Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, morate da priznate da ova rasprava nije baš prijatna, odnosno nije bilo prijatno čuti ono što smo čuli od koleginice Elvire Kovač i kolege Rize Halimija. Odgovornost za to snosi vaše ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Naravno, i predsednici nekih sudova, ali to je opet u nadležnosti vašeg ministarstva.
Članovi Ustava Republike Srbije regulišu, član 10. reguliše pravo na upotrebu jezika i pisma, član 14. govori o zaštiti nacionalnih manjina i celo jedno poglavlje koje ima 63 člana govori o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Znači, to što smo postili u Ustavu Republike Srbije i zakonima koji regulišu prava nacionalnih manjina i ljudska prava i slobode mora država da obezbedi. Mi smo uslove stvorili Ustavom i zakonima. Niko u državi Srbiji nema prava i nema opravdanja zbog čega se na bilo koji način krše nečija ljudska prava i manjinska prava.
Morate da preuzmete odgovornost ne samo tako što ćete da kažete da su bili vaši saradnici ili da će da budu vaši saradnici, jer postoje situacije koje ne mogu da čekaju da li će da dođe neko iz Ministarstva ili neće. Da li ćete vi da raspišete oglas da u Opštinskom sudu u Vranju zaposlite prevodioca za albanski jezik – to ne znači da u Vranju ne može da se vodi postupak na albanskom jeziku. Može i u Beogradu, Kragujevcu, Subotici, u svakom mestu u Srbiji, ako to stranke u postupku zahtevaju, ako je to maternji jezik stranaka u postupku.
Vi znate da postoje sudski tumači, ovlašćeni sudski tumači. Ako sud nema na licu mesta zaposlenog nekog prevodioca za albanski, mađarski, slovački, za koji god jezik nacionalnih manjina, može da se angažuje sudski tumač koji ima ovlašćenja da može to da radi. Znači, ne smeju da se dovedu u pitanje nacionalna i manjinska prava zbog bilo kakvih tehničkih, navodno, razloga.
Kolega Riza Halimi je potpuno u pravu kada je u ovom svom amandmanu tražio da sud za prekršaje ostane u Bujanovcu. Naravno, ne slažem se sa kolegom Halimijem u njegovom obrazloženju, bar ne u celom obrazloženju kako je on to ovde rekao. U suštini, kolega, vaš amandman je kao i svih 122 amandmana koji su podneti na ovaj zakon i očigledno je da je problem u ovom zakonu.
Ali, kada čujemo ovakve primedbe, kao i primedbu koju je koleginica Elvira Kovač ovde iznela, koja je zaista nešto što najdublje vređa nacionalna osećanja te gospođe koja je dobila... Nemojte da se čudite, gospođice Kovač, ovo govorim najiskrenije, ovo je stav Srpske radikalne stranke. Mi imamo primer našeg predsednika koji je svoj život stavio na kocku i maltene gladovao do smrti samo zato da bi se izborio za osnovna ljudska prava, svoja i svih drugih ljudi, da bude primer ne samo u Haškom tribunalu, nego na svakom mestu, prevashodno u njegovoj i našoj državi, u Srbiji. Dakle, mi ovo najozbiljnije mislimo, a ovo što se dešava i što ste vi izneli i što iznosi kolega Riza Halimi govori nešto drugo – kao da postoji neko ko namerno želi da nas dovodi u ovakvu situaciju i da na ovaj način raspravljamo o nečemu što ne bi smelo biti sporno.
Dakle, gospođo ministre, vi zaista morate da povedete računa o ovakvim primedbama koje ovde saznate i morate najhitnije da... Evo, ja vam dajem jednu preporuku, jedan dobronameran savet: čim se vratite u Ministarstvo napravite jedan raspis za sve sudove u Srbiji da moraju za sve stranke u postupku da obezbede ono što im garantuju Ustav i naši zakoni. Ne možete da se krijete od odgovornosti. Ako je odgovoran neki predsednik suda, bilo da je u pitanju organ za prekršaje, starešina organa, bilo da je u pitanju sud, tužilaštvo, onda morate da pozovete na odgovornost onoga ko je odgovoran za ovakva kršenja ljudskih prava i sloboda.
