Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je, uz zahtev da se raspravlja o dosadašnjim rezultatima Pregovaračkog tima vezano za KiM, predložila precizno imena i prezimena nadležnih ministara, ali i funkciju drugog odgovornog lica koje treba da odgovara na pitanja. To drugo odgovorno, odnosno prema našem mišljenju najodgovornije lice je Boris Tadić, i ovo je bio pravni osnov na osnovu koga ste mogli i njega da pozovete.
Jer, on je taj koji treba da objasni i narodnim poslanicima i građanima Srbije zašto je Srbija ušla u pregovore o rešavanju tzv. praktičnih pitanja, a na taj način zapravo odustala od potvrđivanja pitanja statusa KiM u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 i na taj način, zapravo, Srbija je ušla u proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova.
Poslednji put u ovom parlamentu se o KiM razgovaralo u julu prošle godine, kada smo usvojili Rezoluciju koja obavezuje sve nadležne organe i koja garantuje da je KiM sastavni deo Republike Srbije, i već 3. avgusta prošle godine Boris Tadić je pod pritiskom EU, sećate se, SMS porukom naterao Vuka Jeremića da na sednici Saveta bezbednosti UN promeni rezoluciju Narodne skupštine i nikada javnost Srbije nije upoznata s tim šta je zapravo tada urađeno.
Naše suštinsko pitanje jeste – ko je ovlastio Borka Stefanovića (mi pretpostavljamo da je to Boris Tadić) i odakle i Borko Stefanović i, pre svega, Boris Tadić crpe ovlašćenja da gospodin Stefanović može da kaže da je srpski pregovarački tim spreman da razgovara o podeli Kosova? Ovo je, pre svega, u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, članom 8. koji garantuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije.
Ono što je interesantno jeste i izjava gospodina Stefanovića da nijedno postavljeno pitanje sa šiptarskom delegacijom neće apriori biti odbijeno od strane delegacije Republike Srbije. Da li to znači da, ako Edita Jašari ili neko drugi iz tog šiptarskog tima zatraži da se prihvati i da se potpiše nezavisnost samoproklamovane države Kosovo, vi ni to, gospodine Stefanoviću, nećete apriori odbiti, već ćete i o tome da razgovarate?
Dakle, ponavljamo da je bilo neophodno da ovde danas pred narodnim poslanicima na ova i ostala pitanja odgovori Boris Tadić, i to ne u ovako usko ograničenom vremenskom periodu za narodne poslanike, već je trebalo, gospođo predsedniče, da se konačno sazove posebna sednica na kojoj bismo raspravljali isključivo o problemima koje izaziva Pregovarački tim svojim neodmerenim izjavama, a verovatno ispod žita i ko zna kakvim radnjama. Hvala.

Očigledno je, ipak, da je ovde trebalo da bude Boris Tadić, kao eksponent ovog režima. Gospodin Borko Stefanović nije odgovorio ni na jedno postavljeno pitanje. Nije odgovorio na pitanje zašto je Pregovarački tim, na čijem je on čelu, odustao od Rezolucije 1244. Nije pomenuo zašto je i ko ga je ovlastio, iz kog pravnog akta je crpeo ovlašćenje da kaže da je srpski pregovarački tim spreman da razgovara o podeli Kosova. To je ono što je suština i što jasno govori o tome da je nažalost Pregovarački tim, odnosno da je nažalost režim u Srbiji ušao i ulazi u protivpravno priznanje proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ova pitanja o kojima je govorio Borko Stefanović, da prevedemo na jezik razumljiv svakom ko nas sada gleda – razgovarali ste o katastarskim operatima. Da li ste svesni šta znači da predate katastarske operate šiptarskim separatistima? Razgovarali ste, kažete, o slobodi kretanja. Da li ste svesni šta radite ako dozvolite, pod tom firmom slobode kretanja, da se sa šiptarskim registarskim tablicama švrćkaju po Srbiji Šiptari, da normalno prelaze preko Srbije? Da li ste svesni da su sve to, korak po korak, priznanja lažne države, samoproklamovane države Kosovo? Razgovarali ste o matičnim knjigama. Da li ste svesni šta ćete uraditi kad predate šiptarskim separatistima matične knjige?

Dame i gospodo, ono što je šef našeg predstavničkog tima malopre izgovorio zaista nije vredno nikakvog odgovora i samo govori u prilog tome da gospodin Stefanović nije kompetentan za tako značajan posao i da smo u pravu mi, srpski radikali, kad kažemo da je za ovakve tajne pregovore i očigledno posredno priznavanje te samoproklamovane države Kosovo najodgovorniji Boris Tadić i da je on ovde trebalo da nam odgovara na pitanja.
