Član 148, ovaj poslednji stav 7, kaže: „Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja imaocu prava na vodu.“
Ovo zaista ne razumem, da nije prihvaćeno, ako ste išli sa izmenama i dopunama Zakona zato što ste razumeli da rok osam dana mora da se zameni rokom od petnaest dana. Pogotovo mi nije jasno obrazloženje. Želim pre svega da prokomentarišem ovo obrazloženje, a nakon toga ću izneti i dodatne argumente, uverena da ćete ipak prihvatiti ovaj amandman.
Kažete da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što se rok za otklanjanje nedostataka u elaboratu utvrđuje u zavisnosti od prirode uočenih nedostataka, kao i složenosti i obima radova koje je eventualno neophodno ponovo izvršiti na terenu. Takođe, potrebno je uzeti u obzir vremenske i druge uslove.
Neću dalje da čitam, ovde ću da se zadržim jer je ovo zaista interesantno. Mnogo sam zakona u životu pročitala, ali nikada nisam videla da se rokovi za izvršenje neke radnje vezuju za činjenicu da li u periodu kada se ta radnja vrši pada sneg, da li pada kiša, da li je pretoplo. To je, gospodine Duliću, bez obzira na to što se radi o katastru nepokretnosti, zaista nemoguće.
Trebalo je, ili treba danas da prihvatite ovaj amandman, da se utvrdi optimalan rok. Naravno, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Optimalan rok znači rok u kojem može određena radnja da se uradi, i kada pada kiša, i kada pada sneg itd. Naravno da će svako da se potrudi da taj posao uradi što pre, zato što je taj posao u interesu onoga ko je podneo zahtev u katastru za nepokretnosti.
Ili, da određujete rok, kaže – s obzirom na to da se utvrđuje u zavisnosti od prirode uočenih nedostataka i složenosti posla. To je takođe nešto što ne može da stoji u zakonu. U opštem upravnom postupku vi imate rok od 30 i od 60 dana. Vašim rečnikom rečeno, za jednostavne poslove rok je 30 dana. Za složene, gde se izvode dodatni dokazi, gde su u pitanju dvostepeni, dvostranački poslovi itd. rok je 60 dana. Trebalo je da se uklopite u te rokove. Zato to ne možemo da prihvatimo.
Sada ću da objasnim zašto ćete opet imati jednu neprihvatljivu pravnu normu. Neprihvatljivu i neprimenljivu, što je još gore. Član 148. je u direktnoj koliziji sa članom 183. istog ovog zakona. Kažete, i ne prihvatate amandman kolege Munjića, u stavu 5: „Kada se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni.“
Ostavljeni rok je pojam koji zavisi od službenika koji trenutno obrađuju nečiji predmet. Može u istim okolnostima da nekom odredi rok od osam dana, nekom od 30 dana, bez obzira na to što pada kiša, što je isti vremenski period, isto godišnje doba u pitanju itd. Ne možete i ne smete da u zakonu imate nijednu normu koja je toliko široka da može zapravo da otvara mogućnost zloupotreba.
Ovim zapravo štitite ove... Kada smo govorili o ovom zakonu rekli smo vam da vi zapravo zakon donosite zbog ovih privatnih geodetskih organizacija. Ne možete na ovakav brutalan način da ih štitite.
U članu 183. govori se o novčanim kaznama i iznosima novčanih kazni koje će platiti geodetska organizacija ako ne uradi ovo ili ono itd. Između ostalog kažete – ako ne otkloni u određenom roku utvrđene nepravilnosti u postupku pregleda i prijema radova i u postupku vršenja nadzora. Džoker pitanje – koji je to rok? Koji ćete rok poštovati? U članu 148. govorite o nekom ostavljenom roku. Ovde predviđate neku kaznu ako se te nepravilnosti ne otklone u određenom roku. U oba ova člana smo amandmanima intervenisali kada smo govorili o osnovnom zakonu. Nažalost, niste nas slušali i opet nas ne slušati i opet ćete imati problema.
Koju ste vi uopšte kaznu predvideli za prekršaj za geodetsku organizaciju? Između ostalog kažete – kazniće se kaznom od 50.000 do 500.000 dinara ako ne obavesti Zavod o sprečenosti obavljanja poslova koja traje duže od jednog meseca, u roku od tri dana od dana nastanka razloga sprečenosti.
Intervenisali smo amandmanom kada smo govorili o osnovnom tekstu ovog zakona, zato što je ovo neodrživo. Opet će neka geodetska organizacija da propusti taj rok od tri dana. Neće obavestiti o nemogućnosti izvršenja ovog posla. Ili, čak, ako obavesti poslednjeg dana ovog roka od 30 dana, opet se, gospodo, postavlja pitanje – kada će završiti posao neko ko dobije rok od neke svoje opštine da u roku od 60 dana dostavi geodetski snimak svog objekta da bi izvršio legalizaciju?
Zaista morate da vodite računa o praktičnim stvarima, jer ćete imati velikih glavobolja. Ne brinem se ja što će vas boleti glava, nego se brinem što će glava boleti građane. Boleće glava građane koji će dobiti rešenje, odnosno zaključak opštine da u roku od 60 dana dopune dokumentaciju za legalizaciju. Oni će angažovati neku geodetsku organizaciju da uradi taj geodetski snimak. Ta geodetska organizacija će tridesetog dana obavestiti da je u nemogućnosti da izvrši taj posao. I, šta se dešava? Oni će angažovati drugu organizaciju, koja će opet neodgovorno, isto tridesetog dana da obavesti da to ne može da uradi. I šta? Taj objekat ide na rušenje, ili možda na ovaj dupli porez.
Gospodine Duliću, konsultujte se sa gospodom pored vas, verujte da ne pričam praznu priču. Uporedite ova dva člana, uporedite rokove iz ovog Zakona o planiranju i izgradnji, koji reguliše materiju legalizacije, i videćete da sam potpuno u pravu.
Nije mi namera da plašim građane Srbije ovim što pričam. Namera mi je da skrenem pažnju da i građani moraju da vode računa o tome zato što, nažalost, država ne želi da pokaže da hoće da vodi računa o tome.
Vaši zakoni su slovo na papiru, nažalost. To nije samo slučaj sa ovim zakonom. Hvalite se i hvali se i predsednik ovog parlamenta koliko se zakona donosi, kojom brzinom ta „fabrika“ zvana Narodna skupština radi. Nažalost, donose se zakoni reda radi.
Samo vam skrećemo pažnju da treba da donosite zakone u interesu građana. Valjda je suština da se donese zakon da bi ljudima bilo bolje, bar u onom segmentu na koji se taj zakon odnosi. Neverovatno je da već ovoliko godina pokušavamo da vas naučimo tome, ali nekako ne ide.
Evo, i ove izmene i dopune zakona biće u nekom izveštaju kao – doneli smo još jedan zakon. Ponavljam vam, kada smo govorili u načelnoj raspravi o osnovnom tekstu ovog zakona rekla sam vam, sećate se, gospodine Duliću – videćemo se za nekoliko meseci, moraćete da menjate ovaj zakon. Vi ste se nasmešili, klimnuli glavom ovako, da to neće biti tako.
Danas to isto radite, gospodine Duliću. Verujte, opet ćemo vrlo brzo menjati ovaj zakon. Ponavljam ono što sam rekla na početku: još jedanput ga dobro pregledajte, bolje i da ga menjamo, nego da građani imaju životnih problema zbog toga što će se ovde doneti neprimenljiv zakon i što donosite zakon sa ovako neusklađenim članovima, koji su i te kako povezani. Hvala.

