Dame i gospodo narodni poslanici, čini se, pre svega zbog javnosti da, dobro je da se što više govori upravo na ovaj način o ovoj temi i konkretno o ovom amandmanu i zakonima koji su na dnevnom redu.
Ovo jesu izuzetno ozbiljni zakoni, zato što je i kulturna baština jednog naroda jedna ozbiljna baština i nešto što mora da se čuva i neguje.
Nažalost, u Srbiji to nije primer i odlično su to primetili kolega Žutić i kolega Buha, i nažalost pored ovih zakona o kojima se danas raspravlja, i to se danas više puta čulo, da se predloži Narodnoj skupštini jedan mnogo bolji od postojećeg, zakon o kulturi.
Sećate se koliko se pričalo da nemamo taj zakon, kada ste ga usvojili, sada je zapravo isto kao i da ga nema.
Stav SRS o ovome je jasan i mi smo uvek zastupali mišljenje da se srpski nacionalni interesi čuvaju, pre svega, kroz poštovanje istorijskih činjenica, kroz poštovanje srpske kulturne baštine.
Naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj je deo svog naučnog rada i deo svog života posvetio ovoj temi i u tom smislu želim da podsetim javnost da je Vojislav Šešelj izdao "Sabrana dela Laze M. Kostića" i da je to opus od neverovatnog istorijskog značaja i interesa za sve građane Srbije, a pre svega za srpske nacionalne interese.
"Ideologija srpskog nacionalizma" Vojislava Šešelja takođe je dalo koje je neophodno da pročita svako ko se iole ozbiljno bavi i kulturnom baštinom i politikom i ko se uopšte bavi ozbiljno događajima u društvu. "Rimokatolički zločinački projekat hrvatske veštačke nacije", takođe je delo Vojislava Šešelja u kojem može da se pročita mnogo činjenica, mnogo podataka, i to upravo ovako kao što je kolega Buha citirao neke hrvatske naučnike i istoričare koji su se bavili ovom temom. Dakle, stav SRS je da je ovo izuzetno ozbiljna tema i da, ako želite da i vi budete ozbiljni u ovom poslu, a da ovo ne bude samo otaljavanje nekih predloga zakona, prihvatite i ovaj i ostale amandmane SRS, pa ćete moći da kažete da ste uradili nešto korisno u istorijskom smislu za srpske nacionalne interese. Naravno, ne možete to ni približno kao što je uradio naš predsednik Vojislav Šešelj, ali potrudite se bar da vam bude uzor. Hvala.

Budite ljubazni, koliko nam je ostalo vremena?

Dame i gospodo narodni poslanici, govorimo o Predlogu zakona o obaveznom primerku publikacije. Član 4. iznad kojeg stoji naslov "Opšti interes" govori o obavezi dostavljanja obaveznog primerka koji se utvrđuje sa ciljem ostvarivanja prava građana na slobodan pristup informacijama, znanjima i drugim intelektualnim dobrima itd.
U stavu 3. ovog člana kažete – o ostvarivanju opšteg interesa staraju se Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka Matice srpske. SRS kaže da se o ostvarivanju opšteg interesa staraju Narodna biblioteka, Biblioteka Matice srpske i Narodna i univerzitetska biblioteka AP KiM.
Stav SRS i motiv zašto smo podneli ovaj amandman u ovom tekstu jeste da smo mi uvereni da se na ovaj način štiti jedinstveni, institucionalni, kulturni prostor srpskog naroda. Svakako da parlament, Vlada Republike Srbije moraju voditi računa upravo o očuvanju tog jedinstvenog, institucionalnog, kulturnog prostora srpskog naroda.
Kada se govorilo o prethodnom zakonu, čuli ste koliko problema postoji na teritoriji Republike Srpske Krajine, upravo iz razloga što nije očuvan jedinstven institucionalni, kulturni prostor srpskog naroda i sada želimo da se u tom delu istorija ne ponovi, kada je u pitanju AP KiM. Zato smatramo da je neophodno da ovaj amandman u ovakvom tekstu bude usvojen.
Interesantno je obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega amandman SRS ovakav ne može biti prihvaćen. Kaže – zato što se Narodna univerzitetska biblioteka AP KiM u Prištini nikada nije bavila poslovima iz prethodnog stava ovog člana, a to je dostavljanje, prikupljanje, čuvanje i davanje na korišćenje obaveznog primerka, što su poslovi od opšteg interesa. Dalje kaže – jer zato ne postoje potrebni tehnički uslovi. Čekajte, da li mi zakonom treba da stvaramo postojanje čak i tih tehničkih uslova, a ne da idemo linijom manjeg otpora ako nisu postojali ti tehnički uslovi, mi ćemo sada to da brišemo iz zakona kao da ne postoji Narodna i univerzitetska biblioteka AP KiM?
Ovo je zaista od izuzetnog kulturnog značaja i, istorijskog i nacionalnog i kako god hoćete, i ovo nikako ne bi smelo da bude izostavljeno. Ako vi kažete, Vlada kaže da se amandman ne prihvata zato što ne postoje potrebni tehnički uslovi za dostavljanje, prikupljanje, čuvanje i davanje na korišćenje ovog obaveznog primerka, onda možemo da očekujemo da ćete vi da kažete da ne postoje tehnički stvarni uslovi za život Srba na celoj teritoriji KiM i onda je to razlog da to brišete iz Ustava, kao što Narodnu i univerzitetsku biblioteku AP KiM brišete iz Predloga ovog zakona.
Nisu vam dobra sva tri zakona. Ministar je rekao i u načelnoj raspravi, a i danas u pojedinostima, iznosio je svoju dobru nameru, ciljeve, htenja itd, ali vidite da mi ceo dan danas pričamo o srpskim nacionalnim interesima koji se provlače kroz sva tri predloga zakona i koji su nažalost zapostavljeni u sva tri predloga zakona o kojima se danas raspravlja. Zato skrećemo pažnju pre svega građanima Srbije i javnosti, nadamo se i ovom malom broju poslanika koji će glasati za ovaj zakon, koji su danas ovde prisutni, nadamo se da im je zaista doprlo do svesti ono što srpski radikali pokušavaju kroz amandmane da skrenu pažnju i ne samo da skrenemo pažnju, nego pokušavamo kroz amandmane da vas ubedimo da te amandmane usvojite i da ne pravite nove probleme i da kroz ove veoma važne zakone, koji jesu važni i u kulturnom i istorijskom i u nacionalnom interesu, da ne zapostavljate i da ne izostavljate AP Kosovo i Metohija, a u ovom konkretnom slučaju Narodnu i Univerzitetsku biblioteku AP Kosova i Metohije. Hvala.

