Član 260. govori, kao i član ispred njega i nekoliko posle, o veštacima. U trećem stavu predviđeno je da, ako ni jedna stranka ne predloži veštačenje, ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštačenje, ili se, kako vi kažete, ne podvrgne veštačenju, sud će o tim činjenicama da odluči primenom pravila o teretu dokazivanja.
Mi u SRS mislimo da je ovo prilično nezgrapno formulisano i zapravo da se ne razume šta je predlagač želeo da kaže ovim članom, odnosno stavom. Mi smo predvideli da se ovaj deo, koji kaže da se neko ne podvrgne veštačenju, briše. Vi kažete da to ne možete da prihvatite iz razloga što je ova odredba, kako vi kažete, jasna, a nije, i podrazumeva situaciju kada je sama stranka predmet veštačenja. Govorite i o primerima u sporovima za naknadu štete ili u porodičnim sporovima kada se sprovodi DNK veštačenje.
E sad, uobičajeno je da suprotna strana predlaže veštačenje DNK u porodičnom sporu, dok je uobičajeno da kada je u pitanju povreda na radu, da povređeni, kao stranka u postupku, predlaže sam svoje veštačenje.
Može i suprotno, može i eventualni otac da traži DNK veštačenje, da bi dokazao da je on otac deteta, odnosno da se isključi da on može da bude. Takođe, može poslodavac da traži veštačenje kada je u pitanju povreda na radu. I sad šta imamo? Ako neko sam traži veštačenje, valjda je logično da on i pristupi tom veštačenju. Što bi ga tražio ako ga neće da pristupi veštačenju?
S druge strane, ako se ne podvrgne, kako ste vi napisali veštačenju, a veštačenje je predložila suprotna strana, onda imamo slučaj koji je već regulisan zakonom, koji kaže: "ako ni jedna od stranaka ne predloži ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove" itd. Dakle, u potpunom identičnom slučaju kao što je to na početku ovog člana i nema potrebe na ovakav nerazumljiv i nejasan način da se ovo reguliše.
Mi, dakle, predlažemo da se ove reči iz člana 260, i to je u prilog pravno – tehničkoj redakciji zakona. Vi vidite, da smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci kroz svoje amandmane prošli, tako da kažem kroz ceo zakon. Imamo koncepcijskih primedbi i to smo vam stavili do znanja amandmanima, pre svega kao i u Zakoniku o krivičnom postupku, skrećemo pažnju na pokušaj vas u Vladi Republike Srbije i u skupštinskoj većini da u naš pravni sistem uvedete anglosaksonski pravni sistem, da izvršite tribunalizaciju našeg pravosuđa. To smo na konkretnim amandmanima pokušali da vam skrenemo pažnju.
Takođe smo, u dobroj nameri da ovaj zakon, kada bude usvojen, doprinese ubrzanju pravničnog procesa, jer to jeste opšti interes, skretali pažnju i na pravnu – tehničku redakciju i amandmanima vam skretali pažnju gde bi bilo dobro da prihvatite naše amandmane, da bi zakon bio primenjiviji i da bi u svojoj primeni bio efikasniji. Rekli smo vam da ono što ste vi, a to se odnosi i na ovaj član i na mnoge članove, tvrdili da će i ovaj zakon, kao i ZKP, da doprinese efikasnije pravosuđu, već ste se usudili da izjavite da više ni jedan spor neće trajati duže od dve godine. Gospođo Malović, to je nemoguće po ovom vašem zakonu i vi to dobro znate.
Ne znamo iz kojih razloga nećete da prihvatite amandmane, ako nam je namera da pomognemo, ne vama nego građanima Srbije kad dođu u situaciju da se ovaj zakon na njih primenjuje i da pomognemo i predstavnicima pravosuđa da imaju što jednostavniji, što jasniji i što precizniji zakon koji će sutra primenjivati. Hvala.

Dame i gospodo, bilo bi vrlo interesantno kada bi se recimo Zakonodavni odbor ovog parlamenta malo pozabavio analizom primene zakona koji se ovde usvajaju. Mislim da bismo bili neprijatno iznenađeni koliko ono što mi tvrdimo u toku donošenja zakona u toku rasprave, koliko se donese potpuno neprimenljivih zakona koji ostaju mrtvo slovo na papiru, dok opet iz neke Evropske komisije ne stigne depeša da to mora pod hitno da se nešto prilagođava da bi se primenjivalo, pa onda imamo izmene i dopune itd. Sasvim je sigurno kada bi se radila jedna takva analiza da bi odmah nakon usvajanja ovih teza za zakon, jer ovo zaista liči na teze za zakon, a ne na jedan ozbiljan zakon koji bi trebalo da reguliše takođe ozbiljnu materiju, to je zaštita poslovne tajne.
Vidite samo u ovom članu 4. koliko je podneto amandmana. Vi ste i usvojili neke, neke niste, ali da od početka krenem. Vi kažete, i usvojili ste to kao amandman SRS, šta se smatra poslovnom tajnom, pa kažete – smatra se bilo koja informacija koja ima ili može imati komercijalnu vrednost. Svakako, dobro je da ste usvojili ovo gde smo predložili da ovo: "ili može imati komercijalnu vrednost" da se briše radi preciznosti. Ali, postavlja se pitanje – da li vi tamo imate nekog ko se bavi ovom zakonodavnom aktivnošću ili kako vam dozvoljavaju da sa ovakvim predlozima dolazite u parlament?
Zamislite ovo, takođe je bilo u okviru ovog prethodnog amandmana – neotkriveni podaci o testovima ili drugi podaci čije stvaranje zahteva značajan napor. Zar vam to kad ste čitali nije zaparalo uši? Zar to nije ovaj neki žargonski novogovor? Samo fali: "znači, brate". Ovo je neverovatno da ovako nešto može da se prihvati kao rečnik koji se koristi u izradi zakona.
