine, bez obzira na lažna obećanja koja su im davali u izbornoj kampanji, kada je takođe postojao problem podzemnih voda. S vremena na vreme dođu, obećaju, kažu – rešiće to. S druge strane, hvale se šta su oni sve uradili za građane Zemuna, a za ono što je istinski problem prstom nisu mrdnuli.

Sledeći ko treba da se pozabavi tim problemom jeste Skupština grada Beograda. Ako opština Zemun nije voljna, a očigledno nije, da pomogne svojim građanima, onda bi to trebalo da uradi grad Beograd. Postoji i Javno preduzeće „Galovica“ koje je zaduženo za čišćenje i iskopavanje kanala, ali njima to mora da se plati. Ko to treba da plati? Treba da plati opština Zemun ili eventualno grad Beograd. Ni jedni ni drugi nisu zainteresovani da pomognu da poboljšaju uslove života ovih 15.000 građana u Altini.

Gospodin Oliver Dulić, ministar koji se javno vrlo zalaže za očuvanje životne sredine, za ekologiju, mogao bi takođe da od svih onih donacija o kojima priča da postoje izdvoji sredstva i da reši taj problem, jer mnogo je manji problem konzervi, koje Dulić u raznim akcijama sakuplja i sa aktivistima Ministarstva i velike pare Ministarstvo troši na skupe televizijske reklame. Naravno da sve što je u cilju očuvanja i zaštite životne sredine treba da pozdravi svaki građanin u Srbiji i naravno da nemamo ništa protiv tih njegovih aktivnosti, ali morao bi da sagleda, da odredi prioritete. Trenutno je u gradu Beogradu prioritet rešavanje podzemnih voda u naselju Altina.

Koristimo ovu priliku da pozovemo sve nadležne, od opštine Zemun preko grada Beograda, zaključno sa ministarstvom na čijem je čelu gospodin Dulić, da se dogovore ko će da angažuje „Galovicu“, ko će da plati da se ti kanali koji već postoje očiste, a da se oni koji ne postoje iskopaju i da konačno tih 15.000 građana grada Beograda počne da živi normalnim životom. Zaista, živeti u Beogradu, živeti bilo gde, a da vam se fekalije vraćaju u kuću i u dvorište, a pogotovo u Beogradu, zaista je nešto što je neprihvatljivo. Apelujemo na sve nadležne da pod hitno reše ovaj problem. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa SRS od gospođe Dolovac nije očekivala da pročita ono što nam je napisala i što smo već sami pročitali. Nije bilo potrebe da se zamara na taj način. Očekivali smo mnoge odgovore od gospođe Dolovac, jer smo više puta tražili odgovore od nje lično, a, naravno, i od tužilaštva.

Recimo, očekivali smo da za ovog Branka Stamenkovića kaže da je on došao, ne znamo kako, za zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu, a da uopšte nije reizabran u Osnovno tužilaštvo. Očekivali smo, recimo, da kaže da je taj Branko Stamenković poznat u tužilaštvu po tome što leti u sudnice silazi u bermudama; ili, recimo, da zbog njegovog silnog rada i predanosti redovno zastarevaju predmeti koje on vodi; ili, recimo, u vreme kada je izabran, da mu je otac bio sudija Privrednog suda; ili, recimo, da je on taj koji je po partijskom nalogu 2003. godine podneo krivičnu prijavu protiv Dragana Todorovića zbog navodnog propuštanja nadzora novca za železnički transport, gde ga je veštak apsolutno pobio u toj njegovoj krivičnoj prijavi.

Pohvalila je gospođa Dolovac sve ove kandidate da znaju da rade na računaru. Jedino nam ne reče da li možda imaju i otvoren profil na „Fejsbuku“?

Dakle, ništa nam niste rekli, gospođo Dolovac, da biste nas ubedili da su vam ovo dobri predlozi. Takođe, ostali ste dužni da nam kažete da li vam je BIA dala saglasnost da predložite ovo troje ljudi, pošto svakodnevno iz medija saznajemo da je BIA aktivno uključena u reformu pravosuđa.

Vezano za to pitanje, takođe za vas – šta ste kao državni tužilac preduzeli protiv onih neizabranih sudija i tužilaca za koje vam je, kako pišu mediji, BIA rekla da zbog nekih korupcionaških afera i zbog primanja mita nisu mogli biti reizabrani?

Dakle, mnogo je pitanja na koja smo očekivali odgovor od vas, jer smo se baš obradovali kada smo vas videli u ovoj skupštinskoj sali, s obzirom na to da vi uporno, od kad ste postavljeni na tu funkciju, izbegavate komunikaciju sa narodnim poslanicima. Treba li da podsetimo, javnost hoćemo, a vi se možda i sećate, da vas je Odbor za bezbednost šest puta zvao, gospođo Dolovac, da dođete da biste sa članovima Odbora za bezbednost razgovarali o malverzacijama i kriminalu vezanom za Luku Beograd, „Ušće“, „Novosti“? Nikada vam nije palo na pamet da se odazovete. Valjda mislite da ste vi iznad svega, da ste toliko samostalni i moćni da možete da radite šta god hoćete.

Tražimo od vas da nam danas odgovorite šta ste uradili, recimo, po krivičnoj prijavi koju smo mi iz SRS podneli protiv 17 lica, vezano za kriminal prilikom privatizacije „Novosti“. Šta se dešava sa krivičnom prijavom koju smo podneli protiv vas? Kome ste rekli da je stavi u fioku i da u javnosti nema ni traga ni glasa o tome?

Šta ste uradili, gospođo Dolovac, a trebalo je po službenoj dužnosti, protiv onih koji su proturili lažnu vest da je Vojislav Šešelj iz Haga planirao i naručio ubistvo Tomislava Nikolića? Podneli smo krivičnu prijavu, odnosno gospodin Vojislav Šešelj je podneo krivičnu prijavu, javnost smo obavestili da smo dobili relevantne podatke da je to potpuna laž i izmišljotina Vučića i Nikolića. Vi ne da niste reagovali po službenoj dužnosti, nego niste reagovali ni po prijavi Vojislava Šešelja, niste reagovali ni po prijavama koje smo podneli Nemanja Šarović, Elena Božić Talijan i ja.

Dakle, vas to ne zanima, gospođo Dolovac, a trebalo bi da vas zanima. Zamislite da advokat Vojislava Šešelja dobija obaveštenje da ne može dalje da se vodi postupak protiv Tomislava Nikolića zato što se ne zna njegova adresa! Kaže, nije mu adresa Narodna skupština, jer nije zaposlen u Narodnoj skupštini. Evo, pitajte predsednika parlamenta, pitajte sve u parlamentu gde je zaposlen Tomislav Nikolić. Već dvadeset godina je zaposlen u parlamentu. Opštepoznata mu je adresa, ali vi, naravno, štitite i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, i nećete da radite svoj posao. Vi to radite, naravno, po nalogu onih koji su vas postavili, to su ovi iz režima; vi verovatno Vučića i Nikolića niste ni znali tada, ali su vas postavili iz režima da radite ono što njima odgovara.

Gospođo Dolovac, zašto je odbačena krivična prijava koju smo podneli protiv predsednika opštine Zemun i Steve Živanovića, a podneli smo dokaz da su predsednik opštine Branislav Prostran i Steva Živanović, koji je tada bio odbornik Srpske radikalne stranke, razgovarali o kupovini odbornika u opštini Zemun, da su za taj posao spremni da odvoje 100.000 evra, da je deo tih para dobio Steva Živanović, da mu je zaposlen sin u opštini Zemun, da je nudio odborniku Saši Subotiću, koji je snimio taj razgovor? Dostavili smo i transkript i audio snimak. Vama to nije dovoljno. Šta bi trebalo da dostavimo kao dokaz, gospođo Dolovac, da vaši tužioci počnu da rade u skladu sa zakonom?