Dame i gospodo, SRS već skoro tri godine pokušava da ubedi predstavnike vladajućeg režima da je SRS najgrublje pokradena tako što su nam ukradeni mandati koje smo osvojili na prethodnim parlamentarnim izborima 11. maja 2008. godine.
Vi ste tada, da podsetimo, pre svega javnost Srbije, dozvolili da se formira neka poslanička grupa od članova SRS koji se i dan danas kao takvi vode na sajtu Narodne skupštine, a pod firmom neke naprednjačke stranke koja uopšte nije izašla na izbore u vreme kada su ti izbori bili održani, odnosno nije ni postojala kao stranka.
Zašto ovaj uvod kada je ova tačka na dnevnom redu? Zato što je SRS u svim odborima i u svim radnim telima Republike Srbije oštećena u odnosu na broj osvojenih mandata na prethodnim parlamentarnim izborima. Mi smo pokušavali i preko odbora i ovde na plenarnim sednicama, kad god je bila prilika pokušali smo to pitanje da razrešimo, ali nije bilo volje od strane vladajuće većine.
Kada smo na Četvrtom vanrednom zasedanju videli u dnevnom redu predlog LDP, koji je prihvaćen, da se Vesna Pešić, koleginica koja više nije član LDP, razreši funkcija u nekim odborima Skupštine, a da se umesto nje postavi neko iz LDP, što je apsolutno legitimno, što je u skladu sa Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom itd, mi smo za Peto vanredno zasedanje podneli zahtev da se umesto Jovana Damjanovića, koji je nekada bio član SRS i kao takav predložen u dva odbora, Odbor za međunacionalne odnose i Odbor za smanjenje siromaštva, u odbore izaberu stvarno članovi SRS.
Vi to iz nama nepoznatih razloga niste stavili na dnevni red, a po Poslovniku je bilo moguće, bez obzira što je vanredno zasedanje. Logičan zaključak je da ste to izbegli zato što je upravo na glasanju tog Petog vanrednog zasedanja 126. bio upravo Jovan Damjanović. Verovatno nije bilo vreme da ga dirate.
Sa druge strane, kada ste prihvatili predlog LDP da menjaju Vesnu Pešić, već nekoliko dana nakon toga, kada su na Administrativnom odboru, umesto predstavnika SPS, kvorum i glasanje za odluku Administrativnog odbora o ukidanju imuniteta narodnim poslanicima SRS, očigledno tendenciozno, glasali i predstavnici LDP. Dakle, vi sve radite po principu trgovine, dogovora, ne zanimaju vas principi, ne zanima vas Poslovnik, ne zanima vas zakon, Ustav itd.
Konačno, vi ste stavili na dnevni red ovaj predlog poslaničke grupe SRS. Mi ćemo u toku rasprave govoriti i o ovim konkretnim predlozima i o radu ovih odbora, koliko je to moguće u okviru Poslovnika upotrebiti, ali se nadamo da će poslanička većina u danu za glasanje, kao i predloge svih stranaka kada su u pitanju razrešenja i imenovanja ljudi u određene odbore ili neka druga radna tela, poštovati volju predlagača, odnosno poslaničke grupe SRS i da će, konačno, da se ispravi samo jedna od nepravdi koja je našoj poslaničkoj grupi i našoj stranci učinjena pre skoro tri godine, ponavljam, dilom između Tomislava Nikolića, Vučića, Borisa Tadića i ambasadora američke, možda i nemačke i britanske ambasade. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, osnovno pitanje koje bi trebalo na početku postaviti je – kojem je to evropskom činovničiću palo na pamet da vam naredi da na vanrednom zasedanju po hitnom postupku radite posao za koji ste imali obavezu da ga uradite pre dve godine?
O čemu se radi? Gospođa Branka Ljiljak, kao ovlašćeni predstavnik nadležnog odbora je rekla kako su tržište kapitala i hartije od vrednosti od velike važnosti, kako vi inače volite da kažete, za društvo i to niko ne dovodi u pitanje. Nesporno to jeste tako, ali onda vas pitamo, gospodo iz vladajuće većine, kako smo mi to mogli da funkcionišemo kao društvo, kao država, kada zapravo nismo imali Komisiju za hartije od vrednosti već više od dve godine?
Nikada nije razrešena Komisija za hartije od vrednosti kojoj je mandat istekao pre dve godine, ni sada se, kao što vidimo, ne razrešava. Kako je to moguće da prećutno pređete preko toga, nikog ne razrešavate, imenujete druge ljude, a u međuvremenu radili su i oni koje vi sad ne razrešavate, koji su valjda sami sebi produžili mandat, nemamo pojma kako se to desilo, da jedno telo koje je, kako reče gospođa Ljiljak i sa čime se slažemo, telo od izuzetno velikog značaja, kako je moguće da to telo nikom nije palo na pamet da uvede u zakonsku proceduru više od dve godine?
U obrazloženju nas obaveštavate kako je članom 249. zakona predviđeno da nadležno radno telo, a to je taj Odbor za poslove finansija Narodne skupštine Republike Srbije, utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i člana komisije pokretanjem postupka pred Narodnom skupštinom u roku od 60 dana.
Pitanje na koje tražimo odgovor, zaista, najmanje što možemo da očekujemo jeste da zaista dobijemo odgovor od predstavnika nadležnog odbora, kada je taj nadležni odbor utvrđivao ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti? Nije nikada, naravno.
Mi danas ovo raspravljamo po hitnom postupku i to potpuno obrnutim redom, nikoga ne razrešavamo, ali imenuje se nova komisija, naravno sa jednim brojem starih ljudi, odnosno onih koji to već rade, ali u obrazloženju se niste usudili da u skladu sa članom 167. Poslovnika obrazložite zbog čega se ovo radi po hitnom postupku. Poslovnik jasno kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Vi, dakle, dve godine niste, kada se kaže zakon, naravno da se misli na odluke analogno, niste mogli da predvidite da je nekome istekao mandat, a nedonošenje zakona po hitnom postupku, kaže naš Poslovnik, u ovom slučaju odluke, moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, ovo se svakako odnosi na rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU, to nas naravno ne zanima, ali očigledno da je vama baš to bio razlog.
Pitanje, takođe, na koje očekujemo odgovor od nadležnog predstavnika odbora, kakve su posledice nastupile, da li su nastupile i ko je odgovoran zašto je došlo do tih posledica, a skupštinska većina nije uradila svoj posao? Ako nije bilo posledica dve godine, onda to znači da nam ovo ni danas ne treba i da nam Komisija za hartije od vrednosti uopšte ne treba. Od vašeg odgovora zavisiće šta je stav skupštinske većine.