U stavu 3. ovog člana 4, zašto sam rekla da su ovo samo teze za zakon? Pogledajte stav 3, ministre. Vi ste u stavu 3. naveli bar pet nekih zakona gde kažete da će zaštita podataka iz stava 2. da se reguliše na osnovu ovog zakona, onog zakona itd. Onda, šta će nam ovaj zakon?
Ali, ni vi sami ne znate šta će nam ovaj zakon. Vi znate da je on tamo na nekoj evropskoj agendi, vi ispunjavate te uslove. Baš vas briga što su Šiptari, odnosno što je EU ispunila najznačajniji zadatak sa te agende, što su dozvolili i dozvoljavaju zaokruživanje šiptarske države, naravno uz pomoć Tadićevog režima i onih koji tamo stavljaju potpise na nešto što niko u državi Srbiji ne zna kako izgleda i šta je tamo napisano, ali vi terate svoje. Vi evropskim putem, pa dokle stignemo, a vidi se da nećemo daleko.
Poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju smatra se tajnim podatkom i štiti se po odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Još jedan novi zakon i mi nismo predložili da se ovaj stav briše, upravo iz razloga što je po našem mišljenju ovo suvišno i što se odnosi na materiju koja je regulisana, kao što ste i vi sami rekli, nekim drugim zakonom. Ali, vi kažete ne. Ne može se prihvatiti taj amandman, još obrazlažete, s obzirom na specifičnost i značaj podataka, koji su od interesa za Republiku Srbiju, a radi otklanjanja bilo kakve nedoumice i eventualnih zloupotreba ovih podataka, neophodno je nedvosmisleno precizirati da se na sve podatke koji su od interesa za Republiku Srbiju, moraju primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Znate, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju je činjenica koja je napisana u članu 9. Ustava Republike Srbije, gde piše da je glavni grad Republike Srbije Beograd. Hajde onda, zbog tolikog značaja, da svaki zakon počinjemo – član 1. glasi: glavni grad Republike Srbije Beograd. Ako ste nešto jednom regulisali u jednom zakonu, ne morate u svakom ili ne znam u koliko zakona to još posebno podvlačite i potcrtavate.
Vi ne primenjujete ni ono što se na vaš predlog ovde usvoji, uglavnom , bez prihvatanja nekih ozbiljnijih primedbi. Kada se prihvate neki amandmani, to su više amandmani tehničke prirode, nego suštinske. Kakav god zakon da odavde ode, uskoro imamo njegove izmene i dopune, zato što vi to radite samo da biste ispunili tu vašu tzv. agendu i evropski put.
Kada je u pitanju stav 4. i informacija od posebnog značaja, imamo Zakon o informacijama od javnog značaja i imamo Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne postoji niko u državi Srbiji koji više kuka na svoj položaj od tog poverenika. Čovek stalno izlazi u javnost sa informacijama da ne može da radi. Najpre nije imao materijalne uslove, pa nije imao mogućnost da zaposle ljude, nije imao kancelarije itd. Kada se sa te strane nekako to zaokružilo, onda ima problem da, od koga god traži podatke, ne od svakog, ali od velikog broja onih koji bi trebali da mu daju te podatke od javnog značaja, ne daju. Šta im on može? Ne može im ništa, zato što su vam nakaradni zakoni. Zakoni su onako, reda radi.
To je problem i ovog zakona i mnogih drugih, da ne kažem svih zakona o kojima se ovde raspravlja.
Šta je uopšte pojam tajne u državi Srbiji? Ne postoji u Srbiji više tajno. Vi to dobro znate. Mi nemamo ni vojnu tajnu, nemamo ni državnu tajnu, ni službenu tajnu, sada hoćete da zaštitite poslovnu tajnu. Čiju? Neku industrijsku tajnu? Koje industrije? Gde nam je industrija? Ovo je zaista neverovatno.
Znate, kada čitamo neke predloge zakona, mislimo da živimo na nekom drugom mestu, gde zaista nešto funkcioniše i gde ljudi mogu normalno da žive. U Srbiji, nažalost, to nije moguće.
Pominjan je ovde "Vikiliks", a pominjali smo ga i mi, kada smo govorili u načelnoj raspravi u ovom zakonu. Mnogo je tih poslovnih tajni "Vikiliks" otkrio. Pitanje je zapravo da li su to poslovne tajne, a to je pitanje za vas, ministre, odnosno za Vladu Republike Srbije? Zašto to nismo znali ranije?
Mi smo govorili o tome, vi ste nam se smejali, ne vi lično, ali govorili ste – vi, radikali, lupate, pričate bezveze. Sada, kada "Vikiliks" potvrdi, sada je svakom jasno da je SNS nastala po nalogu Borisa Tadića, parama Miškovića i Beka. Da li tako piše "Vikiliks"? Jeste. Piše li "Vikiliks" da je Tomislav Nikolić kupio diplomu i da je funkcionalno nepismen?
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda, o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne.)
Govorim o poslovnim tajnama nekih preduzeća, koja su očigledno dospele u javnost. Pitanje je da smo imali ovako bitan i ovako dobar zakon kakav je ovaj, da li bi izašla ta tajna informacija da su Mišković i Beko finansirali i da finansiraju SNS.

Koliko imamo vremena, molim vas?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničke je 31 minut.)
Hvala.
Naš amandman na član 14. odnosi se na stav 1. gde smo tražili da se ova rogobatna formulacija promeni i to je urađeno. Naravno, ne mislimo mi sad da je ministarstvo, odnosno Vlada, da su učinili nešto što je epohalno, zato što su prihvatili ovaj amandman, i opet ponavljam, kada budete prihvatili neki suštinski amandman, onda ćemo reći da uvažavate stavove opozicionih poslanika.
