Dame i gospodo, radi javnosti, podsećam da su poslanici SRS podneli tri interpelacije. Jedna se odnosi na odgovor i odgovornost Vlade Republike Srbije zbog izdajničke politike prema KiM. Druga se odnosi na odgovor i odgovornost Vlade Republike Srbije zbog takođe izdajničkog delovanja i namere da Srbiju približe zločinačkom NATO paktu. Treća interpelacija, o kojoj danas govorimo, odnosi se na pitanja zakonitosti rada, poslovanja i odgovornosti ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića.
Mi od vas, gospodine ministre, nismo tražili da nam u odgovoru na našu interpelaciju čitate ono što smo već dobili od Vlade Republike Srbije kao odgovor. Komentarisaću i neke delove tog odgovora Vlade, kojim su jasno stavili do znanja da smo mi u pravu što smo podneli ovu interpelaciju. Mi smo od vas, gospodine Srećkoviću, tražili da nam objasnite kako ste, gde ste i u čije ime potrošli 30.300.000,00 dinara. Dakle, vrlo konkretno.
Nemojte vi nama da pričate političke priče, jer vi kao ministar to odatle nemate pravo, mi odavde imamo. Nemojte vi nama da čitate šta piše u Pravilniku, mi znamo da je u članu 2. Pravilnika o bližim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata, predviđeno da se sredstva za sufinansiranje mogu odobriti organizacijama u dijaspori, odnosno organizacijama Srba u regionu, kao i organizacijama čije je sedište u Republici Srbiji, na osnovu njihovog predloženog projekta, a koji ima za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu.
Tražimo odgovor na pitanje – zašto niste postupali u skladu sa ovim pravilnikom i sa članom 2. ovog pravilnika? Tražimo odgovor na pitanje, gospodine Srećkoviću, kako ste vi to potrošili pare iz budžeta Republike Srbije kao da su vam dedovina? Odnosno, da su vaše, verovatno biste više računa vodili o tim parama nego što ste vodili o parama građana Srbije.
Sami se pohvaliste malo pre kako ste oko sebe okupili partijske funkcionere SPO. To je sramota. Vas tu sedi šestorica, još tri poslanika koji nisu danas došli ovde da stanu iza vas i svi ste na budžetu Republike Srbije i svi ste na trošku građana Srbije. I to vam je malo, nego još trošite i zloupotrebljavate pare suprotno Pravilniku i suprotno zakonu.
Gospodine Srećkoviću, mi tvrdimo, a tražimo i od Vlade i od vas obrazloženje, da su sredstva dodeljena podnosiocima zahteva projekata koji nisu registrovani za delatnost čiji je cilj propisan u ovom članu 2. Pravilnika koji sam citirala, dakle, nisu registrovani i to se konkretno odnosi na: odluku od 14. juna 2010. godine, gde ste bez iznetog projekta podnosioca Fudbalskog kluba Obilić iz Herceg Novog dali 450 hiljada dinara. Kakve veze Fudbalski klub Obilić u Herceg Novom ima sa onim što je predviđeno za šta treba trošiti ova sredstva? Zamislite, 450 hiljada dinara.
Odluka od 14. juna 2010. godine takođe, Projekat broj 33, sa nazivom – Ravnogorska prva pobeda, u ukupnom novčanom iznosu od 100 hiljada dinara. Gospodine Srećkoviću, niste odgovorili ni malo pre na pitanje – kakve veze SPO ima sa Ravnogorskim pokretom i sa Dražom Mihajlovićem? Da je živ Draža Mihajlović, Vuk Drašković bi ga, da zaštiti sebe, poslao u Hag. I vi se krijete iza generala Draže Mihajlovića. Pitanje je samo ko vam je u upravnom odboru ovog Ravnogorskog pokreta i kome ste zapravo konkretno dali 100 hiljada dinara. Mi tražimo odgovor i na to pitanje.
Odluka od 15. novembra 2010. godine. Gle čuda, naziv projekta: "11. džudo trofej Zvonko Osmajlić" – 150 hiljada dinara. Kakve veze ima Džudo klub "Zvonko Osmajlić" sa dijasporom i sa sredstvima koja je trebalo dodeliti u skladu sa Poslovnikom? Ovo je kriminal prve vrste, gospodine Srećkoviću.
Odluka od 5. novembra 2010. godine. Naziv projekta: "11. memorijalni turnir "Veselin Bošković", Šahovsko sportsko društvo "Veselin Bošković" u ukupnom iznosu od 100 hiljada dinara. Možete li da nam objasnite, gospodine Srećkoviću, kakve veze ima Šahovski klub "Veselin Bošković" sa dijasporom i sa parama namenjenim za dijasporu?
Podelili ste 12 miliona i 200 hiljada dinara bez konkursa i suprotno postupku koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu i Pravilniku o bližnjim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata.
Očekujemo, gospodine Srećkoviću, da ćete konkretno na ova četiri pitanja dati četiri odgovora. Mi nismo ovu interpelaciju podneli reda radi, nego zato što imamo konkretne razloge i zato što imamo konkretne podatke o zloupotrebi vaše funkcije, o zloupotrebi sredstava koja se u budžet slivaju iz džepova građana Republike Srbije.
Kaže Vlada u odgovoru – Ministarstvo vera i dijaspore samostalno je u vršenju svojih poslova. Ovo je neverovatno. Vi ste deo Vlade Republike Srbije, mi vas vidimo i kao Srđana Srećkovića i kao deo režima i ovakav odgovor Vlade zapravo govori o tome koliko je Vlada Republike Srbije neozbiljna, koliko verovatno, a imaćemo prilike i u narednim interpelacijama ne samo u ovima koje smo podneli nego i u onima koje ćemo podneti, da pre svega građane Srbije upoznamo sa pogubnom i štetočinskom i izdajničkom politikom režima Borisa Tadića, koji je oličen u Vladi Republike Srbije.
Dalje kaže Vlada da je radna grupa za kontrolu izveštaja 17. marta 2011. godine održala sastanak i ustanovila da je ukupno 25 podnosilaca projekta, govorim o vašim projektima gospodine Srećkoviću, ispunilo ugovorom predviđene obaveze, jedan podnosilac projekta je delimično ispunio ugovorom predviđene obaveze a 13 podnosilaca projekta nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze, odnosno mi to čitamo – nisu ispunili uslove predviđene ugovorom.
Dana 29. marta 2011. godine podnosiocima projekata koji nisu dostavili izveštaj o realizaciji projekata odnosno koji su dostavili delimičan izveštaj, upućen je poziv i obavešteni su da su u obavezi da dostave izveštaj o realizaciji projekata odnosno da dopune već dostavljene izveštaje i ovi podnosioci su, kaže Vlade, kontaktirani i telefonskim putem radi dostavljanja odnosno dopune izveštaja o realizaciji projekata. Pošto Vlada nije napisala o čemu se konkretno radi, od vas tražimo, gospodine ministre, da sad odmah nakon moje rasprave odgovorite na ova pitanja.
Radna grupa je takođe, kažu u odgovoru, 22. septembra 2011. godine održala sastanak i konstatovala da je ukupno 30 podnosilaca projekta ispunilo ugovorom predviđene obaveze, pet podnosilaca je delimično ispunilo i četiri podnosioca projekta nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze. Kojih je to devet podnosioca projekta odnosno realizatora projekta i ko su te organizacije? Ko su ti ljudi? To su neki ljudi, neki vaši funkcioneri kojima vi očigledno delite pare kapom i šakom. Odgovorićete, pretpostavljam, i reći ćete o čemu se konkretno radi.
Kaže Vlada: "Podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj biće upućena opomena pred tužbu kao poslednje sredstvo upozorenja". Očigledno je da se vi odlično uklapate u Vladu Republike Srbije, jer svi radite na isti način, nikog od vas nije briga ni za građane Srbije, ni za interese Republike Srbije, pogotovo ne vašeg predsednika koji je i juče, po ko zna koji put, rekao da KiM nisu deo Republike Srbije i zaista se postavlja pitanje šta vi onda radite u Vladi Republike Srbije?
Gospodine Srećkoviću, ovo što ste vi uradili a što smo mi konkretno na-veli u našoj interpelaciji su krivična dela. Vi zbog ovoga morate da odgovarate i da idete u zatvor. Mi nismo i nećemo biti zadovoljni, samo se vi smeškajte, gospodine Srećkoviću, ničija do zore nije gorela, i ne samo vi, veliki broj ministara u Vladi Republike Srbije, zbog kriminalnih radnji, zbog pljačke građana Srbije, završiće u zatvoru. Hvala.

Kada je svojevremeno revizor podneo izveštaj i našao neke nedostatke u radu nekih ministarstava, tada je predsednik Vlade okrivio za to šefove računovodstva. Danas, gospodin Srećković, krivi pravnike u ministarstvu, pa dajte otkaz pravnicima ako ne znaju da rade. Vi kažete, da mi nismo, da ne znamo da živimo u nekom demokratskom i civilizovanom društvu, hajte vi onda lepo, demokratski i civilizovano kažite nama kako ste vi potrošili trideset miliona i trista hiljada dinara iz budžeta Republike Srbije. Kažite vi nama, kakve veze ima Zvonko Osmajlić, Veselin Bošković, FK Obilić iz Herceg Novog, Ravno gorska prva pobeda, kakve veze imaju sa dijasporom? I kako to da potrošiste 12 miliona i dvesta hiljada dinara bez konkursa? Objasnite nam tu proceduru? Pokušali ste vi nama da objasnite kako to ide po proceduri. Znamo mi kako ide po proceduri, gospodine Srećkoviću i vi ćete sada kao uvređena mlada, nećete da učestvujete dalje u ovoj raspravi i malo pre bez primedbi predsedavajućeg, najgrublje vređate narodne poslanike, a ne možete vi nas da sprečite, gospodine Srećkoviću, da pitamo.
Dakle, čudo trofej Zvonko Osmajlić, koje su to zasluge Zvonka Osmajlića u opšte za državu, a kamoli za dijasporu? Kakve su zasluge Veselina Boškovića i za državu i za dijasporu? Što ne prodate ili iznajmite sve stanove koje su ostali za Veselina Boškovića i ne finansirate ovaj njegov šahovski turnir? Čija je to sramota?
Onoga koji na to skreće pažnju ili onoga ko je učestvovao u tome? I pustite vi tu priču, gospodine Srećkoviću, to raščistite sa nekim drugim ljudima, to nema veze sa SRS-om.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS svoje primedbe na vladine predloge zakona, pa tako i na Predlog zakona o Upravnoj inspekciji, iznose kroz amandmane kojima želimo da, koliko je to moguće u odnosu na neki predlog, zakone privedemo njihovoj upotrebljivosti i da ih učinimo prihvatljivim i za, pre svega, građane Republike Srbije i za konkretnu svrhu zbog koje se i donose.