Malo o Komisiji za hartije od vrednosti. Podsećam javnost Srbije, pre svega, da je ova komisija bila vrlo aktuelna u vreme privatizacije "Knjaz Miloša". Ako se sećate, a građani Srbije bi trebalo da se sete, tada je Skupština u onom prethodnom sazivu formirala anketni odbor. U ime SRS bila sam u anketnom odboru. Tada smo ispitivali zakonitost privatizacije "Knjaz Miloša", odnosno preuzimanja akcija od malih akcionara. Ispitivali smo tada i pokušaj da se mali akcionari prevare, da se njihove akcije ispod žita prodaju po ceni mnogo jeftinijoj od one koja je kasnije postignuta. Naravno, na žalost nije bilo kao i od mnogih anketnih odbora i od rada tog anketnog odbora ništa nije bilo zato što nikada nije stavljen na dnevni red parlamenta, a to je i po ondašnjem i po sadašnjem Poslovniku bila obaveza predsednika parlamenta.
Podsećam da je tada, a i sada je još uvek gospodin Milko Štimac bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti i kao član stranke G17 plus, njegov partijski šef i potpredsednik Vlade Miroljub Labus tada je otvoreno pokušao da utiče na odluku gospodina Milka Štimca, kada je bilo u pitanju preuzimanje akcija malih akcionara "Knjaz Miloša" od strane "Apurne". Sa tim je bio povezan i Vlade Divac i Danilović i Centralni registar i Berza i Vlada Republike Srbije i ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo. Namera je bila da se tada, narodski rečeno, ojade mali akcionari, očigledno je bilo i ovo sada govorim na osnovu rada anketnog odbora da je Miroljub Labus imao neki dil sa "Apurnom". Podsećam, ako ste možda zaboravili, da on tih dana nije dolazio na posao u Vladu Srbije, jer ga je navodno bolela noga, ali se zato sa predstavnicima "Apurne" sastao u svom stanu i u svom stanu je pokušao da napravi ovaj dil i da prevari male akcionare, uglavnom građane grada Aranđelovca i okoline, ne samo Aranđelovca, ali uglavnom Aranđelovca i okoline.
Tada je gospodin Milko Štimac pokušao da se drži zakona, da obelodani šta se krilo iza tada tog pokušaja prevare malih akcionara i čovek je pred tim anketnim odborom rekao da je Labus vikao na njega, da je on rekao da mora da posluša.
Ako se sećate, takođe, čoveku je pozlilo. Završio na Urgentnom centru. Hvala Bogu, u zdravstvenom smislu se sve dobro završilo, ali je zamalo koštalo života čoveka to što su tadašnja vlada i tadašnja vlast hteli da prevare male akcionare i da neko od njih uzme pare umesto ljudi koji su to zaista po zakonu zaslužili i trebali da uzmu.
Tada je, takođe, član ove komisije za hartije od vrednosti bio i gospodin iz DS, član gradskog veća, Dušan Bajec i tada je rekao da ne može da podnese toliki kriminal i da je očigledno da se tako krši zakon i on, kaže, podnosi ostavku. Niti je kad njegova ostavka konstatovana, niti je on nastavio, kao ni gospodin Štimac, sa tim tada, čini mi se, iskrenim namerama da se bore za zakonitost, da se bore protiv korupcije i kriminala. Očigledno je da su prevagnuli stavovi partijskih šefova i interesi partijskih šefova, jer ni jedan ni drugi nisu podneli ostavku, ni jedan ni drugi nisu razrešeni već, naprotiv, evo, potpisali jedan i drugi da su i dalje spremni da rade u Komisiji za hartije od vrednosti, doduše, nije to Štimac više ne kao predsednik, jer će sad tu da ga zameni Zoran Ćirović, koji je uglavnom radni vek proveo u Ministarstvu finansija.
Zaista sad ovo mnogo podseća na ova vaša sva "trange-frange" prebacivanja, podseća me to na Mirka Cvetkovića, na njegove početke u Agenciji za privatizaciju, pre toga u "Deloitte&Touch", pa kad su završili sve ove prljave privatizacije čovek dogurao do predsednika Vlade. Očekujemo i nadamo se da će ovo što su vam zadale vaše evropske gazde da će zaista, između ostalog, da se preispita i privatizacija, recimo, "Sartida", gde su direktno bili umešani "Deloitte&Touch", Vlahović, Cvetković, itd, pa da će konačno ovaj narod da sazna pravu istinu o tome.
Tako me i ovaj podseća, Ćirović, koji je tako prošao kroz ovo ministarstvo, doduše, ima on tu u radnoj biografiji još nekih interesantnih karakteristika. Započeo je na Beogradskoj berzi kao broker, pa je onda na Fakultetu za menadžment Univerziteta BK, pa je radio u "Karić banci", pa je bio izvršni direktor u "Karić banci", pa na Univerzitetu "BK", itd. i onda nekako direktno iz Karića u državne organe, u ministarstva. No, dobro.
Ovaj gospodin Zoran Ćirović nam se hvali ovde u svojoj biografiji svim tim što je on radio. Bio je i na mnogim međunarodnim kursevima i programima, što je jako važno, naravno, ako se šalimo, pa je bio i na nekom seminaru na temu finansiranja zdravstva u organizaciji Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, pa je onda bio u Ljubljani, Sloveniji i opet na seminaru na temu, strategije za upravljanje javnim dugom, itd.
Zašto ovo pominjemo? Zato što je vrlo karakteristično da gde god šaljete neke predstavnike u te neke evropske organizacije, kad se valjda oni vrate tamo dobiju takve instrukcije da baš tada taj deo društva počne rapidno da propada.
Ovo je, takođe, jedan od dokaza ispravnosti stava SRS, da Srbija mora da se kloni EU, da Srbija mora da prestane sa ispunjavanjem uslova EU i da, naravno, prestanemo sa tim putem bez povratka i da se okrenemo sami sebi i da državama koje nam se neće mešati u unutrašnje poslove i u unutrašnje stvari, a koje će u svakom slučaju da vam pomognu, a to su, pre svega, naši prijatelji iz Ruske Federacije.
Kada su u pitanju ove odluke o izmenama članova odbora Narodne skupštine, imamo predlog stranke G 17 plus i predlog SRS. Predlog stranke G 17 plus je da se koleginica Elizabet Paunović zameni Gordanom Rajkov u Odboru za smanjenje siromaštva, dok je predlog SRS da se u Odboru za smanjenje siromaštva Jovan Damjanović zamenik Mirkom Munjićem.