Ovde je u članu 14. pisalo da na zahtev lica koje učini verovatnom mogućnost nastanka štete i mi smo to zamenili rečima: "pruži relevantne dokaze da može nastati šteta", jer ovo – učini verovatnim mogućnost nastanka štete, je nešto što mislim da niko živi ne može da objasni šta znači i potpuno nam je nejasno kako je neko mogao ovako rogobatan prevod, očigledno, da napravi i da stavi u zakon.
Kada smo se dogovarali o ovom amandmanu i mi smo imali jednu od ideja da možda tražimo brisanje ovog celog člana 14. i dobro je što je takav amandman podnet i bilo bi najbolje, u stvari, da ste brisali ovaj član. Kazaću i zbog čega to mislimo, analizirajući nekoliko delova ovog člana. Naravno, ovo smo u ovom prvom stavu raščistili, prihvatili ste taj amandman.
Član se odnosi na obezbeđenje dokaza, to je svakako bitno naglasiti. U drugom stavu kažete – obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1. ovog člana smatra se pretres prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, baza podataka, zaplena predmeta, blokada bankarskih računa, oduzimanje gotovog novca itd.
Mi svaku nelogičnost u ovom ili bilo kojem drugom zakonu možemo da objasnimo primerima iz prakse i da kažemo zašto to nije dobro. Potpuno je nerazumljivo šta znači "pretres knjiga", osim ako niste možda mislili na ovo što je sada aktuelno, pretpostavljam da znate ministre, da pratite, da se u Haškom tribunalu protiv predsednika SRS, prof. dr. Vojislava Šešelja, vode serijski postupci zbog nepoštovanja suda. Zbog čega? Zbog toga što im se ne dopadaju naslovi njegovih knjiga.
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda. Ako želite primere, onda vas molim da u okviru teme za koju smo vezani u pretresu o pojedinostima budu ti primeri, s tim što treba da bude svima jasno da ovaj zakon nije na snazi. Molim vas, sa koliko god argumentacije umete i želite, ali u okviru teme dnevnog reda.)
Izdavačka delatnost je poslovna tajna. To je zaista nešto o čemu mora ovde da se govori. Govorim o izdavačkoj delatnosti SRS kao primeru. Ne vidim šta je tu sporno? Da li je sporno to što je traženo da se knjige Vojislava Šešelja, kao u vreme inkvizicije…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam, tema dnevnog reda je jasna, da jasnija ne može biti, kao što je i kršenje odredbi Poslovnika koje vas obavezuju da govorite o temi dnevnog reda jasno, da jasnije ne može biti. Molim vas, ili o temi dnevnog reda, ili sam prisiljena da primenjujem odredbe Poslovnika koje mene obavezuju, kada neko uporno ne želi da govori o temi dnevnog reda. Izvolite.)
Govori se o obezbeđenju dokaza u smislu stava ovog člana i govori se o dokumentima. Kolega Krasić je malopre pominjao neke dokumente i zaista bi bilo interesantno, jer se to radi na zahtev lica koje učini verovatnim mogućnost nastanka štete zbog neovlašćenog pribavljanja otkrivanja, korišćenja poslovne tajne od strane nekog drugog lica.
Kolega Krasić je govorio o nekom rešenju koje je urađeno u jednom primerku. To je nešto što je neverovatno i nezabeleženo u pravnoj praksi na zemaljskoj kugli. Samo je jedan sud na svetu, to je Četvrti opštinski sud, svojevremeno, doneo u jednom primerku rešenje o nasleđivanju imovine Zorana Đinđića.

Dame i gospodo narodni poslanici, na predlog ZKP podneto je negde oko 175 amandmana i zaista je simptomatično da je Vlada, i evo sada sporadično gospođa ministar usvojila svega nekih sedam ili osam amandmana.
To znači da Vlada zapravo i nije spremna za dijalog kada su u pitanju ovi amandmani, iz prostog razloga što je ovo jedan od zakona sa tzv. evropske agende i vi ćete usvojiti ono što vam je EU zacrtala i baš vas briga šta EU danas radi zajedno sa šiptarskim teroristima na KiM.
SRS je podnela veliki broj amandmana, ali nažalost, naši narodni poslanici, mnogi nisu u prilici danas da brane amandmane, zato što je 40 naših poslanika iz republičkog i pokrajinskog parlamenta danas sa Srbima na KiM.
Amandman na član 116. koji je podnet i odnosi se na nakaradni naslov iznad člana 116. gde ste napisali "izuzeće od dužnosti veštačenja". Kažete da je to primerenije i preciznije nego naš amandman koji kaže da tu treba da stoji "izuzeće veštaka". Znate, izuzeće od dužnosti veštačenja bi zapravo značilo izuzeće da neko uopšte može da bude veštak, da uopšte može da prihvati dužnost veštačenja.
Precizirali smo konkretno izuzeće veštaka na način kako ste predvideli u konkretnom krivičnom predmetu. Nije nam jasno da ne možete da prihvatite ovo objašnjenje i zaista ko razmišlja, sada kada kažemo izuzeće od dužnosti veštačenja i izuzeće veštaka, razlika je drastična. Vi već imate veštake koji su na dužnosti veštaka i u dužnosti veštačenja, pa onda se sa spiska određuje veštak koji će da veštači, pa onda stranka ima pravo da traži izuzeće tog veštaka.
Inače, veštačenje samo po sebi je izuzetno značajno. Znate u koliko slučajeva krivičnih je presuđeno i tako će biti i u budućnosti zbog nedostatka nekih drugih dokaza gde je bilo presudno veće nekog veštaka. Zato je u odnosu na amandmana o kojem je kolega Jojić malo pre govorio zaista uvreda za stručnjake u Republici Srbiji da predviđate da veštačenja mogu da vrše i neki inostrani veštači. Zaista nam je neshvatljivo zato to radite.