Danas kada govorimo o ovom predlogu zakona slušamo različite argumente zašto neki narodni poslanik u ime svoje poslaničke grupe ili u svoje lično ime, svejedno zašto, insistira na svom amandmanu i uglavnom su argumenti svih narodnih poslanika gotovo identični. U najvećem broju slučajeva radi se o ljudima koji su rođeni, odnosno koji žive u tim mestima u kojima se sada ovim zakonom ukidaju bilo sudovi za prekršaje, budući sudovi za prekršaje, bilo ovi redovni sudovi, tužilaštva itd. Sve rasprave su otprilike u istom pravcu.
Ali, ovo što smo čuli malopre je nešto što do sada niko nije upotrebio kao argument i moramo da zauzmemo jedan stav u ovom parlamentu. Mislim da to nije sporno, ali Vlada Republike Srbije i vi u ime Vlade ovde morate da potvrdite da se ovo što smo danas čuli kao argument nikada više neće desiti ni u jednom sudu. Postoji način da se ovakvi problemi prevaziđu i ne smemo da dozvolimo da nam možda neki predsednik suda ili neki sudija u nekom sudu zlonamerno podmeće ovakve stvari, ili da nam neko u vašoj vladi zlonamerno podmeće ovakve stvari, da bi sada neko čuo o čemu mi danas raspravljamo, odnosno šta su nam motivi, zašto tražimo da sud za prekršaje ostane u Bujanovcu ili nekom drugom mestu.
Suština je sasvim drugačija, suština je ono što su svi drugi narodni poslanici govorili, o čemu će se govoriti sigurno još oko sto puta jer toliko je amandmana ostalo, ali je očigledno, gospođo ministre, da zaista nemate drugog rešenja nego da ovaj zakon povučete dok je još vreme. Očigledno je da ovde nema narodnih poslanika koji će glasati za ovaj zakon, svako iz nekog razloga, svako zbog nekog suda, ukinutog suda, 104 suda vi ukidate. Znam vaše obrazloženje i znam da ćete vi da kažete da postoje sudeći dani, da ne kažem sudnji dani, da postoje odeljenja itd. To nije isto i, naravno, ja ću o tome govoriti kada budem govorila o amandmanu koji sam podnela.
Kada govorimo o ovim specifičnostima o kojima su govorile kolege vezano za ovaj amandman, podsetiću vas na koji način se zloupotrebljavaju predsednici sudova, na koji način se zloupotrebljavaju sudije, danima smo vam ovde govorili o tome. Imamo i najnoviji slučaj u opštini Zemun, gde predsednik Okružnog suda u Beogradu ne dozvoljava da se donese odluka po žalbi odbornika opštine Zemun Steve Dragišića. Peti dan ističe, a rok im je 48 časova. Tri puta su tražili potpuno besmislene dopune i na te besmislene dopune su dobili odgovarajuću dokumentaciju koju su tražili, iako nije bilo potrebe da traže. Zamislite koja je to samovolja.
Zbog toga potpuno verujem kad kolega Riza Halimi kaže da neko ne obezbeđuje suđenje na albanskom jeziku u Bujanovcu ili u Vranju. Ako može u Okružnom sudu u Beogradu da se desi da neko obavesti opštinu Zemun da javno pravobranilaštvo nije nadležno za zastupanje opštine, da li to iko ko je ikad prošao pored pravnog fakulteta može da zamisli? Za šta postoji javno pravobranilaštvo nego da zastupa opštinu? Ali, da bi dobili u vremenu, da bi videli šta će Đilas da kaže, da bi se konačno dogovorili, smislili su – ne može opštinu Zemun da zastupa javno pravobranilaštvo, nego to treba da uradi predsednik opštine. I predsednik opštine napiše – evo, i ja sam saglasan sa tim što ste dobili od pravobranilaštva. Ni to nije dovoljno.
Onda treba još jedna dopuna i svaki put dva sata da bi se ta dopuna dostavila, odnosno da bi se ispunio taj navodni uslov koji zapravo nije uslov jer ne postoji u zakonu. A ako ne postoji u zakonu, to što postoji u glavi nekog predsednika suda zaista ne sme nikoga da obavezuje.