Zaista očekujemo, zapravo, insistiramo, da nam odgovorite na sva ova pitanja, jer moramo da iskoristimo ovu jedinstvenu priliku kada ste vi udostojili parlament da dođete ovde i da nas potcenite tako što ste nam pročitali nekoliko strana koje vam je neko od službenika napisao, kao da smo mi nepismeni. Pročitali smo mi, gospođo Dolovac, ovo što ste napisali, ali smo pročitali i sve što piše između redova, što je mnogo značajnije.

Vi nam ovde predlažete kandidate koje hvalite samo sa tim gde su u belom svetu išli na nekakve kurseve, seminare, ne znamo ni u čijem interesu, ni o čijem trošku. Ne trebaju nama, gospođo Dolovac, oni koji po belom svetu uče kako se uništava pravosudni sistem u Srbiji. Imamo mi dovoljno stručnih i obrazovanih, koji su se školovali u zemlji Srbiji. Da li vi, vi ste pretpostavljam generacija koja je završila pravni fakultet u Srbiji, kada nam nisu trebali mentori iz inostranstva, da li vi onda priznajete da niste dovoljno dobar pravnik? Ja sam u to vreme završila i smatram sebe odličnim pravnikom, bez lažne skromnosti.

Dakle, gospođo Dolovac, moraćete da nam odgovorite na još jedno pitanje. Govorili smo pre neki dan i govorićemo kada bude gospođa Nata, nadamo se po narednoj tački dnevnog reda, ali svakako ovde ima posla i za vas. Pominjali smo sudiju Privrednog suda, sada Trgovinskog, Marinu Tomić, sudije Apelacionog privrednog suda Branislavu Goravicu, Đorđa Jovanovića i Dragoslava Vučinića. To su sudije koje su direktno atakovale na ustavni sistem i na ustavni poredak države Srbije. Zašto i kako? Tako što su odlučili, najpre ova gospođa u prvom stepenu, a onda ovi u drugom stepenu potvrdili, da je Tomislav Nikolić mogao da podigne kredit u ime Srpske radikalne stranke od Banke Inteze bez ovlašćenja Centralne otadžbinske uprave koja je za to zadužena, uz izričitu zabranu predsednika stranke dr Vojislava Šešelja, da se uzimaju krediti i da se stranka uvodi u dužničko ropstvo, uz odbijanje da se saslušaju kao svedoci članovi predsedničkog kolegijuma koji su prisustvovali razgovoru kada je Vojislav Šešelj to zabranio. Mi smo, zato što nisu hteli da nas saslušaju, podneli sudski overene izjave, gde smo sve to naveli. Sve to ovu gospodu nije interesovalo.

Zašto tvrdimo da su oni direktno ugrozili ustavni poredak? Zato što, gospođo Dolovac, postoje precizno definisani načini finansiranja političkih stranaka. Kada bi političke stranke, kako ova gospoda tvrde, mogle da uzimaju kredite, šta bi onda, kako bi se onda kontrolisali tokovi novca u političkim strankama? Svi se nešto javno, deklarativno zalažete, menjaćete Zakon o finansiranju političkih stranaka, da bi se znalo kako se stranke finansiraju.

Kako se vi kao državni tužilac ne zapitaste, a u obavezi ste da slušate i šta se govori ovde i šta se piše u novinama i da po službenoj dužnosti postupate, kako se ne zapitaste kao državni tužilac odakle se to finansira Srpska napredna stranka? Kako stranka koja ne dobija ni jedan jedini dinar iz državnog budžeta može da raspolaže tolikim parama? Zar vama u tužilaštvu to nije sumnjivo? Da li vi znate koje su sve implikacije toga što se na taj način radi u političkom životu Srbije? Zašto ste vi uopšte državni tužilac, gospođo Dolovac?

Očekivali smo, evo, od juče vašu reakciju; nema je, ni na ovaj skandal koji se desio u opštini Ada. Znate li vi uopšte šta se tamo desilo? Čitate li novine, gospođo Dolovac? Znate li vi da je u centru Ade postavljen spomenik Janošu Damjaniću, čuvenom srbomrscu, koji je nekada izjavljivao da Srbi ne treba da postoje i da se on neće smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav. Šta nam kaže predsednik opštine Ada? Da on nije znao o kome se radi, da je spomenik dobio kao poklon iz Mađarske i da se poklonu u zube ne gleda. Da li to znači, gospođo Dolovac, da biste vi kao državni tužilac dozvolili da u nekoj opštini neko pokloni spomenik Ante Pavelića i da neko kaže da ne zna o kome se radi, a da se poklonu u zube ne gleda i vi ćete da ćutite?

Kaže predsednik Skupštine Vojvodine da ne treba dizati toliku prašinu oko tog spomenika, jer se radi o čoveku koji je živeo pre 160 godina. Kaže – uostalom, pa šta, ubijao je i Ruse i Habzburgovce, nije samo Srbe. Zamislite koje skandalozne izjave državnih zvaničnika, a tužilaštvo ćuti kao da to nema veze ni sa ustavnim poretkom, ni sa državom Srbijom, ni sa nadležnostima koje imate, gospođo Dolovac, i po Ustavu i po zakonima.

Naravno, ova tema je svakako prilika da se podsetimo da je danas sedam godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. Svakako smo očekivali da i o tome progovorite, gospođo Dolovac, danas, kada ste nas već udostojili svog prisustva.

Šta smo očekivali od vas kao čoveka na čelu tužilaštva Republike Srbije? Da nam kažete šta ste preduzeli protiv ove komedije koju je Euleks uradio – uhapsio ove koljače sa Klečka, pa onda njihovog komandanta Ljimaja odmah pustio. Da li ste reagovali, to se dešava na teritoriji Republike Srbije? Kosovo i Metohija je, ako niste znali, gospođo Dolovac, deo Republike Srbije. Pa što bar javno ne napisaste pet reči, da prozovete Euleks pravosuđe zbog toga? Što ne prozvaste, vi to možete, što ne prozvaste Borisa Tadića i režim zato što su dozvolili instaliranje Euleksa, suprotno Rezoluciji 1244? Što ne rekoste da nemate poverenja u Euleks pravosuđe? Pa, vidite šta nam rade, vidite kako nam se smeju u lice.

Što se ne oglasite, gospođo Dolovac, na temu izveštaja Dika Martija? Od vas se to očekuje. Očekujemo da zajedno sa ovim specijalnim tužilaštvom i vi kao državno tužilaštvo insistirate da se istraga vodi, da istragu vode organi iz Srbije i iz Albanije. Ako ne znate zbog čega, evo, objasniću vam. Zločini su se dešavali na Kosovu i Metohiji, tj. u Srbiji. Tamo su, gospođo Dolovac, živim Srbima vadili organe, prodavali ih u Albaniji i preko Albanije, pa bi onda i albansko pravosuđe trebalo da bude uključeno i sve to da se radi pod okriljem UN.

Gospođo Dolovac, imate li uopšte stav o tome? Neverovatno je da se vi kao glavni čovek, prvi čovek u našem tužilaštvu niste oglasili na temu izveštaja Dika Martija. Neverovatno je da nemate stav i da nemate mišljenje o tome! Ako se ne slažete sa ovim na čemu mi srpski radikali insistiramo, kažite, možda imate bolje rešenje. Ako imate bolje rešenje, podržaćemo vas. Ako mislite da to može da radi Euleks pa ćutite, nećemo vas podržati, jer Euleks to ne može i neće. Euleks nije došao u Srbiju, na Kosovo i Metohiju kao deo Srbije, da bi pomogao, već da bi uništili sve, da bi još više onemogućavali Srbe da žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Gospođo Dolovac, da li znate da je na današnji dan pre sedam godina sa Kosova i Metohije iseljeno šest gradova i devet sela? Šta ste preduzeli u okviru vaše nadležnosti? Ne možete vi da se oglušavate i da se ponašate kao da Kosovo i Metohija nije deo Republike Srbije. Šta ste preduzeli protiv tužilaca na koje smo ovde skretali pažnju, doduše, u vašem odsustvu, a i protiv sudija? Pitaćemo i gospođu Mesarović, a evo, pitamo i vas, pošto je to više u vašoj nadležnosti.