Gospođo Malović, malo pre ste spomenuli veštačenje trećeg metka kod Zorana Đinđića. I danas dan je, bez obzira na pravosnažnu presudu, to ostalo ne raščišćeno. Znate, imali ste strane veštake, imali ste naše veštake. Bez obzira što je onomad Nata Mesarović rekla – dobili smo presudu, umesto - doneli smo presudu, ostalo je neraščišćeno i nerazjašnjeno zato što ste hteli da umešate nekoga ko će da vam pomogne da politički završite ono što vam je bio cilj.
Morate ozbiljno da shvatite i ulogu veštaka, ne samo veštaka, jer ono što ste rekli u načelnoj raspravi, da ćete ovim zakonikom postići efikasnije i brže suđenje, verujte, nećete. Kako ćete izbeći korumpirane veštake? Znate i sami koliko je to prisutno, s tim ćete se složiti sigurno, da na osnovu nalaza i mišljenje veštaka zato što je dobio pare može neko da ide u zatvor 20, 30 ili 40 godina. Dozvolite, to ne bi trebao da bude cilj ovog zakonika o kojem danas raspravljamo.
Ovaj amandman zaista mislim da treba da prihvatite ukoliko hoćete pravno-tehnički da vam ovo liči na zakon. Hvala.

U Predlogu zakona predviđeno je da elektronsko pretraživanje podataka može trajati najduže tri meseca, a izuzetno se može produžiti još za najviše dva meseca. SRS smatra da je ovo apsolutno neprimereno. Mi živimo u eri elektronskih komunikacija i ovakav rok, ovoliko dug rok predvideti za računarsko pretraživanje je očigledna namera da se postupci odugovlače.
Zamislite koliko može, što bi se reklo, peške pretraživanje na papiru, koliko dokumenata može i koliko podataka može da se pretraži za tri plus dva meseca. To je ogromna količina. Zamislite koliko brzo to može da se radi ako se koristi računarsko pretraživanje. Zato smo mi predložili da to bude rok od 30 dana. Vi kažete da to ne prihvatate zato što je vaš predlog celishodniji i takođe vremenski ograničen. Izvinite, zar 30 dana nije vremenski ograničeno? Samo nam je mnogo kraći rok nego što je predviđeno u ovom predlogu zakona.
Svedoci ste koliko podataka može da se pretraži samo jednim klikom, recimo, na sajt Vikiliksa. Koliko vam sekundi treba, a ne minuta, a kamoli dana i meseci, da saznate da je Tomislav Nikolić kupio diplomu, da ga finansiraju Mišković i Beko, da je funkcionalno nesposoban, da je Miki Rakić dobio zadatak od Borisa Tadića da ohrabruje Nikolića i Vučića za otcepljenje od SRS itd? Dakle, morate da vodite računa o vremenu u kojem živimo. Ovaj amandman bi apsolutno trebalo prihvatiti.
Takođe, gospođa Malović nije tu, juče je, ili pre dva dana kada je govorila o ovom zakonu, tvrdila da će se ovaj zakon primenjivati i na teritoriji AP KiM.
Obaveštenje i za nju i, pre svega, za građane Srbije da delegacija više od 100 poslanika i članova SRS nije uspela na Jarinju da pređe administrativnu liniju, zato što ih je zaustavio KFOR i pod punom opremom, sa natpisom "Stop, ili budemo pucali". To vam je danas stanje na delu Republike Srbije u AP KiM. Hvala.

Ovaj amandman je logičan sled amandmana SRS i našeg stava da u ovom zakoniku nije trebalo predvideti tužilačku istragu.
Osnovni razlog svakako jeste taj što to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Prema našem Ustavu Vlada predlaže tužioce Narodnoj skupštini i s obzirom na iskustva kako je Narodna skupština potpuno u funkciji Vladi a to se do sada pokazalo kao takvom, iako ne bi trebalo da bude tako, mi dozvoljavamo da tvrdimo da su zapravo tužioci, puki činovnici Vlade Republike Srbije, i da je to direktan uticaj izvršne na zakonodavnu vlast.
Pitamo sada, koji će to tužilac da ispita ko je dozvolio u Domu Vojske, da li je to Šutanovac, da li je Generalštab da se u Domu Vojske juče i danas okupe predstavnice nevladinih organizacije koje su pod direktnim uticajem SAD, da se dan uoči najave da će Šiptari, šiptarski teroristi polako uz prećutnu saglasnost režima da zaokruže svoju šiptarsku državu…

Vrlo sam u temi dnevnog reda, govorim o našem stavu da ne treba u Srbiji, u skladu sa našim Ustavom, da je nemoguće uvesti tužilačku istragu i pitam koji je taj tužilac, s obzirom da tužioce predlaže Vlada.
Koji je taj tužilac koji će imati hrabrost da pokrene istragu o tome i utvrdi ko je dozvolio održavanje ovog antisrpskog skupa.
Pitam koji je taj tužilac, koji će, kako je rekla gospođa Malović, da primenjuje ovaj Zakon, a to se odnosi i na sudije, na teritoriji KiM, da li ste zato stvorili uslove….

Da li ste stvorili uslove za primenu ovog zakona na teritoriji cele republike Srbije, i da li znate da su danas sa one druge strane barikade…..

Takođe, pitanje, da li su tužioci prema ovom članu 285. stav 1. na koji sam podnela amandman, da li su tužioci u obavezi da štite osnovna ljudska prava i pravo slobode kretanja na teritoriji Republike Srbije.
Vrlo jasno pitanje, i tražim odgovore od predstavnika Vlade. Onda, zašto je danas ugroženo pravo kretanja na teritoriji KiM, predstavnicima SRS, koji nisu mogli preći na deo Srbije. Hvala lepo.

Ovaj deo se odnosi na sporazum javnog tužioca i okrivljenog. Ovo je sa aspekta SRS apsolutno ne prihvatljivo kao pravna kategorija, ovo je preuzeto iz anglo-saksonskog pravnog sistema i ovo je bukvalno tribunalizacija našeg pravosudnog sistema.
