Opravdanje i brisanje predbeležbe, to je tema člana 79, i stav (3) kaže: "Predbeležba se briše rešenjem po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ako ne bude opravdana u roku". Imajući u vidu i sa pravničke strane, a imajući u vidu faktičko stanje i ono što se zaista dešava u državi Srbiji, mora ovde da postoji i da ova predbeležbu može da se briše i na zahtev ''zainteresovanog lica".
Postoje često situacije u praksi, u životu, da stranka nije zainteresovana recimo da se neka predbeležba briše, ali postoji zainteresovano lice kojem mnogo toga zavisi od brisanja te predbeležbe. Stekli su se uslovi da se predbeležba briše, stranka koja je u postupku neće da podnese zahtev, organ po službenoj dužnosti to ne radi, moralo je da se predvidi da to može i svako zainteresovano lice.

Član 85. govori o upisanom prethodniku. U stavu (3), gde je gospodin Krasić intervenisao, kažete - kad se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika. Šta se dešava ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti?
Vi kao da ne živite u državi Srbiji. Vi kao da ne znate da 60% nepokretnosti u Srbiji, pogotovo objekata izgrađenih, nisu upisane ni u zemljišnu knjigu, niti su evidentirane u katastar nepokretnosti. Vi od 2000. godine krećete u nekoliko akcija, počev od Šumarca, pa dalje, te aviosnimanje, te upućivanje poziva strankama itd. Ništa od toga posla nije urađeno ili je urađeno veoma malo.
Onda je neverovatno da niste predvideli na osnovu te činjenice koju sasvim sigurno znate, jer to zna svaki građanin, zna kada ode u katastar da iz zemljišne knjige izvadi vlasnički list, tamo piše - njiva, nema njegove kuće, a ona postoji tu ko zna koliko, čak izgrađena na osnovu građevinske dozvole. Ode po kopiju plana parcele, nema na kopiji nacrtane kuće, postoji njiva.
Tu činjenicu morate da predvidite ovim zakonom i zato je stvarno neverovano da niste ovde dodali ove reči - da se upis stvarnih prava, sem na novoizgrađenim objektima, da se ne zahteva postojanje upisanog prethodnika i kada je u pitanju objekat koji nije ucrtan u katastar nepokretnosti.

I član 88, ovaj drugi stav, gde je kolega Aleksić intervenisao, i ovaj 89, gde je intervenisao kolega Krasić, čisto su pravnička pitanja i neverovatno je da nisu prihvaćeni ovi amandmani.
U ovom prethodnom članu 88. kaže - javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravosnažna. Javna isprava podobna za upis može biti i ugovor, kada je u pitanju ovaj član 88. Trebalo je ovde da stoji da to može biti i ugovor overen kod nadležnog suda.
Član 89. govori o zabrani upisa u katastar nepokretnosti. U prvom stavu kaže se - upis u katastar nepokretnosti neće se dozvoliti kada je zakonom, odlukom suda ili drugog nadležnog organa određena zabrana upisa na određenoj nepokretnosti.
Kolega Krasić je dodao da odluka suda mora biti pravosnažna. Da li postoji išta normalnije na ovom belom svetu kada je u pitanju odluka nekog organa nego da zakon kaže da je pravosnažna?
Pošto niste prihvatili ovaj amandman, znate koliko ćete imati haosa, jer upis nepokretnosti, pošto ste to izmestili iz zemljišne knjige, uzeli iz ruku sudijama, to će da rade službenici u katastru nepokretnosti, gde će biti najmanje pravnike.
Biće ljudi geodetske struke i doći će neko sa sudskom presudom koja je doneta u Četvrtom opštinskom sudu, recimo, gde se predviđa zabrana nekog upisa i taj službenik vidi, aha, piše to i on će to da zabeleži, a nema saznanje da je podneta žalba, pa drugostepeni sud poništi to prvostepeno rešenje, pa donese drugačiju odluku ili vrati ponovo prvostepenom, pa taj donese drugačiju odluku. To traje, to je činjenica i to mora da traje.