Izgleda da sam, gospodine ministre, pogrešila što sam vas pohvalila na početku današnje rasprave, zato što niste uzeli učešća u ovoj raspravi. Nekim argumentima mi smo sa naše strane pokušali, ali nismo čuli vaše mišljenje o tome. Onda ćete na kraju rasprave, u lošem maniru vaših kolega, koji do sad nije bio i vaš, da komentarišete sve ono što su narodni poslanici rekli. Pošto mi imamo ovaj nakaradan poslovnik, nećemo moći ni da vam repliciramo, ni da kažemo nešto u svoju odbranu, ali dobro.
Dobro je da ovaj amandman gde su kolege iz LDP-a predložile da se doda još jedan član posle člana 12. Zakona o državnom premeru i katastru nije usvojen i nadam se da ni skupštinska većina neće da ga usvoji. Nisam se javila da bih se na bilo koji način suprotstavljala ili izazivala replike kolega koje su podnele ovaj amandman. Naravno, svako ima pravo da podnosi amandmane, da kroz amandmane i komentare zakona iznosi stavove svojih političkih partija. Mi smo zato tu i to je svakako pravo koje nikom ne osporavamo. Moram da komentarišem, bar zbog jedne reči u ovom amandmanu. Naravno, i zbog celog amandmana, jer je neprihvatljiv, apsolutno.
Dobro ste vi u vašem obrazloženju konstatovali da je ovo državni posao i da taj posao mora da se radi sa nivoa države. Naravno da postoje centri za katastre po lokalnim samoupravama. Naravno da sve ono što je tehnički deo poslova može da se uradi i u najmanjem mestu u Srbiji, negde brže, negde sporije. Prošli put sam vas pitala koliko imate katastara na lokalu koji nemaju ni distomat, kao jednu od osnovnih malo savremenijih sprava. Sigurna sam da toga ima i dalje, ali to svakako nije razlog da se prihvati ovakav amandman.
Ovaj amandman, u suštini, ne znači decentralizaciju. Ovaj amandman, kada bi se prihvatio, mogao bi biti veoma opasan. Ne želim da mislim da su kolege koji su podnosioci ovog amandmana imali loše namere, ali zamislite kako bi moglo da se tumači i ko bi zapravo uopšte tumačio ovaj član kada bi bio prihvaćen, kada se kaže: „Zakonom o glavnom gradu, odnosno drugim zakonom o lokalnoj samoupravi, odlučivanje u prvom stepenu, kao i vršenje operativnih poslova u prvom stepenu iz člana 1. ovog zakona, može se poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave...“.
Meni je ovo „pojedinim“ zaista zaparalo i oči i uši. Kako mi možemo i kako bismo mogli u zakonu predvideti da neka ovlašćenja dajemo jednoj lokalnoj samoupravi, a da drugoj ne dajemo?! Koji bi to bili kriterijumi? Ko bi bio taj ko bi sebi dao tolika ovlašćenja i tolika prava da on kaže – u ovoj opštini to može tako, u ovoj opštini to ne može? Ovo je nešto što nikako ne sme...
Ovo govorim pre svega zbog poslanika koji će glasati pojedinačno o amandmanima, jer vidim da ste vi iz Vlade to razumeli, da vode računa da nikako ne sme da se glasa za ovakav amandman, jer bi ovakav amandman napravio haos, zloupotrebe. Ni Luka Beograd, ni „Ušće“, ne znam šta, ne bi bili ravni onom što bi moglo da se desi kada bismo imali ovakav član ovog zakona.
Želim još vrlo kratko da vas pitam, gospodine ministre, iako neću imati, kao što sam rekla, pravo da vam nakon toga repliciram. Koja vas je muka naterala da menjate član 198. ovog zakona? Kako bi javnost znala o čemu se radi, radi se o tome da ovaj član predviđa da će Zavod uskladiti pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa odredbama člana 197. ovog zakona do 30. septembra 2009. godine, a sa ostalim odredbama ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Naravno, jasno je da smo mi već uveliko u 2010. godini, ali nije jasno – a to sam pitala i kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi i ne znam da li ste dali odgovor na ovo pitanje, kao što sam već rekla, morala sam da izađem – zaista me zanima, kako ste to u vašoj službi tako nepromišljeno hteli da dajete otkaze ljudima u Republičkom geodetskom zavodu? Ne mislim na direktora, nego na ministra, naravno.
Kakve su posledice praktične, pre svega, na ove poslove i na ovaj podatak o kojem je govorila koleginica Judita Popović, koliko je urađeno posla oko objedinjavanja katastra i zemljišne knjige? To što piše u novinama poprilično je neuverljivo i nešto u šta teško može da se veruje.
Koliko je posledica imao onaj štrajk za koji je odgovorno Ministarstvo zato što ste hteli da vršite racionalizaciju zaposlenih u državnoj administraciji preko otpuštanja ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda? Zašto o tome niste razmišljali na jedan ozbiljan način?
Opet moram da podsetim, radi javnosti, kada smo govorili o tom zakonu mi iz Srpske radikalne stranke smo skretali pažnju da, recimo, u tom zavodu ne može da se smanjuje broj zaposlenih. Naravno, da sada ne širim priču na tu temu, bili smo protiv donošenja tog zakona o smanjenju broja zaposlenih i na republičkom nivou i na nivoima lokalnih samouprava, ali ako ste već to hteli i ako to već hoćete, onda je moralo ozbiljno i objektivno da se sagleda gde to nije moguće. Ako ste znali da toliki posao sada preuzima (ili je već trebalo da preuzme) Republički geodetski zavod, morali ste da zajedno sa direktorom Zavoda vidite da li ima potrebe da se još neki ljudi iz struke zaposle u Republičkom geodetskom zavodu, da bi ovaj posao bio zaista brzo, kvalitetno urađen.
Ljudi iz struke takođe znaju, ovo nije posao koji se završi sada i gotovo. Jeste sada veliki deo posla u pitanju, dok se sve to ne objedini u Geodetskom zavodu, odnosno u državnom premeru i katastru, jeste to obiman posao, ali svaki podatak koji uđe u katastar je živi podatak, koji se veoma često menja. Menjaju se vlasnički odnosi, kupoprodaje, pokloni, nasleđivanja, dogradnja, proširivanje, promena namene parcele, da ne nabrajam šta su sve nadležnosti tog zavoda.
Ti poslovi neće biti završeni onda kada nas jednog dana obavesti Republički geodetski zavod – od danas, građani, izvolite svi u vaše katastre, tamo vam je sve vezano, tamo vam je lična karta vaše nepokretnosti. Od tog momenta intenzitet ovih poslova neće biti manji. To je potpuno normalno. Zato je bilo poprilično neozbiljno i neodgovorno dirati u Republički geodetski zavod, kada je u pitanju broj zaposlenih.
U načelnoj raspravi rekla sam da nije trebalo da se pohvalite time da primena ovog zakona neće podrazumevati i neke nove troškove. Znate, svi državni poslovi moraju da koštaju državu, odnosno građane Republike Srbije, ali postoje državni poslovi gde se građani Republike Srbije... Nikad nisam čula da su se ljutili što je neko zaposlen u nekom katastru, što prima nekakvu platu, koja, uzgred rečeno, i nije neka visoka plata, zato što građani znaju da je to mesto gde moraju bar jedanput u tri meseca, iz ovog ili iz onog razloga, da se obrate.