Mi tvrdim oda će ovo, ovo već postoji u krivičnom zakonu na izvestan način, zakonu o krivičnom postupku i to ste vi napisali u vašem obrazloženju, ali bez obzira na tu činjenicu mi smatramo da ovo nikako ne bi smelo da bude pravna kategorija i da se na ovaj način menja pravni sistem u Srbiji.
Vi kažete, da ovo postoji sporazumi između tužioca i okrivljenog da postoje kao kategorija i uporednom pravu itd. Naravno, to su vaši argumenti zato što vi prihvatate sve što vam se naloži, mi to ne prihvatamo i na žalost nemam dovoljno vremena da objasnim na mnogo primera kako se zloupotrebljava ovaj institut i kako je prosto ne prihvatljivo znate da neko izvrši krivično delo sa tužiocem i onda može da radi ono što tužilaca od njega traži zato što nije prihvatio recimo neku nagodbu, Momčilo Perišić je dobio 27 godina presudu u Haškom tribunalu.
Naravno, imamo mnogo primera i u srpskom pravosuđu, nadam se da će biti vremena po nekim drugim amandmanima. Evo samo na kraju, želim da obavestim samo javnost Srbije da na Jarinju više nema one parole "stop, budemo pucali KFOROVE" skinuli su je Srpski radikali i našli su načina da pređu kod Srba na severu Kosova i Metohije i sad su na putu za Zvečan. Hvala.

Član 424. govori o presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim. Upravo tako je i počeo 1. stav ovog člana, ali, bez obzira na to, vi ste predložili da se to zove osuđujuća presuda. Mi u SRS mislimo da je pravno primerenije da to bude presuda kojom se optuženi oglašava krivim.
Naravno, kao i za gotovo sve naše amandmane, ne možemo da nađemo zajednički jezik. Vi ne prihvatate naše argumente a mi mislimo da vaši nisu vaši, već da su to nametnuti argumenti.
Kada je u pitanju presuda kojom se optuženi oglašava krivim, ono što je nama iz SRS bitno jeste naše duboko uverenje da će se pisati takve presude, da li će se zvati osuđujuće ili presude kojim se optuženi oglašava krivim, potpuno je nevažno, pisaće se za sve one koji su priklonili Tadićevom prozapadnom izdajničkom režimu, pa naravno i samom Tadiću, zbog toga što svojim činjenjem i ne činjenjem dozvoljavaju da šiptarski teroristi postave carinske prelaze i da polako zaokruže svoju šiptarsku državu.
(Predsedavajući: Da se vratimo na amandman.)
Gospodine Novakoviću, iznosim naš vrednosni sud, iznosim stav SRS i uverenje da će postojati takve osuđujuće presude protiv svih koji ništa nisu uradili da šiptarski teroristi ne dobiju svoju državu, već naprotiv, omogućili su im to. O tome je juče govorio gospodin Konuzin, na čemu mu je SRS, kao i Ruskoj Federaciji, veoma zahvalna, što vam je skrenuo pažnju da su Rusi veći Srbi od Tadićevog izdajničkog režima.

Član 35. Predloga zakona govori da u prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi veće. Ovo, gospođo Malović, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Član 142. Ustava Republike Srbije u 3. stavu kaže: "u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom".
Sledeći stav: "Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije".
Poslednji stav: "Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac".
Dakle, Ustav sudiju pojedinca predviđa kao izuzetak. A vi sudsko veće, odnosno kako vi kažete u obrazloženju, zbornost suđenja predviđate kao izuzetak. To tako ne može. Mora da bude onako kako smo mi amandmanom predvideli, da u prvom stepenu sporove sudi veće, ako zakonom nije propisano da sudi sudija pojedinac. Ovo je u skladu sa Ustavom i u duhu Ustava. Jer, ako vi ustavnu odredbu stavite kao alternativu, kao, ostavite na izbor ne znam kome, onda to svakako nije dobro, zapravo, nije u skladu sa Ustavom.
Dalje, član 35. kaže: "Ako veće sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije, predsednika veća i dvoje sudija porotnika". Pratite sad kad vam budem čitala vaše obrazloženje, u kolikoj ste kontradiktornosti. Ako vam je tačno obrazloženje, onda vam ne valja ovaj stav, pa pretpostavljam da ćemo raspravljati o tome. Kažete: "U parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu u veću sastavljenom od troje sudija". Nismo baš sigurni da ste se dobro opredelili.
"Sudije iz ovog prethodnog stava moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta." Sve sudije dok ne postanu sudije polažu porodično pravo i svakako i u okviru pravosudnog ispita i nemate potrebe za specijalistima posebnim, ni sudijama, ni sudovima. Zna se stav SRS, a to i javnost zna, da bi pravosuđe najbolje funkcionisalo kad bismo samo imali prvostepene i drugostepene sudove i u izuzetnim slučajevima Vrhovni sud Srbije. Ovo što ste vi – specijalne za ovo, za ono, pa sad u okviru tih specijalnih specijalne sudije, to potpuno obesmišljava pravosuđe kao jednu od najbitnijih stubova svakog društva.
Dokle god nam ne bude zdravo pravosuđe nema ništa od razvoja ovog društva i ove države. Ovo što vi zovete reformama, pa i ovaj zakon, ne da ne vodi ozdravljenju, nego još više razboleva i ovako bolesno i korumpirano pravosuđe. Vi sve skoro ostavljate nekom na volju. Često se pitamo i govorimo vam to javno, šta će vam zakoni kad sve u zakonu može, ne mora, ako odluči ovaj, ako predloži onaj, onda to nije zakon. To je onda neka platforma, strategija na osnovu koje se donosi ozbiljan zakon.
Kažete – program i način sticanja posebnih znanja, za te specijalce, sporazumno propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove porodične zaštite. Sada, ostalo je nejasno ko će određivati, ko će birati te sudije specijalce koji će da uče po tom nekom programu koji ćete vi da opredelite.