Šta ste preduzeli protiv sudija i tužilaca koji su primali platu i od tzv. kosovskih vlasti i od Republike Srbije? Vi ste ih sve reizabrali. Čime su to oni zaslužili da budu reizabrani? Što sede na dve stolice? Što su se prodali za šaku evra izdajnicima i onim okupatorima na Kosovu i Metohiji? Zamislite bruke, vi ste ih reizabrali, a niste reizabrali neke časne i poštene, zato što vam nisu politički odgovarali. Onda nam tvrdite da ovaj reizbor i ova tzv. reforma nije bila politička, vodili ste računa o stručnosti. Da, i BIA vam je pratila tužioce i sudije.

Ponavljam, gospođo Dolovac, u obavezi ste odmah danas da nam kažete, jer to morate da znate, ne treba vam vremena da to saznate, protiv koliko bivših tužilaca i bivših sudija je pokrenut krivični postupak zato što zbog kriminala nisu reizabrani. Ako je tačno da zbog kriminala nisu reizabrani, zbog mita i korupcije, a tvrdili ste to u javnosti i vi, i gospođa Nata Mesarović, i Snežana Malović, i Boško Ristić i ostali članovi Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ako je tačno da zbog toga nisu reizabrani, a za godinu i po dana se nije pokrenuo postupak protiv njih, onda ste vi zreli za krivični postupak, gospođo Dolovac.

Dakle insistiramo da nam odgovorite na sva ova pitanja, a ovo što ste predložili, ovih troje ljudi, ništa neće promeniti u budućim reizborima i izborima javnih tužilaca i njihovih zamenika, zato što se ovde ne radi samo pojedinačno o imenima, već se radi o potpuno nakaradnom sistemu, radi se o ovom što ste vi nazvali reforma, a što je potpuno uništenje pravosudnog sistema u Srbiji. Vi to dobro znate.

Da li ste preduzeli nešto protiv vaših kolega, a moraćete opet i protiv vas lično? Zašto hiljadu sudija i tužilaca (ili više od hiljadu) godinu i po dana prima platu iz budžeta a ne radi taj posao zato što ih niste reizabrali? Dakle, gospođo Dolovac, gospođo Đukić Dejanović…

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Dakle, evo, samo još jedanput zahtev u ime Poslaničke grupe SRS gospođi Dolovac da nam odgovori na apsolutno sva postavljena pitanja. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, nažalost, zbog drugih obaveza nisam bila ovde kada je gospođa Nata Mesarović obrazlagala ove predloge, pa ne znam da li je bila kreativnija od gospođe Zagorke Dolovac, koja nas je u prepodnevnom delu informisala o predlogu tužilaštva tako što je pročitala sve ono što smo već dobili napisano.

Slušala sam člana VSS gospodina Boška Ristića, pa ću najpre da prokomentarišem interesantne delove onoga što je on govorio. Rekao je da je izborna komisija za ovaj predlog bila iz redova sudija i da je to garancija da je sve bilo apsolutno u skladu sa zakonom, regularno itd. Ta činjenica, nažalost, u ovim okolnostima nikako ne može biti sama po sebi garancija. Moguće da je tako, moguće i da nije. Ali, da nam je za to garancija samo činjenica da su to sudije, videćete u toku dalje rasprave, a čuli ste i od kolega iz SRS pre mene koliko činjenica da je neko sudija ne može biti tvrdnja ni da je stručan, a pogotovo ne da je moralan...

Kažete da se glasalo u kutijama, kao na pravim izborima, i to je garant da niko nije mogao da utiče. Ovo je baš neverovatno. Znate, u kutijama se glasa i na, recimo, parlamentarnim, lokalnim izborima itd., pa onda predstavnici vaše stranke, kolega Ristiću, sačekuju ljude ispred i daju im zaokružen listić, pa onda traže da mobilnim telefonom slikaju da dokažu da su vratili takav listić. Ovo vam zaista nije argument. Ako ste mislili da nas ubedite, niste uspeli.

Dalje, kažete da ste obezbedili depolitizaciju pravosuđa i da za to imate pozitivne ocene iz kojekakvih međunarodnih organizacija koje ste ovde spominjali. Najpre, nemate takve ocene, bar nikada nisu objavljene u javnosti, već sve suprotno od toga. Ovi vaši međunarodni ubiše vas negativnim ocenama kada je u pitanju reforma pravosuđa. Naravno, mi se ne obaziremo na njihove stavove, nego znamo da vam je reforma pravosuđa katastrofalna i da niste obezbedili depolitizaciju pravosuđa, već suprotno od toga. Takođe, u toku dalje rasprave pokazaćemo to na primerima.

Kažete da je dobro što je pravosuđe na tom nivou da su prihvatili suočavanje sa prošlošću, pa se podižu optužnice i sudi se za ratne zločine itd. Ne znam čime se hvalite, da li činjenicom da su Purdu oslobodili odgovornosti? Da li je to suočavanje sa prošlošću, da neko ko je ubijao Srbe u Vukovaru bude oslobođen, a neko ko je osumnjičen za neki ratni zločin druge vrste, tu je suočavanje sa prošlošću nešto čime se vi dičite? Dakle, takođe potpuno promašena teza.

Ono što je posebno interesantno, kažete – članovi VSS po funkciji, vi kolega Ristiću, gospođa Nata Mesarović i gospođa Snežana Malović, izuzeće se od razgovora i odlučivanja sa kandidatima koji nisu reizabrani, jer ste takođe dobili po prstićima, pa ste morali to, iako ste godinu dana pričali da je to sve regularno i da nećete ništa preispitivati, pa kad je gazda naredio, onda to morate da radite. Šta je nama interesantno? Zbog čega vi nećete učestvovati u tome? Da li ostali članovi VSS nemaju poverenja u vas, u vaš moralni integritet, u vašu objektivnost ili vi sami niste sigurni u sebe?

Mi ne očekujemo da se vi izuzmete, očekujemo da junački završite posao, pa da izađete pred ovaj parlament i pred javnost Srbije i da kažete, da tvrdite, kao što ste tvrdili godinu dana, da je sve apsolutno bez greške, pa kad su vam javili iz neke komisije... Sećate se, čitala sam ovde pismo koje je dobila gospođa Malović, koje je naslovljeno sa „Draga gospođo ministarka“. Nemojte tako da se ponašate. Prisetite se, nemojte da vas mi podsećamo na stenograme, šta ste govorili. Tvrdili ste više puta ovo što ste tvrdili danas, pa su vas demantovali, pa ste se vi pokrili ušima, pa kao ispravljali greške.

Danas opet tvrdite nešto. Evo, mi vam verujemo i insistiramo da i vas troje budete do kraja u tom poslu, pa ćemo razgovarati kada ga završite. Nemojte da se izvlačite, nije lepo, nije korektno prema ostalima iz VSS.

Doneli ste kodeks ponašanja sudija. To je baš krucijalan napredak. Disciplinski sud postoji i to je nešto što je jako značajno. Sada ću da vam ponudim, i Visokom savetu sudstva i tom disciplinskom sudu, neke sudije, pa da vidimo da li će da postupe po našem predlogu. Postojaće i zvaničan predlog, ali i javnost će biti upoznata sa njim, upravo da bismo mogli pred javnošću za izvesno vreme da razgovaramo, da vidimo kako funkcionišu sudije po kodeksu i kako funkcionišu kada znaju da imaju disciplinski sud. Valjda je sudijama dovoljno da imaju zakon da ga primenjuju. Nema potrebe da ih na taj način ustrojavate. Šta ste predvideli, kako da se oblače? Znamo i za taj deo kodeksa.