Dakle, ovo su zaista ozbiljne primedbe, ozbiljni primeri i tražimo da Ministarstvo ovo ozbiljno shvati. Da li ćete vi usvojiti ovaj amandman ili nećete, kao i ostale amandmane, a očigledno je da nećete, to je drugo pitanje. Vi očigledno imate svoj put kada je u pitanju ta, kako je vi zovete, mreža sudova, ali ne sme da bude razlog ono što smo sada čuli, nikada više, ni u jednom sudu u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da se kaže, pre svega zbog javnosti, nekoliko reči koje zapravo predstavljaju fakte kada je u pitanju zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Ovaj zakon ima 19 članova. Na tih 19 članova uložena su 122 amandmana; 13 amandmana je prihvaćeno, a 109 nije. Zaista, da je imalo ozbiljnosti kod predstavnika Vlade ili kod same Vlade Republike Srbije, ovaj zakon bi bio povučen iz procedure. Podnosioci amandmana su predstavnici svih političkih stranaka.
Usvojeni su amandmani predstavnika svih političkih stranaka; nisu usvojeni amandmani svih političkih stranaka. To govori o tome da zapravo niko u ovoj sali, odnosno nijedna politička partija nije zadovoljna načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi, kako oni to kažu, mrežu sudova.
Amandman koji sam podnela na član 2 – a podnela sam amandmane i na čl. 7. i 9. i sva tri se odnose na opštinu Tutin, odnosno na veće za prekršaje, na opštinski sud i tužilaštvo u Tutinu – identičan je sa amandmanom kolege Hamzagića. On živi tamo i odlično poznaje situaciju, ali i svi mi koji znamo geografiju, poznajemo Srbiju i bili smo tamo ne bismo mogli i smeli drugačije da razmišljamo.
Ne znam da li je gospođa Malović nekada bila u Tutinu i da li ona uopšte ima predstavu, ili neko iz Vlade Republike Srbije, šta bi za opštinu Tutin značilo ukidanje suda za prekršaje, odnosno budućeg suda, sada organa za prekršaje, opštinskog suda (osnovnog suda, po novom zakonu, još neusvojenom) i javnog tužilaštva?
Kolega Hamzagić je ovde izneo nekoliko podataka ali ja imam još više podataka vezanih, pre svega, za rad opštinskog suda u Tutinu, a i uopšte. U Tutinu je zaposleno pet sudija. Od tih petoro sudija dvoje su istražne sudije. Očigledno postoji potreba za dvoje istražnih sudija u Tutinu, a kasnije ću objasniti zašto je to posebno bitno. Postoji jedno sistematizovano mesto za jednog opštinskog sudiju, ali s obzirom na to da Oliver Dulić u prošlom sazivu uopšte nije stavljao na dnevni red postavljenja i razrešenja u pravosuđu, nije bilo prilike da se postavi još jedan sudija u Tutinu.
Ukupno je u Opštinskom sudu u Tutinu zaposleno, otprilike, tridesetak radnika sudske uprave; kod sudije za prekršaje desetoro ljudi; kod javnog tužioca desetoro ljudi.
Znači, bez ovih sa pravosudnim funkcijama, zaposleno je pedesetak ljudi. Ova mreža sudova će, pre svega, tih pedesetak ljudi ostaviti bez posla. Neke sudije će, ako ne budu lustrirane po onom zakonu o kojem smo govorili pre dva dana, dobiti posao ili u tutinskom odeljenju, ako tako bude, ili će u sudećim danima suditi u Tutinu ili će da odu u Novi Pazar, ali ovih 50 ljudi, uglavnom sa srednjom stručnom spremom, ostaće bez posla. Neće više imati gde da rade.
Suština je da u tako malim opštinama, u tim malim mestima, većinu zaposlenih čine upravo zaposleni u lokalnoj samoupravi, MUP-u, sudovima, tužilaštvima.
S obzirom na to da od državnih firmi nigde ništa ne radi ni u velikim mestima, a kamoli u tim malim sredinama, postoji veliki problem zbog ovoga što nameravate da uradite, ne samo u ovoj opštini nego i u drugim opštinama.
Rekao je i kolega da na području opštine Tutin ima 99 sela. Sam Tutin, i to je vrlo bitno, nalazi se na 741. metru nadmorske visine.