Član 90. i uopšte ovaj odeljak govori o osnivanju katastra nepokretnosti. Vi ovde govorite otprilike kao da nikad nismo imali katastar nepokretnosti. Imali smo, ali dobro, hoćete sada da to bude jedinstveno u celoj Srbiji, brišete zemljišnu knjigu, tapije itd. To možemo, rekli smo u načelnoj raspravi, da prihvatimo.
Naglašavamo, bolje bi bilo da je ostala zemljišna knjiga, ali da bude proširena na celu Srbiju i da i ti upisi budu jedinstveni u celoj Srbiji, ali kada već to niste prihvatili, prihvatili smo da može i ovaj zakon. Verujte, da ste prihvatili ovih naših 112, 114 amandmana, verujte imali biste odličan zakon.
Zapamtite sad, i svi koji nas prate i kolege poslanici, imaćemo i izmene i dopune ovog zakona i ovo što su danas naši amandmani, za nekoliko meseci ili za godinu dana biće ovde izmene i dopune ovog zakona, jer bez toga nećete moći da uradite posao koji ste naumili da uradite. Dobro je što ste to naumili. Dobro je da se ovo uradi, ali mora da bude onako kako je to zaista zakonski moguće.
Stav (2) kaže da se katastar nepokretnosti osniva za celu katastarsku opštinu, a izuzetno od tog stava - katastar nepokretnosti može da se osniva za deo katastarske opštine, a najmanje za jednu parcelu na osnovu zakona. Ovo je katastrofa.
Zamislite koliko će zloupotreba proizvesti ova odredba. Zato smo predložili da se briše. Zamislite koliko će biti "Luka Beograd", zamislite koliko će biti "Ušća". To je neverovatno. Prethodno ste tamo dozvolili da može neko donacijom, ovaj Petar Matić da nije sad to već završio, biće neki novi Petar Matić, da da donaciju katastru na svojoj teritoriji i on će onda lepo imati svoju katastarsku opštinu zato što je to moguće za samo jednu parcelu.
Ljudi, da li ste uopšte ikad bili, da li ste ikad izašli iz kancelarije? Evo, to vas pitam. Ministra Dulića ne pitam ni da je ovde, on je čovek lekar, ali ovi poslovi ne mogu da se radi u kancelariji i za kompjuterom.
Mogu kada se prethodno obiđe teren, kada se prethodno sagledaju stvarni svakodnevni problemi građana Srbije. Onda se službenik vraća u kancelariju i onda seda za kompjuter i radi ovo što ste vi predvideli. Napravićete haos, verujte.

Član 94. govori o komisiji za izlaganje. Naravno, ta komisija treba da postoji, ali šta smo mi ovde predvideli. Vi ste, sada da ne čitam, da ne trošim vreme, koga ste sve predvideli da budu članovi te komisije, ne čitam ono što nam je nesporno, ali ste predvideli i jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine za koji se vrši osnivanje katastra nepokretnosti. Verujte, strahovita greška.
Ovakvu odredbu je imao Zakon o vraćanju poljoprivrednog zemljišta selima na korišćenje. Taj zakon je trajao 10 godina, pa je produžen još na dve. Ukupno je trajao 12 godina. Lično sam u opštini Zemun, u Odeljenju za imovinsko-pravne poslove radila na primeni ovog zakona i mogu da se pohvalim da je u opštini Zemun taj posao sto posto završen, i to pre produženja roka važenja zakona, i najveći problem koji smo imali, imali smo zato što je taj zakon predviđao da u tim komisijama sedi po jedan čovek iz sela gde se vraća zemljište.