Kada je u pitanju i ovaj zakon, mi smo podneli amandmane i o njima ćemo govoriti kada se bude govorilo pojedinačno o predlogu ovog zakona. U ovoj načelnoj raspravi svakako ćemo izneti i već jesmo svoje načelne primedbe u odnosu na ovaj predlog zakona, pogotovo u odnosu na obrazloženje i na ono što nam je ministar i u uvodnoj reči, ali i kasnije u komunikaciji sa kolegama poslanicima izneo. To nije prvi put.
Gospodin Milan Marković svaki put kada predstavlja neki zakon u ime Vlade Republike Srbije to predstavlja kao neki epohalni reformistički zakon. On se nešto zalaže i on će da reformiše pravni sistem Republike Srbije i svakodnevno to slušamo. Da je ovde, pitala bih ga, ali preneće mu sigurno njegovi savetnici. Odnosno, skrenula bih pažnju da je upravo ovde prisutan gospodin Zoran Petrović, pomoćnik ministra, gospodina Milana Markovića, čovek koji, odnosno verovatno ne postoji niko kompetentniji ko bi mogao da govori o ovoj temi upravo od gospodina Zorana Petrovića. Lično znam čoveka još iz vremena kada sam bila zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, Vladi Mirka Marjanovića i tada se gospodin Zoran Petrović bavio Upravnom inspekcijom, bio je načelnik i odlično je to radio.
Nije sada ovaj zakon nešto od čega počinje život i od čega počinje svet. Razlika je u nečemu drugom. Kaže gospodin Milan Marković da je Zakon o Upravnoj inspekciji prestao da važi 1992. godine. Sada bi neko pomislio da je ta oblast bila potpuno neregulisana u Srbiji. To nije tačno. Regulisano je kroz neke druge zakone. Možemo da govorimo i o tome da li nam je ovo danas bilo baš neophodno ili je samo bitno da ministar stavi sebi plusić negde u nekoj agendi, jer mi smo imali pravni osnov za obavljanje poslova Upravne inspekcije. Pomoćnik ministra, gospodin Petrović, koga pomenuh, dobro zna da u vreme kada je radio, tada je to bilo u nadležnosti Ministarstva pravosuđa, tako se to zvalo i tada je odlično funkcionisala pravna država i tada je Upravna inspekcija zaista radila svoj posao i tada su se vrlo uvažavali zapisnici i mere upravnih inspektora.
Da li je to danas tako? Uverena sam, odnosno pokazaću primerima da nije, a uverena sam da to mišljenje deli i gospodin pomoćnik ministra. Ne očekujem da će to da kaže, zato što ne verujem ministru Markoviću, ono što je rekao da se on zalaže za što je moguće više isključivanje političkih partija iz državne uprave i lokalne samouprave. Takođe, na primerima ćemo pokazati da to nije tačno.
Evo, najsvežiji primer, popis. Beše li dva dana aktuelna, takoreći, afera kako su funkcioneri, recimo u Vojvodini, DS svi bili određeni za instruktore popisivače. Kad je to objavljeno u medijima, oni kažu – šalili smo se, mi to nećemo, mi se zalažemo da se partije ne mešaju u državni posao itd. Tamo gde vas uhvate, onda se zalažete za to, a tamo gde to prođe neprimećeno, onda i te kako koristite, odnosno zloupotrebljavate to što ste vladajući u nekoj lokalnoj samoupravi.
Šta radite sa izvodima iz biračkih spiskova? Da li će to Upravna inspekcija, gospodine Petroviću, posle ovog zakona konačno da uvede u red? Mi tvrdimo da neće, a poprilično je i kasno. Evo zbog čega. Nema predsednika opštinskog odbora DS tamo gde su vršili vlast, a da nema u kući, ne u sedištu stranke, nego u kući, izvod iz biračkog spiska. Za šta služe ti izvodi iz biračkog spiska? Da se zovu ljudi telefonom, da se traže za sigurne glasove, da se pozivaju za koje kakve stranačke aktivnosti. Na taj način vrbujete građane za izbore. Da li je to tačno? Tačno je. Imam koliko hoćete primera.
Kako se prikupljaju razni potpisi koji se ovde predstavljaju kao potpisi građana za nekakve inicijative političkih stranaka? Kako je sakupio potpis sa nekoliko stotina hiljada G17 plus? Pitajte zaposlene u opštinama gde je G17 plus u vlasti. Morali su to da rade na poslu. Kako je sakupljeno nekoliko stotina hiljada potpisa koje je skupljala Napredna stranka za izmenu Ustava? Šta bi sa tim? Pitajte zaposlene u opštinama Zemun i Voždovac kako su sakupljali te potpise, gospodo koji se bavite Upravnom inspekcijom, u radnom vremenu, za platu, na radnom mestu, pod moranjem, čak i ako nije član SNS, iz biračkog spiska prepisivali.
Mi smo ovde na Odboru za ustavna pitanja tražili i prihvaćeno je to da se provere ti potpisi, da se proveri verodostojnost, zato što smo tvrdili da su istom olovkom pisani. Šta bi? Prošlo nekoliko meseci, pojela maca. Niko to ne pominje. Zašto? Zato što naprednjaci to više ne guraju, jer su shvatili da smo mi ogoleli njihovu namenu da kroz izmene Ustava hoće da izbrišu preambulu da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Da li će tim da se bavi Upravna inspekcija? Trebalo bi.
Vi ste predvideli, Uprava inspekcija će kontrolisati političke partije. Pa kako? Kako i zašto? Šta će Upravna inspekcija da nalaže političkoj partiji koliko će da zaposli ljudi? Koju će spremu imati zaposleni u stranci? Evo, preporučujemo, propišite da svaki predsednik stranke mora biti profesor, doktor i evo, jedino Srpska radikalna stranka ispunjava uslove da bude stranka. Onda biste morali da skrenete pažnju i naprednjacima, da je, kako kaže "Vikiliks" Toma Nikolić kupio diplomu. Hoćete li time da se bavite?
Postoji Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, postoji Zakon o zabrani korupcije. Dakle, to su zakoni koji treba da regulišu. Ali niste ovde stavili da ćete kontrolisati, gle čuda, agencije, jer agencije se ne uklapaju ni u jednu od ovih kategorija koje su ovde navedene. Ni u jednu, a ministar Marković je pre 20 dana u jednoj televizijskoj emisiji, u jednom štampanom mediju u intervju, koristeći apsolutne argumente Srpske radikalne stranke, govorio kako agencije treba ukinuti, između ostalog, zato što su to paradržavni organi, zato što obavljaju poslove koje su u nadležnosti ministarstava.
Vi ovde niste predvideli da ćete kontrolisati paradržavne organe. Dakle, u agenciji će i dalje moći plate da budu više hiljada evra. U agenciji ćete i dalje primati zaposlene po partijskoj liniji i nema upravnog nadzora. Niko živi neće i ne može to da kontroliše.
Ovde je u obrazloženju navedeno onako popriličan broj zakona koje je ministarstvo Milana Markovića predložilo u ime Vlade Republike Srbije Narodnoj Skupštini. Ti zakoni su usvojeni.
Pomenuću samo neke, da bi vas pitala – da li se primenjuju? Mi tvrdimo ne. Tvrdili smo i kada ste ih donosili da nisu primenjivi i da zato nećete ni moći da ih primenjujete. To je slučaj, gospodo, i sa ovim zakonom o kojem danas govorimo.
Kako se primenjivao, još uvek je u toku i produžen je rok Zakona o popisu stanovništva? Da li će neko iz države Srbije, iz režima, da li ćete vi koji se bavite Upravnom inspekcijom, da li će ministar Marković, Boris Tadić, Slavica Đukić-Dejanović, ko je taj vajni lik koji će kazati građanima Srbije – zašto Srbi na KiM nisu popisani kao građani Republike Srbije? Da li ste se time bavili? Imate nadležnost. Jeste li se to zapitali? Naravno, niste zato što radite ono što vam kažu iz EU.
Ovde ste rekli, između ostalog, zašto donosite zakon – da ispunite obaveze prema EU. Gospodo iz vladajuće većine, SRS kada vam kaže da moramo da prekinemo svaku komunikaciju sa EU, legitimno vam to govorimo u ima najmanje 54% građana Srbije, koliko je danas zvanično protiv ulaska Srbije u EU.
Kada smo mi svega pre nekoliko meseci govorili da Srbija ne sme u EU, ovde su se glasno smejali. Sada kada to pomenemo, vidimo pognute glave, zato što znate da je to mišljenje građana Srbije. Znaju građani šta je u njihovom interesu. Znaju građani da im nije u interesu da im Euleks otima KiM. Znaju građani da im nije u interesu da im NATO ubija Srbe na Brnjaku i Jarinju. Vi ćete i pored toga danas da ugostite Meri Vorlik, ovde u parlamentu. Nemate pametnija posla.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas o dnevnom redu. Vaša je obaveza da govorite o dnevnom redu.)
Gospođo Čomić, ovo je bilo o Zakonu o popisu stanovništva.
(Predsedavajuća: Na dnevnom redu je zakon o Upravnoj inspekciji. Molim vas da teme koje ste pomenuli, dovedete u vezu sa zakonom o Upravnoj inspekciji i da ne kršite Poslovnik.)
Gospođo Čomić, molim vas, govorim o razlozima za donošenje zakona. Komentarišem ono što je napisalo ministarstvo. Zaista nemam nameru da tražim od vas sinopsis šta ću da kažem. Ne mogu da komentarišem ono što piše u obrazloženju?

U obrazloženju ste dalje naveli da ste doneli Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Pitam vas – da li se ćirilično pismo upotrebljava u skladu sa ovim zakonom? Da li se ovaj zakon primenjuje? Ne, ne primenjuje se. Što onda džabe donosite zakone?
Doneli ste, ovde ste napisali, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Ima li država Srbija Zakon o jedinstvenom biračkom spisku? Nema. Što onda donosite zakon? Zato vas mi pitamo – šta će vam i ovaj zakon, kada ga nećete donositi?
Kažete u obrazloženju koliko će koštati Upravna inspekcija. Ova sredstva namenjena su za finansiranje plata direktora upravnog inspektorata. Najvažnije da ćete imati direktora upravnog inspektorata, pomoćnika, direktora i 19 zaposlenih, koje treba primiti u radni odnos. Šta bi sa zakonom?
Ovde ste napisali da ste doneli Zakon o smanjenju broja službenika u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Da li je moguće da u tom procentu koji treba da smanjite, a niste ga smanjili, nema 19, plus ovo dvoje funkcionera, koji mogu da obavljaju svoj posao? Da li je to moguće? Koga ste vi onda primali u radni odnos? Koga ste vi primali kada ste tri puta povećali broj službenika u državnoj upravi, kada nemate 19 ljudi koji mogu da rade na primeni ovog zakona? Naravno, kao što i sada primate, takođe ste zakonom to omogućili. Pogledajte ko sve prima platu, npr, u opštini Zemun a nije ušao na vrata opštine Zemun nikada. Pošaljite malo inspekciju, radite nešto. Nemojte samo da donosite zakone odnosno da predlažete zakone koji se neće primenjivati.