Dobro je da ste ovaj rok produžili, zapravo, morali ste, pošto je odavno istekao rok koji je predviđen zakonom, ali (shvatite ovo kako god hoćete, da ne kažem da je upozorenje) povedite računa, gospodine ministre, da se do kraja ove godine završi ovaj posao i to tako da imamo stručan i osposobljen Republički geodetski zavod. Hvala.

Hvala, gospodine ministre, što ste ipak uključili u rad na ovaj način, mada ste malo govorili o primedbama koje su iznosili narodni poslanici; više ste onako proširili temu, što naravno, nama ne smeta, ali ne daj bože da je gospođa Čomić sedela iza vas, teško biste se izvukli bez opomene.
Komentarisali ste amandman kolege Munjića. Čini mi se da se nismo dobro razumeli. Naravno da je svakom od nas jasno da se geodetski radovi vrše na terenu i da je to rad napolju; znamo i kakva je konfiguracija Srbije; znamo i koliko traje zima, koliki je gde sneg itd. Ali, isto tako znamo na koji način se tehnički izvode ti geodetski radovi i sasvim sigurno ne postoji deo Srbije gde, recimo, geodetsko snimanje ne može da se izvrši u nekom intervalu od 60 dana, bez prestanka.
Kada sam govorila o ovom amandmanu skrenula sam vam pažnju – ako nećete ni osam dana, ni 15 dana, uklopite se u ono što predviđa Zakon o opštem upravnom postupku, uklopite se u rok od 60 dana.
Vi kažete – svi građani imaju interes da ažurno dostave dopunu. Naravno da imaju, u ime građana to i govorimo, ali je problem to što ne postoji način da građanin natera tu geodetsku organizaciju da to uradi, ako vi ostavite neki rok koji je nedefinisan. Hteli smo da pomognemo i vama i građanima, pre svega građanima. Ostavite rok od 60 dana, to je maksimalan rok po ZUP-u. Svakako da taj rok morate da ispunite, bez obzira na kišu i sneg.
Ovde se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i nema dužeg roka od 60 dana, je li tako? Tako je. Jeste tako. Građanin će svakako maksimalno da se potrudi da ne čeka tih 60 dana, već da uradi za šest, ako je to moguće. U tom smislu je bila naša intervencija.
Pomenuli ste, odnosno u okviru odgovora... Pitala sam vas da li imate podatke o broju prijavljenih objekata. Bilo mi je nešto interesantno, rekli ste da ćemo za nekoliko dana, zapravo, da će javnost Srbije imati podatke o tome koliko je prijavljenih objekata za legalizaciju i koliko je ostalo objekata za koje uopšte nisu podneti zahtevi, odnosno koji će se nazivati i dalje nelegalnim objektima.
Ako sam razumela, ministre, ovu vašu rečenicu, vi imate popis svih objekata izgrađenih na teritoriji Republike Srbije. Ako je to tako, onda je to dobro. Nadam se da taj popis obuhvata i sve one bespravno izgrađene objekte na teritoriji opštine Zemun, o kojima sam vam govorila pre neki dan, koji su počeli intenzivno da se grade otkad se promenila vlast u opštini Zemun.
Pomenuli ste i pitanje trošenja para za legalizaciju, pa kažete – voleli bismo da se troše za ovo, voleli bismo da se troše za ono. Pa, nema tu šta da se voli. Najpre, vi po pravu nadzora, kao Ministarstvo, možete na neki način da utičete na to, s jedne strane, a s druge strane, tačno se zna kako mogu da se troše sredstva sa komunalnog računa u svakoj lokalnoj samoupravi. Dakle, postoji taj račun definisan i sredstva koja idu na taj račun ne smeju da se troše ni za šta, nego za komunalnu infrastrukturu.
Ako mislite da to negde neko troši za plate ili da radi nešto suprotno, onda je to ne samo finansijski prekršaj, ne samo prekršaj koji podleže finansijskoj kontroli budžetske inspekcije, nego je to prekršaj za koji se ide u zatvor. Zaista je dobro što ste to rekli javno i, evo, i sa naše strane poziv nadležnim organima da se pozabave tim problemom.
Dakle, svaki dinar koji građanin da u okviru legalizacije mora da bude vraćen kroz komunalnu infrastrukturu. Možda ne u toj ulici gde je taj objekat, možda toj ulici ne fali ništa od infrastrukture, ali se taj građanin gde ne fali ništa svakako priključio i na vodovod i na kanalizaciju itd., pa će te pare da idu u onu ulicu gde nema komunalne infrastrukture.
Naravno, rekli ste da očekujete da vam svi mi pomognemo, hajde da kažem uslovno, u primeni ovog zakona. Da, uvek ćemo pomoći svakome, gospodine ministre, ko se na bilo koji način bori protiv korupcije. Primena ovog zakona i onog Zakona o planiranju i izgradnji, ali dosledna primena, jeste takođe borba protiv korupcije i naravno da u tom pogledu, ako se stvarno bude tako radilo, nećemo reći ništa protiv toga.
Kažete – bilo ko od vas da dođe sutra na vlast, moraće da radi legalizaciju, moraće da radi planska akta itd. Mi godinama unazad pričamo da legalizacija mora ozbiljno da se uradi u Srbiji. Godinama unazad pričamo da je razlog za izgradnju objekata bez građevinske dozvole, možda jedan od najvećih razloga, upravo taj što lokalne samouprave nisu uradile planska akta i što su ljudi prisiljeni da grade bez građevinske dozvole.
Dakle, ne znam kome ste se obraćali, s obzirom na to da smo uglavnom mi iz SRS o tome govorili, ali zaista ne znam šta je tu sporno, što se nas tiče. Da, legalizacija treba da se radi. Cene legalizacije moraju da budu primerene današnjem ekonomskom statusu građana Srbije.
Rekli ste da legalizacija ne sme da se shvati kao samo punjenje opštinskog budžeta, i to je tačno. Naravno da neka sredstva moraju da se izdvoje jer su i oni ljudi koji su dobili građevinsku dozvolu morali da plate neka sredstva za određene infrastrukturne priključke itd. Sve je to tačno, ali nemojte vi nama da se žalite, nego izvolite, koristite vaše pravo nadzora koje kao nadležno ministarstvo imate i povedite računa i o tome kako se formiraju cene i o tome kako se troše te pare.
Rekli ste da će u nekim opštinama ovaj posao da se završi za svega nekoliko meseci, mislim na posao legalizacije, a u nekim opštinama i za nekoliko godina. Ministre, pa ovaj zakon je na snazi već sedam meseci, a još nije ni počela primena. Dakle, teško da će to da se završi u roku od šest meseci. Ako budete izašli sa podatkom da su makar u jednoj opštini u Srbiji za šest meseci obrađeni i završeni svi zahtevi, evo, mi iz SRS ćemo javno da vas pohvalimo.
Ali, nije to suština. Nije mnogo bitno da li će ovaj posao da se završi za godinu dana ili za dve godine, čekalo se ovoliko; bitno je da se taj posao zaista završi i bitno je da se postarate da se u lokalnim samoupravama inspekcija angažuje tako da se dalja bespravna gradnja zaustavi. Ako se taj posao ne uradi, „džaba smo krečili“, jer to što ćete vi izaći sa podacima... Da, vi ste doneli zakon, ljudi su podneli zahteve, ti zahtevi će se rešiti možda ne za tri godine, za pet, ali rešiće se, postoje tamo negde u arhivi, biće rešeni, ali ako se postupak gradnje objekata bez građevinske dozvole nastavi, ništa od tog posla. Nastaviće se ukoliko se ne bude poštovao rok iz zakona, ne ovog, nego o planiranju i izgradnji, koji se odnosi na izradu planskih akata. Jasno vam je sigurno da je to zapravo suština. Zahvaljujem.