Svakako, što se tiče predloga stranke G 17 plus, nemamo tu nikakv komentar niti mislimo da imamo pravo da se mešamo toj stranci, kao ni bilo kojoj drugoj stranci koja ima legalno svoje poslanike u parlamentu. Svakako je to njihovo pravo, kao što je naše pravo, pravo SRS da predlaže izmene ove odluke. Ono što očekujemo to je da će konačno ovaj odbor za smanjenje siromaštva početi malo da se bavi problemom siromaštva u Srbiji, pa ako ništa drugo, da inicira neku sednicu Narode skupštine gde bismo mogli da govorimo o tom problemu u Srbiji, gde bismo tada mogli da čujemo i predstavnike vladajuće koalicije i predstavnike u Skupštini i predstavnike Vlade Republike Srbije, da vidimo kako će da nam objasne milion nezaposlenih u Srbiji, 700 hiljada ljudi u Srbiji koji su ispod egzistencijalnog nivoa, 300 hiljada dece bez trećeg obroka, dakle, ovaj odbor je zaista veoma važan, veoma značajan, ali eto nadamo se da će koleginica Gordana Rajkov i Mirko Munjić svojim doprinosom, kada budu izabrani danas ili kada već bude dan za glasanje, da će na osnovu današnjih diskusija da iniciraju rešavanje nekih problema.
Naravno, Skupština to ne može da rešava jer to radi izvršna vlast, ali svakako Skupština može da inicira mnogo toga, kao što je, recimo, SRS nedavno predložila zakon o porodici sa više dece, ali nažalost taj zakon nije došao na dnevni red parlamenta. Predložili smo zakon o smanjenju PDV za neke kategorije, ali nažalost ni to nije došlo na dnevni red. Dakle, ovde se raspravlja samo o onome što je interes ne vladajuće većine, ni Vlade RS, nego nekih trećerazrednih činovnika EU. To je zaista poražavajuće za ovaj parlament, državu Srbiju, da se u poslednje vreme u parlamentu samo donose zakoni i odluke koje vladajući režim dobije kao nalog od EU.
Sledeći odbor gde predlažemo da se umesto Jovana Damjanovića, koji inače služi kao 126. vladajućoj većini svaki put kada im nedostaje, u Odboru za međunacionalne odnose bude naš kolega Dragan Stevanović koji je ovde više puta postavljao poslanička pitanja i kad je god bila prilika govorio je o problimam koji su evidentni o međunacionalnim problemima u Bujanovcu i u Preševu, o položaju Srba u ove dve opštine u Srbiji i o odnosu šiptarskih institucija u ovde dve opštine prema Srbima koji žive u Bujanovcu i u Preševu.
Takođe, u vreme kada je gospodin Stevanović bio predsednik SO Surdulica i kada je SRS tamo vršila vlast, tada je u Surdulici formiran Savet za romsku u bugarsku manjinu. Tada je na lokalnom nivou za Savet za međunacionalne odnose takođe mnogo učinjeno za ove nacionalne manjine koje su na teritoriji opštine Bujanovac.
Tada je takođe formirana i redakcija na lokalnom radiju i na romskom i na bugarskom jeziku, zbog postojanja nacionalne manjine tamo. I, zamislite, dolaskom demokrata na vlast, posle 2008. godine sva ova prava, koja je SRS ustanovila na teritoriji opštine Bujanovac, su preko noći ukinuta.
Takođe je gospodin Stevanović, naš kolega kojeg predlažemo u ovaj odbor, ovde govorio i o velikom problemu koji se dešava na teritoriji opštine Bosilegrad i odnosi se na ekstremno delovanje nekog kulturno informativnog centra, koji je pod uticajem Atake, ove ekstremne stranke u Bugarskoj, koji pokušavaju da prekrajaju granice Bosilegrada i još nekih delova Srbije i da ih u nekim svojim javnim istupima vide kao delove tzv. zapadne bugarske pokrajine.
Dakle, govorimo o tome da smo vrlo, evo završavam, da smo zaista vodili računa koga predlažemo u ove odbore i da verujemo da će skupštinska većina konačno da, bar u ovom delu, ispravi nepravdu koju ste nam tri godine nanosili. Hvala.

Regulišite više pitanje ovih pokvarenih prijavljivanja.
Najpre, da se podsetimo, ovo što je nazvano zakonom o mladima još uvek je u predlogu i nije zakon, ovo je neki tekst koji nema karakteristike zakonskog akta, odnosno zakona. Danas se ovde raspravljalo i o jezičkom tumačenju zakona itd. Sve je to u redu, ali je suština da mi zapravo ne raspravljamo o zakonu. Ovo što ste vi označili sa ovaj član, onaj itd, nije pravna norma. Ovo nikog ne obavezuje. O tome smo govorili i u načelnoj raspravi. Ne može postojati nešto što se zove zakon, a da on ne obavezuje i da ne postoje određene sankcije ako se nešto ne izvrši. Šta će nam zakon koji nešto kaže i neko će nešto da uradi ili ne uradi i nema nikakvih pravnih posledica?
Ovo je, dame i gospodo, pravni okvir za vladajuću većinu, za angažovanje mladih ljudi koji će im koristiti u budućoj izbornoj kampanji. To je ovo što ste vi nazvali zakon o mladima. Podsećamo na sva pitanja koja smo postavljali gospođa ministar, i kada smo govorili u načelnoj raspravi i danas, pokušava da ostavi utisak ministra koji želi da komunicira sa narodnim poslanicima, što je svakako pohvalno, ali nije odgovorila ni na jedno pitanje. Gospođo ministar, vi pričate svoju priču. Prvo treba da se razumemo da, što se tiče SRS i ovog papira, koji nikako ne mogu kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom da nazovem predlog zakona, dakle, da mi imamo potpuno različit koncepcijski pristup.
Mi ubeđujemo vas, ubeđujemo skupštinsku većinu, ubeđujemo, pre svega, građane Srbije i objašnjavamo građanima Srbije kako vladajuća većina, kako režim zloupotrebljava tu mogućnost što sa 26 zelenih dugmića može da izglasa nešto što zapravo ne znači ništa za građane Srbije i ne znači ništa za mlade ljude u Srbiji, osim što će značiti nešto za te neke grupice okupljene oko stranaka vladajuće koalicije. Pre svega po lokalnim samoupravama oko tih kancelarija za mlade, oko toga što smo pričali i u načelnoj raspravi, gde se tamo zaposli četvoro-petoro mladih ljudi predstavnika određene stranke, gde oni tamo igraju neke kompjuterske igrice, tamo prave neke projektiće, dobiju neke pare, pa onda oni kao realizuju taj projekat i onda se priča kako je u toj opštini realizovan neki projekat, pa tu učestvovali mladi, a nećete da kažete – učestvovalo petoro ljudi koji su članovi vaše stranke ili neke druge stranke iz vladajuće koalicije.