Merenje težine predmeta. Kaže, postigli ste to da merenje težine predmeta... Ne znam na kojoj vagi merite predmete, i ko se bavi? Ako će neko da se bavi težinom predmeta, kolega Ristiću, ne znam šta je smešno... Ako se neko meri težinom predmeta, onda on mora da bude od početka do kraja u tom predmetu. Znači da će svaki predmet imati duplog sudiju: jedan koji će da meri, drugi koji će da sudi. To je zaista van pameti. Vi na taj način hoćete da nas ubedite da ste postigli, sami ste rekli, ravnomerno opterećenje sudija u ovoj novoj mreži. Niste. Prvo, ne mogu vam biti ravnomerno opterećeni oni koji putuju do posla 30 kilometara zato što ste takvu mrežu sudova napravili, u odnosu na one koji žive u mestu, u sedištu gde je sud.

Da vam pomenem ove koje toplo preporučujemo disciplinskom sudu, a i Visokom savetu sudstva, i jednom i drugom. Pominjao ih je i kolega Krasić, ali prosto ne mogu da odolim a da ne pomenem ta imena. Možda su došli sa posla pa da čuju da ih pominjemo. To su: sudija Apelacionog privrednog suda Branislava Goravica, Đorđe Jovanović, Dragoslava Vučićević i Marina Tomić, sudija Privrednog suda, odnosno sudija Trgovinskog suda.

Ovo četvoro vajnih sudija je najgrublje udarilo na ustavni poredak države Srbije. Oni su odlučili da političke partije mogu da uzmu kredit, što je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o finansiranju političkih partija. Partije mogu da se finansiraju iz budžeta i mogu određenim donacijama. Tačno, precizno je utvrđeno koliko može da da fizičko lice, koliko može da da pravno lice. Treći način finansiranja ne postoji, a oni su odlučili da je to moguće. Čak su prihvatili da je Tomislav Nikolić imao ovlašćenje, koje nikad nisu očima videli, jer nisu mogli da ga vide zato što ne postoji; suprotno od toga, imao je izričitu zabranu Vojislava Šešelja da uzima kredit, a Vojislav Šešelj je, prema našem statutu, jedini ovlašćeni predstavnik stranke.

Dakle, ako pokažete na ovom primeru da imate disciplinski sud, verovaćemo da ste malo popravili stanje u pravosuđu.

Ili, sada rizikujem da ću biti tužena od nekog iz „porodice Korleone“, ali, evo, prihvatam rizik. Stav 2. člana 103. Ustava Republike Srbije kaže: „Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.“ Ovo znači da narodni poslanik ne može da odgovara za ono što kaže za ovom govornicom, ni krivično, ni materijalno. Može da odgovara svojoj političkoj partiji, ako je zabrljao i može zajedno sa svojom političkom partijom da odgovara građanima na izborima. To je jedina odgovornost narodnog poslanika. Druga ne postoji i ne treba da postoji.

Naš kolega Jadranko Vuković je sa ovog mesta izneo neke činjenice za nekog iz te porodice, za Aleksandra Vučića. Rekao je da je on u svojoj kući u Jajincima krio odbornike u opštini Zemun koje je oteo da bi prešli u Srpsku naprednu, njegovu stranku, i to je apsolutna istina. On je tužio i rekao je, tužio je Jadranka Vukovića... Ne on, nego tata i bata su tužili, zato što su njihova čast i njihov ugled povređeni, jer ta kuća nije kuća Aleksandra Vučića, nego njegovog oca, kako se ono beše zove... Skoro ste mogli da pročitate u medijima da je neko upao u tu kuću, pa je bio u toj skupoj vinariji, pa je nešto čačkao po kompjuteru, i tada je Vučić rekao da se sve to dešavalo u njegovoj kući u Jajincima.

Zašto je sada sve ovo bitno za vas, gospođo Mesarović? Zato što je sudija u ovom predmetu izvesna Ana Milošević. To je Prvi osnovni sud. Ta gospođa je u vrlo bliskim kontaktima sa Vladimirom Cvijanom, to je onaj što je nezakonito snimao razgovor sa vama. Inače, on je, za vašu informaciju, blizak i porodici Karić. Pod njegovim uticajem ova gospođa Milošević bukvalno preti Jadranku Vukoviću i njegovom advokatu na svakom ročištu. Vrlo je brza, na svakih 15 dana zakazuje suđenja, što je za pohvalu, kada bi bilo dobronamerno. Nijednog svedoka kojeg je predložio kolega Vuković nije prihvatila, ali je prihvatila sve svedoke koje su predložili tata i bata „Korleone“.

Suprotno od toga, imate, recimo, predmet koji nije zakazan godinu dana. Gospodin Šešum Petar je zamolio, verovatno čovek nije imao nameru ništa loše da kaže, nego je bukvalno zamolio, kaže – ako možete da urgirate kod ministra ili kod gospođe Mesarović samo da se zakaže ročište, godinu dana nije zakazano u parnici 47-542/10.

Postoji očigledno problem, niste dobro uradili ovaj posao koji ste nazvali reforma. Naravno, što se tiče stava SRS, tu ništa nije dobro, zato što mi imamo potpuno drugačije viđenje sudova. Mi smo apsolutno protiv raznih specijalnih sudova, tužilaštava itd., jer se i sada u vašem slučaju (ne mislim vas lično, ali bogami, i vas lično) ispostavilo da su to partijski sudovi, da su ti sudovi u funkciji trenutnog režima, da iste poslove radite za mnogo više para nego ostale kolege. To je konceptualno potpuno suprotno stavu SRS, ali dobro, sad je neko drugi na vlasti i ima pravo da radi, da bira, da uređuje sudove onako kako misli da je najbolje.

Sada kratko, koliko je vremena ostalo, o ovim predlozima. Ova Mirjana Ivić je, između ostalog, član redakcijske grupe Biltena sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda. Ova karakteristika baš i nije nešto bitna, ali ona je dobila ukupno 40 glasova za ovu izbornu listu Vrhovnog kasacionog suda. Tih njenih 40 glasova je 55% od ukupnog broja glasova. U odnosu na ostale koje ćemo pomenuti, tih 55% možda i nije tako loše.

Imamo Milimira Lukića, to je jedan od „specijalaca“, i to je nešto protiv čega smo apsolutno. Vi ste ga ovde pohvalili da je bio član ovog vašeg veća koje je sudilo za ubistvo (nije vašeg veća, je l'?) Zorana Đinđića. To je ono po čemu ste ostali zapamćeni, gospođo Mesarović, po onome: „Dobili smo presudu“. To će zaista ostati zabeleženo za sva vremena. Iako on učestvuje u predmetima gde dobija presudu, to mu nije preporuka da radi ovaj posao.

Dobro bi bilo, pošto se svake godine oko godišnjice ubistva Zorana Đinđića pokrene pitanje političke pozadine njegovog ubistva, da iskoristite vaš autoritet i da skinete taj teret – dobili ste presudu, pa da pokrenete istinski, zajedno sa koleginicom Zagorkom Dolovac, istinsku istragu, da naterate da vam daju podatke iz ovih nezakonitih akcija BIA: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“. Tu se kriju svi podaci oko političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Istražite to, gospođo Mesarović.

Milimir Lukić je dobio samo 29% glasova. Dakle, i ovi koji su glasali za njega nisu ga baš nešto visoko cenili.

Aleksandar Stoiljkovski je dobio svega 25%. Nekako, to mi govori, pogotovo ako kolega Boško Ristić kaže da je garancija to što su glasale sudije... Ako je to stvarno garancija, kako onda da neko dobije samo 25% i da ga vi ovde ovoliko nahvaliste?