Danas imamo raspravu o jednom zakonu u pojedinostima. Radi se o jednom naoko velikom zakonu, koji ima preko trista članova i koji bi trebalo da ostavi utisak ozbiljnog zakona. Tema koju ovaj zakon reguliše jeste veoma ozbiljna, ali ovo što je u ovom zakonu predviđeno uglavnom je nekakva lakirovka.
Suština nije u samom zakonu. Videli ste i kroz amandmane, mi nemamo preteranih suštinskih primedaba na sam zakon, ali imamo ogromne primedbe na funkcionisanje carinskog sistema, na primenu dosadašnjeg zakona i na primenu budućeg, odnosno zakona koji će biti usvojen u parlamentu.
Radi se o tome da je opštepoznato u državi Srbiji da i građani (ne volim da kažem obični građani, svi smo mi valjda obični ljudi), kada govore o carini, znaju šta su suštinski problemi. Suštinski problemi su u tome što je u Srbiji na delu neselektivni uvoz. Svi znamo višegodišnju priču o uvezenim jabukama, o tome da naše ne mogu da se prodaju.
Izvoz je u Srbiji takođe pod znakom pitanja zbog same činjenice da je danas u Srbiji izvoz tri puta manji od uvoza. To je ono što je suštinski problem ovog zakona i primene zakona, i suštinski problem onih institucija sistema koje su vezane upravo za ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka smatra da država mora da stimuliše izvoz, i to određenim državnim subvencijama. Još veći problem, koji teško da ova vlada može da reši, jeste to što u Srbiji, nažalost, nema proizvodnje, a dok nema proizvodnje teško da može da se govori o ozbiljnom izvozu.
Ali, ono gde bismo vrlo lako mogli da dođemo do određenih proizvoda za izvoz jeste naša poljoprivreda, o kojoj Vlada Republike Srbije apsolutno ne vodi računa i ne da joj određene stimulacije da bismo mogli da povećamo izvoz, ili da ga bar izjednačimo sa uvozom, za početak, a naravno, u nekim budućim vremenima da izvoz bude veći od uvoza. To bi trebalo da je cilj svake, pa i ove vlade, jer dok se ta ravnoteža ne postigne, gospođo ministre, vi ste svakako svesni da nema ništa ni od izlaska iz krize, ni od povećanja proizvodnje, ni od boljeg života građana Srbije.
Vi o tome sve više pričate – izlazimo iz krize ove godine, iduće godine.
Naravno, još uvek nemate jedinstven stav i u okviru Vlade Republike Srbije, to smo čuli ovih dana dok ste zimovali na Kopaoniku, i to je zaista veliki problem ne samo za Vladu Republike Srbije, to je problem za građane Srbije.
Kada je u pitanju ovaj amandman, kao i svi amandmani koje su podneli poslanici SRS, oni su uglavnom pravno-tehničkog karaktera i zaista bi bilo dobro da ste ih prihvatili, jer biste bar formalno imali dobar zakon. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, upravo je prekršen član 27. Bojim se da niste pratili šta je kolega Milivojević malopre ovde govorio. Naravno, ima pravo da zastupa interese svoje stranke, kao i svako od nas, jer to jeste suština ovoga što mi ovde radimo. Nikom od nas nije palo na pamet, kao ni kolegi Duvnjaku, da spominje gospodinu Milivojeviću da je 300 ljudi iz njegove stranke iz Kruševca došlo da demonstrira protiv njega i ostalih funkcionera ovde pred strankom. To nas ne interesuje, to je unutrašnja stvar Demokratske stranke, ali ono što treba da interesuje i nas i vas... Zaista sam iznenađena zbog načina na koji je kolega Milivojević govorio o tome da kolega Duvnjak ima neki rezervni zavičaj, rezervni grad itd.
Gospođo Đukić-Dejanović i kolega Milivojeviću, Momčilo Duvnjak i stotine hiljada Srba su silom prilika došli u neke druge gradove i u neke druge zavičaje zato što su ih odande oterali prijatelji stranke gospodina Srđana Milivojevića. Zaista mislim da je neprimereno da se na taj način vređaju stotine hiljade Srba, koji ne mogu danas da žive na svojim ognjištima, ponavljam, voljom velikih sila, voljom hrvatske ustaške države, voljom muslimanskih vlasti, svih zajedno prijatelja Borisa Tadića i Demokratske stranke. Hvala.

Uz obrazloženje ovog amandmana samo kratak osvrt na ove prethodne amandmane i na to koliko se poštuje ili ne poštuje struka, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije.
Kada se govori o terminologiji iz Ustava Republike Srbije mora da se ima u vidu da se govori upravo o Ustavu Republike Srbije. Naravno da se podrazumeva da će se svi organi koje reguliše Ustav Republike Srbije odnositi na Republiku Srbiju.
Mi ovde govorimo o Predlogu Carinskog zakona. Ono što je pravno-tehnički trebalo da se uradi jeste da kada se prvi put pomene Vlada Republike Srbije da se napiše „Vlada Republike Srbije“, a u zagradi – „u ostatku teksta: Vlada“. Onda bismo znali o čemu se radi. Toliko o tome.
Kada je u pitanju član 58, ovaj član govori o graničnom prelazu, o ulasku robe u carinsko područje Republike Srbije. To se reguliše sa aspekta prava. To jeste tema ovog zakona i to treba da bude tema ovog zakona.
Zaista je neprimereno da se u okviru ovog člana stavi stav 2, koji mi mislimo da treba da se briše, zato što taj stav 2. kaže: „Za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju službenih prostorija na graničnim prelazima potrebna je saglasnost ministra, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora Uprave carina“.
Ovome zaista nije mesto u ovom zakonu. Ovo što je regulisano stavom 2. člana 58. treba da bude u nadležnosti ministarstva koje se bavi urbanizmom. Granični prelazi, odnosno objekti na graničnim prelazima moraju da se postave na mesta koja predviđaju generalni urbanistički plan i prostorni planovi. Kako će izgledati ti objekti, o tome stručno mišljenje treba da da određeni ovlašćeni arhitekta ili neka projektantska kuća koja se time bavi. Svakako da to ne može da radi ministar finansija. Svakako da to ne može da radi direktor Uprave carina. Pored toga što sam uverena da su ministri u Vladi Republike Srbije mnogo pametni, tvrdim da ovo niti mogu da rade, niti je u njihovoj nadležnosti. Hvala.

Zaista ne znam šta je celishodno ili šta nije celishodno za skupštinsku većinu ili za Vladu Republike Srbije, govorim rečnikom pravnika i kolega Ratković je upravo malopre potvrdio ono što sam ja pre toga rekla i što je sadržina našeg amandmana.
Dakle, ako kažete da za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju službenih prostorija na graničnim prelazima saglasnost daje ministarstvo, ovo ministarstvo u čijoj je nadležnosti carina, onda ne vidim kako možete da kažete da će... Naravno, neko drugi će to da projektuje, neko drugi će to da gradi, neće baš ministar da uzme mistriju i da gradi, nismo to ni očekivali, ni rekli, ali niti može, niti je nadležan, odnosno vi ćete ovde da mu stavite u nadležnost, ali nije stručan i ne može biti odgovoran ni za projektovanje, ni za izgradnju, ni za rekonstrukciju. Postoje ovlašćena lica koja to rade, postoje nadzorni organi koji to rade, i sve to pod kapom i šapom ministarstva koje se bavi urbanizmom. Hvala.