Gospodin Borko Stefanović kaže da, ako mi nazivamo šiptarskim separatistima one sa kojima on razgovara, onda mi zapravo nećemo Albance u Srbiji. Gospodine Stefanoviću, to je zlonamerna izjava i vi dobro znate da ste to zlonamerno izgovorili. Mi, naravno, nemamo ništa protiv da u Srbiji žive Albanci, ali šiptarski separatisti ne žele da žive u Srbiji, gospodine Borko Stefanoviću.
A vi niste odgovorili na pitanje i uporno zaobilazite to pitanje – na osnovu čega ste smeli da izgovorite da je srpski pregovarački tim spreman da razgovara o podeli Kosova?
I kad ste govorili ovde, govorite o Srbima južno od Ibra, o Srbima severno od Ibra... Pustite, gospodine Stefanoviću, te floskule. A prebacujete nama da na taj način govorimo. Mi hoćemo da se onaj ko predstavlja Srbiju pre svega izbori za primenu Rezolucije 1244, koju ste vi i vaš predsednik i predstavnik režima…
Da, ovo što je na delu 11 godina u Srbiji je režim, a to nije nikakvo demokratsko društvo, gospodine Stefanoviću. Da je demokratsko društvo, onda vi ne biste morali po diktatu da se ponašate i ne biste morali da slušate sve što vam izgovore EU i NATO.
A tako se ponašate i sve češće u javnosti čujemo – nema ništa od ulaska Srbije u EU dok se ne reši pitanje KiM, odnosno dok se ne reši na način kako to traže šiptarski separatisti, a očigledno da vi, vašim ili neodmerenim izjavama ili pripremom javnosti na nešto što nam opasno pripremate, i te kako učestvujete u tome.

Sada je zaista jasno da je vrlo opasno ovo što radi Tadićev režim. Gospodin Stefanović je opet rekao, odnosno ono što mi sve vreme potenciramo i u šta sumnjamo, priznao da je tema za razgovore i podela Kosova (to je ono što mi najoštrije osuđujemo) i potvrdio da uopšte razgovori o tim takozvanim praktičnim pitanjima zapravo znače ulazak u proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova.
To što je pokušao gospodin Stefanović da objasni kako je pametan pa zna da je pleonazam ''tajni pregovori'', trebalo bi da zna da su, po istoj logici, i ''javna priznanja'' pleonazam. Ali, naravno ne bavimo se mi ovde glupostima, nego se bavimo ozbiljnim stvarima.
Gospodine Stefanoviću, nastavite li tako, vi i Boris Tadić, očigledno je da će Srbija ostati bez Kosova i Metohije. Vi kažete da imate podršku Evropske unije. Pa zna cela Srbija da podrška Evropske unije podrazumeva da se udovolji upravo onom što traže šiptarski teroristi i separatisti, a to znači otcepljenje Kosova od Srbije.
Vi ste malopre sve lepo rekli, da vi to priznajete. I vi kažete da smo mi i šiptarski separatisti na istim stavovima. Kako vas nije sramota da to izgovorite? Pa, vi radite u interesu šiptarskog separatizma i njihove vlade, separatističke, za koju ste sami rekli da to jeste. Vi se usuđujete da kažete da je nekad u ovom parlamentu doneta rezolucija koja otvara mogućnost podele Kosova i Metohije. To su notorne laži, gospodine Stefanoviću.
Vi ne znate šta ćete da kažete. Zato je trebalo da dovedete Borisa Tadića, da on odgovori Narodnoj skupštini i građanima Srbije zašto polako ali sigurno lažna država Kosovo klizi u nezavisnost, zahvaljujući politici režima Borisa Tadića. To je ono o čemu smo mi hteli ovde danas da razgovaramo, a ne da slušamo nešto što ste vi unapred naučili i što ste pripremili da ovde kažete.
Odgovarajte na pitanje, ako ste spremni da odgovorite na pitanje. Pročitajte član 8. Ustava Republike Srbije, pročitajte mesto u Rezoluciji koje vam omogućava da govorite o podeli KiM.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 2000. godine DOS revolucionarnim metodama zauzimao institucije sistema, onda su valjda mislili da su najpametniji, pa su krenuli da menjaju i neke zakone, bez očigledne namere da se tim zakonima donese nešto dobro građanima Srbije, što bi trebalo da je svrha svakog zakona i regulisanja svake oblasti, pa je tako i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju menjan 2001, 2005, 2006. godine, pa evo i danas. Naravno, to nije dobro.