Ministar kaže da će se raspisati konkurs. Primaćete po konkursu? Da, pazite da vam ne poverujemo, kao što ste i do sada primali po konkursu.
Izvinjavam se što gledam u vas ali, nažalost, ministar nije tu, pa se kroz vas obraćam ministru.
Dakle, nećete raditi ono što ovde piše. Imamo iskustvo, znamo da tako ne radite. Kaže ministar kako ima ne znam koliko stručnih ljudi koji znaju dva ili više jezika, znaju kompjuter itd. Dajte, ljudi, malo da se pozabavimo ovim što je zaista u interesu građana Srbije. Naravno, postoje određene predispozicije koje treba da zna neki zaposleni, sve je to propisano šta treba da ispunjava kao uslov neko ko bi trebao da radi određeni posao. Evo, jutros smo pročitali u novinama da je i Boris Tadić progovorio još jedan jezik, progovorio je ustaški. Doduše, odavno se tako ponaša. Hvala.

Povreda člana 107. od strane predsedavajuće parlamenta. U toku moje rasprave gospođa Čomić je zaista vrlo uvredljivo govorila o meni lično kao narodnom poslaniku poslaničke grupe SRS. Naravno, znam šta piše u Poslovniku i znam da može da me opomene i znam da može da me prekine i znam da ne smem da se bunim ako me prekine, iako to nigde u Poslovniku ne piše. Sve to, naravno, tolerišemo, zapravo moramo jer nam druge nema, ali uvrede koje je gospođa Čomić izgovorila o tome šta je meni na umu, čega treba da se prisetim, da li sam normalna ili nisam normalna, parafraziram, gospođo Čomić, nadam se da ćete pogledati stenogram, a i ja ću, odnosno konkretno ću na određenom mestu to takođe da iznesem javno, zaista je nedopustivo ponašanje i više zloupotreba Poslovnika od strane predsedavajuće, gospođe Gordane Čomić.
Ovo zaista više niti može da se trpi, niti može da se toleriše. Mišljenje gospođe Čomić može da bude izneto, zna se, piše u Poslovniku, javi se za reč i kaže ono što treba da kaže. Narodni poslanik svaki koji se javi za reč, takođe, treba mu valjda omogućiti da kaže ono što misli da treba da kaže i, naravno, da vodi računa. Mi znamo da je vaš Poslovnik restriktivan i mi smo to govorili i ponavljamo stalno. Mi znamo da primena ovog Poslovnika zapravo znači onemogućavanje obavljanja funkcije narodnog poslanika, jer narodni poslanik ne sme da govori, bar ne sme da govori ono što bi hteo, ali vređanje narodnih poslanika je apsolutno nedopustivo. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 27, a u vezi sa članom 107. Mi smo malopre čuli jednu veliku uvredu za Narodnu skupštinu Republike Srbije i vi niste reagovali, a trebalo je. Mi smo čuli od gospodina Milivojevića da je Đura "Mutovi" uveo u srpsko pravosuđe institut zaštićenog svedoka. Mi znamo da je taj institut donet kao deo jednog zakona u ovom parlamentu. Istina, mi iz SRS smo bili apsolutno protiv toga, pogotovo zbog činjenice što smo znali da je u donošenje zakona, između ostalih, umešan i Đura "Mutavi". Evo, sada smo čuli od gospodina Milivojevića, koji je glasao za taj zakon, a vi niste reagovali, nije vam palo na pamet da zaštite institut Narodne skupštine i da skrenete kolegi pažnju da zakone u ovoj zemlji donose narodni poslanici i da ih donosi Narodna skupština Republike Srbije.
Nadam se da sada nećemo dobiti odgovor kao malopre, da neko nešto nije dobro razumeo. Ovo je apsolutno od reči do reči preneto u stenogram i svakako može da se proveri. Pošto je vama više puta skrenuta pažnja na povredu Poslovnika, čak i od strane poslanika, odnosno kolege iz vladajuće većine, mi zaista očekujemo da će jedanput da se desi jedan pravi demokratski princip, da ćete da prihvatite činjenicu da ste prekršili Poslovnik. Jednom da vidimo kako to izgleda kada predsedavajući sam sebi izrekne meru opomene. Lako je kada to radite kolegama poslanicima, ali ako ste vi takođe uveli institut….

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u skupštinsku proceduru 12. septembra dobili predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se gospodin Krsman Ilić, kako piše na sopstveni zahtev, zbog narušenog zdravlja razreši prestanka funkcije. Takođe, piše da je on takav zahtev podneo Odboru 1. septembra 2011. godine, odnosno predsednik državnog veća tužilaca je uputio Narodnoj skupštini.
Mi opravdano sumnjamo, zapravo jutros ste nama dokazali da imamo i te kako osnova da sumnjamo da ste vi pokušali da obmanete Narodnu skupštinu i narodne poslanike. Mi smo vam više puta ranije kada su bila u pitanju razrešenja sudija …

Ne vidim, zaista u čemu je problem ako govorimo …

Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija o kojoj se danas govori je najobičnija farsa. Nešto čime vi apsolutno negirate demokratske principe. Izabrati u komisiju samo predstavnike vladajuće koalicije je prosto nedopustivo. Ovako formalno završavanje, otaljavanje poslova od strane skupštinske većine je nešto što je neprihvatljivo za SRS. Nije ni čudo što ovaj posao ovako radite kad imamo slučaj da vam se, opet mi smo skretali pažnju, imamo slučaj da vam je pre nekoliko dana uhapšen član Visokog saveta sudstva. Ni manje ni više sudija koji je bio najbolji sudija Prvog opštinskog suda 2006. godine, izvesni gospodin Jakšić.
Sad, vi očekujete, a vi ste ga birali, skupštinska većina ga je birala, mi smo skretali pažnju, odnosno skretali pažnju na kompletan Visoki savet i zaista očekujemo da Odbor za pravosuđe i upravu raspravlja i o ovom problemu. Znate nije mala stvar da neko ko je birao tužioce i sudije i koje pre četiri, pet godina bio za vas najbolji sudija da je danas uhapšen zbog kriminala i zbog korupcionaške afere. Da li vam to služi na čast? Da li je nama to potvrda da su izbor sudija, tužilaca, da su urađeni na pravi način i da li je to potvrda da će i ova komisija svoj posao obavljati onako kako joj zakon nalaže? Nama to svakako nije potvrda. Mi nemamo poverenje u skupštinsku većinu i naravno vi sami dokazujete da i te kako imamo osnova da sumnjamo da ste vi dobronamerni, da ste iskreni u primeni propisa.
Kako će sada da se ponaša, evo pitanje za predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, koji je član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kako će sada da se ponašaju u odnosu na ne izabran, za ne reizabrane sudije i tužioce, kada je ovaj Jakšić bio član jedne od komisija Visokog saveta koja je vršila reviziju o izboru sudija iz decembra 2009. godine.
Dakle, može vama koliko god hoćete da smeta to što mi govorimo istinu koju građani Srbije treba da čuju, istina je za vas poražavajuća i koliko god se trudili da nam zabranite da govorimo i koliko je to moguće koristimo, pre svega svoja poslanička prava i poslovničku mogućnost da javnost iz Srbije, pre svega krenemo pažnju na anomalije koje se dešavaju u sistemu pravosuđa.
Ovo što je danas na dnevnom redu, izbor članova komisije o izvršenju krivičnih sankcija, je obaveza koju je ovaj parlament imao još od 1. januara 2006. godine. Pitanje, koje je valjda dozvoljeno da se postavi, zašto se čekalo pet godina da se ovaj posao završi. Zar je toliko bilo problema da nađete pet ljudi, četvoro ljudi u koje ćete vi imate puno poverenje? Zašto to niste uradili onda kada ste po zakonu imali obavezu? Niste, zato što sami ste napisali u obrazloženju, da se formiranjem ove komisije, kažete- time će se takođe izvršiti preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu radi ispunjenja uslova Republike Srbije za sticanje statusa kandidata za člana, za članstvo u EU. Vama se sve vrti oko ispunjenja uslova za sticanje statusa za kandidata za članstvo EU i to je ono što je pogrešno sa aspekta SRS.
Umesto da kažete, dosta te EU i njihovih uslovljavanja, dajte da se okrenemo sebi, da se okrenemo tradicionalnim prijateljima Srbije koji nam se neće mešati u naše unutrašnje odnose. Vi i dalje srljate tamo gde ste krenuli na putu koji je apsolutno poguban za sve građane Srbije i to jeste danas stav ogromne većine građana Republike Srbije koliko god se to vama ne dopadalo.
Kažete, ta preporuka o napretku Srbije za 2010. godinu. Koji je to napredak u oblasti pravosuđa, gospodo? Koji je to napredak, ako se hapse ljudi koji su birali sudije i tužioce?
Ako mi ne smemo da kažemo da ste pokušali da nas obmanete tako što ste nekoliko dana kasnije shvatili da tužilac treba da ide u penziju, a da u stvari nije bolestan. Jel to tajna? Jel to treba da bude tajna?
Takođe, želimo da pitamo, u okviru ove tačke dnevnog reda, ove kolege koje ćete izabrati jednog dana kad budete glasali za četvrtu po redu sednicu, pošto samo otaljavate sednice bez glasanja, dok se ne istrgujete i ne izdogovarate, da li će oni da posete pritvor u Vranju, da vidimo da li je tamo neko uhapšen zbog incidenta koji se desio u selu Bobešno, kod crkve Sv. Jovana Krstitelja, kada je izvesni Vladislav Stojanov iz Ćustendila skinuo sa bine srpsku zastavu i zapalio je svećom iz crkve sve u prisustvu predsednika opštine Bosilegrad.
Da li ćemo imati informaciju o tome? I uz to se jedan od odbornika opštine Bosilegrad veselio uz muziku, naravno, srećom da je policija nakon tog incidenta prekinula sve to.
Da li će ova komisija rešiti probleme, odnosno ova komisija ne može da ih reši, ali da li ćemo imati informaciju u parlamentu o tome šta se sve dešava u zatvorima u Srbiji i u pritvoru u Srbiji? Da ne govorimo o tome koliko je ljudi u jednoj prostoriji, koliko nema ni fizičkih uslova za pritvor, onoliko ljudi koji su trenutno u pritvoru.
Naravno, jedan od razloga je i to na koji smo mi skretali pažnju pre više godina, da na neograničenu dužinu pritvora, da li će ova komisija kada vidi kako to izgleda na licu mesta možda i inicirati izmenu zakona? Da li ćemo da se vratimo u neke normalne pravne i demokratske principe ili ćemo u svemu da imitiramo Haški tribunal?