Ovo je jedna tipična zloupotreba. Ovo ovde sa mladima nema nikakve veze i ovde na mlade asocira samo dres kod gospođe ministra, koji je u suprotnosti sa dres kodom propisanim za sve one koji ulaze u Skupštinu. Novinar obučen kao ministar ne bi mogao da uđe u Skupštinu. Ovo je samo onako uzgred rečeno.
(Predsedavajuća: Uzgred je rečeno i krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Nemate prava da se direktno obraćate, da kvalifikujete druge osobe po bilo kom osnovu. Molila bih vas da govorite o temi dnevnog reda. Dobili ste reč u raspravi u pretresu o pojedinostima, dakle, o amandmanu, a ne u načelu. Tako da vas upozoravam. Nastavite.)
Nikome se direktno nisam obratila. Član 9. kaže…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam drugi put. Dužni ste da saslušate obavezu predsedavajućeg da prekine i podseti poslanika koji krši odredbe Poslovnika, da ga podseti da to ne čini. Molim vas, član 106. i amandman koji je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.)
…mladi treba aktivno da doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti razvoju svoje zajednice. Onda kažete – naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti. Mi u SRS mislimo da naročito putem različitih oblika volonterskih tih aktivnosti ne može da bude sadržano u ovom članu 9. ovog predloga nečega. Zaista je bilo najbolje da su se svi ovi članovi brisali i da vas na taj način, odnosno da smo to predložili, da vas na taj način ubedimo kakav je naš odnos prema ovom zakonu, pa i prema ovom tekstu i članu 9. ovog teksta.
Amandman je podnet sa namerom da se iz ovog predloga ukloni odredba, odnosno deo odredbe koja je apsolutno suvišna, jer je očigledna, i to se kroz ceo ovaj tekst vidi, namera da se mladim ljudima nametnu volonterske aktivnosti. SRS smatra da to nije dobro, da to nije korisno, da to ne služi boljem životu mladih ljudi. Vi ste, naravno, odbili ovaj amandman i rekli ste da ga ne prihvatate jer je cilj predloženog rešenja da promoviše i afirmiše volonterske aktivnosti, koje su po svojoj prirodi dobrovoljne i koje jačaju odgovornost i solidarnost mladih, a ne da ih nametne, pri čemu se isključuje svaki drugi oblik omladinskog aktivizma.
Najpre, zašto regulisati zakonom nečiju dobrovoljnu aktivnost? To je prosto neverovatno. Koliko je nepotrebno, koliko je suvišno, koliko je smešno u celoj ovoj priči, to je valjda jasno ljudima koji gledaju ovaj prenos, a pogotovo će biti jasno mladim ljudima koji misle da parlament danas raspravlja o nečemu zbog čega će njima biti bolje, a u stvari nema nikakve veze sa tim. Šta znače volonterske aktivnosti u onom smislu u kojem ih promoviše ovaj tekst i u kojem ih promovišu vladajuće stranke? Upravo ono što smo govorili već dva dana i što sam rekla na početku ovog obrazloženja, volonterske aktivnosti znači će zapravo da će te grupe mladih ljudi volonterski rad da rade u predizbornim kampanjama, da lepe plakate, da nose predizborne materijale stranaka iz vladajuće koalicije, ali da to ipak neće biti stvarno volonterski jer će oni za taj posao dobiti plate iz džepova građana Srbije, građana lokalnih samouprava, kroz fiktivno zapošljavanje u kancelarijama za mlade. To je već viđeno.
Znate, vi možete da se bunite koliko god hoćete protiv ovoga što mi pričamo, možete da nam izričete opomene, da pokušavate da nam zabranite da kažemo, ali dokle god smo u sali mi ćemo da govorimo ono što su činjenice. Činjenica je da ste na ovaj način koristili mlade ljude i u prethodnim kampanjama, činjenica je da su ti mladi ljudi u vaše ime nosili i one žute pakete, i ne znam kakve paket, i mobilne telefone, i naočare i sve ono što ste u lokalnim kampanjama delili građanima za glas. Sve su to radili ti mladi ljudi koji su zaposleni u kancelarijama za mlade. Ako ne verujete pitajte, obiđite, pitajte narod da li je to tačno. Samo ne znam šta je smešno. Zaista ne znam šta je smešno, ovo je tužno, gospođo ministar.
Ni prošli put gospođa ministar nije odgovorila u načelnoj raspravi, a evo pitanje ponavljam – preko sto hiljada mladih ljudi danas u Srbiji radi preko omladinskih zadruga. Te omladinske zadruge daju otprilike jednu trećinu stvarne zarade tim mladim ljudima, vlasnici tih omladinskih zadruga i poslodavci dele ostatak para. Ti mladi ljudi nemaju ni socijalno, ni penziono, ni zdravstveno, ni bilo koje osiguranje. Gde je zakon koji će to da reguliše? Znači, ako sto hiljada mladih ljudi radi, onda to znači da postoji potreba za njihovim radom, ali vi niste to regulisali da poslodavci moraju da ih zaposle nego da ih koriste bukvalno kao najgori vid eksploatacije radne snage, da ih koriste tako što se, dakle, poslodavac dogovori sa omladinskom zaradom i mladi ljudi moraju da zarade neki dinar, ne pitaju, zapravo nisu u situaciji šta će biti kada budu u nekim godinama kada bude trebalo da se razmišlja o penziji i o zdravstvenom osiguranju, itd, jer su, hvala Bogu, mladi i zdravi, pa trenutno ne treba da razmišljaju o tome. Zašto o tome ne vodite računa? Zašto ne zbrinete sto hiljada, tih sto hiljada mladih ljudi, a ne da promovišete volontere, da promovišete dobrovoljan rad i to regulišete nečim što ste se usudili da nazovete zakonom.