Dobro je da se sistematski reši neka oblast i da se svaki čas ne menjaju zakoni, jer način na koji se sada menjaju zakoni jeste da se svaki put neka kozmetička promena uradi, da bismo pričali da se nešto ozbiljno u državi Srbiji radi a, nažalost ništa više nije u Srbiji ozbiljno i ništa nije odgovorno.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ovo o čemu danas govorimo, ovde je očigledno bilo dobre namere Ministarstva da neke stvari uozbilji i da to ima smisla, ali je to ipak nepotpuno. U nekim delovima gde je zakon možda trebalo zaista da se promeni nemamo predloge za izmenu a, s druge strane, u nekim delovima gde nije bilo nikakve realne potrebe da se bilo šta menja, imamo izmene i dopune zakona.
To je konkretno i slučaj s članom 29. koji govori o tome da u autobusu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti spisak radnika i drugih lica, overen od strane imaoca vozila ili drugi dokaz o pravu tih radnika. Sada se to dopunjava sa tri nova stava člana 39, pa se kaže da u autobusu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potreba mora se nalaziti numerisan i čitko popunjen spisak lica koja se prevoze, potpisan od strane imaoca vozila.
Spisak lica koja se prevoze mora biti zaključen pre postavljanja vozila za ukrcavanje u polazištu, a lica koja se prevoze moraju sa sobom imati identifikacione isprave. Ovo apsolutno nije sporno i verujemo da je to i do sada bilo tako i da je to već bilo regulisano kroz ostale članove zakona o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo.
Nije sporno ni ovo da u vozilu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe mora da se nalazi ugovor o radu ili potvrda da je vozač zaposlen kod vlasnika vozila. To su neki opšti stavovi koji, da bi bilo reda, da bi se znalo ko se prevozi, gde se prevozi, što se prevozi, svakako moraju da budu prisutni u tom vanlinijskom prevozu.
Stav 3. koji se dodaje, a koji kaže da spisak lica iz stava 1. ovog člana mora da se čuva dve godine od dana obavljanja prevoza, mi u SRS mislimo da je predug i da je dovoljno da se taj spisak čuva šest meseci.
Cilj ovako podnetog amandmana je da se skrati vreme potrebno za čuvanje spiska putnika, pogotovo obzirom na činjenicu da su vrlo česti vanlinijski prevozi, da se najviše to koristi za đačke ekskurzije i koriste političke partije za održavanje mitinga u svim krajevima Srbije. To se toliko često dešava da, dok stoji ovaj jedan spisak od dve godine, ko zna koliko spiskova se promeni. Zato mislimo da je to nešto što je nepotrebno.
Vi kažete da to ne možete da prihvatite iz razloga što bi se prihvatanjem amandmana ugrozio postupak obezbeđivanja dokaza u inspekcijskom nadzoru prevoza u drumskom saobraćaju. Ministre, mi ne vidimo da bi se prihvatanjem amandmana na bilo koji način ugrozio inspekcijski nadzor, pogotovo što je rok od šest meseci sasvim dovoljan i da se izvrši inspekcijski nadzor i da se, ako ima potrebe, eventualno pokrene neki prekršajni postupak, jer je to posledica nepoštovanja ovog člana zakona, i da se taj postupak završi itd.
Jednostavno, smatramo da bi prihvatanjem ovog amandmana pomogli i da bi pravno-tehnički uredili u ovom delu ovaj zakon i da bi, na kraju krajeva, naterali inspekciju da radi brže. Šta će inspekciji dve godine da vrši nadzor? Ako ne mogu to da završe u roku od šest meseci, onda sve gubi smisao. Sam takav nadzor koji bi trajao dve godine apsolutno bi izgubio smisao.
Uvereni smo, gospodine ministre, da su naši argumenti sasvim opravdani i da ne postoji nijedan razlog da ovaj amandman u ovakvom tekstu ne bude prihvaćen. Suštinski ništa u zakonu ne menja. Naprotiv, doprinosi, ponavljam, i tekstu zakona i tera inspekcijske službe da rade efikasnije. Hvala.

Ovaj predlog člana 36. koji se odnosi na član 45. osnovnog zakona je zaista apsolutno nepotreban i značajno utiče u negativnom smislu na tekst zakona. Uverena sam, da je ministar ovde, da bi posle ovog obrazloženja ovaj  naš amandman prihvatio. Nadam se da ćete to, gospodo, da mu i preporučite.
Radi javnosti, šta kaže predloženi član 45, a šta kaže amandman SRS. Predlog kaže – republički inspektor za drumski saobraćaj za vreme obavljanja inspekcijskih poslova može nositi službeno odelo. Onaj raniji tekst zakona koji menjate je rekao da mora da se nosi službeno odelo. Mi, takođe, kažemo – republički inspektor za drumski saobraćaj za vreme obavljanja inspekcijskih poslova mora nositi službeno odelo, ako za te poslove postoji propisan tip uniforme.