Uz sve uvažavanje tih ljudi, ne možete da očekujete od nekoga ko je domaćin u selu da on može biti objektivan, kad su u pitanju i njegove komšije, i bliži rođaci i dalji rođaci, jer se o tome radi, a pre svega ne može biti stručan. Zato je naš predlog da umesto tog lica bude geometar koji je zaposlen u opštinskoj upravi, iz razloga što opštinska uprava ima sve te podatke.
Drugo, što je taj geometar stručan za taj posao, a treće, što taj geometar, verujte, imam dugogodišnje iskustvo u toj oblasti, svaki taj geometar, što bi naš narod rekao - poznaje teritoriju svoje opštine kao svoj džep. Niko ne može biti bolji u toj komisiji nego geometar koji je zaposlen u opštinskoj upravi. Osim toga, taj geometar, sada govorimo o nekim objektivnim okolnostima, ima kome da odgovara za svoj rad, a ovo lice iz reda građana kome će da odgovara?

Dame i gospodo, pošto je danas sveta nedelja i sveti Aranđeo letnji, naši seljaci verovatno su u prilici da prate rad ovog parlamenta, pogotovo što nažalost, opet zbog pogubne politike Vlade Republike Srbije prema selu, seljacima, poljoprivredi, ne isplati im se ni da beru malinu, ni šljivu, ni višnju.
Zašto ovo pominjem? Zato što naši seljaci poslove katastra poznaju odlično. Sigurna sam da našu raspravu, nas iz SRS odlično razumeju i da se krste da vi iz Ministarstva toliko loše poznajete ovu problematiku da niste bar prihvatanjem naših amandmana malo uljudili ovaj zakon.
Prihvatili ste, malopre ste pročitali amandman, i to je interesantno koje vi amandmane prihvatate, a opet javnost ne može da sazna na šta se odnosi taj amandman kolege Mirka Munjića.
Predvideli ste da upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih. Tu ste stavili tačku. Mirko Munjić je predložio da to može samo na osnovu overenog ovlašćenja ostalih zajedničara. Vi ste to prihvatili. Ovako logičnih amandmana ima bar 90%. Ne mogu da verujem da ste prešli tako mimo tih naših amandmana.
Jedan od tih je i ovaj amandman na član 124. Govori se o urednom zahtevu koji je potreban za upis u katastar nepokretnosti. Tačka 2) kaže da bi bio uredan, između ostalog šta treba, da sve ne čitam, da ne trošim vreme, potrebno je naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se traži upis, prema podacima katastra nepokretnosti.
Svi znamo da podaci katastra nepokretnosti nisu pouzdani. Nažalost, svi znamo da podaci zemljišne knjige, odnosno gruntovnice nisu dovoljno pouzdani, i očigledno svi hoćemo da se to uredi i to nije sporno, ali onda ste morali da prihvatite amandman da je uredan zahtev i ako se opisno da nepokretnost za koju se želi neki upis ili za koju se želi neki podatak, i da bi zahtev bio uredan iako se opisno opiše ta parcela, ali da je prepoznatljiva.
Pitajte ljude iz katastra, jer i danas dobijaju takve zahteve. Kaže - treba mi kopija plana za moju parcelu. Ne zna čovek ni broj parcele zato što nema podatke koje je možda imao deda ili otac, to je negde izgubljeno, katastar ih nema, ali kaže - to je parcela koja je deveta od tog i tog kanala po redu, ili je parcela 17. levo u odnosu na parcelu PKB-a, ili je treća od parcele Marka Markovića, njegovog komšije ili strica, pa onda ovi u katastru pronađu tu parcelu koja opisuje kako doći do parcele tog lica koje želi kopiju plana za svoju parcelu.
To su životni problemi naših građana, pre svega seljaka, i zato vas molim u njihovo ime da prihvatite i ovaj amandman i ostale amandmane. Ne da bi se promovisali mi iz SRS, nego zato, valjda vam je jasno, što ovaj posao imamo u malom prstu. I zato prihvatite ove sugestije, biće lakše i ljudima koji rade ovaj posao, a i ljudima koji će dolaziti u ove ustanove da završavaju svoje poslove. Biće lakše svima nama jer nećemo za pola godine imati izmene ovog zakona, a u suprotnom evo živi bili pa videli, imaćemo izmene.