Pritvor može i devet godina kao što je dr Vojislav Šešelj bez ikakve presude u prigovoru naravno na osnovu političke optužnice. To radite i ovde, to radi i u Srbiji. Koga hapsite, ko je u pritvoru? Kako je moguće da se desi neka afera o onolikih razmera kakve su afere ovih dana aktuelne, a da odgovaraju tamo neki potpuno anonimni ljudi, a da ne odgovara neko ko je na čelu organa? Kako je moguće da samo ministar Tomica Milosavljević nije znao za aferu sa vakcinama? Pa, jel Paja Momčilov, odavde govorio sve ono što sada čitamo da je osnov za hapšenje nekih ljudi koje ste pohapsili? Kao da su iz stenograma dr Paje Momčilova hapsili, sve smo vam rekli. Ali, vama ne vredi govoriti.
Vi terate svoje i da li je to u skladu sa interesima građana Srbije ili nije i vi to znate, da li je to u skladu sa interesima Republike Srbije, nije i vi to znate, da li je to po zahtevu EU, jeste i vi to znate i to je to na šta nažalost još uvek ne možemo da utičemo ali bar možemo građane Srbije da obavestimo o tome. U zatvorima se štrajkuje.
Štrajkuje se glađu, ljudi beže iz zatvora, ljude se samopovređuju, ljudi se ubijaju u zatovru, samoubistva vrše. Tamo malo, malo, pa imamo infomraciju otišla droga u neki zatvor, malo, malo imamo informaciju pojavio se mobilni telefon, zlostavljanje u zatvorima, da li je neko zbog toga odgovarao?
Da li ste zbog toga negde pitali ovog direktora za izvršenje sankcija Obradovića kako je moguće da se to dešava u zatvorima u Srbiji? Važno da ste opremili onaj jedan deo zatvora u Požarevcu u Zabeli, a i tamo imate problem. Ova komisija će se sresti sa tim problemom i to smo imali izmene zakona, sećate se, zbog toga što ljudi neće da čuvaju Legiju.
Neće da rade u tom zatvoru, pa im povećavate plate, pa raspisujete konkurs da primate nove ne biste li našli vaše poslušnike. O tome nećete da govorite. Jel to možda tabu tema za građane Srbije? Ne sme da bude. A ko će govoriti o tome dame i gospodo, ako vi u Komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Skupštine Srbije birate isključivo poslanike Skupštinske većine. I to je, prosto, neverovatno. Kakva je kontrolna funkcija parlamenta ako kontrolu vrše samo poslanici većine? Kadija ti sudi, kadija te tuži.
I sad će neko Đorđe Milićević izvinjavam se, ali moram da pomenem imena, Meho Omerović, Đura Mučenski, Goran Stefanović, Judita Popović da kritikuju nešto iz oblasti pravosuđa i da kritikuju izvršenje sankcija u Republici Srbiji. Naravno, da neće. Nisu kritikovali ni kada smo govorili o tom lošim zakonima.
Vama je sve dobro. Vama je sve dobro što vam pošalju iz Tadićevog kabineta na čijem čelu je Mirko Cvetković. Vi nemate primedbi na tako nešto.
Imali ste ovih dana primedbe koje ste na ove zakone o restituciji i javnoj svojini zato što ste takođe dobili nalog iz kabineta premijera da ne bi on baš svaki član zakona menjao. I vi sad, očekujete, da mi kažemo to su naše kolege, nećemo da stavljamo primedbu. Pa hoćemo.
Nemamo poverenje ni pojedinačno, a ni na sve vas koji činiti skupštinsku većinu i hoćemo da građani Srbije to znaju. Ne, niste imali čak ni člana Odbora za pravosuđe i upravu nego ste zamenika člana jednog od ove komisije čak zamenika člana ste izabrali, a niste se setili da bi možda neko od članova Odbora iz opozicionih stranaka mogao da bude u ovoj komisiji, pa da na licu mesta zaista vidi šta se dešava pa da se zatraži dokumentacija, pa da vidimo šta vi to pokušavate da sakrijete a formalno kao imate ovu komisiju da zadovoljite EU. A da li ćete s time zadovoljiti građane Srbije, to vas baš briga. Baš vas briga kako se ponašaju prema bolesnim ljudima u pritovoru?
Da li znate koliko treba da prođe vremena da pritvorenici koji su već godinama u pritvoru i osumnjičeni za neke ratne zločine, koliko im treba u tom Specijalnom tužilaštvu odnosno njihovom pritvoru da im dođe lekar? Treba da dođe na ivicu smrti. Kakav je vam je odnos prema ljudima u pritvoru i u zatvoru. Da li tamo ljudi treba da se resocijalizuju ili treba da ih uništite do kraja? Kakvi ljudi izlaze iz pritvora? Bolesni, izubijani, izranjavani sa trajnim posledicama.
I šta se desi kad prođe nekoliko godina i kad se a to vam se i dešava i kad taj čovek ne bude osuđen, šta se onda desi? Tražiće materijalnu nadoknadu od države Srbije i dobiće je. A ko će da mu nadoknadi sve ono što su ga tukli, prebijali. Jel vi znate da se to redovno radi i u pritvoru i u zatvoru? Pa, onda kad se pojavi neko ko je bio pritvoren, pa ga policija tukla, pa se pojavi na jutjubu snimak, onda se ministar policije izvinjava, a šta je sa onima gde se nije pojavio snimak na jutjubu, a dobijaju batine u pritvoru i u zatvoru? I vi hoćete da to kontroliše Skupštinska većina?
Verovatno ćemo u doglednoj budućnosti imati izveštaj ove komisije naših dragih kolega koji će da nas informišu kako su nam zatvori na najvišem evropskom nivou, kako se za pritvorenim i osuđenim licima postupa po najvišim evropskim standardima i mi ćemo da vam verujemo? Kako da ne. Kakve su posledice još uvek onih 14 hiljada ljudi koji su akciji "Sablja" ni krivi ni dužni bili pritvoreni?
Kakve su posledice po njihov fizički i psihički život? Koliko je para država morala da plati zato što ste bez ikakvog osnova hapsili koga kod vam je palo napamet u to vreme?
Danas radite slično u raznim ovim akcijama koje sprovodite, a prave akcije, pravu borbu protiv korupcije i kriminala ne pada vam na pamet da sprovodite. A kako ćete kad je korupcija u vrhu vlasti. O tome vas obaveštavaju i vaši evropski prijatelji. Oni od vas traže da hapsite sve koji su umešani u korupciju i kriminal. Vi to ne možete jer ćete onda ostati i bez Vlade i bez direktor javnih preduzeća i bez svih institucija sistema, jer je kriminal korupcija u Srbiji u svim institucijama sistema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS o Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju smo vrlo jasno izneli u načelnoj raspravi i mi smatramo da ovaj zakon ne sme da se nađe u pravnom sistemu države Srbije.
Članom 1. vi ste predvideli da se imovina vraća, ona imovina koja je oduzeta, da ne gubim vreme čitajući ceo član, posle 9. marta 1945. godine. Mi vas pitamo, gospodine Đeliću, na osnovu čega ste odredili granicu od kada vraćate imovinu? Zašto ne vraćate begovsku imovinu? Znate da su begovi imali poprilično vlasništvo na zemljištu na teritoriji Srbije. Zašto, pošto navodite na osnovu kojih sve zakona, 40 i nešto zakona, su vama osnov za vraćanje ove imovine, a mi tvrdimo da je upravo to razlog da to ne može da se radi, jer vi nabrajanjem zakona koje ovim zakonom faktički poništavate, zapravo potvrđujete našu tezu, da je ova imovina koju želite da vratite, oduzeta na osnovu zakona.
Ako je nešto urađeno na osnovu zakona, pa makar i lošeg, ako je za oduzetu imovinu isplaćena naknada, pa makar i nepravična ne možete vi posle ovoliko godina da menjate tu istorijsku nepravdu. Nije sporno da ta naknada nije bila pravična, nije sporno da ti zakoni nisu bili pravični, ali dozvolićete, ne posle 60 godina, nego odmah kada vi odete sa vlasti, onaj ko bude skupštinska većina, imao bi i te kako razloga da poništava zakone koje ste vi donosili, jer su izuzetno loši i izuzetno štetni i za građane Srbije i za državu Srbiju.
Dakle, takođe vas pitamo, zašto, pošto je jedan od razloga vraćanja oduzete imovine i agrarna reforma? Zašto ne agrarna reforma od 1919. godine iz vremena kralja Aleksandra, kada je takođe vršena agrarna reforma na osnovu prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, kako se to tako zvalo, pa je kasnije napravljen program agrarne reforme i ona je po tome izvršena.
Ono što je vrlo interesantno, gospodine Đeliću, očekujemo zaista odgovor na ovo pitanje i molim vas da slušate, ako hoćete da učestvujete u raspravi, odgovor na pitanje – na osnovu čega ste predvideli da se vraća zemljište koje je eksproprisano do 1968. godine? Zakon o eksproprijaciji je postojao, postoji i postojaće, u ovom ili onom obliku. Iskreno se nadamo da će prva promena Zakona o eksproprijaciji biti ta, da se stavi van snage vaše nebulozno rešenje iz tog zakona, gde ste predvideli da investitor može da uđe u posed pre nego što se postigne dogovor o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.
Dakle, mi vam skrećemo pažnju i skrećemo pažnju i javnosti Srbije pre svega, da je ovo što radite nezakonito zato što vi ne možete ovim jednim zakonom da promenite istorijsku činjenicu, da je ova imovina oduzeta na osnovu 47 zakona i da je za tu imovinu isplaćena naknada, pravična ili nepravična, pitanje jeste, ali je činjenica da je isplaćena naknada. Zato mi u SRS smatramo da, to je jedan od razloga, o ostalima ćemo govoriti u toku rasprave, da ovaj zakon ne sme da se nađe u pravnom sistemu Republike Srbije Hvala.

Stav SRS je da treba da se briše i član 13. kao i svih 66 članova Predloga zakona o restituciji, iz razloga o kojima smo govorili, o kojima govorimo i o kojima ćemo da govorimo. Ključni razlozi zbog čega ovaj zakon ne sme da se donese, a samim tim i član 13. briše, jeste da je imovina koju želite da vratite oduzeta na osnovu zakona, da je imovina koju želite da vratite oduzeta uz naknadu, da je imovina koju želite da vratite u vlasništvu ili državini drugih pravnih ili fizičkih lica više od 60 godina, a to znači da je odavno prošlo pravo održaja koje garantuje sticanje svojine, ministre, vi ste pravnik to biste trebali da znate. Ali, vi koji ćete glasati za ovaj zakon trebalo bi da prihvatite amandman i da član 13. brišete iz ovog zakona.
Podsećamo da je Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine donet 8. juna 2005. godine. Trinaest meseci je trajalo prijavljivanje te imovine i taj posao je završen.