Nije ovo zakon, nisu pravne norme, ne može biti pravna norma nešto kaže mladi treba da aktivno doprinose izgradnji. Ne može pravna norma da kaže da nešto treba, da nešto može, pravna norma je jasna, precizna, konzistentna. Pravna norma kaže - to je tako, ako neko ne uradi tako, odgovaraće na taj i taj način. Ne može da se kaže šta treba u društvu, to se ne reguliše pravnom normom. To se ne reguliše zakonom, zakon je nešto potpuno drugačije, ovo može da bude neka strategija, ovo može da bude, eto, neki tekst za neku panel raspravu nekakvih ne znam ni ja tamo organizacija koje se finansiraju o tome ćemo takođe u jednom od amandmana, neke razne nevladine organizacije koje se finansiraju iz ko zna kojih sredstava iz belog sveta, ali naravno niste propustili i u ovom tekstu da i takve finansirate. To može da bude ta vrsta rasprave. O ovome mogu da raspravljaju mladi ljudi na nekim svojim neformalnim skupovima, eto tako malo da razgovaraju šta su njihovi problemi.
Od Vlade se očekuje da rešava probleme. Ova vlada i nije gospođa Samardžić jedini ministar koji se tako ponaša, ima nekoliko ministara u ovoj vladi koji su karakteristični po tome što objašnjavaju građanima Srbije šta su problemi u državi, šta su problemi u nekoj oblasti, a nikako da nauče da nije ministar i nije Vlada da konstatuje probleme. Ministar i Vlada su da rešavaju probleme. Ako to ne umeju onda lepo kažu – hvala, ja to ne umem, neka to radi neko drugi. Hvala lepo.

Nemam pravo na repliku?

Interesantno, ali dobro. Koristiću vreme poslaničke grupe. Interesantno je obrazloženje gospođe ministar, zapravo je dopunila obrazloženje koje dala SRS kada je predložila da treba brisati ovaj deo člana 9. Šta su radili mladi u Donjoj Trnavi, šta su radili mladi u Šidu, vrlo pohvalno, a zamislite to su radili bez ovog zakona. Kako je to moguće? Kako je moguće da su sami umeli da se organizuju da očiste svoj park bez ovog zakona? Pa, o tome mi pričamo, gospođo Samardžić-Marković.
Sa druge strane, postavlja se pitanje šta je posao države, šta je posao lokalne samouprave, valjda lokalna samouprava treba da čisti taj park? A, ne, da se okupljaju građani da to rade. Vi se ponovo vraćate u vreme radnih akcija. Zato što na svakom koraku pokazujete da kao država, kao državni organi niste ni za šta. Ni za šta niste sposobni. Ništa pametno i ništa korisno niste u stanju da uradite i to jeste problem i ove države i ovog naroda. I pričate nam o godišnjicama, ne znam kojih. Evo podsećam ja građane Srbije da će ove godine da bude 11 godišnjica sunovrata Srbije od kad je DOS preuzeo Srbiju u svoje ruke i uništio sve što je moglo da se uništi. Sve ste uništili. I u moralnom i u materijalnom, i u obrazovnom, i u vaspitnom i u kojem god hoćete smislu. I to jeste ono što je problem ove države. Ne možete da nas ubedite da je ovo što ste nam napisali zakon, jer ovo nije zakon. Hvala.

Da li slučajno sad imam pravo na repliku, posle kolege Čikiriza?
(Predsedavajuća: Nemate pravo na repliku.)
Ni slučajno, daleko bilo. Dobro. Dakle…

Gospođa Samardžić-Marković je pokušala da skrene pažnju da je neko iz članova SRS bio u obavezi da radi nešto u Donjoj Trnavi, odnosno u Donjoj Topaonici. Da, to pripada opštini Crveni krst u Nišu i predsednik, odnosno, to je gradska opština, i predsednik te gradske opštine je srpski radikal doktor Lelica Kostić, ali ovaj posao je, zamislite čuda, u nadležnosti komunalca. To je gradsko preduzeće na nivou grada Niša.
Prema tome, ministar nije bila u pravu kad je pokušala da skrene pažnju na to. Ali, opet ponavljamo da ako će neko sam da se organizuje i sam nešto da radi, za to mu ne treba nikakav zakon. Najbolje da donesete zakon i da li neko može da pravi mobu, da pomaže nekome da kopa krompir, da zida kuću itd. Ovo liči na to.
Što se tiče kolege koji je pominjao neko vreme sankcija itd, samo podsećanje da su te sankcije uveli prijatelji…

Tvrdnja SRS je da se volonterske aktivnosti mladih ljudi zloupotrebljavaju u izborne kampanje je svakako nešto što je vrlo proverljivo i što se dešavalo i uvereni smo dešavaće se i u buduće i, između ostalog, zato se i donosi ovaj papir koji se hrabro naziva zakonom.
U komentaru ovog amandmana bilo je reči i o tome ko se koristi za izborne kampanje, naravno da se koriste punoletni ljudi, odnosno da oni to rade dobrovoljno, ali ne na način na koji to rade stranke vladajuće koalicije. Evo, ilustrativan primer, recimo u opštini Lajkovac, za dva poslednja meseca u SRS se učlanilo 83 ljudi mlađih od 25 godina i oni će biti sigurno aktivisti SRS u narednoj kampanji i sigurno će lepiti plakate, nositi propagandni materijal, ali neće ih plaćati građani Srbije kroz Kancelariju za mlade, i neće biti zloupotrebljeni kroz tobožni volonterski rad koji promoviše ovaj papirić. Hvala.

Ova naša današnja rasprava očigledno je privukla pažnju javnosti. Mi, evo, dobijamo u poslaničku grupu i telefonske pozive i SMS poruke. Jedan gospodin kaže da je ipak biti volonter veoma isplativo, pa je naveo primer Nikole Stankova, sadašnjeg direktora, ili tako nešto, kontrole leta, koji je, inače, poznat po tome da je suprug ….
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, amandman koji se odnosio na volontere je prošao. Sada govorimo o amandmanu koji je usvojen, zato što je tema takva da su poslanici zainteresovani da govore o međugeneraciskoj solidarnosti. Niko nema dva minuta za obrazlaganje amandmana, ali su svi dužni da se drže teme dnevnog reda. Dakle, međugeneracijska solidarnost.)
Da, međugeneracijska solidarnost. Gospodin Stankov, kada je bio mlad, bio je volonter u JAT-u, a sad generacijski više nije mlad, sad je direktor kontrole leta i radi za platu od 5.000 evra. Zar to nije vezano?

Član 16. govori o Savetu za mlade i predviđa da će Vlada, na predlog ministarstava da obrazuje Savet za mlade. Onda u stavu 2. da Savet za mlade čine predstavnici organa državne uprave, u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, pokrajinskog organa uprave nadležnog za pitanja mladih i udruženja i savezi iz članova 13. i 14. odnosno Kancelarija za mlade i ugledni stručnjaci.