Dame i gospodo, malopre je ovde pokrenuta jedna polemika, a odnosila se na član 138, odnosno amandman na taj član, i to je svakako dobro i to jeste način parlamentarnog rada. Jedino je šteta što moramo svaki čas da pitamo predsedavajuću koliko nam je još vremena ostalo. Za takve i uopšte za polemike u parlamentu …
(Predsednik: Dvadeset minuta.)
Hvala, nisam pitala. Gospođo Đukić-Dejanović, očigledno niste pratili šta sam govorila. Dakle, htela sam da kažem i ponavljam da bi bilo dobro da narodni poslanici mogu da govore o svim temama i da mogu da govore sa neograničenim vremenom. To je bila primedba, gospođo Đukić-Dejanović.
Zašto je pomenut član 138? Zato što se mi ovde očigledno, nažalost, ne slušamo. Gospođa Kolundžija je rekla, prošlo je već poprilično vremena od toga, ali moram pre svega radi javnosti i radi zapisnika na to da skrenem pažnju, da sam ja u obrazloženju amandmana na član 58. objašnjavala da u članu 1. Ustava Republike Srbije piše – Republika Srbija, pa dalje, u daljem tekstu, odnosno Vlada Republike Srbije, u daljem tekstu: Vlada. To jednostavno nije tačno. Govorila sam da ne može da se upoređuje tekst u Ustavu Republike Srbije i Carinskom zakonu zato što se Ustav Republike Srbije upravo zove Ustav Republike Srbije. Obaveza je samo da Carinski zakon, kao i svi zakoni, bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe nam je skrenuta pažnja od strane kolega iz vladajuće koalicije da mi otvaramo nove teme i da zato pišemo amandmane, da bismo otvarali nove teme. Mi srpski radikali smatramo da su sve teme za parlament i da o svim temama društvenog života treba upravo ovde da se raspravlja.
Oni koji nam prebacuju da otvaramo nove teme dođoše odjedanput na temu prelaska ili neprelaska cenzusa. Moram da kažem da se ne brinemo o tome da li ćemo preći ili nećemo preći cenzus. Mi se odavde obraćamo građanima Srbije, i to je tačno. Uvereni smo da ćemo, između ostalog, i sa ovog mesta uveriti građane Srbije da je SRS, program i politika SRS, jedina opcija za opstanak Srbije i bolji život građana u Srbiji.
Moram da kažem da se malo brinem za sve vas koji ste na prethodnim lokalnim izborima bili znatno iznad cenzusa. Sinoć u jednoj emisiji čujem da su vam se posvađali finansijeri oko nekih pedeset miliona evra, Stanko Subotić Cane, Mišković, Beko. Bojim se da više neće biti para – mislim na sve one koje su finansirali ovi tzv. biznismeni – da se nose žuti paketi, da se kupuju mobilni telefoni, sunčane naočari, šporeti, kišobrani, plazma televizori itd. Znaju građani koji su dobijali te poklone od koga su ih dobijali. Bojim se da za Aranđelovac nećete imati tih para, ako ne nađete nekog novog finansijera.
Kolega Vlajko Senić je rekao nešto što moram da prokomentarišem. Imala sam utisak da kolega Senić misli isto što i poslanici Srpske radikalne stranke. Govorili ste o majskim izborima 2008. godine. Najpre, mislim da ni vi, kolega Seniću, ne verujete da je jedan jedini građanin Srbije na tim majskim izborima 2008. godine glasao za to da u istoj vladi budu, recimo, PUPS i G 17.
Dobro, neću da se vraćam na to ko je formirao Vladu, kakav je uticaj tajkuna bio u to vreme na formiranje Vlade, kakav zapadnih sila itd. Hoću da kažem nešto drugo.
Pominjali ste, gospodine Seniću, neke koji više ne misle kao SRS. Nas oni ne interesuju. To što su oni promenili mišljenje, baš nas briga. U vašoj diskusiji sam prepoznala da ste i vi prepoznali da je u maju 2008. godine 32% građana Srbije glasalo za program i ideologiju SRS i da svi mandati koje je Srpska radikalna stranka tada osvojila na izborima pripadaju i dalje SRS. Ovi što su promenili mišljenje mogli su da dele mandate i sa vama, jer su se mišljenjem približili vama.
Još jedna primedba, vezana za primedbu gospođe Nade Kolundžije, koja je rekla, i iznenađena sam da to vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste primetili, da poslanici SRS obrazlažući svoje amandmane nisu dobronamerni prema Republici Srbiji. To je ozbiljna optužba. Možemo da se sukobljavamo sa programom i delovanjem Vlade RS i dozvoljavamo da nam se stavi primedba na naše amandmane i naš stranački i ideološki program, ali reći da smo mi nedobronamerni prema Republici Srbiji je uvreda.
Pošto to niste konstatovali kao uvredu, sada ću da kažem šta mi srpski radikali mislimo ko nije dobronameran prema Republici Srbiji. Tvrdimo da je to onaj ko je doveo Euleks na Kosovo i Metohiju, da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je prihvatio SSP, gde je lažna država Kosovo jedan od potpisnika.
Smatramo da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko mesečno daje desetak hiljada otkaza građanima Srbije; da nije dobronameran onaj ko obmanjuje građane Srbije u izbornim kampanjama dajući lažna obećanja, pa posle od tih obećanja nema ništa. Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko besomučno zadužuje građane Srbije i ko nas sigurno već vodi u dužničko ropstvo.
Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je spreman na to da se povuče poternica protiv Ejupa Ganića, čuli smo ga pre dve večeri. Nije dobronameran prema Republici Srbiji ni onaj ko nam priprema rezoluciju o Srebrenici itd.
Mislim da ne moram da naglasim, ali je očigledno ko bi trebalo da se prepozna u ovome što sam malopre rekla. Ili je bolje da kažem da je to Demokratska stranka, i njeni sateliti? Jasno je svakako, kolega Periću.
Što se tiče amandmana na član 292, on je u odeljku koji se odnosi na kaznenu politiku koju predviđa ovaj zakon. Konkretno, član 292. govori o kaznama za odgovorno lice: ako se roba unosi ili iznosi van graničnog prelaza; ako se izuzima roba ispod carinskog nadzora; ako ne prijavi robu na graničnom prelazu; ako u deklaraciji ne upiše svu robu; ako ne prijavi robu koju iz slobodne zone unosi u ostali deo carinskog područja. Za sve ove prekršaje pravno lice ili lice koje to direktno radi kažnjava se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe.
Predvideli ste u članu 290. stav 2. da se odgovorno lice za iste ove prekršaje kažnjava kaznom od 5.000 dinara do 25.000 dinara.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je ovo zaista smešno. Ovo je izrugivanje. Šta će vam zakon, gospođo Dragutinović, ako ćete za ovako teške prekršaje nekoga da kaznite kaznom od 5.000 dinara? Ovaj zakon i ovakve kaznene odredbe stimulišu šverc. Zato mislimo da je bilo neophodno da se ove kazne povećaju na iznos od 15.000 do 150.000 dinara, možda čak i više od toga, ali smo hteli da predložimo nešto što biste eventualno mogli da prihvatite i što je u skladu sa Zakonom o prekršajima. Volela bih, gospođo Dragutinović, da nas slušate pa da kažete zašto niste prihvatili amandman. Hvala.