Ovo govorim zbog toga što ne znam, gospođo Malović, da li ste nekada zimi putovali od Novog Pazara do Tutina, pa da vidite koliko treba vremena; razdaljina je 35 kilometara, a nema šanse ni da vašim ministarskim autom to pređete za manje od sat i 15 minuta. Zamislite situaciju: desio se udes u Tutinu, istražni sudija mora da dođe iz Novog Pazara u Tutin; sat i 15 minuta do sat i po putuje, pola sata da izvrši uviđaj, sat i po mu treba da se vrati. Potroši više od tri sata. Samo što je došao u Pazar, jave mu da je nekome u Tutinu pala cigla na glavu i da mora ponovo da se vrati na teren. Ponovo tri sata gubi, troši vozilo, troši gorivo, troši radno vreme. Zaista je neverovatno gde ste vi videli uštedu i racionalizaciju kada ste predlagali ovaj zakon.
Najpre niste vodili računa o onome što na sva zvona pričate – kako se vi zalažete (ne mislim vi lično, nego stranka kojoj pripadate i ova vladajuća grupacija) za ravnomeran regionalni razvoj. Valjda ravnomeran regionalni razvoj podrazumeva da se država potrudi da se Tutin toliko razvije da mu i ovih šest sudija sistematizovanih, a pet popunjenih mesta bude malo, da mu i ono škola bude malo, da treba da se otvaraju proizvodni pogoni, da se tamo ljudi vraćaju, a ne da odlaze.
Kolega Hamzagić je malopre govorio o demografskim podacima kada je u pitanju opština Tutin. Imam tačne podatke, čini mi se da vi kolega, ili vas nisam dobro čula... Po poslednjem popisu iz 2002. godine, u Tutinu je bilo 36.166 stanovnika, 0,74% su Srbi. U sudu je zaposleno petoro Srba, od ukupno tridesetak zaposlenih. Srbi se iseljavaju iz Tutina, više nego muslimani, vi to znate, zato što imaju manje mogućnosti da se zaposle.
Umesto da stvaramo uslove, naravno ne samo za Srbe, svuda gde je višenacionalna sredina... Mi kao većinski narod u ovoj državi moramo da vodimo računa da tamo gde su višenacionalne sredine posebnu pažnju posvetimo tim sredinama, tim ljudima. Lepo je što je kolega rekao da tamo Srbi i muslimani žive u apsolutnoj slozi, što je tačno, ali se onda postavlja pitanje kome je to stalo da ovakvim zakonima, ovakvim predlozima pravi tamo probleme, veštačke, koji zapravo ne postoje, da bi se negde u belom svetu čulo o čemu mi to ovde raspravljamo u Srbiji i u ovom parlamentu.
Ne znam da li ste vodili računa o tome da su dva najudaljenija sela, kolega može da me ispravi, Boroštica i Braćak, koja su udaljena 41 kilometar od Tutina. Zimi nema šanse da neko dođe iz tih sela u Tutin, a kamoli da odatle ide u Novi Pazar. Treba da putuje dva dana da bi stigao u Novi Pazar, da bi tamo prisustvovao nekoj parnici, pa mu se onda odloži za tri meseca, pa za pet meseci.
Koliko puta treba da dođe? Koliko to treba da ga košta? Koliko to treba da plati? Koliko mu treba da ode do suda za prekršaje? Napravi prekršaj, vozi pet kilometara brže nego što je dozvoljeno; kazna koju treba da plati za taj prekršaj je mnogo manja nego što mu treba da on iz tog svog sela ode do Novog Pazara i vrati se nazad.
Tamo je granična zona sa Crnom Gorom, tamo se često dešavaju prekršaji na tom graničnom prelazu, na Mehovom kršu (to svaki dan čitamo u novinama), kao i na svim graničnim prelazima. Umesto da tamo približimo sud za prekršaje, mi kažemo – ne treba nam u Tutinu sud za prekršaje.
Kasnije kažemo da nam ne treba ni osnovni sud, ne treba nam ni tužilaštvo. Ne treba nam sud koji je od 1. januara 2005. godine do 1. decembra 2007. godine primio ukupno 9.821 predmet. Rešio je 7.302 predmeta; ostalo je 2.519 nerešenih predmeta. Dobili su u međuvremenu samo u ovoj godini, za devet meseci, 3.346 predmeta. Ukupno sada u radu u Opštinskom sudu u Tutinu imate 5.865 predmeta, a rešenih 2.785. Zaista je nerazumljivo gde ste našli razloge za ukidanje – od suda za prekršaje, preko osnovnog suda, do tužilaštva u opštini Tutin.