Ako ste vi ministar pravde, a jeste, završili pravni fakultet, a tamo je sudija takođe završio pravni fakultet i još mimo toga pravosudni ispit, zašto sebi dozvoljavate da znate više od njega, pa ćete vi njemu nešto da propisujete? Da li je to logično? Nije, naravno. Zašto vi ne prihvatate ovaj amandman?
Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Čuli smo, nije u skladu sa Ustavom. Naš amandman je u skladu sa Ustavom, ne znam šta je smešno, odnosno u skladu sa pravilom suđenja u zbornom sastavu. Međutim, Ustav predviđa mogućnost izuzetaka u prvostepenom postupku. Zašto tako niste napisali u zakonu, da Ustav ovako predviđa? Vi niste tako napisali, ne znam da li ste pročitali ovo što vam je napisano.
Predlog zakona u skladu sa preporukama eksperata Saveta Evrope, tu ste nas ganuli, predlaže izuzetak o zbornosti suđenja, i to, da u prvom stepenu suđenja sudi sudija pojedinac.
Slušajte dalje zašto sam vam rekla da vam je kontradiktorno ovo objašnjenje i član 35. "Rešenje iz Predloga zakona nastoji da otkloni probleme koji su postojali usled učešća nestručnih sudija porotnika". Izvinite, ko je odgovoran zašto mi, ako je ovo tačno, ko je odgovoran zašto 11 godina od kada je DOS u kojekakvim oblicima na vlasti, i vi ste je ministre imali više puta i vaša stranka, ko je odgovoran što su vam bile sudije porotnici nestručni, ako jesu, kako vi kažete, a ministri potpisuju rešenja za imenovanje sudija porotnika? "Kao i da se smanje troškovi pravosudnih organa i troškovi u samom postupku koji nastaju odlaganjem rasprave zbog izostanka sudije porotnika".
Gospođo Malović, uverena sam da vi ne verujete u ovo. Vrlo retko se dešava u praksi, i to sigurno znate ili bi trebalo da znate, da neko ročište bude odgođeno zbog izostanka sudije porotnika. Ročišta se odlažu zbog vrlo često neopravdanih i nenajavljenih izostanaka sudija, a ponekad i opravdanih, naravno. Nemojte da probleme u pravosuđu svaljujete na sporedne stvari. Sada su krive sudije porotnici, a nisu krive sudije. Najbolje da su daktilografi odgovorni zbog odlaganja ročišta. Ovo jednostavno nije tačno, a Boga mi, deluje prilično i neozbiljno i vređa zdrav razum i inteligenciju.
Vi ste kada ste uvodili novu mrežu sudova, i tada smo slušali jedan od vaših razloga, a bio je smanjenje troškova u oblasti pravosuđa. Naglašavam da je to jedan od razloga. Ti troškovi na ime ukinutih 150 sudova, ne da su smanjeni nego su povećani. Zašto? Zato što sudije iz manjih mesta idu da rade u sedište okruga, ili idu u potpuno drugi okrug. Plaća im se put. Neki kojima je to više daleko od kuće, imaju stanove koji im se plaćaju, je li tako? Naravno, dobijaju platu. Sada vi procenite da li je to veći trošak ili bi bilo svrsishodnije, i ne samo zbog troška, da niste birali tu mrežu sudova i da niste ukinuli sve ove sudove po malim mestima.
Naravno, o tome smo govorili i na to ćemo vas podsećati, pogotovo što je praksa pokazala ono što smo govorili pre više godina kada se o tome raspravljalo. Praksa je pokazala i život nas je naučio da vam je to fatalna greška. Možda vi to nećete da priznate ili možda nemate prave informacije sa terena, ali verujte, fatalna greška.
Dalje čitam vaše obrazloženje – ovim rešenjem nije ugroženo pravo stranaka na zborno suđenje, ma šta to značilo, jer strankama uvek stoji na raspolaganju pravo izbora da im u konkretnom slučaju sudi veće. Šta to znači? Prvo, to ne piše tako u Predlogu zakona. Drugo, šta to znači da stranka bira ko će da joj sudi? Dobro da niste napisali da stranka bira sudiju koji će da joj sudi.
Ne može to tako. Ne može toliko slobode u načinu funkcionisanja sudova u odlučivanju. Zamislite, stranka će da bira da li će da joj sudi sudija pojedinac ili sudsko veće. To jednostavno nije ni u duhu našeg pravnog sistema, nije u skladu sa Ustavom RS, a prilično je daleko od zdravog razuma. Hvala.

Član 41. Predloga zakona predviđa za suđenje u sporovima protiv državljanina Republike Srbije, koji stalno živi u inostranstvu, da je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica, a nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta.
Mi kažemo da ovde treba brisati ovo: "gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica", jer predloženo rešenje ne pravi razliku između državljana Republike Srbije koji su upućeni na službeni put ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica i stalno žive u inostranstvu, od lica koja su privatno otišla u inostranstvo i stalno žive tamo, za koje tužilac ne zna gde je to lice itd. Međutim, ovde postoji još jedan problem.
Trebalo bi da znate da se veliki broj državljana Republike Srbije nalazi u Haškom tribunalu, da su oni građani Republike Srbije, da su nevini dok se drugačije ne dokaže, ako se dokaže, i da se postupci, parnice koje su ta lica pokrenula ili je neko pokrenuo protiv njih, ne mogu da se vode zato što vi ne upućujete sudije u Haški tribunal da se tamo saslušaju državni Republike Srbije. Vi na taj način diskriminišete državljane Republike Srbije. To što su u pritvoru u Haškom tribunalu vama ne daje za pravo da na bilo koji način ugrožavate njihova ljudska prava i njihovu ravnopravnost u odnosu na sve ostale građane Republike Srbije.