Naravno, videćete, ako ikad krenete u ovu proceduru, koliko ćete imati duplih i više nego duplih zahteva, koliko ćete imati slučajeva da se na jednu nepokretnost javilo više lica sa aspiracijama da se ta nepokretnost vrati. Naravno, ovakav vaš zakon samo će doprineti da ta zbrka bude što još veća. Pošto je gospodin Đelić ovde rekao u načelnoj raspravi da on godinama sanja o ovom zakonu, valjda još iz vremena dok je spavao na tetkinom kauču, pre nego što je stekao 11 miliona evra, verovatno kao i većina ovih čiju imovinu želite da vratite, trebalo je da imate u vidu da ste vi obećali EU i vašim dragim evropskim prijateljima da ćete doneti ovaj zakon, pa i pre nego što vam je došla Angela Merkel i naredila da ovo morate da donesete i to, naravno, pre svega, zbog vraćanja imovine "folkdojčerima", trebalo je da imate tu činjenicu na umu i da ne dozvolite ono što ste, ne slučajno, vrlo svesno i namerno uradili.
Vi ste svu tu imovinu za koju ste znali da ćete je vraćati lepo vašim tajkunima, partijskim prijateljima, partijskim finansijerima prodali mimo tendera ispod ruke, da ne kažem ispod žita za jeftine pare itd, i sada ćete lepo tu imovinu da vratite tim bivšim vlasnicima, a tim vašim prijateljima ćete na ime obeštećenja da isplaćujete ogromna sredstva iz budžeta Republike Srbije, drugim rečima iz džepova građana Srbije. Pitala sam, ministra Đelića, pitam sad vas gospodine ministre. Da li imate u vidu na koji način ćete rešiti neke slučajeve koje vi tretirate trajno rešenim, recimo kako ćete rešiti vraćanje vile koju ste bez pravnog osnova dodelili Ružici Đinćić, a koju je u sudskom sporu već dobila porodica i bez ovog vašeg zakona koja polaže pravo na nju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o javnoj svojini, a mi smo to u načelnoj raspravi istakli je gotovo nemoguće popraviti dobronamernim amandmanima, zato što kada se ovaj zakon pojavio u proceduri, do dana današnjeg, pristižu novi amandmani što svakako jeste poslovničko pravo i mi ne sporimo nikome pravo da predloži amandman, jer to jeste posao narodnih poslanika, pa i Vlade Republike Srbije. Da se podsetimo da je Vlada Republike Srbije na ovaj zakon na skoro 1/3 članova podnela svoje amandmane, zato što nisu imali dogovor, a zakon mora da se stavi na dnevni red, mora da se izglasa, zato što vam je to nalog EU.
Sada, vaše interne probleme koje imate u vladajućoj koaliciji rešavate preko najosetljivije stvari, a to je javna svojina, odnosno državna svojina.
Zakon je, koncept zakona je loš i štetan. Ovaj zakon je, dame i gospodo, pravni okvir za buktanje separatizma u AP Vojvodina. Koliko god vi pokušali da skrenete pažnju sa toga, to je nažalost činjenično stanje. Jutros smo mogli da čujemo da se još uvek ne zna sudbina ovog zakona, da li ćete obezbediti skupštinsku većinu ili ne i da dalje predsednik Vlade, Mrko Cvetković razgovara sa Nenadom Čankom, jer kaže Nenad Čanak ima neke amandmane koji su u interesu Vojvodine. Pa valjda je ovaj zakon, gospodine Đeliću, u interesu Republike Srbije, u Ustavnim okvirima Republike Srbije. Mi već i u ovoj raspravi pravite neke i očigledno pokazujete separatističke težnje kada je u pitanju javna svojina. Onda suštinu pokrivate, ne znam davanjem dela svojine lokalnim samoupravama, što je takođe, sa aspekta stavova i koncepta programa SRS veoma problematično.
Znači, suštinski problem jeste ovo što ćete na osnovu ovog zakona uraditi u AP Vojvodini, kao da nemate iskustvo sa AP Kosovo i Metohija, koju ste inače izdvojili iz ovog zakona pored svih problema koji tamo postoje i koji bi dobrim delom mogli biti obuhvaćeni i ovim zakonom i kada bi sve bilo državna svojina ovo što vi ovde predviđate da cepkate na pokrajinsku i na svojine lokalnih samouprava onda bi ste mogli na drugi način da razgovarate sa međunarodnim predstavnicima i sa UN kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Rezolucija 1244 ne podrazumeva ovo što vi predviđate ovim zakonom gospodine Đeliću. Veoma štetan i opasan zakon i građani Srbije to treba da čuju i treba da znaju.
Član 6. kaže – svako ko odlučuje o stvarima u javnoj svojini koji ih koristi ili njima upravlja dužan je da postupa kao dobar domaćin i odgovoran je za to u skladu sa zakonom.
Mislimo da ovo nije dobra formulacija. Dali smo, po našem mišljenju, mnogo preciznije rešenje. Rekli smo da sredstva u javnoj svojini se koriste u skladu sa zakonom, prirodom i namenom tih sredstava.
Vi kažete da ne možete prihvatiti amandman iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Znate, kada vam narodni poslanici podnesu amandman i ako ne prihvatite amandman mi očekujemo da kažete zaista neki konkretan razlog i argument zašto amandman ne prihvatate. Mi smo vama dali argument, a vi kažete da je to prikladnije. Sad kako god, da li na osnovu našeg amandmana, ili vašeg člana, u svakom slučaju očekuje se domaćinsko i odgovorno postupanje sredstvima u javnoj svojini.
Sada, gospodine ministre, vi se trudite, odgovarate na pitanja narodnih poslanika na primedbe koje se iznesu u toku javne rasprave, evo treći dan ste danas sa narodnim poslanicima, ali niste odgovorili ni na jedno suštinsko pitanje, očekujemo da ćete danas u toku rasprave i u toku ovih narednih dana govorimo o zakonu u pojedinostima odgovarati na konkretna pitanja. Nemojte vi nama da pričate priču. Mi vaše priče imamo na svakom televizijskom kanalu, u svakom mediju, štampanom i elektronskom. Vaša priča je neargumentovana. Vaša priča je – pričam ti priču. Mi hoćemo od potpredsednika Vlade konkretne odgovore na konkretna pitanja. Hoćemo da Vlada konačno ozbiljno se založi za interese građana Srbije i države Srbije u celini.
Ako govorite o domaćinskom ponašanju sa sredstvima u javnoj svojini, govorili ste u načelnoj raspravi kako i zgrade opština otprilike treba da budu vlasništvo lokalnih samouprava. Gospodine Đeliću, zaista ne znamo šta vam to znači. Da li to znači da će neki vaš dobar domaćin predsednik opštine da proceni da opština može da funkcioniše u nekom parku, pod nekim šatorom, a da će on zgradu opštine da proda ili nekom tajkunu ili da izda za kafiće ili ne znam za šta? Zašto vam smeta da ono što zaista pripada državi Srbiji bude državna svojina?
To što Ustav, na šta se vi pozivate, predviđa donošenje ovog zakona i predviđa oblike svojine, nije smetnja, gospodine Đeliću, da ono što zaista jeste državna svojina ostane državna svojina, a da se zakonom uredi način korišćenja te svojine od strane nadležnih organa AP Vojvodine, KiM i lokalnih samouprava.
Kažete da hoćete da se domaćinski, u skladu sa ovim zakonom, ponašaju korisnici ili sopstvenici ove javne svojine. Gospodine Đeliću, na koliko lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije? Na 90 lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije u najelitnijim objektima. Da li je to domaćinsko poslovanje? Na 400 hiljada kvadratnih metara sede službenici Vlade Republike Srbije. Zaista je pravo čudo kako se vi tako raštrkani po Beogradu ikad sastanete. Zato i nije iznenađenje što čak i ovako važne odluke, kakav je ovaj zakon, donosite na telefonskim sednicama. Ko da vas u ovom haosu od saobraćaja sabere na jednom mestu kada ste podeljeni na 90 lokacija?
Gospodine Đeliću, dok vi niste došli na vlast, dok niste najpre zapalili ovu zgradu, da li je to domaćinsko poslovanje, da je ova zgrada skupštine zapaljena i opljačkana, a danas sedimo u dve zgrade? Da li je i to domaćinsko poslovanje? Zar nije dovoljan jedan objekat za funkcionisanje Narodne skupštine? Pravite duple troškove, vi ste dobri domaćini, a kada je u pitanju Vlada ne duple, nego 90 puta troškove zato što se u 90 objekata, a zvrji poluprazna Palata Srbije gde bi mogli da se smeste svi nadležni državni organi. Da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Đeliću?
Podsećam vas da je, pre nego što ste vi došli na vlast u onoj čuvenoj "buldožer revoluciji", Vlada Republike Srbije sa svim ministarstvima koristila dve zgrade, Nemanjinu 9. i Nemanjinu 22-24 i nikom nije bilo tesno, ali tada se radilo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije, u ustavnim okvirima, a ne kao što danas vi radite i što stvarate ovim zakonom uslove za ekspanziju separatizma u AP Vojvodina.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja kako se popularno zove zakon o restituciji kolokvijalno tj. imao je rekla bih, nezasluženo veliku medijsku pažnju poslednjih mesecima pa čak i godinama. I čuli smo mnogo argumenata za i protiv donošenja ovog zakona, ali nekoliko bisera koje je jutros govorio gospodin Đelić, zaista moraju da se prokomentarišu.
Kaže, gospodin Đelić da će ovaj zakon kada se bude primenjivao dati bolje rezultate nego privatizacija u Srbiji. Pa kuku nama, gospodine Đeliću, ako ovo upoređujete ili bilo šta u Srbiji sa privatizacijom, sa onolikim kriminalom, sa onolikom korupcijom, sa onolikim pritvorenim, zatvorenim i tek onim koji će biti zbog kriminala u toj privatizaciji. Ili ste možda mislili na one akcije od 1000 evra?
Dalje, kaže gospodin Đelić da će primena ovog zakona privući investicije, strane investicije u Srbiji. Gospodine Đeliću, vi ste govorili i da će ekonomska kriza privući strane investicije u Srbiju, jedino još kad je bio zemljotres u Kraljevu niste rekli da će i to privući strane investicije. Vi imate tu jednu svoju priču i vi to i gde treba, i gde ne treba ubacujete, a to što nema veze sa suštinom nije ni važno. Rekli ste, da očekujete da će ovaj zakon da doprinese razvoju zadužbinarstva u Srbiji. Gospodine Đeliću, evo konkretan predlog od onih vaših 11 miliona evra napravite neku zadužbinu, budite prvi zadužbinar pa da vam čestitamo. Rekli ste, jutros ste priznali, a pre nekoliko dana ste rekli da se ovaj zakon ne donosi zbog EU nego zato što je to nama, hleb nasušni, otprilike, pa su posle toga vaše kolege iz Vlade, kako ko, pojavljivali se na televizijama raznim i demantovali gospodina Đelića i rekli, ne ovaj zakon se donosi zato što je to nalog EU.