Blagoje Jakšić je dobio samo 21%. Jedna od njegovih karakteristika je da je postupao u radnim sporovima. Znate li vi, gospođo Mesarović, da vam se radni sporovi nisu pomerili s mrtve tačke? Da li vi znate da se i dalje radni sporovi vode po više od dve godine? Znate li da se sporovi za zlostavljanje na radu, tzv. mobing, vode godinu dana? Godinu dana nije pozvana stranka koja se sudu požalila na mobing. To bi valjda trebalo da budu postupci koji se brzo završavaju? Dakle, nije vam ovo preporuka, i to su očigledno prepoznale i njegove kolege, koje su mu dale toliko procenata.

Sonja Vidanović. Kažete – za vreme obavljanja sudijske dužnosti učestvovala je u obučavanju sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika. Pa, to valjda rade sve sudije? Kod svih sudija dolaze sudijski pripravnici i pomoćnici i valjda ih svi obučavaju, nije samo gospođa Sonja Vidanović. Ali, niste imali šta drugo za nju da kažete, jer je jadnica dobila samo 12% glasova od ukupnog broja onih koji su glasali. To nije preporuka.

Imam jedno pitanje, sa ogradom, vrlo. Naime, dobila sam poruku dok je kolega Krasić govorio, neko nas je porukom obavestio da je ta gospođa Vidanović, pretpostavljam da vi to znate, radila samo četiri sata više godina, iz zdravstvenih razloga, i da je naprasno ozdravila da bi bila izabrana za predsednicu suda. Dakle, ovo kažem sa ogradom, ako je tako. Bilo bi dobro da to proverite. Ako nije tako, izvinjavam se.

Branka Bančević dobila je 57%. Najviše. Greʼota da je ne pomenemo. Zašto? Ona je bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD itd. Ovim završavam.

Ne verujemo da će išta bolje biti i kada popunite VSS ovim kadrovima. Hvala vam.

Osnovni razlog zbog čega sam se javila za repliku jeste taj što sam propustila da isključim mikrofon dok je gospođa Nata Mesarović govorila i sve vreme je ispod njene slike pisalo: Vjerica Radeta, SRS. Vrlo se razlikujemo. Radi javnosti, govorila je Nata Mesarović i hvalila reforme, a Vjerica Radeta je u ime Srpske radikalne stranke kudila reforme. To je bio osnovni razlog.

Kada sam se već javila, onda da vam kažem, gospođa Mesarović je rekla da se čudi zašto kritikujemo izbor, procente itd., jer je samo rađeno u skladu sa zakonom koji ste vi doneli. Da, ovaj parlament je doneo zakon, ali srpski radikali su bili protiv tog zakona. Kako smo ga kritikovali kada je donošen, tako ga kritikujemo i sada. U primeni se samo pokazalo da zaista nije bio dobar.