Član 293. je u odeljku – kaznene odredbe. Član 293. je, po mišljenju SRS, suviše blag kada su u pitanju kaznene odredbe, na šta se odnosi ovaj član.
Interesantno je zbog čega Vlada nije prihvatila amandman. Kažete: „Amandman se ne prihvata iz razloga što bi visina kazne mogla da bude neprimereno visoka u odnosu na učinjeni prekršaj i visinu kazne propisanu u stavu 1. ovog člana, u slučajevima kada se radi o visini dažbina. Visina kazne u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir težinu prekršaja i propisane raspone novčanih kazni iz člana 35. Zakona o prekršajima, primerena je propisanom prekršaju.“
U ovom slučaju, dame i gospodo i gospođo ministre, odnosi se na prekršaje za odgovorno lice ako se roba unosi ili iznosi van graničnog prelaza, za izuzimanje robe ispod carinskog nadzora, ako se ne prijavi roba na graničnom prelazu, ako se u deklaraciju ne upiše sva roba, ako se ne prijavi roba koja se iz slobodne zone unosi u ostali deo carinskog područja.
Da li je moguće da ovo smatrate nekim blažim prekršajem? Molim vas, gospođo Dragutinović, ili izađite ili slušajte narodne poslanike. Da li je moguće da ovo smatrate nekim lakšim prekršajem? Ovo se, gospođo Dragutinović, zove šverc i zbog neodgovornosti države i zbog nedovoljno ili loše organizovane carinske službe danas imamo na delu duvansku mafiju, narkomafiju. Treba li da kažem da su u pitanju Stanko Subotić Cane, da su u pitanju braća Šarić?
Dakle, da se vodilo računa u nadležnim službama i da se pratio njihov rad i šverc duvana, odnosno duvanskih proizvoda i šverc narkotika, ne bismo došli u situaciju u kojoj smo danas, jer ne bismo došli u situaciju da vlastima ispred nosa pobegnu i Stanko Subotić Cane i braća Šarić i da se neki od njih tamo negde u „Ricu“ sastaju sa nekima koji nisu na poternici, dostupni su nadležnim organima, ali su zato i Cane i Šarić pobegli i nisu dostupni nadležnim organima.
U ovom zakonu, toliko najavljivanom, o kome se toliko pričalo, kako će dobro doneti carinski zakon, vi za šverc predviđate (jer ovo jeste šverc, ovo što je predviđeno članom 293, gospođo Dragutinović) kaznu od 5.000 do 25.000 dinara. Zamislite, ala će da se uplaši neko ko se bavi švercom ovako opasnih stvari, pa i manje opasnih, koliko će da se uplaši kada mu kažete da mora da plati kaznu od 5.000 dinara!
Dakle, neprimereno je i zato sam vas malopre upozorila i zamolila da nas slušate, da vam skrenem pažnju da bi bilo dobro da prihvatite ove amandmane, da, koliko god je moguće u okviru Zakona o prekršajima, povećamo ove kazne.
Vi niste baš nešto dobrog srca, ne mislim na vas lično, gospođo Dragutinović, nego na Vladu Republike Srbije, niste bili mekog srca kada ste ovde povećavali administrativne takse, sudske takse, ono što mora da plaća svaki građanin Republike Srbije iz ovog ili onog razloga, ali kada se štite potencijalni šverceri onda ste skloni da kažete da bi bilo neprimereno povećati kaznu koju ste vi predvideli, a ona je od 5.000 do 25.000 dinara.
Dakle, molim vas, ili molim kolege poslanike da u danu za glasanje glasaju za ove naše amandmane, zaista su dobronamerni. Mi na ovaj način pokazujemo da želimo i da smo spremni da se borimo protiv korupcije, kriminala, šverca i protiv svih znanih i neznanih mafija u Srbiji. Hvala.

Očigledno nisam dobro shvaćena od strane ministra kada su u pitanju ove kaznene odredbe. U dve ću rečenice, molim vas.

Ministar može da kaže da ja ne znam šta piše u Zakonu o prekršajima, a ja ne mogu da kažem da ona ne zna šta piše u tom zakonu?

Hvala, rekla sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je kako su se ministri u svim ovim dosovim vladama u poslednjih deset godina odlično izvežbali da, koristeći (da ne kažem zloupotrebljavajući) medije, svaki čas najavljuju nekakve velike reforme u ovoj ili onoj oblasti u Srbiji.
Gospodine Duliću, sećate se, nadam se da niste zaboravili, bilo je baš nedavno, pre nekoliko meseci, kada ste reklamirali Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru, i kada ste otvarali i zatvarali sve televizijske dnevnike, sve političke emisije itd. i maltene ste uspeli da ubedite građane Srbije da ćete vi zaista nešto revolucionarno da uradite u ovim oblastima koje su od izuzetnog značaja za ogromnu većinu, da ne kažem - za svakog građanina Republike Srbije.
Kada smo govorili o ovom zakonu pre nekoliko meseci (a danas ga, evo, menjamo), skretala sam vam pažnju na to da morate da vodite računa o činjenici da vam o ovim zakonima, ovim predlozima, govore i ljudi koji su stekli 18 ili 20 godina radnog iskustva obavljajući poslove iz imovinsko-pravne oblasti. Skretala sam vam pažnju, gospodine ministre, da ne donosite neprimenjiv zakon. Vi ste se tada smeškali, valjda su vas vaši saradnici ubedili da je to što govorim u ime poslaničke grupe SRS samo politička priča, niste verovali da sam govorila kao neko ko ovaj posao zaista poznaje.
Evo, posle tih sedam meseci imamo ovde izmene i dopune zakona koje su zapravo prihvatanje amandmana SRS iz jula prošle godine. Dobro je što ste vi to priznali, ali nije dobro što se to dešava, gospodine ministre. Nije dobro što ne prihvatate ono što je, u najmanju ruku, logično. Nemoguće je, evo, i vi ste shvatili, da se rokovi za podnošenje žalbe, kada su u pitanju određeni poslovi iz oblasti katastra, oroče na osam dana.
Moram da vas podsetim na ono što smo vam i tada govorili. Ne radi se o onome što ste vi ovde naveli, a ovo je zaista tragikomično, da kažete u obrazloženju ovog predloga da su ove odredbe zakona u koliziji sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i čak da su neke odredbe u koliziji sa odredbama samog zakona. To je tačno, i jedno i drugo, ali treba li da vas podsećam da smo oba ova zakona raspravljali na istoj sednici ovog parlamenta? Valjda ste računali da će i jedan i drugi biti usvojeni.
Radi se o tome da su ovi rokovi neprimereni zbog komplikovanosti ovog posla. Imate pored sebe direktora Republičkog geodetskog zavoda. Dozvoljavam da vi to ne znate, ali on, čovek iz struke, sigurno zna. U ovom poslu, ako se podnosi žalba ili prigovor, to podrazumeva da se uz tu žalbu ili prigovor moraju podneti određena dokumenta, a ta dokumenta ne mogu da se pribave u roku od osam dana. Zato smo vas tada uveravali da je primerno da rokovi budu 15 dana, a vodeći, između ostalog ili pre svega, računa i o Zakonu o opštem upravnom postupku. Niste nas slušali i danas ponovo raspravljamo o ovom zakonu.