Gospodine Đeliću, pošto uredno ispunjavate naloge EU očekujem odgovor od vas kao potpredsednika Vlade Repbulike Srbije, da nam kažete, otvoreno šta je sa uslovom koji ste dobili od Angele Merkel i od EU u vezi sa zaokruživanjem šiptarske države na teritoriji Republike Srbije. Da li vi znate šta se dešava od 16. septembra do danas na teritoriji Republike Srbije? Nešto se ne javljate na tu temu, za vas je očigledno to završena priča. Boga mi, nije i neće biti.
Mogli smo juče da pročitamo u medijima da pored svih ovih uslova koje ispunjavate, na kako vi volite da kažete, agendi, na putu ka EU, ali sve mi se čini da na tom putu ima sve više ležećih policajaca, a da su vam nešto nizak trap pa zapinjete često. Na tom evropskom putu, kako kažu vaši evropski prijatelji, gospodine Đeliću, ozbiljno vas koči korupcija i to korupcija na svim nivoima vlasti i u svim segmentima. Između ostalog, kažu vaši evropski prijatelji, da je problematično da li ćete dobiti status kandidata zato što u krivičnom zakonu nije sankcionisano podmićivanje poslanika.
Sad pitam vas, gospodine Đeliću, kada pričate sa tim vašim evropejcima, da li vi njima kažete da ste vi 2008. godine napravili nelegalan sastav ovog parlamenta i da je upravo zbog korupcije, kako je Vikiliks obavestio veza SAD, Boris Tadić, Nikolić i Vučić, stvorena, nešto što vi ovde zovete poslanička grupa, na osnovu ukradenih mandata.
Jesu li na to možda mislili vaši zapadni prijatelji sa kojima razgovarate vezano za te vaše evropske integracije, do kojih sigurno nikada neće doći. Podsećamo vas gospodine Đeliću, da je 8. juna 2005. godine donet Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Tada je u Vladi Vojislava Koštunice koja je bila isto evropejska koliko i vi danas, sedeo gospodin Parivodić, koji je bio lično vrlo zainteresovan za vraćanje imovine i on je stalno prisutan u medijima kao predstavnika nekih kojima treba da se vrati imovina zakonito, naravno oduzeta. Vi ste od tada do danas znali da ćete ovaj zakon da donesete, vi to odavno najavljujete.
Pitanje za vas gospodine Đeliću – ko je odgovoran što ste do 8. juna 2005. godine je donet taj zakon, 13 meseci posle toga jula 2006. godine je završen popis te imovine. Ko će odgovarati zato što ste vi tu imovinu za koju ste znali da ćete da donesete zakon da se vraća? Prodavali ste je za bud zašto tajkunima da bi sada država na osnovu ovog zakona tim istim tajkunima isplaćivala nekakvu nadoknadu.
Jeste li to radili slučajno ili svesno gospodine Đeliću, i ko je odgovoran što na taj način nanosite ogromnu štetu, finansijsku pre svega građanima Republike Srbije.
Gospodine Đeliću, nas u SRS kao brižne poslanike, interesuje da li ste razmislili kako ćete zbrinuti Ružicu Đinđić, pošto je i vila koju ste njoj, potpuno neopravdano poklonili, tema vraćanja, neka porodica se već javlja da joj se vrati ta vila, i naravno, ne samo ta, nego ne znam i ona vaša od onoliko stotina miliona na Dedinju, da li je i ona pod udarom ovog zakona? Dalje, Tomice Milosavljevića, pa Šutanovca, pa svih vas što ste se poređali po Dedinju.
Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, koji ćete glasati za ovaj zakon, SRS vas upozorava da jedna istorijska nepravda, a ovo jeste bila istorijska nepravda, ne može da se ispravi stvaranjem novih nepravdi.
Vi ste ovde, kolega Martinović je odlično, naravno, primetio u članu 2. napisali 41 propis, popisali 41 propis, zakona, a još tri su čini mi se dodata, biće dodata amandmanima vladajuće većine.
Dakle, nabrojali ste 44 zakona na osnovu kojih je imovina koju želite da vratite, oduzeta. Ako, je nešto oduzeto na osnovu zakona, gospodine Đeliću kako može da se vrati?
Kako vi mislite da crtate, precrtavate istoriju, da brišete istoriju. Bilo je vreme kakvo je bilo, pa za nekoliko godina ili za nekoliko decenija verujte da će oni koji budu živeli u ovoj vašoj proevropskoj izdajničkoj politici i Vladi Tadićevog režima, imati mnogo gore mišljenje, nego što mi danas imamo, svi mi imamo o tom periodu komunističkog režima.
Dakle, država u državi, mora da postoji pravna sigurnost, ne može svaki neki Đelić koji se pojavi da menja svojim propisom nešto što je nekad neko doneo neki drugi propis, i ko nam garantuje da je ovaj što vi predlažete baš najbolji­?
Mi znamo da nije. Zašto ste 9. mart 1945. godine odredili kao datum od kog se vraća imovina? Ceo dan vas to pitam, samo nemate argument. Mi s vama razgovaramo o argumentima, mi srpski radikali smo protivnici ovog zakona, i kao što čujete iznosimo argument, ne pričamo priče, od vas tražimo argumente zašto treba za ovo da se glasa.
Dakle, zašto 9. mart 1945. godine? Zašto se imovina ne vraća begovima? Da li vi znate da su begovi u Srbiji imali zemlju? Zašto niste odredili taj period? Vi ste ovde uspeli da obezbedite saglasnost da donesete zakon o rehabilitaciji, to je jedini zakon da je donet, odnosno već postoji, ali se ne primenjuje i ovaj što ste hteli da donesete, to je jedini zakon gde rehabilitovana lica imaju osnova, imaju prava da im
se vrati imovina, jer im je imovina oduzeta u režiranim političkim procesima, ali to nije tema ovog zakona.
Imovina koja se vraća na osnovu ovog zakona koji predlažete, između ostalog je oduzeta na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, ja ću zbog vremena samo nekoliko zakona, na osnovu kojih je oduzeta ova imovina da prokomentarišem.
Gospodine Đeliću, nacionalizacija se sprovodi u civilizovanim zemljama i sprovodila u civilizovanim zemljama. Znate, koliko su u Engleskoj laburisti izvršili nacionalizacija, a bili su dugo na vlasti.
Drugi osnov, jedan zapravo, od zakona po kojima je oduzeta ova imovina je Zakon o eksproprijaciji i to do 1968. godine. Dajte, molim vas objasnite nam zašto do 1968. godine? Pa eksproprijacije su se vršile i pre i posle.
Danas imamo na snazi vrlo nepravedan i nepravičan Zakon o eksproprijaciji, da li znate gospodine Đeliću, da po današnjem zakonu u sadašnjem pozitivnom propisu eksproprijaciji investitor može da uđe u posed pre nego što postigne dogovor o naknadi. To ranije nije bilo, odnosno, u nekim periodima je bilo, ali neposredno pre ovog zakona nije. Da li je svaka naknada u postupku eksproprijacije u ovom periodu od 1968. godine, ne znam što ste stavili ovu godinu, do dana današnjeg pravična. Pa nije, a da li to znači da je nezakonita, pa ne, ne znači. Zakon je takav, primenjuje se i građani moraju da se povinuju zakonu. Ako mora da se primenjuje Zakona o eksproprijaciji posle 1968. godine i ta imovina se nikom ne vraća, a što onda vraćate imovinu koja je eksproprisana do 1968. godine?
U čemu je razlika, gospodine Đeliću? Da li vi znate od te 1968. godine do dana današnjeg koliko je hiljada hektara zemljišta eksproprisano, koliko je naseljeno stambenih objekata radi utvrđenog opšteg interesa, uz naknadu za koju bivši vlasnici kažu da nije pravična, kao što nije bila pravična ni ona o nacionalizaciji iz 1958. godine, ali to što nije pravična, opet ponavljamo, ne znači da je nezakonita.
Da li je pravična, gospodine Đeliću, ova Đilasova eksproprijacija za most Zemun – Borča? Da li znate da Đilas raseljava građane Zemuna sa obale Dunava u Beli Potok? Da li znate da im ruši kuće u kojima stanuju, a da će u Belom Potoku, plaćati tržišnu cenu zakupnine. Ako, hoće da otkupe te kuće, odnosno stanove, moraju da plate tržišnu cenu za te stanove i za njih ne važi Zakon o stanovanju koji predviđa specijalne uslove za otkup stanova. Da li je to pravično? Nije. Da li je u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, jeste, šta da radimo, ali, vi dakle, žmurite pred takvim stvarima, a vodite računa o nečem što je nekad bilo.
Zakon o agrarnoj reformi takođe je osnov na osnovu kojeg ćete da vraćate nepokretnosti koje su oduzete po Zakonu o agrarnoj reformi. Gospodine Đeliću, ne znam da li znate da je agrarna reforma u Srbiji postojala od 1919. godine iz vremena Kralja Aleksandra. Tada je Vlada donela prethodne odredbe, tako se zvalo za pripremu agrarne reforme koje su postale program agrarne reforme, i koja je sprovedena. Zašto onda i to ne vraćate, zašto ste zacrtali ovu agrarnu reformu i kolonizaciju od 1946. godine? Nemate princip, ne znate odgovor naravno, na ova pitanja.
Podsećamo vas, takođe, gospodine Đeliću, da je 26. marta 1991. godine donet u parlamentu Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF, odnosno Poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog ne izvršenih obaveza iz obaveznog otkupa.
Za oduzetu zemlju, ovu, koja je po ovom zakonu vraćana, ranije nije bila isplaćena naknada i postojao je osnov da taj zakon bude donet.
Po tom zakonu, vraćeno je oko 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljište, gospodine Đeliću, molim vas da me slušate jer tražim odgovor na sva ova pitanja. Ovaj zakon se primenjivao 10 godina i proizveo je, bez obzira što je bilo osnova da bude donet, pogubne ekonomske posledice. Kakve? Uništeni su veliki poljoprivredni kombinati koji su do tada bili veoma uspešni. Cena poljoprivrednog zemljišta je dramatično pala i od tada su ogromne količine poljoprivrednog zemljišta ostale u parlogu zato što su vraćene naslednicima koji nisu ni znali ko su im preci.
Lično sam radila na primeni ovog zakona u Opštini Zemun, pa su se predamnom svađali da li je bila ujna, da li je tetka, da li je strina tu koju eventualno treba da naslede, pa ko koliko treba da nasledi, pa su mislili dobiće ogromne pare. Kad su videli ta to nije tako skupo jer je velika količina, ponavljam 100 hiljada hektara zemljišta vraćeno, onda je to zemljište ostalo neobrađeno.