Zaista, ne razumemo i ovo mora da je greška, kada ste menjali ovaj član 45, da nešto što je dobro urađeno i dobro uređeno, gde se kaže da inspektor mora da nosi uniformu, vi kažete – može. Mogli ste vi da kažete da brišete član 45. i da ne predvidite da inspektori nose uniforme, to bi bio vaš stav i to bi moglo biti i prihvaćeno.
Znate, morate da vodite računa o tome da svaka zakonska norma mora biti koncizna, precizna, jasna i da ne sme da ostavlja mogućnosti za bilo kakvu zloupotrebu. U zakonu principijelno mora da se izbegavaju reči - da nešto može ili ne može. Zakon mora precizno da definiše da li nešto jeste ili nešto nije.
Ili se opredeljujete da republički inspektori za drumski saobraćaj nose uniforme ili se opredeljujete da ih ne nose. Ako ih nose, onda svi moraju da ih nose. To je suština i smisao našeg amandmana. Lepo smo u obrazloženju rekli da ako postoji uniforma za određene poslove, onda uniforma mora da se nosi.
Vi ste rekli da ne možete da prihvatite amandman, zato što bi se prihvatanjem amandmana ugrozio postupak inspekcijskog nadzora prevoza u drumskom saobraćaju. Bogami suprotno je. Ako ne prihvatite amandman i ako ne ostane odredba da republički inspektor za drumski saobraćaj može da nosi uniformu, a to znači da ne mora, onda to ugrožava poslove ovih službenih lica, odnosno inspektorat za drumski saobraćaj.
Onda može da se pojavi bilo ko da se predstavi kao inspektor. Nažalost, vidite šta se sve dešava i kako se razni ljudi lažno predstavljaju, kako se čak i uniforme zloupotrebljavaju i službene kartice kojekakve, a kamoli još ako vi kažete – može, a i ne mora.
Zaista smo uvereni da ćete preporučiti gospodinu Mrkonjiću, a vidim da klimate glavom, on bi sigurno to prihvatio i prihvatiće, jer ovo apsolutno poboljšava tekst zakona.
Da bih bila još uverljivija, ilustrovaću jednim primerom, koji je ovih dana aktuelan. Recimo, ako imate i ako imamo bilo kakav izveštaj iz neke bolnice, sa neke klinike, znate, dešavaju se teški saobraćajni udesi, ubistva, nažalost, tragične stvari i onda se u medijima obraća lekar u belom mantilu. Lekar ne može da se obrati kao lekar na radnom mestu obučen u neku svoju privatnu uniformu, zato što zakon jasno kaže da lekar mora da bude u uniformi.
Ovih dana smo imali, a to izgleda može samo na nekim privatnim klinikama, koje se već stavljaju iz raznoraznih razloga pod sumnju, pa imate lekara koji govori o zdravstvenom stanju Tomislava Nikolića, koji je bio u nekoj jakni.
Taj lekar je, juče čujemo, lekar koji je zaposlen u Domu zdravlja Zemun, ali nismo mogli da ga identifikujemo, mislim na građane Srbije, zato što je kao lekar govorio u nekoj svojoj privatnoj jakni, u nekom žaketiću.

Hvala, gospođo Čomić, što ste zaista pokazali da vrlo pažljivo slušate narodne poslanike. Gospodin Velimir Ilić je govorio da je današnja rasprava, ovo što smo govorili pre svega kolega Krasić i ja, da je to najveća bruka i cinizam u ovom parlamentu.
Moram da kažem, pretpostavljam da gospodin Ilić to negde sluša, ali nije ni bitno, ovo pre svega govorim zbog javnosti, stav SRS je da je najveća bruka ovog parlamenta to što je DS dozvolila da u ovom parlamentu sedi nešto što se zove poslanička grupa, a što zapravo predstavlja mandate ukradene od SRS.
Najveći cinizam je to što je Velimir Ilić pre nekih dvadesetak dana ovde govorio da je neprihvatljivo i nedemokratski da u Kraljevu u Skupštini opštine sede odbornici stranke koja nije učestvovala na izborima.
Zaista je tu bio u pravu, ali je cinizam da je u koaliciji sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, i strankom koja takođe 2008. godine nije učestvovala na izborima, a zahvaljujući režimu Borisa Tadića danas ima poslaničku grupu u parlamentu. Hvala.