Moram da vas podsetim i na zakon o legalizaciji. Ne vas, nego građane Srbije, zbog javnosti. Niste nas slušali, gospodine ministre, kada smo vam skretali pažnju na onaj opasni član, čini mi se 70. Zakona o planiranju i izgradnji.
Danas se, evo, svakodnevno mediji pune pričom o tome kome ćete i kako dati građevinsko zemljište na mestu gde su nekad bile fabrike, na onim velikim placevima gde će neko, zato što je kupio fabriku samo zbog lokacije, pa je fabrika na površini od 10 ari, ali je sve zajedno na parceli od devet hektara, i tada sam vam na to skretala pažnju i sada vas upozoravam, gospodine ministre, sigurna sam da ćemo imati izmene Zakona o planiranju i izgradnji takođe za neki mesec, ali biće drastične posledice ako taj zakon budete primenjivali u onom tekstu u kojem je usvojen ovde u parlamentu.
Bilo mi je interesantno, gospodine ministre, kada ste obrazlagali, odnosno kada ste s nekim ovde polemisali, pa ću u nekoliko rečenica da dam komentar onoga što ste rekli. Rekli ste, kada je u pitanju državni premer i katastar, i legalizacija, naravno, jer to nekako mora da bude povezano – nasleđe je dosta teško. Prihvatam, jeste, zaista vam je Dragoslav Šumarac ostavio ogromno nasleđe u negativnom smislu. Sećate se njegovog zakona o legalizaciji, sećaju ga se svi građani.
Sećate se onog nekog 17. novembra neke godine, koji je bio poslednji dan da se podnesu zahtevi za legalizaciju, pa su se predstavnici tadašnje vlade kleli da neće biti produžavanja roka i da će se zaustaviti bespravna gradnja. Šta se desilo u međuvremenu? Nije se zaustavila bespravna gradnja i ne može, ministre, da se zaustavi bespravna gradnja, upozoravala sam vas i kada smo govorili i o ovom zakonu, dok se ne urade planska dokumenta. Jednostavno, to je nešto što je život.
Vi kažete da su mobilne vaše ekipe, da se obilazi teren itd. Evo, daću vam smernice, gospodine ministre. Otprilike se s donošenjem Zakona o legalizaciji i Zakona o državnom premeru i katastru poklopilo vreme promene vlasti u opštini Zemun, pa vas pozivam da pozovete vaše nadležne službe da prošetaju Zemunom, ulicom Save Kovačevića, Ugrinovačkom, Jakuba Kuburovića, Prvomajskom, neka zavire malo na Altinu, u Plavi horizont. Ministre, vi znate, dolazili su vam i neki građani iz Zemuna da vam skrenu pažnju kako je opština Zemun pokušala da im uzurpira privatne parcele. Dakle, imate šta da radite i molila bih vas, u ime građana Zemuna, da ekipe obiđu malo Zemun i da se onome što radi sadašnja vlast u Zemunu, toj zloupotrebi, stane na put.
Dalje, gospodine ministre, kažete da menjate ovaj zakon zato što ste vi pravni perfekcionisti. Evo, pravni perfekcionisti, menjate član 170. Sada ću da vam kažem kako će trapavo da izgleda ova rečenica kada bude usvojena ova izmena.
"Pored geodetskih podloga iz stava 1. ovog člana, za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima, koriste se izvodi iz baze podataka", pa sada to više nije katastarsko-informacionog, nego ''geodetsko-katastarskog informacionog sistema''. Priznaćete, ova izmena ne znači ništa, nego, kad već menjate ovo, da ne bude da u zakon ubacujete samo amandmane poslanika SRS, nego i da nešto novo uvodite. A onda kažete: "(katastarski plan, katastarski plan vodova, osnovna državna karta i ostale karte)" i dodajete "i drugo."
Pošto su pravni perfekcionisti ovo radili, ajte, molim vas, izbrišite ovo "i" ispred "ostale karte". A što se tiče ovog "i drugo", naravno, potpuno je neprihvatljivo da zakon može da kaže "i ostalo", "i drugo" itd. Zakon se piše da bi svaka životna situacija iz određene oblasti bila uokvirena u zakonsku normu. Zakon se ne piše i ne donosi da bi se reklo "i drugo", " i ostalo" itd. Upravo iz takvih razloga dolazimo u situaciju da imamo neprimenjive zakone.
U obrazloženju zašto ste tražili, ministre, da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, kažete – ''čime se otklanjaju štetne posledice po rad državnog organa u oblasti državnog premera, katastra, upisa hipoteka, kao i oblasti uređenja prostora i zaštite životne sredine''.
Moram da vas demantujem, ministre. Neće se ovim zakonom otkloniti štetne posledice, zato što se Zakon o državnom premeru i katastru, pitajte direktora RGZ koji sedi pored vas, uopšte nije primenjivao, ne samo zbog toga što ste vi štrajkovali i moram da kažem da ste bili u pravu što ste štrajkovali, jer je bilo prosto neverovatno i nelogično, gospodine ministre, da ste našli da smanjujete državnu administraciju baš u RGZ, i to u vreme kada Zavodu dajete ovaj po obimu ogroman i izuzetno značajan posao.
To je bilo nepromišljeno s vaše strane i, evo, to menjate u ovom predlogu zakona i dobro je što to radite, a bilo bi još bolje da ste prihvatili tada amandman SRS, jer smo vam skretali pažnju da je nemoguće da smanjujete broj zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, a da kompletnu zemljišnu knjigu prenosite u republički katastar.
Naravno, samo ću u jednoj rečenici da vas podsetim da smo polemisali tada da li državni premer i katastar ili zemljišna knjiga, kada je u pitanju upis nepokretnosti. Mi srpski radikali smo vas ubeđivali da je bolje rešenje zemljišna knjiga, i sada to mislimo, ali, u principu, moguće je da se poslovi upisa nepokretnosti završe i kroz državni premer i katastar i da to sve bude pod okriljem Republičkog geodetskog zavoda, ali smo rekli da to neće biti moguće zakonom kakav je usvojen u avgustu. I s ovim izmenama ćete takođe imati problema i nećete moći da uradite taj posao, a on zaista treba i mora da se radi.
I dalje je (je l' tako, gospodine direktore?) u Srbiji neuknjiženo bar 60% nepokretnosti i to jeste veliki problem. Vi ste, ministre, svojevremeno ovaj zakon predstavljali na način kako će svi problemi iz te oblasti biti regulisani kada donesemo taj zakon, a mi smo tvrdili da to neće biti tako.
Pozivam sve novinare koji nas prate, one koji se bave istraživačkim novinarstvom, neka krenu po Srbiji, neka obiđu centre za katastar po opštinama i neka dođu do podataka, pošto malopre direktor pokazuje glavom da nisam u pravu kad kažem da ništa niste radili od kada je ovaj zakon donet, da istraže koliko je nepokretnosti uknjiženo u Srbiji od kada je ovaj zakon donet. Videćete poražavajuće rezultate.
Ne možete da radite, čak i kad biste hteli, zato što nemate uslove koji su predviđeni ovim drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji. I tada sam upozoravala i upozoravali smo – nemojte da donosite zakon reda radi, donesite zakon onda kada budete stvorili uslove da se takav zakon primenjuje. Vi te uslove nemate ni sad. Evo, direktore, da li imate možda podatak koliko imate danas centara za katastar u Srbiji koji nemaju ni najobičniji distomat? Imate sigurno, znamo da imate.