Mi imamo više primera kada je u pitanju predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj, gde postoji veći broj parničnih postupaka koje je ili on pokretao ili su pokretani protiv njega zbog njegovih knjiga, zbog nekih navoda koje je iznosio u knjigama itd. Ti postupci se ili obustavljaju ili stoje u fioci bez ikakvog pravnog završetka. To traje devet godina, koliko je Vojislav Šešelj bespravno zatočen u Haškom tribunalu.
Nikada nisam čula vas kao ministra pravde da ste negde, a obišli ste ceo beli svet, progovorili protiv kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja zato što je devet godina u Haškom tribunalu bez ikakve presude. Ne znam da li ste negde, tamo gde ste išli da preuzimate znanja, da li vam je neko nekada rekao da u njegovoj zemlji postoji slučaj da je neko bez presude devet godina pritvoren. Siguran sam da to niste mogli da čujete, jer to ne postoji.
Onda vas pitam – zašto niste predvideli da možete da šaljete sudije u inostranstvo, u Haški tribunal, u pritvorske jedinice? Verovatno i drugi pritvorenici, državljani Republike Srbije imaju takve slučajeve kakve ima Vojislav Šešelj. Jedanput je tamo bio sudija tog vašeg specijalnog suda, kada je uzimao izjavu od Vojislava Šešelja vezano na okolnosti političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Naravno, ta cela izjava je objavljena i u knjizi Vojislava Šešelja i na sajtu SRS i taj postupak je obustavljen, nema nikakve veze sa Vojislavom Šešeljem i sa SRS, ali vi ste imali interes da to uradite, pa ste onda to i uradili.
Ako građanin Srbije, koji je u Haškom tribunalu zatočene, ali nevin, on mora da ima sva prava i morate i zakonom i kao država da mu ih omogućite, a vi čak te građane diskriminišete i u parničnom postupku. To je nedopustivo i to, ne samo da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nije u skladu ni sa jednom međunarodnom konvencijom. Vi se busate da ste demokrate, da ste borci za ljuska prava, a gde god vas malo čačnemo, pokažemo vam da niti ste demokrate, niti ste borci za ljudska prava. Vi ste selektivno demokrate, vi ste selektivno borci za ljudska prava, ali generalno ste daleko i od jednog i od drugog. Hvala.

Član 72. i amandman koji smo podneli na ovaj član je sled onoga što je kolega Jojić govorio u prethodnim članovima, ali evo da podsetimo.
Dakle, vi kažete u članu 72. da kada je podnet zahtev za isključenje sudije ili izuzeće na ročištu, da će sudija završiti započeto ročište do donošenja o zahtevu za isključenje i za isključenje, sudija će da preduzme samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. SRS se zalaže za to da ukoliko se podnese zahtev da ukoliko se podnese zahtev za isključenje ili izuzeće sudije sa ročišta, da on ne može više da preduzme ni jednu jedinu procesnu radnju. Vi kažete, ne prihvatate amandman iz razloga što je rešenje predloga zakona primerenije koncepciji i suštini predloženog rešenja. Naravno, vašoj koncepciji, vašoj suštini to jeste primerenije, ali mi našim amandmanima pokušavamo da srušimo vašu koncepciju i suštinu onoga što ste vi nama predložili.
Kažete, predloženim rešenjem se onemogućava zloupotreba od strane stranaka koje podnošenjem zahteva za izuzeće ili isključenje imaju za cilj odugovlačenje postupka. Apsolutno tačno je da se dešava da stranke u postupku traže izuzeće sudije da bi iz razloga koji njima odgovaraju odugovlačili postupka. To nije sporno, ali je sporno zašto vi nigde ni u jednom obrazloženju od svih koliko ih ima na ovih 100 i ne znam koliko amandmana, nigde ne dovodite u pitanje mogućnost zloupotrebe od strane sudije. Da li je jedini sudija nepogrešiv u državi Srbiji. Mogu da zloupotrebe porotnici, mogu veštaci, mogu stranke samo sudije svete krave, oni ne mogu. To nije logično i to nije normalno. Pa čak i da ste izabrali stvarno realno dobre sudije, a ne partijske kadrove ne biste mogli da garantujete da sudija ne može da pogreši, svaki živ čovek, svako od nas ko radi normalno je da mora i da pogreši. Ali, ne, stranka može da zloupotrebi, sudija ne može. Može stranka da zloupotrebi traženjem izuzeća nije sporno, ali, može i sudija nastavkom postupka i činjenjem nekih procesnih radnji od momenta kada je istaknut zahtev za njegovo izuzeće.
Vi dalje kažete, predloženim rešenjem zakona ne dolazi do kršenja prava stranaka obzirom ukoliko se zahtev za isključenje, odnosno izuzeće usvoji, sud će da ukine, sad ću pročitati tačno kako je predviđeno u zakonu, kako možete da kažete da na ovaj način vi ne ugrožavate prava stranaka, ugrožavate pre svega pravo na efikasno suđenje.
Zahtev za izuzeće ako se istakne on se rešava u roku od 24 sata, sudija ako se istakne izuzeće, zahtev za izuzeće sudije, predsednik suda u toku radnog vremena odlučuje da li prihvata taj zahtev ili ne. Ako je u pitanju Viši sud, onda to uradi u narednih 48 sati, mnogo manje se gubi ako ne prihvatite naš amandman gde smo mi predložili da se brišu stavovi 2, 3. i 4. ovog člana 72. jer vi kažete, dakle, u nastavku ovog stava 1. gde ste rekli, da će sudija da nastavi to ročište iako je istaknut zahtev za izuzeće i kažete – ako zahtev za isključenje bude usvojen, sud će da ukine sve radnje koje je preduzeo isključeni sudija.
Ako zahtev za izuzeće bude usvojen, sud će da ukine radnje koje su bile preduzete posle podnošenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukinu. U slučaju podnošenja zahteva za isključenje ili izuzeće u toku rasprave pred Drugostepenim sudom primenjuju se odredbe stava 1. od 3. ovog člana.