Rekli ste da vas troje koji ste po funkciji članovi Visokog saveta sudstva ne želite da učestvujete zato što je neko izrazio osnovanu sumnju da ste pristrasni. To ima logike, ima smisla, ali je interesantno da se to inače ne dešava u sudovima. Za gospođu Anu Milošević, koju smo malopre pominjali, takođe je postojao zahtev advokata Jadranka Vukovića za izuzeće, iz istih razloga, sa vrlo konkretnim primedbama; vrlo brzo viši sud je odlučio, odnosno predsednik suda je odlučio da nema mesta izuzeću. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika. Radi se o tome da nije povređen samo taj član, nego, rekla bih, i duh Poslovnika, ono što ste i sami prihvatili vi koji predsedavate, pre svega vi, gospođo Đukić Dejanović – da se sednice parlamenta u plenarnom delu ne mogu obavljati ako nemamo predstavnika Vlade.
Vi verovatno niste bili dobro obavešteni; u momentu kada ste rekli da je predstavnik Vlade u drugoj sali, na Odboru za bezbednost, taj odbor nije počeo da radi. Da li nije bilo predstavnika Vladi, da li nije bilo kvoruma, nebitno, ali niste dali pravu informaciju ni narodnim poslanicima, ni javnosti.
Vaše obrazloženje da nam predstavnik Vlade ne treba zato što se radi o konvencijama i sporazumima zaista nije u redu, jer je sve ovo što je danas na dnevnom redu, čućete pogotovu u raspravama narodnih poslanika SRS, od izuzetnog značaja za sve građane Srbije, a pogotovo za nacionalne državne interese.
Zaista, ako hoćete da kršite Poslovnik ili da prekršite ono što ste sami usvojili kao pravilo, da se ne raspravlja bez prisustva predstavnika Vlade, vi to možete, ali onda tako i recite. Nemojte, molim vas, da dajete pogrešne informacije, verovatno na osnovu činjenice da ste vi pogrešno informisani, ne verujem da biste vi to namerno uradili. Ali, evo sad informacije i za narodne poslanike i za celokupnu javnost: nije bilo rada Odbora za bezbednost u momentu kada ste nas vi ovde obavestili da ne možemo imati predstavnika Vlade, jer je na drugom mestu. A i da jeste bilo, to govori o onom što vam mi uporno govorimo – da nije dobro da istovremeno zakazujete sednice odbora kada su plenarne sednice, jer ovo je ipak ozbiljan rad, u ovom plenarnom zasedanju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, iz sednice u sednicu mi na dnevnom redu imamo veliki broj ugovora i sporazuma, zapravo potvrđivanje ugovora i sporazuma međunarodnog karaktera. Svaki put, kao i danas, spojite nespojivo, spojite babe i žabe, zato što... kao što je gospođa predsednik na početku današnjeg rada rekla da je ovo, otprilike, nebitno, pa nam ne treba ni predstavnik Vlade. Zapravo, svaki od ovih sporazuma i ugovora je od izuzetnog značaja, pre svega zbog činjenice da potvrđivanjem ovakvih sporazuma i ugovora vi samo legalizujete podanički odnos koji režim Srbije ima u odnosu na velike sile i legalizujete ponižavanje i države, i državnih interesa i svih građana Srbije.
Zašto ovo tvrdimo? Zato što imamo niz primera da to zapravo jeste tako. Koliko smo samo sporazuma potpisali sa Bosnom i Hercegovinom, sa Hrvatskom, koliko su nam se ovde iz Ministarstva pravde hvalili šta ćemo sve postići potpisivanjem tih ugovora i tih sporazuma, a šta zapravo imamo na delu?
Radi podsećanja, u julu 2003. godine u Mađarskoj je po srpskoj poternici uhapšen Hašim Tači i odmah pušten, a mi imamo sporazum o razmeni ovih sa Interpolove poternice, crvene, žute, kakve već poternice dajete.
Juna 2009. godine Agim Čeku uhapšen je u Bugarskoj na osnovu poternice srpskog Interpola, a pušten dan kasnije. Isti taj Agim Čeku 2003. godine je uhapšen u Sloveniji, 2004. godine je uhapšen u Mađarskoj i pušten. Isti taj Agim Čeku 15. decembra 2006. godine sreo se na skopskom aerodromu sa Borisom Tadićem i, kako je Tadić tada izjavio, on je kao psiholog razgovarao sa Čekuom kao vojnikom. Dakle, više nego neverovatno, ali, nažalost, istinito.
Februar 2010. godine, u Londonu je uhapšen Ejup Ganić, po tužbi za slučaj u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Sud za ekstradicije u Londonu je odbio da ga isporuči Srbiji.
Januar 2011. godine, uhapšen Tomislav Purda, nekadašnji pripadnik ZNG-a, na osnovu poternice iz Srbije; srpsko tužilaštvo je odustalo od procesa. Inače, bio je uhapšen zbog zločina nad ratnim zarobljenicima.
Marta 2011. godine Jovan Divjak je uhapšen u Beču po nalogu za hapšenje koji je tražila Srbija, koja ga optužuje da je odgovoran za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine, kada su ubijena 42, ranjena 73 i zarobljeno 215 pripadnika JNA. Naravno, sud u Korburgu odlučio je da Divjak bude pušten iz ekstradicionog pritvora u Austriji, uz plaćanje kaucije od 500.000 evra.
Ilija Jurišić uhapšen, odnosno prvostepeno je osuđen na 12 godina zbog učešća u masakru vojnika JNA u Tuzli, tzv. tuzlanska kolona, iz 1992. godine. Tada je ubijen najmanje 51 vojnik, a ranjeno najmanje 50 vojnika. Silajdžić traži od Borisa Tadića da Ilija Jurišić bude pušten, kako je rekao, da ga Vrhovni sud Srbije oslobodi. Apelacioni sud je učinio ustupak Tadiću i Silajdžiću i Ilija Jurišić, ratni zločinac, pušten je. Borisu Tadiću je bilo mnogo bitno da udovolji Harisu Silajdžiću, jer, sećate se, mediji su nas obavestili, Silajdžić je rekao da ako mu ne pusti Iliju Jurišića Silajdžić neće posetiti Srbiju. Zamislite koja bi to tragedija bila. Dakle, neverovatno!
Kada je u pitanju Tomislav Purda, to je ovih dana aktuelno, brane ga borci, tzv. borci za ljudska prava, kažu – ima prava da se brani sa slobode. Ti borci za ljudska prava, naravno, takozvani, ne setiše se za, evo, već devet godina da dignu svoj glas i da kažu da Vojislav Šešelj ima pravo da se brani sa slobode.
Kakav je efekat raznih sporazuma koje smo potpisali sa Hrvatskom? Pored ovih drastičnih primera koje sam pomenula, efekat je i taj da je Hrvatska Srbiji dala spisak 1.534 Srbina koja su, kako oni kažu, procesuirana za ratne zločine u Hrvatskoj. Zamislite šta je Srbija dala Hrvatskoj – spisak od 40 Hrvata (od toga je zapravo samo jedan državljanin Hrvatske, ali na tom spisku nema, na primer, Purde) koji su odgovorni za neki ratni zločin. Gde je tu proporcija? Gde je tu isti odnos države Srbije prema svojim građanima, prema svojim žrtvama, prema svemu što se dešavalo u prethodnim ratovima?
Dakle, iz koraka u korak, iz sporazuma u sporazum ponižavate građane Srbije; vi stavljate građane Srbije u potčinjeni položaj, čak i više nego što se to od vas traži.
Sa kim razgovaraju predstavnici Srbije, sa kim razgovara gospođa Malović u Hrvatskoj? Sa predstavnikom DORH-a, to je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske. Ko je taj državni odvjetnik? Mladen Bajić. A ko je Mladen Bajić? Čovek koji je bio državni odvjetnik, kako oni kažu, i 1992. godine, koji je prikupio podatke o zločinima izvršenim nad Srbima, zapravo o zlostavljanju ratnih zarobljenika u šibenskim Kulinama. On je te podatke krio, krije ih i danas dan. On je tamo neko sa kim se pregovara, on je neko ko će da goni državljane Hrvatske koji su počinili ratni zločin. Ne, on zajedno sa Jadrankom Kosor prima Purdu, uz sve državničke počasti.
A šta radi država Srbija u odnosu na građane Srbije za koje je nekom palo na pamet da kaže da su počinili ratni zločin, bez dokaza? Za svakog na koga se prstom upre u Srbiji svi skoče, nadležni državni organi, i kažu – da, taj treba da bude uhapšen. Kada se sa mnoštvom dokaza pokaže prstom na nekog ko nije državljanin Srbije, ko je državljanin Bosne i Hercegovine ili Hrvatske, onda kažu – ima pravo da se brani sa slobode. Pa dobro, da li neko u ovoj državi od nadležnih državnih organa bar nekad vodi računa o interesima države Srbije? Da li je moguće da ste toliko sve podredili sopstvenim interesima i da gazite dostojanstvo građana Srbije na svakom koraku?
Purda ima pravo da se brani sa slobode, Jurišić je pušten, Divjak ima pravo da se brani sa slobode, sa Čekuom se susreće na aerodromu Boris Tadić. Svi oni, dakle, imaju pravo da se brane sa slobode, a slobodan građanin države Srbije stane u centru Beograda na dan rođendana generala Mladića, drži sliku generala Mladića (uzgred, na vašu žalost, prilaze građani da se fotografišu s njom, oduševljeni), ali dolazi policija i privodi tog čoveka. Je li to državna politika, drage kolege narodni poslanici? Nažalost, jeste.
O čemu još danas raspravljamo u okviru ovih sporazuma koje ste nam ponudili? Naravno, jedini sporazum koji je zavređivao pažnju, o kojem je trebalo ovde zaista da raspravljamo, jeste Sporazum između Republike Srbije i Velike Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije, koji je predvideo ukidanje viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša. Ovo ste skinuli sa dnevnog reda.