Srpska radikalna stranka je uvek spremna na izbore i SRS nikada nije imala problem s tim da izađe na izbore, ali su interesantni ovi naprednjaci koji u aprilu kao štrajkuju da bi izbori bili u decembru ili eventualno u januaru. To je tema koja je inače aktuelna ovih dana i koju su ismejali svi ljudi u javnom životu, a i svi građani Srbije s kojima smo bili u kontaktu.
Naravno, Tomislav Nikolić ovo što izvodi jeste farsa, to je takođe očigledno svima, očigledno je da ne štrajkuje ni glađu ni žeđu. Ako je dozvolio da se umesto kašikom hrani preko cevčice, infuzijom, šta drugo da kažemo: lenj čovek neće kao normalni ljudi da jede i pije vodu.
Nešto drugo želim da kažem, stavovi SNS i DS su identični i o tome takođe govore i Nikolić i Vučić javno. Kažu, nemaju oni ništa protiv politike DS i režima Borisa Tadića, ali imaju samo jedan problem. Tadić je mnogo spor u realizovanju ideja koje Srbiji nameće EU i naprednjaci su spremni da to urade mnogo brže.
Dakle, spremni su da mnogo brže od Tadića uhapse Mladića, spremni su da mnogo brže od Tadića priznaju lažnu državu Kosovo, spremni su da mnogo brže od Tadića i mnogo više otpuštaju zaposlenih, spremni su da mnogo brže od Tadića obećavaju cene komunalija, hrane itd. Dakle, Nikolić kaže, spremni su da mnogo brže od Tadića uđu u EU.
Vaši stavovi se ne razlikuju i identični su i to je pogubno za građane Srbije. Evo samo još jednu rečenicu, i to je ono o čemu mi govorimo uporno, da su DS i SNS zapravo dve strane iste evropske medalje.

Dame i gospodo, kada se govori o nekoj političkoj partiji onda se naravno kao ozbiljan stav smatra stav pre svega predsednika i zamenika predsednika neke partije. Sada kada imate slučaj da neki članovi te partije ne znaju šta govore njihovi funkcioneri, pa onda oni govore nešto drugo, to je svakako problem te partije.
Šta konkretno htedoh da kažem? To da Tomislav Nikolić ne želi izbore odmah nego hoće da Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU, pa kad će to biti i da li će biti ko zna, a tim pre je prosto neverovatno zašto je već sad legao i čeka, valjda ne planira da će ležeći da sačeka ko zna koliko meseci do raspisivanja izbora i hraniće se preko infuzije. Naravno, to je baš lenčuga.
SRS je spremna za izbore uvek. SRS ima politički program koji sprovodi dosledno i po tome smo poznati u Srbiji i to nam priznaju najozbiljniji politički protivnici, da ono što smo tvrdili pre 20 godina tvrdimo i danas, a neki koji to nisu mogli tako dugo da rade su otišli i najveći problem je u tome što su ostali u Skupštini, iako im nije tu mesto.
Što se tiče programa te političke partije, naprednjačke stranke, već je opštepoznato u Srbiji da naprednjaci nemaju program, da imaju nešto što je Montgomeri napisao za 7.000 evra, on to nije pročitao, naravno, engleski ne zna, pa ne zna šta mu piše u programu.

Izvinite samo, vreme preostalo.

Hvala lepo. Član 38. zapravo predstavlja izmenu člana 49. osnovnog zakona. Ovaj član je možda trebalo menjati, ali na drugačiji način. Novčana kazna od 150. 000 do 600.000 dinara je sa aspekta SRS previsoka i mi smo predložili da novčana kazna za ove prekršaje bude između 100.000 i 300.000 dinara.
Primerenije je s obzirom na ekonomsku situaciju u državi i ne sme se dozvoliti da upravo zbog loše ekonomske situacije država punjenje budžeta, između ostalog, i na ovaj način vrši i da to radi tako što će pljačkati građane ili privredna društva zbog eventualno nekog učinjenog prekršaja.
Naravno da za svaki učinjeni prekršaj treba da se odgovara i mi, srpski radikali, svakako se zalažemo za to. Ne na ovaj način. Mora da postoji neka mera i mora da postoji nešto što bi zaista bilo primenljivo. Nećete valjda da dozvolite da zbog nekog prekršaja mora da se gasi neko privredno društvo, zato što ste mu predvideli ovako visoke kazne.
Šta je sledeći problem? Problem je raspon. Raspon između 150.000 i 600.000 je četiri puta. Ovako veliki rasponi u odmeravanju predviđenih kazni najčešće dovede do zloupotrebe ili da ne budemo malerozni i da kažemo, mogu da dovedu do zloupotrebe. Ako vi ostavljate sudiji za prekršaje mogućnost da nekog kaznite za isti prekršaj sa 150.000, a onog drugog sa 600.000 dinara, šta to može da proizvede?