Cela ova Glava 8, koja govori o proceni vrednosti nepokretnosti, čini mi se da je vrlo smišljena sa nekim krajnjim namerama, jer pravi neverovatan monopol od Republičkog  geodetskog zavoda. Republički geodetski zavod utvrđuje katastarski prihod i to nije sporno. Taj katastarski prihod služi kod promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, i to nije sporno. Ali, vi ne govorite o tome.
Vi govorite o proceni vrednosti nepokretnosti. Ovo što je gospodin Martinović objasnio, mislim da tu nema šta da se doda. Ovaj član 152, čije sam brisanje predložila, ima još nešto što je zaista neverovatno. Kada sam ovo pročitala, rekla sam – bože sačuvaj, da li neko misli glavom ko piše ovaj predlog zakona.
Kažete – za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti, ma šta to značilo, Zavod vodi evidenciju tržišnih cena nepokretnosti, koja sadrži podatke iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu nepokretnosti. Da li je moguće da ćete vi kod procene vrednosti koristiti podatke iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu?
Da li su to realne vrednosti? Ljudi pokušavaju, i to je javna tajna, to svi znaju, da u ugovorima kupoprodajnim pišu drastično drugačije podatke od onih koji su stvarna tržišna vrednost. O tome je govorio kolega Martinović.
Uprave prihoda imaju svoje tabele i vi možete da napišite da ste vašu parcelu prodali za 5.000 dinara. Oni znaju po bonitetu, oni znaju po klasi da to ne može biti 5.000 dinara već 50.000 dinara i na osnovu te tabele utvrđuju vam porez na 50.000 dinara. Potpuno je van pameti da vi podatke iz kupoprodajnih ugovora ili ugovora o zakupu koristite za procenu utvrđivanja vrednosti nepokretnosti.

Još malo o NIGP-u, da uđe terminološki. Zaista ste neverovatni sa ovim nekakvim novogovorom, novim skraćenicama itd.
Član 162, kao i svi ovi iz glave 11, koje smo mi predložili za brisanje, odnose se da na nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, to je taj NIGP, za koji ste predvideli da je najbitnije da se osniva i održava u skladu sa direktivom EU.
Šta zapravo treba da bude nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka?
To jeste od izuzetnog značaja, ovi geoprostorni podaci od izuzetnog su značaja za državu Srbiju i zato smo mi iz SRS predložili brisanje ovih članova sa jednim univerzalnim obrazloženjem da ovaj posao morate da radite vi iz Ministarstva, odnosno da to mora da radi Ministarstvo kao državni organ, a ne Republički geodetski zavod.
S jedne strane, zato što bismo na ovaj način pokazali da je ovo zaista posao od izuzetnog državnog značaja, a mi mislimo da jeste, i da ne treba da se na izvestan način, rekla bih možda slobodno, i degradira, a s druge strane, moramo da vodimo računa o vremenu u kojem živimo, o neverovatno teškoj ekonomskoj situaciji, o socijalnoj bedi, o pretnji otkazima svakodnevnim i dobijanjem otkaza, desetine hiljade ljudi mesečno dobija otkaze.
U ministarstvu vašem, i u svim i u kompletnoj državnoj upravi ima previše zaposlenih, a vi sad umesto da ovaj značajan posao preuzmete kao državni organ, preuzmete kao Ministarstvo i da kao Ministarstvo odgovarate za ovaj izuzetno značajan državni posao i da zaposlite te viškove zaposlenih u svom ministarstvu, vi ćete zadržati broj zaposlenih u vašem ministarstvu, ali ćete u Republičkom geodetskom zavodu da zaposlite još određen broj ljudi u ovaj organ NIGP-a, pa tu imamo i savete, i upravni odbor i videćemo dalje kroz ove amandmane.