Gospodine Đeliću, to je takođe pominjao kolega Martinović, da li je neko utvrđivao poreklo imovine licima kojima je, naglašavamo, na zakonit način oduzeta imovina, a koju vi sada hoćete da vratite? Pitamo vas, gospodine Đeliću, da li su to u to vreme bili tajkuni onog vremena, kakvi su danas Mišković, Beko, Cane, Kostić, Đunić, Vlahović, Đelić itd?
Gospodine Đeliću, ne znam što se smeškate? Ne znam da li ste čuli za staru američku poslovicu da niko za svoga života ne može na pošten način da zaradi i uštedi milion dolara, a vi, Đeliću za dve godine 11 miliona evra.
Gospodine Đeliću, pravni razlog koji svaki pravnik mora da uvaži, a koji ide u prilog i koji je argument zašto ovaj zakon ne sme da se donese, jeste pravo održaja.
Vi niste pravnik pa da vam objasnim a pre, svega, želimo da čuju građani Srbije. Redovan održaj za pokretne stvari je tri godine, za nepokretne tri godine, ako je zemljišno knjižno vlasništvo, a 10 godina za vanknjižno. Vanredni održaj nastaje protekom 10 godina i stiče se pravo svojine na pokretnim stvarima, a za 20 godina na nepokretnostima.
Dakle, prošlo je više puta po 20 godina i ne može se stvoriti pravni uslov za vraćanje ove imovine koju vi želite da vratite.
Ako je neko pre 50, 60 godina na legalan način stekao imovinu, on je stekao pravo održaja odavno. Vi ste čak ovde predvideli da ćete ovim zakonom ukidati i pravo službenosti prolaza. Da li vi uopšte znate šta znači pravo službenosti prolaza? Da li to znači da ćete ostaviti stambene zgrade, kuće itd. bez pristupa na ulicu zato što je uspsotaveno pravo službenosti prolaza? Nemate vi pojma, naravno, samo znate da treba doneti zakon da se vrati imovina Parivodiću i još nekima i baš vas briga.
Naravno, moramo da pomenemo, odnosno pominjali smo, ali da naglasimo problem vraćanja imovine folksdojčerima. Znate, Srbi na teritoriji AP Vojvodine su veoma zabrinuti već godinama. Da li znate, gospodine Đeliću, da se organizuju turističke ture da dolaze Nemci da obilaze kuće svojih predaka i imanja, slikaju se itd. zato što su znali da će Angela Markel da vam naredni da donesete ovaj zakon i da vašim folksdojčerima omogućite da im se vrati zemljište odnosno imovina u Srbiji? Da, ovo ste intenzivirali od kada je Angela Merkel bila ovde i udarala vam packe.
Podsećamo vas da je posle Drugog svetskog rata u Vojvodinu doseljeno oko 40 do 50 hiljada porodica, znači preko 200 hiljada ljudi iz siromašnih krajeva Bosanske Krajine, Crne Gore, Makedonije, Hercegovine, Like, Banije, Korduna i sada njihov status ugrožavate, gospodine Đeliću, a jutros kažete da se mora poštovati pravo privatne svojine. Pa, da li znate šta su ovi ljudi uradili od tih švapskih kuća, kako se popularno zovu? To više nisu kuće od blata, to su sada vile, to su sada izgrađeni, uređeni vrtovi, voćnjaci. Uvećana je vrednost ko zna koliko puta. Vi ćete to da vratite folksdojčerima, a zaboravljate da je pre nego što su došli ovi Srbi, njih oko 200 hiljada, da je između 400 i 500 hiljada Nemaca napustilo Jugoslaviju zato što im je vlast opravdano kao narodnim neprijateljima oduzela imovinu, državljanstvo i građanska prava. Vi sada hoćete njih da dovedete u Srbiju, gospodine Đeliću. Hoćete da oni zaposednu imanja koja su Srbi, rekoh već na koji način koristila.
Ovih dana ja aktuelno bilo, pominjalo se i u medijima ovo što pokušavate da sakrijete, da je između Nemačke i bivše Jugoslavije postignut sporazum na osnovu kojeg su folksdojčeri obeštečeni. Taj sporazum su potpisali Josip Borz i Vili Brant 1972. godine.
Sada se gospodin Ivanović, koji se ovim bavio, neki gospodin istoričar, kaže – pokušavao je preko raznih ministarstava, arhiva itd. da dođe do ovog sporazuma i, zamislite, on je na volšeban način nestao iz arhiva u Srbiji. Sramota.
Samo još da vas podsetim da gospodin Vaslav Klaus, predsednik Češke Republike, 2009. godine nije hteo da podrži Lisabonski sporazum zato što on pruža mogućnost potomcima sudetskih Nemaca da traže povraćaj svoje imovine. Dakle, svi mogu da kažu sve što je u interesu njihovog naroda, samo vi ne možete, pardon, samo vi nećete.
Stav SRS o ovom zakonu iskazali smo kroz amandmane tako što smo predložili da se svaki član briše od naslova do poslednjeg člana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS uvek je poštovala i uvažavala sve priznate crkve i tradicionalne verske zajednice i u svim lokalnim samoupravama gde smo bili i gde jesmo deo vlasti, predstavnici crkava i tradicionalnih verskih zajednica znali su da mogu da pokucaju na vrata opštine gde je funkcioner iz SRS i zaista smo svuda učinili mnogo. Smatramo da je to ispravan put i da to treba da rade svi, u okviru svojih nadležnosti.
Želela bih da podsetim, recimo, samo na teritoriji opštine Zemun, još iz vremena kad je naš predsednik, dr Vojislav Šešelj, bio predsednik opštine, da smo mi tada, recimo, pomogli uređivanje slovačke crkve u Boljevcima, sredili smo slovačko groblje u Dobanovcima, napravili kapelu na katoličkom groblju u Surčinu.
Maksimalno smo pomogli izgradnju nove crkve i crkvenog doma Srpske pravoslavne crkve u Batajnici, pa u Busijama, pa Bogorodičine crkve u Zemunu, u Grmovcu takođe, pa ako se sećate se svi onog tragičnog događaja kada je zapaljena džamija u Beogradu, tada smo takođe kao stranka pomogli koliko smo mogli, nosili smo i neke kompjutere itd.
Dakle, ovo kao uvod govorim da ne bi bilo nesporazume i pogrešnog tumačenja našeg stava kada je u pitanju Predlog zakona o kojem je večeras reč. Gospodin Đelić je jutros kada je govorio o ovim zakonima popularno nazvanim o restituciji, pa na neki način i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, je rekao jednu interesantnu rečenicu, rekao je da je za donošenje ovih zakona, inspiraciju našao u zemljama bivše Jugoslavije.
Gospodine Đeliću dobro da ste se vratili da vas pitam da li ste možda kada ste predlagali ovaj zakon imali inspiraciju u Hrvatskoj? Da li vi znate kakav je odnos ustaško-hrvatskog režima i ljudi koji tamo žive prema srpskim svetinjama? Da li vi kao Vlada kada razgovarate sa Jadrankom Kosor, ono kad joj usput Tadić obeća kumstvo, itd, da li nekada porazgovarate o problemima Srba koji žive u Hrvatskoj? Da li nekada porazgovarate i sada se izvinjavam, što ću samo sa jednom rečenicom da se vratim na onaj prethodni zakon, da li nekad porazgovarate o statusu imovine Srba koji su proterani sa svojih ognjišta iz Srpske Krajine? Da li nekad porazgovarate o njihovom radnom stažu, penzionom, da li porazgovarate o stanarskim pravima? Naravno vi se ne bavite onim čime bi trebalo da se bavite, ni vi kao Vlada, ni resorni ministar, vi u tom slučaju niste, ministar za dijasporu.
Da li znate gospodine Đeliću, čitate li bar u novinama, ako kao potpredsednik Vlade ne želite da saznate recimo da je jedna crkva, stara crkva u Zadru i crkvena prostorija pored te crkve u Zadru Srpske pravoslavne crkve pretvorena u javni VC? Da li znate gospodine Đeliću šta se pre nekoliko dana dešavalo sa crkvom u Trpinji, Srpskom pravoslavnom crkvom u Trpinji? Kako su se ponašali oni tamo koji žive, koji su očigledno sledbenici ustaškog režima?
Gospodine Đeliću lepo je da mi uvažavamo sve, i treba da uvažavamo, ali država i vi kao predstavnik, potpredsednik Vlade i predstavnik Tadićevog režima, trebalo bi da povedete malo bar računa i kako se oni drugi ponašaju prema nama. To je najmanje, što pre svega građani Republike Srbije očekuju od vas.
Kada je u pitanju ovaj zakon koji večeras raspravljamo, koji predlažete, moram da vam kažem da je ovo potpuno nepotrebno. Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica donet je 2006. godine. To ste i vi rekli, to piše i u obrazloženju, vi ste rekli čak da je 40% oduzetog zemljišta do kraja 2010. godine, na osnovu tog zakona vraćeno crkvama, 15% oduzetih objekata takođe, i sada zaista da vam čovek postavi pitanje u čemu je problem? Dakle imate zakon, mogli ste da ga sprovodite, zašto ga niste sproveli, ono što je interesantno kada ste završavali, davali završnu reč na onaj prethodni zakon, pa ste se dotakli i ovog zaista smo bili šokirani kada ste rekli da je osnovni problem da nije funkcionisala Direkcija za restituciju, pa ćete zato da formirate agenciju za restituciju, jer iz Direkcije odlaze kadrovi.
Da li je to način rada, evo čula sam pre neki dan da je jedna kafe kuvarica u Vladi dala otkaz i sada očekujem da raspustite Vladu, odlaze kadrovi? Da li ste svesni uopšte šta govorite i šta radite? Vama direktno neko u Direkciji ne radi i vi Direkciju menjate u agenciju. Što su išli iz Direkcije kadrovi? To treba da nam kažete. A da vidimo zašto će dolaziti u agenciju. Kolike to plate planirate u agenciji? Još planirate mnogo više ljudi, nego što ih je bilo u Direkciji. Kao da urade neki veći i značajniji posao, pre svega ovo je posao, ako ga već radite države.
Ali vi naravno, svaki zakon ispratite sa po jednom agencijom. Kada god vidim u nekom predlogu agencija onako štrecnem se i mislim sada ćemo ostati bez nekog od ministara, sada će ministar Milan Marković opasno da se naljuti. Znate, on je pre desetak dana, koristeći sve argumente Radikalne stranke u jednom intervjuu, u jednom mediju rekao da agencije treba da se ukinu, da su agencije paradržavni organi, da agencije rade onaj posao koji bi trebalo da rade ministarstva, da su u agencijama mnogo veće plate nego u ministarstvima, da ljudi iz ministarstava idu u agencije, itd.
Dakle sve su to argumenti sa kojima mi iz Srpske radikalne stranke odavno tvrdimo sve ovo i zato nemojte da se zamerate Milanu Markoviću, možete dovesti u krizu Vladu.