Naravno, može da bude potkupljen sudija, da podeli tu razliku s onim koga treba da kazni i da ovaj dobije tu najmanju kaznu i da mu ostane pola od ove najviše kazne, banalizujem, ali nažalost znamo da se to i dešava. Zato zakonima treba onemogućiti, jer suština suzbijanja korupcije i kriminala jesu i dobri zakoni, jeste odlučna borba države protiv korupcije i kriminala, a to očigledno u ovom režimu ne postoji.
Zakoni koje predlažete i zakoni koji se usvajaju u ovom parlamentu samo otvaraju još više mogućnosti za zloupotrebu.
Zašto sam rekla na početku da je trebalo na drugi način menjati član 49.? Nije trebalo dirati kazne koje su bile u postojećem zakonu, visinu kazni i odnos između najviše i najniže kazne. Trebalo je da se ovaj član podeli na više članova. Vi ovde imate iste kazne, isti raspon kazni za 48 različitih prekršaja, i to prekršaja koji su nespojivi jedni sa drugim.
Dakle, istom kaznom će se kazniti neko ko obavlja prevoz vozilima koja ne ispunjavaju uslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima ili propisima o standardima za pojedine vrste vozila. Neko ko ne poštuje ovaj član biće prekršajno kažnjen, a on, zato što ne ispunjava uslove propisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja, dovodi u pitanje život svoj i život nekih drugih ljudi.
On može, ako vozi tehnički neispravno vozilo, da ugrozi bezbednost saobraćaja, i to na taj način da se to završi tragično, a nekada i većim brojem žrtava. Tu svakako zakon mora biti rigorozan.
S druge strane, imate u istom članu i sa istim predviđenim kaznama, na primer, da će se isto tako kazniti neko ko obavlja javni prevoz putnika i stvari, a nema obezbeđen parking prostor za sva vozila kojima obavlja prevoz. Dozvolite, ovo zaista ne može da se upoređuje.
Naravno da mora da postoji parking prostor i naravno da onaj ko prevozi mora da ima obezbeđen taj parking prostor, ali u krajnjem slučaju taj prevoznik može da pusti da izađu putnici, u vanlinijskom prevozu pogotovo, da izađu na neko mesto dokle ih je on dovezao, a on ide negde drugde da traži parking, pa će se parkirati svakako na nekom dozvoljenom prostoru. Jer, autobus je bukvalno nemoguće parkirati na nedozvoljenom prostoru, čak i kada bi neko hteo da prekrši ovu normu.
Pretpostavljam da razumete da je zaista nespojivo i neprihvatljivo. Na primer, našla sam jedan najdrastičniji i jedan najblaži primer, a u ovih 48 imate koliko hoćete ovakvih primera, koji bi na ovaj način mogli da se upoređuju.
Zato mislimo da je trebalo da se ovo raščlani, da ovaj član 49 ima, recimo, tri, četiri, možda i pet grupa, pa da se onda kaže - za jednu grupu prekršaja izriče se kazna od 100 hiljada dinara, za drugu grupu prekršaja od 200, za treću od 300, pa ste onda mogli za ove najdrastičnije da dođete i do 600 hiljada dinara.
Ovako nije dobro i zato smo mislili da bar predložimo i predložili smo da budu manje kazne i da bude manji raspon, a ovi najdrastičniji koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja regulisani su i onim Zakonom o bezbednosti saobraćaja.
Tamo su predviđeni kao krivična dela i to je dobro, ali nije dobro da imate u suštini isto delo, u ovom zakonu prekršaj, a u onom zakonu krivično delo. U ovom zakonu dobije po vašem predlogu najviše 600 hiljada dinara kaznu, a u onom zakonu dobija kaznu zatvora.
Dakle, morale bi službe koje pripremaju ove zakone Vladi i predstavnicima Vlade malo više da konsultuju zakone koji su već na snazi, pa kada se predlaže drugi da se malo vidi šta piše i u onom tamo, i onda se sve svodi na suštinu za koju se principijelno zalaže SRS, a to je da mora da postoji krivični zakonik sa kodifikovanim svim krivičnim delima.
Mora da postoji i zakon o prekršajima sa kodifikovanim svim prekršajima. Onda bi ovakvi zakoni bili oslobođeni i prekršaja i krivičnih dela. Ovaj zakon bi se bavio strukom, a tamo bi postojao kodifikovan krivični zakonik ili zakon o prekršajima i onda bi sudija lepo samo na osnovu izveštaja, koji bi dobio od inspektora, znao koji član da primeni i ne bi bilo ni zloupotreba i ne bi se dovodila u sumnju primena.