Zato nije dobro što ste ovde rekli, gospodine Duliću, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno dodatno obezbeđivanje finansijskih sredstava. Jeste. I nemamo mi ništa protiv da, kada donosite jedan ozbiljan zakon, kažete da to državu košta. Hoće građani da plate ono što doprinosi njihovoj sigurnosti, pre svega sigurnosti njihove imovine.
Dakle, gospodine ministre, bilo bi dobro, u ime građana Srbije, da slušate poslanike SRS i da malo više vodite računa o predlozima koje vam dajemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u uvodnom izlaganju predstavnik predlagača i kolege predsednici nadležnih odbora izneli su neke svoje stavove koji svakako ne odgovaraju činjeničnom stanju.
Od svega onog što su rekli tačno je da član 110. Ustava Republike Srbije obavezuje parlament da se donese zakon o Skupštini, ali je tačno i nešto što niko nije želeo da pomene, da član 15. zakona o sprovođenju Ustava je obavezao ovaj parlament da se ovaj zakon donese do 31. avgusta 2008. godine.
Mi srpski radikali, kao članovi ozbiljne, odgovorne i državotvorne stranke i kao ljudi koji su u stranci koja je učestvovala aktivno u donošenju Ustava, shvatili smo da je obaveza parlamenta da ispuni sve svoje ustavne obaveze, pa i obavezu donošenja zakona o Narodnoj skupštini.
Iz tog razloga smo još u prethodnom sazivu, pa i u ovom, odredili predstavnika naše poslaničke grupe da aktivno učestvuje u izradi Predloga zakona o Narodnoj skupštini. I u jednom i u drugom sazivu u ime naše poslaničke grupe formalni član te radne grupe bila sam ja. Zato mislim da sam pozvana da u ovom prvom delu svog izlaganja kažem nekoliko činjenica vezanih upravo za rad te radne grupe.
Neću mnogo vremena trošiti da se vraćam na onaj prethodni saziv, ali je činjenica da je u tom prethodnom sazivu započet ozbiljan rad na izradi ovog zakona, da smo svi aktivno učestvovali u izradi predloga tog zakona i da je rad na izradi tog predloga prestao onog momenta kada nam je na tu radnu grupu donet neki predlog. Rečeno je da je to predlog gospodina Dragoljuba Mićunovića. Niko nije znao da nam objasni zašto baš njegov. Tada je prestala da funkcioniše ta radna grupa.
U novom sazivu parlamenta jedan od prvih poslova bio je da se ponovo formira radna grupa koja bi izradila predlog ovog zakona i u toj radnoj grupi mislili smo da su vam ozbiljne namere, da su vam iskrene namere, kao što reče gospođa Kolundžija, da ovaj zakon ne bude zakon vladajuće većine, već da to bude zaista zakon svih ili bar većine narodnih poslanika, da to bude zaista zakon u kojem su učestvovali svi.
Mi smo mislili da nam je mesto u toj radnoj grupi i već na prvom sastanku te radne grupe shvatili smo da vama iz vladajuće većine zapravo treba samo forma da biste mogli da kažete u javnosti – evo, sve poslaničke grupe učestvuju u izradi predloga ovog zakona, a u stvari vi ste već imali zakon o kojem su mediji već godinu i po dana svakodnevno, ne u jednom periodu, maltene, pisali.
Mi nismo želeli da učestvujemo na taj način u tom poslu zato što nismo želeli da budemo vama maska. Nismo želeli da budemo tu samo radi forme i iz tog razloga poslanici SRS, konkretno ja, nismo više želeli da učestvujemo u radu te radne grupe.
Ovde je kolega predsednik Zakonodavnog odbora, kada je pokušao da nam objasni zašto nije tačna naša tvrdnja, a jeste, da član 37. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, govorio o članu 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, što nije sporno. Ali, u ovom kontekstu se treba podsetiti na član 5. Ustava, koji kaže da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.
Vi niste želeli odnosno… (Predsednik: Vreme.) Hvala.

Da nastavim sa članom 5. Ustava Republike Srbije, stavo 1. ovoga člana kaže da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.
Nama je zaista nejasno zbog čega vi u poslednje vreme, vi iz vladajuće većine, insistirate na tome da na sve moguće načine političke stranke zapravo istisnete iz političkog života? Mi, srpski radikali, smatramo da to nisu tekovine demokratije, pogotovo ne tekovine parlamentarne demokratije i ne možemo da prihvatimo ni stavove koje su ovde iznosile kolege koji se zalažu za ovaj neki najnoviji trend u vladajućoj koaliciji i vladajućoj većini.
Gospođa Nada Kolundžija je rekla da ovim predlogom zakona o Narodnoj skupštini mi zapravo utemeljujemo podelu vlasti u Republici Srbiji. Moram da podsetim da je podela vlasti regulisana članom 4. Ustava Republike Srbije, gde se u stavu 1. kaže da je pravni poredak jedinstven, a u stavu 2. da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Dakle, ovaj zakon ne izmišlja ništa što već ne postoji.
Kada ste prepisali ovo iz Ustava, a dobro je da jeste, onda je trebalo da prepišete i član, odnosno bili ste u obavezi da prepišete i član 102, stav 2. ovoga člana, koji kaže da je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Ovo je nešto što vi želite da eskivirate, zato što zapravo hoćete da legalizujete neko stanje koje ste vi nezakonito proizveli u ovom parlamentu u ovom sazivu i onda ne možemo da prihvatimo vaše tvrdnje da ovim zakonom želite da postignete cilj da narodni poslanik bude nezavisan, kredibilan i tako dalje.
Podsetiću vas na skoru prošlost, kada niste bili sigurni da ćete imati većinu za izglasavanje Zakona o informisanju i vi ste tada u vladajućoj većini kupili jednog narodnog poslanika kojeg ste proglasili nezavisnim. On je nezavisan u odnosu na poslaničku grupu kojoj je pripadao, ali je veoma zavisan od vas iz vladajuće većine, a o kredibilitetu zaista mislim da je suvišno uopšte govoriti.
Kažete – poslanik je odgovoran pred svim biračima, a ne samo pred svojim biračima. Da, gospođo Kolundžija, a pred kojim biračima je odgovoran neko kome ste vi dozvolili da bude poslanik, a nije imao birače zato što nije učestvovao na izborima, i zato što nije imao stranku i zato što nije imao politički program koji bi trebalo da je predstavljao da bi ovde imao poslaničku grupu?
Ne, predstavljen je politički program SRS, za koji je 11. maja 2008. godine glasao toliki broj ljudi da je taj broj zapravo proizveo 78 mandata SRS. Vi ste to poništili vašom voljom, a sada želite da ozakonite.
Niste tako razmišljali kada je, recimo, gospodin Dragiša Đoković, i sada naš kolega, iz Demokratske stranke Srbije prešao u Demokratsku stranku. Tada je uspelo tadašnjoj koaliciji da mu uzme mandat, što je apsolutno ispravno, što je potpuno u skladu sa Ustavom i u skladu sa parlamentarnom demokratijom. Niste tako razmišljali ni kada ste uzeli mandate Sovroniju Čonjagiću i Vesni, ne mogu sada da se setim, izvinjavam se, Ilić, Lalić, kako se koleginica preziva, izvinjavam joj se, dakle, koji su bili članovi G17 plus. I u pravu ste što ste im uzeli mandate, jer to jesu mandati stranke G17 plus, ali je vrlo interesantno da imate različite aršine u odnosu na različite stranke, odnosno u odnosu na trenutne interese vladajuće koalicije.