Vi ovde ništa ne činite strankama, naprotiv, neki postupci će morati da se dupliraju, neke pravne radnje u toku procesa će morati da se dupliraju, ako se desi da zahtev za izuzeće, kad bi se desilo, bude usvojen. Ali, vi znate da je prihvatanje zahteva za izuzeće u srpskom pravosuđu samo slovo na papiru. Ne znam da li je neko u svojoj praksi, ima slučaj, nema ovde, nema nažalost u sali, ali, ima dosta advokata u ovom parlamentu, da vidim da nam kažu koliko puta je njihov zahtev za izuzeće sudije prihvaćen. To se jednostavno ne radi, zato što su sudije Bogom dane, zato što su sudije nepogrešive, ko sme da kaže tražim izuzeće sudije, ne daj Bože, teško njemu u nastavku postupka. Mi imamo u SRS dosta iskustava gde smo potpuno opravdano, pravo argumentovano tražili izuzeće sudija mislite da smo to nekada dobili, da nam je usvojen zahtev.
Naravno da nije ja ću da vam iznesem primer tada Petog opštinskog suda i sudiju Danka Lauševića, koji je sudio po tužbi. Tuženi je bio Vojislav Šešelj, a tužilac Stanko Subotić - Cane. To je bilo vreme kad je Stanko Subotić - Cane bio ugledni privrednik, kad je kod vas bio uvažavan, kad je kupovao one kioske,Future, poslovne prostore "Elektrotehne", tadašnje za bagatelne pare po Knez Mihajlovoj ulici itd. Tad je Stanko Subotić bio za DS ugledni biznismen i onda je on tužakao svakoga koga pomene, tad je Vojislav Šešelj rekao i napisao knjigu da je Stanko Subotić - Cane, kralj duvanske mafije i tada je njemu suđeno zbog toga i taj Danko Laušević sudija, naravno, samo da ne zaboravim da napomenem da danas i vi mislite da je Cane Subotić, "Kralj duvanske mafije" i da danas zbog toga gonite, jurite ga, ne znam gde vam se krije po Ženevi itd. Tada je on bio nedodirljiv.
Gospodin Stanko Subotić – Cane, inače Cane – Žabac, i tada sudija Danko Laušević, naravno, potpuno pogrešne procesne radnje je preduzimao, započeo je postupak bez prisustva stranaka, ročište, a Zoran Krasić i ja smo bili prisutni u međuvremenu, pošto je on ranije započeo i u sred rasprave, zvoni mu mobilni telefon, postupak traje i on se javlja glasno na mobilni telefon i kaže – ej izvini, ljubavi boli me zub.
Dakle, govorim o liku i delu tog čoveka. On je dobio zahtev od Četvrtog opštinskog suda da pošalje spis tog predmeta, jer je Stanko Subotić tužio Vojislava Šešelja u više sudova, po više osnova. Mi održimo promociju knjige na Novom Beogradu, mi održimo promociju knjige u Lajkovcu, a on tuži sud u Lajkovcu.
Četvrti opštinski sud je tražio spise predmeta, a to je bilo 2002. godine, još uvek nema spisa tih predmeta, a vi Danka Lauševića, mi vam ovo pričali, vi ga unapredili, a on je sada sudija Višeg suda. I mi tada tražili njegovo izuzeće vraćam se na amandman, i da li je usvojen zahtev ili nije, nije naravno. Mogao je da radi šta god hoće. Sada on, da je recimo, nekim slučajem usvojen zahtev, sve te procesne radnje koje je on uradio morao bi neki normalni sudija kasnije da radi, ali nije usvojen. Iako ste vi i ovde, kao u onom ZKP malo pre, tamo gde preslikavate anglosaksonsko pravo i pravo koje se primenjuje u Haškom tribunalu, ako je to uopšte pravo, a naravno da nije, jer tamo se pravilnik menja od slučaja do slučaja, zavisi kakva se potreba pojavi kod nekog sudskog veća, pa čak i taj Haški tribunal, ali doduše po vašem receptu, odnosno vi po njegovom.
Taj Haški tribunal je u slučaju Vojislava Šešelja izuzeo sudiju Harhofa iz suđenja, na predlog Kristine Dal, jer je on bio u sukobu interesa.
Sa druge strane, Vojislav Šešelj traži izuzeće Karle Del Ponte, jer je pisala optužnicu na zahtev Zorana Đinđića, a kasnije sama to potvrdila i tu ne može da se dobije izuzeće.
Govorim o tome da ono što se napiše u zakonu, da se ne primenjuje, ako se napiše ovako kako vi napišete, okruglo pa na ćoše, može a ne mora, zavisi od volje sudije, zavisi od volje predsednika suda. Nije precizno predviđeno nema ništa ni od pravosuđa, a kada nema ništa od pravosuđa, kriminal cveta, korupcija cveta, na sve strane, od najvišeg vrha države do najnižeg i vi ste toga svesni.
Uostalom vi mnogo verujete vašim evropskim prijateljima. Mi ne verujemo ništa, jedino im verujemo to da nam je vlast u korupciji i kriminalu.

Nema razloga da ne verujem kolegi koji je pomenuo konkretan primer i konkretnog sudiju.
Dobro, desilo se to u Pančevu, ali čak i da to nije sporno, da se to dešava, a da li je praktičnije istog momenta prekinuti sve radnje i sačekati nekoliko sati da predsednik suda odluči ili gubiti vreme, gubiti energiju, završavati neke procesne radnje i desi se, to što se desilo u tom slučaju, te gospođe sudije koju ste vi pomenuli.
Šta sada? Je li ta gospođa sudija prekinula sve procesne radnje ili je čekala da se dozvoli njeno izuzeće.
Govori o onome šta je praktično, a šta nije praktično. Zašto bi se zasedalo nekoliko sati, trajalo ročište i eto desi se ovaj izuzetak koji je spomenuo kolega Miković. Taj njegov izuzetak, primer, govori u prilog tome da ovaj amandman treba da bude prihvaćeno.