Zaista mi je drago što vidim da vi, kao ljudi od iskustva i struke, klimajući glavom potvrđujete ovo što tvrdim. Ovo je, dakle, principijelni stav za koji se mi, srpski radikali, zalažemo i uvereni smo stvarno da će to što pre razumeti i građani i da ćemo ovakve stvari, kao deo buduće vlasti, moći i da primenjujemo. Hvala lepo.

 Dame i gospodo narodni poslanici, SRS pita po ko zna koji put nadležne predstavnike režima šta će da urade i imaju li uopšte nameru da urade nešto s lokalnim kabadahijama po Srbiji koji pokušavaju da kreiraju političku scenu u nekim mestima po unutrašnjosti Srbije?
Direktan povod našeg i današnjeg, kao i nekoliko prethodnih pitanja, jeste brutalno prebijanje Ivana Markovića, člana Opštinskog veća u opštini Bajina Bašta.
Upozoravali smo da je čovek brutalno prebijen u jednom kafiću u koji je došao Radovan Krelić, član Nove Srbije i bivši potpredsednik opštine Bajina Bašta. Jedan od njegovih batinaša je Ivana Markovića brutalno pretukao. Policija je obaveštena samo reda radi nakon naše intervencije odavde.
Saslušan je jedan od tih batinaša i ništa se dalje nije dešavalo u smislu suzbijanja tih lokalnih kabadahija i njihovog takvog ponašanja, ali nažalost u međuvremenu dešavaju se mnogo strašnije i brutalnije stvari i zaista se pitamo u šta ste vi iz režima pretvorili politički život u Srbiji.
U petak je održana sednica Skupštine opštine Bajina Bašta. Upozoravali smo kako su se vršili pritisci, kako su se nudile pare odbornicima koji podržavaju koaliciju SRS i NS koja je nova koalicija u Bajinoj Bašti.
Govorili smo i onoj ženi, udovici s dvoje maloletne dece, koju su zvali u toku noći i ubeđivali je da izda tu koaliciju, odnosno da prestane s podrškom toj novoj koaliciji da bi se vratili oni koje očigledno više neće ni sopstveni odbornici.
U noći između četvrtka i petka, gospodin Milić, jedan od odbornika, dobio je dve monstruozne poruke sa broja telefona 063/721-00-25. Prva poruka je glasila: "Gospodine Miliću, vreme ističe. Ako niste to uradili gledaćete prizor svog deteta s crncima, a Marko i Martina su ti u pitanju. Sa Marijom ćemo lako. Mi za pare "j" tri tačke mo, bijemo, mučimo, a tebi je spreman metak".
Druga poruka je: "Dete će ti biti kidnapovano i silovano, gledaćete snimak". Ove poruke i ovaj broj telefona predati su lokalnoj policiji u Bajinoj Bašti i, nažalost, ništa se ne preduzima i zaista je neverovatno da vi iz režima dozvoljavate da se na ovaj način zastrašuju, ucenjuju građani Srbije, odbornici, zato što žele da promene vlast, zato što su uspeli da promene vlast u Bajinoj Bašti.
Vi se, dame i gospodo iz vladajuće većine, pogotovo vi iz DS, i ne samo vi, nego i oni koji vrše izvršnu vlast, vi se ozbiljno ne bavite političkim pitanjima u Srbiji, a trebalo bi i krajnje je vreme.
Vi iz režima ste ovih dana dozvolili i dali neverovatan publicitet ovoj farsi Tomislava Nikolića, kao da on stvarno štrajkuje glađu. Umesto da se bavite i da se mediji bave onim što jesu problemi u Srbiji, vi se bavite tom farsom.
Pokazujete građanima Srbije u Nikolićevoj ruci kanilu od infuzije, zaboravio je valjda Vučić da mu kaže da stavi ruku ispod pokrivača, a ovamo ubeđuju da ne prima infuziju, da ne pije vodu itd, kao da bi mogao onako da se ponaša i onako da izgleda i da razgovara, a da mu se čak i usta nisu osušila, a nije pio vodu, kako lažu, već nekoliko dana.
To sve govori da ste, završavam, zapravo vi iz režima, odnosno DS i Naprednjačka stranka, zapravo, potpuno isti. Vi ste samo dve strane Evropske medalje zla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenicu da je ovo što se dešava ovih dana s Nikolićem najobičnija farsa to vide svi građani Srbije. Možda oni imaju problem, neki koji intervenišu ili predstavnici Naprednjačke stranke, što su shvatili da je Vučić nasankao Nikolića, samo zato što želi što pre da ga se politički otarasi.