Članovi 13. i 14. govore o udruženju mladih i udruženju za mlade, odnosno Savetu udruženja mladih i udruženja za mlade.
U 3. stavu predvideli ste da najmanje jednu trećinu članova Saveta za mlade čine predstavnici mladih iz reda tih udruženja, odnosno nevladinih organizacija, kako je to lepo obrazložila koleginica Lidija Dimitrijević. Mi mislimo da ovaj stav treba da se briše. Najpre, zašto se samo forsira u kom obimu će biti zastupljene ove nevladine organizacije? Zašto to niste napravili za sve one koji će činiti Savet za mlade? Koja će raspodela biti unutar ovih Vladinih, odnosno državnih organa?
Naravno, vi ste samo hteli da isforsirate te nevladine organizacije, a objašnjavate u obrazloženju zašto vam je amandman neprihvatljiv, kako je jedan od ciljeva ovoga što vi zovete zakon, a mi tvrdimo da nije zakon, učešće mladih u svim organima i telima koja se bave pitanjima od značaja za mlade, a kako je Savet za mlade savetodavno telo Vlade, koja ima savetodavnu ulogu, te se bavi pitanjima od ključnog značaja i interesa za mlade, mišljenja ste da je ponuđenim rešenjem opravdano omogućeno učešće mladih u radu Saveta za mlade.
Malopre, gospođa ministarka, kada je odgovarala koleginici Lidiji Dimitrijević, objašnjavala kako te nevladine organizacije koje tretira ovaj tekst se ne odnose na one o kojima je Lidija Dimitrijević govorila, koje se sad javno spore oko neke velike količine novca, to je humanitarni fond Nataše Kandić, ali treba da se zna da je za izradu Strategije za mlade, ovde je jedan kolega poslanik rekao da je hiljadu mladih ljudi radilo na ovom predlogu o kojem se raspravlja, a 10,2 miliona dinara je za izradu strategije u okviru nekih projekata dobio Fond za političku izuzetnost Sonje Liht.
Izvinite, što se tiče SRS, Sonja Liht, Borka Pavićević, Nataša Kandić, Sonja Biserko, potpuno su iste, samo malo drugačije izgledaju. Njihova politika, njihov odnos prema državi, prema nacionalnim interesima države Srbije su identični. Za nas je neverovatno i, naravno, smatramo velikim skandalom da ste za izradu strategije za mlade Sonji Liht dali iz državnog budžeta 10,2 miliona dinara. Neprihvatljivo je, sa aspekta SRS, da Sonja Liht, Borka Pavićević, Nataša Kandić, Sonja Biserko, na bilo koji način utiču na vaspitanje mladih ljudi u Srbiji i da ih oni na bilo koji način edukuju kroz neke svoje projekte, kakvi god da su.
To je suštinski i osnovni razlog zbog čega smo mi ovim amandmanom insistirali da se briše ovaj stav. Vi im još garantujete da će oni u ovom savetu za mlade činiti najmanje jednu trećinu članova. Zamislite, ove četiri žene da budu u tom savetu za mlade.
Vi kažete u obrazloženju –cilj je da mladi budu uključeni. Pa, iz koje je to generacije Sonja Liht, gospođo Samardžić? Je li ona iz te mlade generacije, koja radi u interesu mladih? Ne radi ona u interesu ni mladih, ni starih, ni bilo koga ko je građanin države Srbije i ne radi u interesu građana Srbije. Ona kao i ove ostale tri, radi u interesu onih drugih što ih plaćaju više nego vi. Nažalost, 10 miliona, građani Srbije se verovatno sada zgražavju kad čuju da ste Sonji Liht dali iz budžeta 10,2 miliona dinara. Za šta? Da radi strategiju za mlade. Sačuvaj me Bože. To je zaista strašno. Onda nam tvrdite da vi hoćete da forsirate da mladi ljudi rade za mlade ljude, da ih uključuju u neke tokove itd.
Dakle, ovo je jedna velika podmetačina. Vi niste odgovorili, ponavljam, ni na jedno pitanje koje se odnosilo konkretno na nadležnost vašeg ministarstva, kada su u pitanju mladi ljudi. Rekli ste samo – doneće se zakon o zadrugama, pa će biti regulisane i omladinske zadruge koje pljačkaju mlade ljude, 100.000 mladih ljudi, pa kada ćete to da uradite? Zar to nije bilo preče od ovoga, što ne liči ni na šta, što nije zakon? Zar nije bilo preče da rešite to što je zaista suštinski problem?
Dobili smo pismo od Bokserskog saveza Srbije, obaveštavaju nas i mole da javno kažemo kako gospođa ministar se oglušila o odluku Vrhovnog suda Srbije, koja se takođe odnosi na pomoć mladim ljudima. Hoćete li na to da nam date odgovor?
Dobili ste više pisama, gospođo ministar, od mladih ljudi koji se okupljaju oko fudbalskog kluba u Jakovu. Tamo im otima predsednik opštine, Vojica Janošević, član DS, otima fudbalskom klubu i objekat i igralište i tamo otvara neku kafanu itd, a mladi ljudi iz Jakova, iz opštine Surčin hoće da se bave sportom, da se okupljaju na tom igralištu, u toj zgradi koju su gradili samo doprinosom njihovi dedovi, očevi i oni bi sada to da koriste. Ne mogu, ne da DS. Da li je to interes mladih ljudi, gospođo ministar? Naravno da nije i naravno da niste odgovorili ni na jedno pitanje.
Vi ovde odgovarate formalno, sada ćete opet da ponovite ovo što ovde piše, da je vaš cilj da se učešće mladih ljudi u svim organima i telima koja se bave pitanjima od značaja za mlade, a mi vam ponavljamo, pitanja od značaja za mlade, ne verujem da se sa tim ne slažete, pitanja od značaja za mlade su obrazovanje, besplatno ili bar po prihvatljivim cenama, zapošljavanje, briga o mladim ljudima koji bi da ostanu na selu, na dedovini, na očevini, kako da ostanu, šta im nudi država Srbija. To su suštinski problemi obezbeđivanja stanova.
Da li je poruka mladima ovo što je bogati guverner sa 10% povećao na 30% učešće za dobijanje kredita za stan? Da li je to poruka za mlade? Za automobile takođe 30%. Da li je to ono što Vlada Republike Srbije čini za mlade ljude? Ne, Vlada Republike Srbije uključuje Sonju Liht da se brine o mladim ljudima i da dobije 10,2 miliona dinara. Šta ste mogli da uradite za 10,2 miliona dinara za mlade ljude u Srbiji? Koliko ste mogli da otvorite radnih mesta, za to što ste dali Sonji Liht i njenom Fondu za političku izuzetnost? Zaista izuzetno.