Vi ste, gospođo Đukić Dejanović, 1. marta, čini mi se, ovo stavili na dnevni red, dobili smo to napisano kao predlog dnevnog reda. Bilo bi lepo, kada ste nas takođe u pisanom obliku 3. marta obavestili da se to skida sa dnevnog reda, da ste nas obavestili po čijem to nalogu radite, po čijem to nalogu Vlada Republike Srbije radi.
Znam da ćete vi sada da kažete – formalno, Vlada je predlagač, vi samo po nalogu Vlade. Vi dobro znate šta ja sada pitam i pitamo Vladu Republike Srbije – po čijem nalogu mi sada treba da kvarimo odnose sa Libijom? Šta se to Libija zamerila Srbiji da mi ne bismo raspravljali o jednom ovakvom sporazumu? Šta se to Libija, koja se uvek dokazala i pokazala kao prijateljska država... Kome se mi dodvoravamo?
Amerikancima se dodvoravamo, zato što libijski narod ne dozvoljava da bude okupiran, ne dozvoljava da Amerika eksploatiše libijska bogatstva. Mi sada trčimo... Vi trčite, ne daj bože mi, vi trčite da se dodvorite Amerikancima i skidate sa dnevnog reda Sporazum sa Libijom. Ovo je bruka i sramota! Ovo su neverovatna poniženja!
Kao što vi sami procenjujete, suprotno odluci Ujedinjenih nacija, kako se neka država zove. Gde ste vi pročitali da se Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija zove Makedonija? Zašto gurate prst u oko Ujedinjenim nacijama? Nama često kažete – nemojte da gurate prst u oko Amerikancima i Evropskoj uniji, jer su oni, bože moj, sile. A vi gurate prst u oko tamo gde vam neko naredi da to smete.
Dame i gospodo, šta je sa... Vezano je takođe za jedan od ovih sporazuma; nažalost, ne govorim im imena, jer bih na to trošila vreme. Šta je sa državnim organima, što se ućutaše o izveštaju Dika Martija? Insistirali smo i tražili smo da nadležni organi traže da se istraga o prodaji organa na Kosovu i Metohiji vodi tako što bi se tu angažovali nadležni organi Srbije, nadležni organi Albanije, da se to naravno radi na teritoriji Srbije, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, sa vrlo prostim i jasnim objašnjenjem – na teritoriji Srbije, na Kosovu i Metohiji su živim Srbima vađeni organi, ti organi su prodavani u Albaniji, sve se to dešavalo pod okriljem, kako vi volite da kažete, međunarodne zajednice.
Sada će nekome pasti na pamet da tu istragu vodi Euleks, koji je, uzgred budi rečeno, mimo Rezolucije 1244 instalisan na teritoriji Kosova i Metohije. Ali, naravno, vas to ne interesuje. Kao što ne interesuje državne organe zašto se neko ne oglasi i ne zapita ko je odgovoran u Haškom tribunalu, koji je 2003. godine znao za trgovinu organima srpskih žrtava, i ko je odgovoran za to što je uništeno 400 uzoraka DNK žrtava sa Kosova i Metohije.
Mnogo toga se zna, ali mnogo toga vi gurate pod tepih, dame i gospodo. Sve radite u sopstvenim interesima, a sve radite suprotno interesima građana Srbije. Zato, naravno, građani Srbije jedva čekaju da odete, jedva čekaju da se vrati Vojislav Šešelj, da konačno neko ovom narodu otvori oči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, i sada imamo u jedinstvenoj raspravi nadrobljeno sve i svašta, tačke dnevnog reda koje niko živi ne može da poveže osim ove Vlade Republike Srbije. Vidite u kakvu nezgodnu situaciju dovodite ministra koji je ovde došao da predstavlja, pretpostavljamo da ne zna ni on, a ne znamo ni mi šta. Prozvali ste ga kao predstavnika predlagača, mi po ovih šest tačaka imamo šest predlagača. Da li je on dobio ovlašćenje baš za svaku? Ne verujem.
Naravno, to nije jedina anomalija ovih predloga, nego ćemo ovako od jednog do drugog po nešto da kažemo. Mi srpski radikali se u principu, i to je poznato, ne mešamo personalno u izbor vladajuće koalicije, ali principijelno postoje neke stvari koje zaista moraju da se rasprave kada su konkretno u pitanju određeni predlozi. Zašto sam rekla da se ne mešamo? Zato što ste vi odgovorni za stanje u svim ovim oblastima, odgovorni ste uopšte za stanje u državi. Stanje je katastrofalno u svakoj oblasti, pa i u oblastima koje su u nadležnosti ovih saveta, agencija, konferencija, šta sve nemamo ovde.
Potpuno je nebitno šta je prvo na dnevnom redu, ali, evo, predlažete nam odluku o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije. Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije, to je tada bio, danas je već ministar finansija, podneo je ovaj predlog i za člana Zdravstvenog saveta Srbije predlaže se prof. dr Dragan Savić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Šta bi ovde trebalo da bude sporno? Šta mi znamo o gospodinu Draganu Saviću? Da li on ispunjava uslove, koji su to uslovi, koje su njegove reference, šta ga preporučuje? Ne znamo apsolutno ništa. To je ono što govori o načinu vašeg rada, mislim i na Vladu Republike Srbije i na skupštinsku većinu.
U obrazloženju imamo sledeći stav: „Član Zdravstvenog saveta koji se bira predložen je u skladu sa kriterijumima propisanim zakonom, odnosno prof. dr Dragan Savić redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu...“. Ovo zaista ne može biti karakteristika. Možda je gospodin Savić idealno rešenje za ovo. Možda je u svojoj struci maksimalno postigao i dostigao, ali to bi trebalo da imamo napisano i to bi trebalo neko da nam kaže da bismo uopšte mogli da raspravljamo o jednom ovakvom predlogu, a morate da se složite da Zdravstveni savet Srbije nije mačiji kašalj. Znate u kakvom je stanju zdravstvo. Šta je onaj prethodni ministar, gospodine Stankoviću, verovatno još niste ni sagledali šta vam je sve ostavio? Haos. Na kraju krajeva, iz medija se svakodnevno upoznajemo sa korumpiranim lekarima, sa tragedijama koje su posledica, navodno, lekarske greške. Kažem navodno, jer nikad ne govorimo ono što ne znamo sigurno, ali ako se toliko o tome piše, onda verovatno postoje neki problemi.
Dakle, ozbiljan organ je u pitanju, neozbiljan predlog. Neozbiljan je način predlaganja. Kakav je predlog, ne znamo, jer nemamo ništa na osnovu čega bismo mogli da formiramo svoje mišljenje.
Sledeći, recimo, član Fiskalnog saveta. Predlaže nam se mr Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik na projektu ekonomskog razvoja Srbije. Ovde imamo zaista od Ministarstva finansija malo detaljnije obrazloženje, ali predlagač ovog predloga je gospođa dr Diana Dragutinović. Pošto je ministar, ili premijer, Cvetković (a i skupštinska većina) ocenio da Diana Dragutinović nije radila dobro, jer da jeste i danas bi bila ministar finansija, sad mi pitamo – da li je ovaj njen predlog validan? Istina je da bi trebalo da iza predloga stoji Vlada Republike Srbije, ali s obzirom na razloge rekonstrukcije Vlade i s obzirom na ovu neustavnu odredbu u Zakonu o Vladi, da ministri ne smeju da pričaju, onda se zaista postavlja pitanje da li je ovo i dalje predlog Vlade, odnosno Ministarstva finansija?
Šta je gospodin mr Nikola Altiparmakov? Karijeru je započeo kao analitičar za javni dug u Upravi za trezor Republike Srbije. Dakle, očigledno neslavna karijera, s obzirom na javni dug Republike Srbije. Ako je radio i započeo karijeru kao analitičar u ovoj upravi, onda bi trebalo i da je nešto analizirao i da je skrenuo pažnju ovima iz režima da nas ne uvaljuju i dalje u ove dugove i da malo povedu računa o javnom dugu, o javnoj potrošnji uopšte, ali, naravno, on to očigledno nije radio. Posle toga je zauzeo, preuzeo, kažete, poziciju makroekonomskog analitičara pri makrofiskalnom odeljenju Ministarstava finansija. Evo, nismo ni znali da imamo i takvo odeljenje, ali s obzirom na to da nije dalo nikakve rezultate koji bi bili za očekivati iz ovakvog odeljenja, onda nije ni čudo što nismo znali da postoji.
Dalje je radio kao ekonomski savetnik u Poreskoj upravi Srbije, gde je pratio proces uvođenja poreza na dodatu vrednost i istraživao mogućnosti reforme itd.
Pošto je bio analitičar, pa je pratio i proces uvođenja poreza na dodatu vrednost, baš me zanima da li je on Vladi Republike Srbije preporučio da se odbije predlog SRS, naše poslaničke grupe, o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost, gde smo hteli da zaštitimo porodicu u Srbiji smanjenjem ili ukidanjem PDV-a na određene proizvode, pre svega na ono što se odnosi na potrošnju dece, odnosno na proizvode koje troše deca, od odeće, obuće, hrane, udžbenika itd. Nismo čuli da li se izjasnio.