U javnosti su dospeli izveštaji ove privatne bolnice koju je, zamislite, neko ko štrajkuje glađu i žeđu, da ide u bolnicu da mu prate stanje da ne bi preterao, što je neverovatno, jer ako se neko odluči da štrajkuje zbog neke ideje glađu i žeđu, onda ne ide u bolnicu da to radi pod kontrolom lekara. I to što je bilo pod kontrolom lekara, dospelo je u javnost, pa izveštaj o ispitivanju i nalazi Tomislava Nikolića posle već 30 i kusur sati neuzimanja vode, pokazuju da to nije tako.
Svaki laik zna da, kada se uzme diuretik, da je obavezno da se uz tu jednu tableticu popije i ona jedna kesica praška natrijuma, jer svaka dehidracija dovodi do toga da ozbiljno padnu ti elektroliti, pre svega, natrijum, kalijum i hloridi. Zamislite kako je to u slučaju Tome Nikolića: natrijum je 140, a referente vrednosti su između 135 i 145, znači, idealno, kalijum 3,60, a referentne vrednosti 3,5 do 5,3. Hvala.

Kao što sam rekla, pošto vladajući režim daje neverovatan publicitet ovoj farsi i pokazuju kao da Nikolić stvarno štrajkuje glađu i žeđu, bili smo juče u prilici da vidimo ko je sve posetio Tomu Nikolića, pa smo videli da je u poseti bio i Milan Beko. Valjda je čovek otišao da poseti svoju investiciju, da vidi da mu investicija slučajno ne propadne.
Što se tiče ovih nalaza za koje gospodin Šormaz kaže da su najmanje bitni, lekarski nalazi su iz izabrane bolnice. Pišu mediji da je jedini pacijent te bolnice Tomislav Nikolić, koji uzgred nije ni pacijent nego samo čovek koji je otišao malo da se izležava i da pravi komediju u ovako teškim vremenima.
Ali, ako ti nalazi nisu tačni ili ako nisu bitni, neka ode Tomislav Nikolić na VMA pa lepo tamo gde se ništa ne krije, neka se tamo uzmu nalazi pa neka se tamo vidi da li su mu i hloridi, gde je referentna vrednost 98-107, u njegovom slučaju 103. Dakle, čovek je zaista, što reče Krasić malopre, zdrav ko Rambo. Ne možete nikog normalnog da ubedite da on štrajkuje glađu i žeđu.
Što se tiče onog komentara da li se mi razumemo kako izgleda neko ko štrajkuje žeđu, mi svi znamo, mi koji govorimo na javnim skupovima u ovoj skupštini, ako govorimo duže od 10 minuta, da nam se osuše usta i da jedva čekamo da popijemo čašu vode, a kamoli Nikolić, koliko je govorio najpre na onom skupu, pa posle s novinarima, pa s onima što su sedeli na stiroporu pored njega i, naravno, vidi se da je čovek živ i zdrav.

Kolega Šormaz izgleda ne zna da promene ne znače promenu stranke, što je on uradio. Ali dobro, to je njegova lična stvar.
Pomenuo je, interesantno, da je miting zbog izručenja Radovana Karadžića, on tvrdi, bio miting zbog nezakonitog izručenja. Hoće da kaže ono što je ovaj cirkusant, koji se izležava pred kamerama u toj privatnoj bolnici, skoro rekao da je obaveza Srbije zakonita da se izruči Ratko Mladić.
Dakle, kolega Šormaz je očigledno to prihvatio, pa hoće na taj način da pripremi teren kad bi se, ne daj bože, Mladić izručio ili kad bi, ne daj bože, oni došli na vlast pa to uradili, da kažu da je to u skladu sa zakonom.
Dobro reče Šormaz malopre da oni na narednim izborima, ma kad oni bili, rekao je – mi nećemo pobediti vas. Mislio je na srpske radikale. Mi znamo da vi nas ne možete da pobedite, gospodine Šormaz. Džabe vam cirkus, džabe vam komedija, džabe Vučić ovako navuče Nikolića da se tamo izležava i da glumi štrajk, a svakim danom izgleda nešto sve bucmastiji, izgleda da ga dobro hrane i poje tamo u toj bolnici.
Što se tiče podrške DS, vi ste ovde pre nekoliko meseci glasali za nekoliko zakona vladajuće većine. Onda reče taj što pravi farsu ovih dana, taj Nikolić reče kad su ga negde na nekoj televiziji pitali – da, ali to je bilo u nekim predvečernjim satima, u nekim kasnim satima i bili su neki nevažni zakoni.
Dakle, vi popodne sarađujete otvoreno sa DS, a pre podne u potaji preko Đilasa, Rakića i Vučića, naravno, jer, kao što rekoh na početku, vi ste dve strane evropske medalje zla.