Samo jedan primer i jedan član ću ovde da vam iskomentarišem i da citiram da bih vam pokazala koliko je potpuno besmisleno donošenje ovog zakona. To je vaš član 5. koji se odnosi na član 16.
Član 16. je glasio – Ako se nepokretnost koja je predmet vraća po ovom zakonu ne može vratiti crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na novčanu naknadu u državnim obveznicama, izdatim u tu svrhu, ili u novcu ako je obveznik isplate naknade fizičko ili pravno lice.
Vi to sada menjate i kažete – Ako se nepokretnost koja je predmet vraća po ovom zakonu ne može vratiti crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije, ili u novcu u skladu sa opštim zakonom kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenja.
Dakle, samo ste promenili red reči. Doduše dodali ste "i u skladu sa ovim zakonom", kako ste ga nazvali opštim zakonom kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, i to je naravno potpuno suvišno, pošto to stoji u tom opštem zakonu.
Ovo sam radi ilustracije navela samo da bih vam stavila do znanja da je ovo bio jedan potpuno nepotreban posao, ali da ste ga vi uradili zato što je to jedan od domaćih zadataka, koje očigledno vrednosno ispunjavate, a ono što bi trebalo da radite u interesu građana Srbije, tu vas baš briga. U tom kontekstu gospodine Đeliću malo da porazgovaramo o crkvama Srpske pravoslavne crkve, o manastirima na Kosovu i Metohiji.
Pre toga ću da vas podsetim da i ovaj osnovni zakon koji je donet u vreme Koštuničine Vlade i koji vi očigledno prihvatate sa ovim manjim izmenama, da on ima one osnovne falinke koje ima i ovaj zakon o restituciji i o kojima smo govorili u toku današnjeg dana. Ovde ste vi, oni pre, a vi sad potvrdili, zacrtali neki datum, neku godinu od kada se vraća imovina. Naravno, svi oni razlozi o kojima smo govorili kada smo govorili o onom prethodnom zakonu, apsolutno stoje i za ovaj zakon.
Citiraću vam nekoliko stavova iz udžbenika "Crkveno pravo" koje je napisao Dimšo Perić, koji je bio sveštenik, a i doktor pravnih nauka, profesor na Pravnom fakultetu i po njegovom udžbeniku se i dan danas uče studenti Pravnog fakulteta u Beogradu. Dimšo Perić kaže, dakle, u "Crkvenom pravu" – u Kraljevini Srbiji je crkvena imovina pod nadzorom ministra prosvete i crkvenih dela. Hoću da vam skrenem pažnju, ako ste vraćali crkvenu imovinu, da vas pitamo, zašto to niste radili još iz vremena kralja Aleksandra koji je oduzeo mnogo više imovine crkvi nego što su to uradili komunisti posle Drugog svetskog rata koji ste vi obuhvatili ovim zakonom.
Posle Prvog svetskog rata, takođe citiram Dimšu Perića i "Crkveno pravo", agrarna reforma je ostavila pustoš na crkvenoj imovini. Svi manastiri su proglašeni velikim posedima i došli su pod udar agrarne reforme. Vi to naravno ne vraćate. Odmah posle Prvog svetskog rata svi zemljišni posedi SPC došli su pod udar agrarne reforme. Mnogi zemljišni posedi koji su bili oduzeti od crkve nisu bili preneti na nove korisnike pa je zbog toga SPC godinama plaćala porez i radi otplate dugova morala je da podiže zajam iz srpskih narodnih fondova i kod Državne hipotekarne banke pa se zadužila za dva miliona dinara. Sada vas pitam gospodine Đeliću – jeste li ispravili ovu istorijsku nepravdu? Dakle, ni kada ste odgovarali na naše primedbe po onom prethodnom zakonu, niste odgovorili ni na jedno ključno pitanje, niste dali protivargument ni na jedan naš argument koji smo mi izneli. Ko je taj ko može da kaže godina ta i ta je presek za donošenje nekog zakona, još pogotovo retroaktivnog? Ko je ta sila božija? Sila od 126.
Dakle, da se vratimo na stanje na KiM, inače i ovaj i onaj prethodni zakon nećete primenjivati na KiM. Kada mi tražimo da sednica parlamenta Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja, znači prvog utorka u oktobru, održimo u Kosovskoj Mitrovici i da raspravljamo o stanju na KiM, u kontekstu deklaracije koja je doneta u parlamentu 31. jula, dobijamo danas u odsustvu predsednika parlamenta, kojoj smo naslovili zahtev, odgovor od gospođe Gordane Čomić da nas ona obaveštava da nismo se pozvali na pravi član Poslovnika itd, nemamo akt o kojem bi se raspravljalo. Dakle, tražite formalnost, a nećete da se okrenete suštini i to je inače vaš odnos prema društvu i prema svim sferama društvenog života. To vam je odnos i prema ovom zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Ispunićete formu, a suštinski nećete završiti posao, što je urađeno, urađeno je.
Da li ste, a niste, ovim zakonom obuhvatili, evo još jedan podatak 6. marta 1945. godine pop Vlada Zečević doneo je odluku o zabrani vraćanja Srba na KiM, na njihova imanja koja su uzurpirali šiptari iz Albanije i takođe je zabranio vraćanje crkvene imovine koju su takođe uzurpirali šiptari iz Albanije. Ovo je odgovor na pitanje, gospodine Đeliću, kako to pored SPC ili manastira na KiM tik pored njih je imanje, imovina, nekog šiptara.
Zašto vam nije palo napamet da ovu istorijsku nepravdu ispravite, kad ste već ispravljali istorijske nepravde. Ne, naravno to vas ne zanima. Kao što vas ne zanima ni činjenica da je Francuska, to je bilo u junu mesecu, krajem juna postojala francuska inicijativa u UNESKO da se srpska kulturna baština na KiM preimenuje u kosovsku. Tu je reagovao nešto Vuk Jeremić, ali vi ostali niste smatrali da je to nešto interesantno.
Sada ću takođe da vas podsetim na podatak da na KiM ima oko 1.300 crkava, srpskih pravoslavnih manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje predstavljaju kulturno nasleđe srpskoga naroda, koje se procenjuje u Ministarstvu za KiM Vlade Srbije. To hrišćansko nasleđe odvajkada je bilo ugrožavano, uništavano, ali i obnavljano. Konstatacija. Tokom poslednje decenije je uništeno, oštećeno i oskrnavljeno oko 150 crkava, gospodine Đeliću, manastira i drugih crkvenih objekata. Među njima čak 61 ima status spomenika kulture, od čega 18 od izuzetnog značaja. U pogromu koji se desio 17. i 18. marta 2004. godine, sećate se te tragedije, uništeno je 19 spomenika kulture, šest u prvoj i 13 u trećoj kategoriji. Dakle, radi se o kulturnoj i o verskoj baštini od najvećeg značaja. Ona nije obuhvaćena ovim zakonom, gospodine Đeliću.
U poslednjih 10 godina istovremeno je uništeno i pokradeno više od 10 hiljada ikona, crkvenoumetničkih i bogoslužbenih predmeta. Ne preza se ni od skrnavljenja grobova pokojnika. To znamo, svake zadušnice to možemo da ispratimo u medijima, svake Zadušnice oni ljudi koji odu da zapale sveće umrlim članovima porodice moraju najpre da podižu porušene spomenike. Tako je uništeno i oštećeno 5261 nadgrobnih spomenika, na 256 Srpskih pravoslavnih grobalja, na više od pedeset grobalja ne postoji ne jedna čitav spomenik, gospodine Đeliću.
Podsećamo takođe, da su na meti kulturna dobra koja su zbog svoje izuzetne vrednosti svrstana na listu svetske baštine UNESKO i na ovoj listi prvi se od 2004. godine našao manastir Visoki Dečani. Od 2006. godine na listu su uvršćeni manastiri Pećka patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. UNESKO je 13. jula 2006. godine ove vanserijske spomenike kulture na Kosovu i Metohiji pod nazivom srednjovekovni spomenici na Kosovu, postavio na posebnu listu svetske baštine u opasnosti. Ali gospodine Đeliću pokušaj da se ova baština od izuzetnog značaja proglasi kosovskom samo je privremeno zaustavljena, to su takođe podaci kojima raspolažemo i kažu da samo prođe od prilike godina dana, verovatno dok se još ponešto uradi, dok gospodin Stefanović potpiše još nešto pogubno od ovog dosad za srpski narod, onda će se dokrajčiti i srpske pravoslavne crkve, odnosno objekti SPC na Kosovu i Metohiji koji vi hoćete ovim zakonom da…

I član 153. govori o troškovima postupka u parnici i u prvom stavu je predviđeno da stranka koja u celini izgubi parnicu je dužna da protivnoj strani naknadi troškove. Naravno to nije ništa sporno, uobičajeno je, jedino tako i može. Mi smo predložili da se ovde doda da ta stranka koja izgubi parnični postupak je u obavezi da i umešaču protivne strane, odnosno suprotne strane nadoknadi troškove postupka. Vi kažete da to ne možete da prihvatite zato što postupak vode stranke, što naravno nije sporno i kažete da je umešač lice koje se pridružuje jednoj od strana ima interes da upravo ta strana uspe u postupku. Ne samo to, nego umešač i iz svojih razloga ima interes da ta strana uspe u postupku.
Šta se dešava u praksi? Recimo, ako je u pitanju neka parnica, parnični postupak između predstavnika pravnog lica i nekog fizičkog lica, iako se ne umeša umešač koji ima interes da se dobije parnica, predstavnik pravnog lica se potpuno nonšalantno i komotno ponaša i bez pomoći umešača prstom ne bi mrdnuo zato postoji njegov, verovatno lični interes da se tako ponaša.
Umešač vrlo često mora da angažuje advokata, kao i stranke u postupku. Pravično je, logično je, a i pravično je u krajnjem slučaju da i umešač dobije troškove postupka, ukoliko je na strani onoga ko je dobio taj parnični spor. Nije logično drugačije, ovo što ste vi predvideli. Nije umešač neko kome je eto palo na pamet da se umeša u postupak. To nije formalno stranka u postupku, ali jeste stranka zajedno sa onom strankom na čijoj strani se umešala u ovaj postupak.
Mi dakle u SRS smatramo da ako hoćete da ovo bude zaista pravično da ni na koji način ne štedite parničara koji je izgubio parnicu, a da ne štetite parničara koji je dobio parnicu. Znate postoji i neka veza između onoga ko je stranka u postupku i onoga ko se umešao. Ne bi se neko umešao zato što mu je palo na pamet. On ima pravni interes. On ima možda imovinski interes. On ima, u svakom slučaju ima interes da se umeša u tu parnicu i kažem često mora da angažuje i advokata, možda i veštaka i ne znam šta još u toku postupka i ako je na strani onog ko je dobio taj parnični postupak potpuno je logično i normalno da i njemu budu nadoknađeni ti troškovi. Hvala.