Šta je dalje radio? Sledeće dve godine gospodin Altiparmakov provodi radeći kao konsultant na projektu penzijske reforme. Aman, ljudi, što niste napisali bar nešto čime biste mogli da se podičite i vi i on? Šta je urađeno na projektu penzijske reforme? Činjenica da penzioneri nemaju šta da jedu? Činjenica da se dovodi u pitanje isplata penzija? Činjenica da su penzije ispod svakog nivoa? I on je, čovek, radio kao konsultant na projektu penzijske reforme!
Šta je još radio? Kao fiskalni savetnik na projektu ekonomskog razvoja Srbije. Gde je ekonomski razvoj Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gde je ekonomski razvoj Srbije? Pa u Srbiji ništa ne funkcioniše. U Srbiji dnevno desetine hiljada ljudi dobijaju otkaze. U Srbiji je, otkad je ova vlada na vlasti, 250.000 ljudi ostalo bez posla. U Srbiji je milion ljudi nezaposleno, milion ispod egzistencijalnog nivoa. U Srbiji je beda, siromaštvo, ljudi nemaju šta da jedu, a on se, čovek, bavio ekonomskim razvojem Srbije i zato je zaslužio, između ostalog, da sada bude član Fiskalnog saveta Republike Srbije.
Dalje, gospodin se usavršavao pri Institutu Međunarodnog monetarnog fonda i centru za edukaciju Međunarodne asocijacije aktuara. Dakle, u Međunarodnom monetarnom fondu, tamo je izučio znanje, tamo, znate, idu svi koji su ovde u ime tog MMF-a da dokusure Srbiju, da nas zaduže preko svake mere, da nas dovedu u fazu dužničkog ropstva, u kojem Srbija, nažalost, danas već jeste, iako to niko iz vladajućeg režima neće i ne želi da prizna. Ali, ne morate vi to da priznate, vidi narod kako živi.
Vidite, imali smo i ovih dana u medijima, počeli su ljudi već da ostaju bez krova nad glavom zbog dugova bankama, javnim komunalnim preduzećima itd. Zamislite onog oca i sina u Čačku čiju kuću su prodali da bi naplatili dug, u odnosu, recimo, na zgradu Predsedništva Srbije, zgradu Vlade, Narodne skupštine itd., koji su milione dužni za komunalne račune. Zašto niko ne iseli predsednika Srbije iz kabineta zato što i za njegovu zgradu u kojoj radi nisu plaćeni komunalni računi, a onog oca i sina u Čačku su iselili?
Evo, konačno, nečeg što je gospodin Altiparmakov dobro uradio, samo što to ništa ne može da pomogne državi, kaže – kao državni prvak iz informatike predstavljao je Jugoslaviju na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike 1998. godine. Dakle, ljudi, ovo je smešno. Zapravo, da nije tragično, bilo bi smešno.
Šta imamo dalje? Za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predlaže se Zlata Đorđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika Novinske agencije „Beta“. Ništa više ne znamo o gospođi Zlati Đorđević, zašto je baš ona predložena i zašto hoćete baš nju da izaberemo. Ne znamo, Mirko Cvetković je potpisao predlog. Očigledno je da nije dao obaveštenje gospodinu Stankoviću, jer nije imao šta da nam kaže ni za ovaj predlog.
Ali, ono što bi trebalo da bude tema ovog parlamenta jeste dosadašnji učinak Agencije za borbu protiv korupcije, pa onda u sklopu toga da vidimo koliko može gospođa Zlata Đorđević da pomogne ili odmogne radu Agencije, kakav je do sada bio. Svi se sećamo, građani Srbije odlično znaju koliko se o toj Agenciji za borbu protiv korupcije pričalo, pisalo, koliko je ona gospođa Zorana Marković obećavala – kad ona dođe, korupcija se seče iz korena, neće više biti korumpiranih ni u političkim strankama, ni u državnim organima, ni u javnim preduzećima, sve će ona da uvede u red. Šta smo imali za ovo vreme? Već je ušla u drugu godinu mandata. Šta je rezultat rada te agencije? Ništa, apsolutno ništa. Neke greške sekretarica, tako nam je svojevremeno gospođa Marković rekla u javnosti, kada se utvrdilo da su iznosili neke pogrešne podatke za neke funkcionere.
Ono što je interesantno nama u SRS, a uvereni smo i celokupnoj srpskoj javnosti, jeste kako to da Agencija za borbu protiv korupcije za godinu i po dana postojanja nije obavestila javnost u Srbiji iz kojih sredstava se finansira Vučićeva i Nikolićeva napredna stranka? Dakle, to je stranka koja ne dobija ni jedan jedini dinar iz budžeta Republike Srbije, a ima najskuplje kampanje na lokalnom nivou. Ne skidaju se sa televizija, i to sve u plaćenim terminima. Obilaze beli svet. U centrima svih mesta imaju na najskupljim lokacijama stranačke prostorije. Hvale se kako prave kuće po Kraljevu. Kažu da im njihovi volonteri to prave, a onda se slikaju sa Peđom „Trgomenom“ iz Kraljeva, kao da niko ne zna ko je Peđa „Trgomen“ i kao da ga ne prepoznaju iza Nikolićevih leđa.
Dakle, ova agencija nije odgovorila ulozi zbog koje ste je formirali ili vam nije ni bila namera da se sazna prava istina, jer imali ste i imamo još uvek Savet za borbu protiv korupcije. Ona gospođa Verica Barać, koja se batrga i koja se bori sa javnim tužilaštvom i sa drugim nadležnim organima, pokušava da dokaže razne kriminalne afere i kriminalne radnje, ali, naravno, ona više nema vašu podršku. Nekad je imala. Dok ste mogli da je kontrolišete, imala je. Pošto nema više vašu podršku, onda ste joj suprotstavili gospođu Zoranu Marković, koja je samo pričala priču, a rezultati su, i to celokupna javnost u Srbiji vidi i zna, nula. Da li je ona otkrila neku korupcionašku aferu, odnosno agencija na čijem je čelu? Da li je dokrajčila neku započetu korupcionašku aferu? Da li su se smanjili korupcija i kriminal u institucijama sistema? Nažalost, sve su negativni odgovori. Zato mi ne možemo da znamo da li će gospođa Zlata Đorđević pomoći radu ove agencije, jer o toj gospođi ne znamo ama baš ništa, jer nam ništa niste ni napisali.
Upravni odbor Republičke agencije za elektronske komunikacije, imamo četiri, pet imena: predsednik prof. dr Jovan Radunović, zamenik predsednika dr Zdravko Stanimirović, članovi prof. dr Miroslav Dukić, prof. dr Vlade Milićević i mr Vuk Vujović. Akademske titule zaista za uvažavanje. Opet o ovim ljudima ne znamo ništa i zato, naravno, nećemo ni govoriti o njima pojedinačno, jer ne želimo da se ogrešimo o bilo koga.
Zato pitamo predlagača, ovo je potpisao zamenik predsednika Vlade gospodin Ivica Dačić, a predlagač je Vlada, pa ćemo pitati Vladu. Rekli ste, između ostalog, u obrazloženju šta je pravni osnov. Dobro. „Zakonom je propisano da su organi Agencije upravni odbor i direktor, kao i da predsednika, zamenika predsednika i članove upravnog odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.“ Naša pitanja, na koja nemamo odgovore, jer to ovde ne piše, a ne zna ni predstavnik Vlade, jesu: da li je bilo konkursa javnog; kad je bio; koliko je bio zaista javan; ko je sve konkurisao, da li samo ovi ljudi ili neki drugi koji su možda i bolji od njih? Možda su ovi zaista najbolji, ali niste nas ubedili u to. Što je najgore, niste se ni potrudili.
Predlog liste kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije iz reda Konferencije univerziteta Srbije. Imamo dva predloga: prof. dr Nataša Gospić, univerzitetski profesor, ali imamo i drugi predlog, gospodina Gorana Petrovića, diplomiranog pravnika iz Kragujevca, kojeg predlaže Rektorat Kragujevačkog univerziteta. Vrlo je interesantno da na nivou Kragujevačkog univerziteta nema nijednog profesora koji bi to, pošto je ovo predlog iz rada Konferencije univerziteta Srbije... Da li je moguće da nema nijednog kandidata, nego da to mora da bude neko ko je samo diplomirani pravnik? Opet kažem, ništa o čoveku, jer ništa ne znamo, niste ni ponudili.
Sad ova poslednja dva minuta, bojim se, biće malo. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama. E, ovde malo, gospodo, o vama, skupštinskoj većini.
Radi javnosti, mi smo bili na januarskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i tamo smo bili u nedopuštenom sastavu. Tamo je pretila opasnost da nam ne dozvole da uopšte učestvujemo u radu Parlamentarne skupštine zato što nismo u sastavu delegacije imali nijednu ženu. Nas četiri, koliko nas ima žena, sve smo zamenice članova, ali niko nije bio član.
Možda bismo mogli da prihvatimo, evo, ispravićemo to, ali je problem bio u tome što je gospodin Mićunović, kao samozvani šef delegacije, napravio veliki problem, opasno se posvađao sa nama, do vređanja čak, zašto smo mi iz Strazbura preko SRS, preko generalnog sekretarijata obavestili javnost da imamo problem i da nama delegacija nije u propisanom sastavu. Tad je gospodin Mićunović nama rekao da mi to samo želimo, ali da delegacija jeste u propisanom sastavu. Pitali smo ga – ako je tako, gospodine Mićunoviću, znači li da ćemo u aprilu u istom sastavu? On je rekao – ne, ne znači, nego ćemo da menjamo. Pa, ako moramo da menjamo, onda mora i da se prizna da smo sve ovo vreme bili u delegaciji koja nije poštovala, kako volite da kažete, rodnu ravnopravnost. Još jedan od dokaza, završavam, da vi jedno pričate, a drugo radite. Hvala lepo.