Nastavak priče o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, odnosno kako ste vi rekli NIGP, pošto će to sada verovatno i u javnosti i medijima da se koristi ovaj izraz, pa namerno ponavljam i skraćenicu i puni naziv da bi građani znali o čemu se radi.
Nacionalni geoportal NIGP, to je tema člana 164. Naše obrazloženje je isto.
Samo da u delu ponovim, još jedanput da potvrdim opredeljenje SRS, zaista, u svakom delu društva, naše iskreno opredeljenje da kao država uradimo sve što je u nadležnosti države, da se popravi ekonomska situacija ove zemlje, da se smanje socijalne tenzije, a vi iz dana u dan, iz zakona u zakon produbljujete i ekonomsku krizu i povećavate socijalnu bedu.
Možda možete da pomislite - kakve to ima veze sa ovim zakonom? Ima.
Ponavljam, mogli ste za evidenciju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka da lepo zaposlite ljude iz vašeg ministarstva. Kompjutere imaju, podatke imaju. Ono što nemaju, preuzmu iz katastra nepokretnosti, preuzmu iz zemljišne knjige.
Ionako, primena ovog zakona biće vezana mnogo za preuzimanje podataka i da lepo posao radite, da ne morate da otpuštate ljude u Ministarstvu, ali da ne morate ni da zapošljavate druge na račun budžeta.
Zalažemo se da kao država stvorite uslove za zapošljavanje što većeg broja ljudi, ali da to ne bude više na državnom budžetu, iz džepova građana Srbije, već da konačno počnete da se bavite državnim poslovima u smislu da otvarate proizvodnju, da stvarate uslove za zapošljavanje građana Srbije u proizvodnji i za prestanak otpuštanja svakodnevnog i svakodnevnih otkaza i stvaranja sve većeg broja gladnih u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi niste verovali kada sam u prethodna dva člana obrazlagala nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, onda morate da poverujete sada kada vam kažem šta predviđa član 166.
Govori o organima nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i kaže da su organi saveti radne grupe i ko se imenuje u savet - predstavnik Republičkog geodetskog zavoda, ministarstvo nadležno za poslove životne sredine i prostornog i urbanističkog planiranja, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, ministarstvo nadležno za informatičko društvo i telekomunikaciju, za poslove odbrane, za poslove geologije, rudarstva i energetike, za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za finansije i ekonomiju, organ državne uprave nadležan za poslove statistike i organi državne uprave nadležni za poslove hidrometeorologije i seizmologije.
Zar ne vidite da ste sami predvideli da će u ovom savetu biti zapravo angažovana sva ministarstva ili gotovo sva ministarstva, većina ministarstava. Zar onda nije logično ovo što je kolega Martinović govorio? Ovo je zaista skup podataka koji treba da se vode u Republici Srbiji, jer zaista država mora da ima podatke ne samo iz ove oblasti, nego gde god to nije uređeno treba da se uredi, nije sporno, ali ne tako što ćemo formirati nove savete, nove radne grupe itd.
Ovo ste mogli da radite na jednom dobrom kompjuteru u vašem ministarstvu, a sve ove podatke da preuzimate od ovih koje ste predvideli, od ministarstava i ostalih organa koje ste predvideli da budu članovi ovog saveta.

Član 171. je iz glave 12 koja se odnosi na geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima i govori o uslovima i nadležnostima kada su pitanju geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima.
Kažete izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova iz člana 169, koji govori konkretno o geodetskim radovima u inženjersko-tehničkim oblastima, i to u stavu 3. da za izvođenje geodetskih radova u inženjersko-tehničkim oblastima, pa kažete šta su ti radovi, nemam vremena da ih nabrajam, dakle, za izradu tehničke dokumentacije izvođenje radova iz ove oblasti zakona obavlja geodetska organizacija.