Ono što je suština, ovo ministarstvo i ova vlada ne vode računa o onome što jesu suštinski problemi. Ovo o čemu mi danas raspravljamo i pre neki dan smo raspravljali, ovo je igrarija, ovo je druženje mladih ljudi. Vi ćete reći da nije u vašem delokrugu sistem obrazovanja i vaspitanja. Nije, ali sedite u istoj Vladi.
Da li ste slučajno gledali preksinoć kviz "Slagalicu"? Da li ste videli bruku i sramotu, fakultetski obrazovan momak, nadmeću se u znanju, treba da povežu upravne okruge sa centrima tih upravnih okruga. Kaže – Zapadno-bački okrug, sedište mu je u Valjevu? Da li vi razumete dokle ste vi doveli za ovih 11 godina ove mlade ljude? Vi ste nepovratno uništili generacije, vi iz DOS-a, u svim oblicima, nepovratno.
Govorili smo nekad o tome. To što ste uništili fabrike, što su bile kriminalne privatizacije, evo pričamo godinama o tome, sada su vam naredile gazde, pa ćete morati i to da ispitate. To će neka odgovorna vlada moći da nadoknadi, ali ovo što uništavate generacije mladih ljudi, to je trajno izgubljeno. I to je problem. Bavite se malo onim što bi zaista trebalo da bude nadležnost vašeg ministarstva. Hvala.

Dame i gospodo pored teške ili bolje reći nikad teže ekonomske situacije u Srbiji i korupcije na svim nivoima vlasti teme o kojima Srpska radikalna stranka želela da razgovara sa predstavnicima Vlade su apsolutno najaktuelnije.
Dakle, hteli smo da govorimo o rezultatima saradnje Republike Srbije sa Haškim tribunalom, o odnosu Republike Srbije prema vojnim savezima i politici Vlade Srbije prema južnoj srpskoj Pokrajini, u kontekstu otvorenih zahteva zapadnih diplomata da je priznavanje takozvanog nezavisnog Kosova uslov za ulazak u Evropsku uniju.
Nažalost, predsednik parlamenta je ovo sve zbućkala u jedan dan i naravno da je nemoguće da kažemo sve ono što smo želeli da kažemo, druga tema je što ste se vi iz Vlade dobro izvežbali, pa onda u onom drugom odgovoru kada poslanik više ne može da vam odgovara, onda budete i bezobrazni i drski i postavljate pitanje i kažete šta god vam padne na pamet. Ali, dobro, mi smo tu da se prilagođavamo takozvanim demokratskim principima, a građani Srbije vide koliko su to demokratski principi.
Čuli smo ovde zaista svega i svačega. Čuli smo i gospodina Borka Stefanovića koji kaže – mogu da kažem šta će Priština da dobije iz ovih pregovora, a šta mi dobijamo. Gospodine Stefanoviću kažite – mi to i hoćemo, mi hoćemo da kažemo o čemu vi to prigovarate i šta će to da dobije, kako vi kažete Priština, a šta će da dobiju Srbi, odnosno država Srbija. Da li vi to već razdvajate Prištinu i Beograd gospodine Stefanoviću. Vrtite glavom, ali mi tvrdimo nažalost da to jeste tako.
Bila je interesantna rasprava između gospodina Bogdanovića i gospodina Velimira Ilića. Čovek samo može da zaključi – Bože kako je lepo kada razgovaraju ljudi koji se odlično znaju. Zaista ste mnogo rekli jedan o drugom i mnogo rekli o političkom delovanju, i ne znam gospodine Bogdanoviću čime se vi to ponosite kada kažete da ste bili u šiptarskoj Vladi. To je zaista nedopustivo. Klimajte vi glavom koliko god hoćete gospodine Bogdanoviću, ali to je mrlja na državi Srbiji, ne na vama lično, briga mene što ste vi bili u šiptarskoj vladi, što vaša žena i danas prima šiptarsku platu, nije to tema, nama je problem šta radi država Srbija, šta rade državni organi Republike Srbije.
Evo da mi ne istekne vreme, a da ne postavim pitanje, pitanje je – da li vam je prvi uslov za ulazak u Evropsku uniju traženje Hadžića ili dobrosusedski odnosi sa lažnom državom Kosovo, a znamo da je i jedno i drugo. Samo recite koji je redosled.

Nisam ni očekivala da će gospodin Stefanović odgovoriti na ono ključno pitanje koje sam postavila na kraju, o redosledu, da li treba pre uhapsiti Hadžića ili priznati lažnu državu Kosovo za put u Evropu, ali ponavljam to, ne kao jedno od dva pitanja.
Gospodine Stefanoviću, ako već pričate o nekima koji vrže pritisak na vas, zašto ne kažete ko je to? Mi znamo da je to NATO, znamo da su to članice EU. Mi upravo iz tog razloga kažemo da Srbija ne sme ni u NATO, ni u EU. Zašto vi otvoreno ne kažete ko je to ko pritiska vas iz pregovaračkog tima, Borisa Tadića, Cvetkovića, ministre u Vladi itd?
Podsećanje za gospodina Ljajića, kada je odgovarao kolegi Krasiću, da dovedemo advokata, mislim na advokate optuženih u Haškom tribunalu, koji će da kaže da nije dobio neku dokumentaciju koju je tražio. Gospodine Ljajiću, podsećam vas da se Vojislav Šešelj brani sam, nema advokata i ne može da dođe po dokumentaciju, šalje nas iz tima i vi nam ne date. Dakle, kažete zašto Šutanovac nije dozvolio dokumentaciju vezanu za Aleksandra Vasiljevića, koji je odgovoran za sve ono što se dešavalo u Ovčari, za sve ono što se dešavalo na mnogim mestima gde se ratovalo devedesetih godina, zašto je on miljenik režima i onda i sada? Vojislav Šešelj hoće o tome da govorim, ali vi ne date dokumentaciju.
Dobro je što je gospodin Vukčević ovde, dobro je zbog toga što je ono što su odgovarali ministri, pre svega Bogdanović i gospodin Stefanović, ako dobro pročitate transkripte, mnogo tema ima, gospodine Vukčeviću, upravo za tužilaštvo na čijem ste čelu.
Dva dodatna pitanja, oba za gospodina Vukčevića. Gospodine Vukčeviću, da li ste popili ono vino sa Karom del Ponte kojim je trebalo da se častite jer je uhapšen Mladić? Sram vas bilo.
Drugo pitanje, kako ste se lično osećali kada vas je ispod stola dodirivao Bramerc?