Mi smo umesto "geodetske organizacije" predvideli da ovaj posao obavlja Republički geodetski zavod i da ga obavljaju jedinice lokalne samouprave, zato što su i Republički geodetski zavod, sa svojim direkcijama po opštinama, i lokalna samouprava apsolutno osposobljeni za obavljanje ovog posla.
Nemamo mi ništa protiv da se stvaraju uslovi za privatne poslove, za privatne firme, za privatne organizacije, sve to jeste izvorna politika SRS, u našem programu proklamovana pre nego što ste svi vi i mislili da će ovako nešto da se dešava i da ćemo biti u situaciji, ali mi smo za potpuno drugačiji koncept privatizacije u odnosu na ono što ste uradili, pa i u odnosu na ovo ubacivanje privatnih preduzeća u državne poslove. To je nedopustivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je takođe iz ove glave 17, koja govori o kaznenim odredbama, i neverovatno je da imamo za kažnjavanje raspon od 30.000 do 250.000, i naravno da je to uvek izvor zloupotrebe, i naravno da zavisi od službenika koji ovaj posao radi – da li će neko da bude kažnjen sa 30 ili 250.000 dinara, a razlika je, morate priznati, neverovatna.
Posebno kada ubacite u jedan član sve što vam padne na pamet, vama koji ste pisali ovaj tekst, pa onda istu kaznu predvidite za nekoga ko ne obavesti u propisanom roku zavod o svakom oštećenju, uništenju, pomeranju ili izmeštanju geodetskih belega i istu kaznu će dobiti neko ko ne omogući korišćenje dokumentacije o vodovima kojima raspolaže.
Najpre, objektivno ovo je nemoguće staviti u isti koš, jer ako neko ne omogući korišćenje dokumentacije, otišli ste pa ste tražili tu dokumentaciju i tako ste saznali da neće da je omogući, a nekome može da bude pomeren beleg na njegovoj parceli na jesen kada završi sve poslove i nema potrebe da ide na svoju parcelu pre proleća i nema pojma da mu je neko pomerio geodetski beleg, i vi predviđate istu kaznu za njega i za ovo odgovorno lice koje zaista treba da bude odgovorno.
Kažete da su ovi rasponi ekvivalenti Zakona o prekršajima. Naša nesreća državna jeste upravo u tome što nema ni volje ni pameti u Vladi Republike Srbije, ovo se ne odnosi na vaše ministarstvo…

Završavam rečenicu u kojoj ste me malopre prekinuli.
Dakle, da je volje i razumevanja kod Vlade Republike Srbije, pre svega kod Ministarstva pravde, onda ni ovaj, ni svi drugi zakoni ne bi bili opterećeni kaznenim odredbama, već bismo imali kodifikovane Krivični zakonik i Zakon o prekršajima, i onda ne bismo imali situacije kakve imamo, ali ne bih vas da opterećujem kodifikacijom propisa, jer nije ni ovo baš vaša materija, ali tu ste nekako uspeli da od vaših saradnika zaista dobro uđete u ovu materiju, ne mogu da kažem. Mada danas vas i nisam čula, ali čućemo valjda u toku dana.
O članu 195. On govori o roku za usklađivanje poslovanja geodetskih organizacija i predložili smo da taj rok ne bude tri godine nego da bude godinu dana.
Tvrdim, gospodine ministre, da je godina dana dovoljna zato što mi i sada po važećem zakonu imamo geodetske organizacije da one i po važećem Zakonu ispunjavaju i moraju da ispunjavaju uslove koje vi sada predlažete.
Nemate ovde nijednu novinu. Nema nikakve potrebe da formalna preregistracija po ovom novom zakonu, kada bude usvojen, da traje tri godine. Stvarno je vreme da prestanete da zakone ovde predlažete, da ih skupštinska većina donese, da biste se hvalili koliki broj zakona ste doneli. U svakom zakonu krije se nešto što i kad bi bio dobar zakon ne bi mogao da se primenjuje. Evo, u ovom delu, dakle, tri godine nema geodetskih organizacija..

Gospodine Duliću, moraćete da izgrdite vaše saradnike koji su radili ovaj izveštaj o tome zašto ne prihvatate naše amandmane, zato što su valjda misli da mi ovo ne čitamo, pa su odgovorili nešto što nema veze sa onim što smo tražili.
Zapravo, šta sam tražila? Tražila sam brisanje stava 4. iz člana 199, a on se odnosi na procenu vrednosti nepokretnosti i na primenu u tom delu, jer smo mi već sada, da ne trošim vreme, predložili da procena vrednosti nepokretnosti ne može biti u okviru ovog zakona, niti u okviru katastra za nepokretnost.
Vi mi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga iz kojih nije prihvaćen amandman na član 10. koji je podneo Sreto Perić. Tu nam objašnjavate zašto gospodina Srete Perića amandman nije prihvaćen, između ostalog, kažete pored toga Zavod je kroz donatorski projekat Kraljevine Švedske već realizovao prve dve faze projekta, u kome je izvršio edukaciju državnih službenika za poslove masovne procene vrednosti nepokretnosti u Republici. Ovo je zaista katastrofalno priznanje. Vi idete pre nego što se ovde donese zakon, vršite edukaciju službenika o trošku neke Kraljevine Švedske ili ne znam koga.
Dakle, ovo govorim u prilog tvrdnji SRS da je nažalost, gospođo Đukić-Dejanović, ovaj parlament u službi Vlade Republike Srbije. Dobro znate da nas Ustav obavezuje da to bude obrnuto, da Vlada Republike Srbije podnosi račune parlamentu. Kod nas je nažalost drugačije. Tako je utvrđen i ovaj dnevni red, tako se utvrđuju i ostali dnevni redovi. Ovo nam je potvrdio gospodin Dulić upravo u ovom izveštaju.

Pošto je uzaludan posao ubeđivati ministre u Vladi RS da oni nisu sinonim za ministarstvo, skrenuću pažnju na neke suštinske nedostatke ovog zakona.
Gospodine ministre, ako govorimo o zakonu o socijalnom stanovanju, onda vas pitam zašto u ovom zakonu nisu posebno predviđena rešavanja stambenih pitanja boraca i ratnih vojnih invalida? Nisu na pravi način.
Usvojili ste amandman, kažete, dobro, govorim o onome što je tekst zakona. Kada ćemo se osloboditi kolektivnih smeštaja i kada će izbegla i prognana lica konačno živeti životom dostojnim čoveka i kada će im ova država obezbediti rešavanje stambenih pitanja?
Pretpostavljam da su sve poslaničke grupe, a i vi u Ministarstvu, dobili zahteve Udruženja podstanara, nemamo odgovor na pitanje - šta je sa 100.000 ljudi, a to je 100.000 porodica koje su u ovom udruženju, koji su za svog radnog veka, u vreme kada je ova Srbija imala socijalno mnogo odgovornije vlade nego što je vaša, koji su ulagali u doprinose u stambene fondove, na koji način će se rešiti njihova stambena pitanja.
Kada se govori o sredstvima u čl. 8. i 9, pogotovo 9, zašto ste izostavili sredstva iz otkupa stanova? Nikada u poslednjih devet godina nismo saznali gde su zapravo ta sredstva, takvih stanova ima gospođo, otkupi stanova, ugovori su zaključeni na 40 godina i u pitanju je oko milion stanova, i ako je prosek 1.000 dinara mesečno uplate, to je milijardu dinara mesečno, za koje od 2000. godine ne znamo gde idu ta sredstva, a značajno bi doprineo deo sredstava, koja se prikupljaju u članu 9, rešavanju socijalnog stanovanja.