Ovo je veliki greh prema ljudima koji žive tamo. Verujte da ono što ti ljudi tamo doživljavaju kao sedište opštine i što zapravo Tutin čini gradom jesu sud za prekršaje, sud, tužilaštvo, MUP, škola, bolnica, pošta. Vi ste procenili da je ovo mali broj predmeta i vidite neku ekonomsku računicu u tome da ovaj sud ukinete, kao i još 104 suda širom Srbije. Na taj način, zapravo, zatvarate sudbinu tih ljudi koji tamo žive. Oni ne mogu više. Jednostavno, samo saznanje (ne znam da li ste bili tamo, često sam odlazila tamo i odlazim) da im neko nosi sud iz Tutina... Oni misle – gotovo, šta ćemo mi više ovde, mi postajemo mesna zajednica Novog Pazara.
To što su udaljeni 35 kilometara, plus 41 kilometar ono najudaljenije selo, plus kakvim putem treba da idu... Evo, zna kolega koji ide kakav je put. Zamislite kakav je put kada se 35 kilometara prelazi za sat i 15 minuta vašim ministarskim autom, a kamoli nekim drugim, a zima... Prolazila sam zimi, otišla iz Pazara u Tutin, vratila se onim novim putem na jedvite jade, jer ovim koji je uobičajen za komunikaciju nije bilo moguće.
Dakle, o mnogo stvari mora da se vodi računa. Ne može mreža sudova, mreža škola, mreža domova zdravlja, bolnica itd. da se radi po statistici i ne može da se radi iz kancelarije. Mora da se radi u skladu sa stvarnim stanjem na terenu, sa životnim stvarima na terenu. Vi sad hoćete da štedite na sudijama u Tutinu, a baš vas briga koliko je, recimo, sudijskih plata Bojan Krišto oteo na Aerodromu Beograd. Verovatno je pokrao toliko da su sva ova 104 suda koja ste planirali da ukinete mogla da se finansiraju iz tih sredstava.
Dakle, gospođo ministre, morate malo životnije da se ponašate, i vi i ostali u Vladi. Ne možete samo da se pojavljujete na televiziji, da ovde kažete... Opet ništa lično nemojte da razumete, obraćam se pre svega Vladi kao nadležnom i odgovornom organu u ovoj državi, a vi ste, naravno, ovde predstavnik Vlade.
Dakle, morate da vodite računa o onome što jeste život u Srbiji, o interesima građana Srbije. Uostalom, pošaljite nekoga u Tutin, neka pita odreda, od onog najmanjeg deteta do najstarijeg starca, da li postoji ijedan razlog i da li će iko da kaže da ja za zatvaranje organa za prekršaje, dalje suda i tužilaštva u Tutinu. Verujte, neće niko. Preporučujem vam da prihvatite ovaj amandman, da bar jedan problem manje sebi ostavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko bitnih stvari vezanih za ovaj amandman, a i ovaj prethodni, mislim da niko ko se bavi ozbiljno ovim poslom nije ostao i ne može biti bez komentara u odnosu na ono što smo sinoć gledali i slušali u pojavljivanju Mlađana Dinkića na jednoj televiziji, i jutros Olivera Dulića na istoj televiziji i sa istom temom – ispade jadan Bojan Krišto potpuno nevin, niko ne zna zašto je podneo ostavku. Zapravo, kažu i Dinkić i jutros Dulić da je to greška; čak Oliver Dulić kaže da je Bojan Krišto završena priča, o tome više nema šta da se priča.
Kada smo ovde govorili o zloupotrebi tog gospodina Bojana Krišta mi smo insistirali da ga Vlada Republike Srbije hitno smeni, insistirali smo da na Aerodrom Beograd uđe UBPOK i da tamo uđe finansijska inspekcija. Zašto sada ovo naglašavam? Naravno, rekli smo da određen broj dana nećemo pominjati tu temu, računajući da tim službama treba ostaviti rok da završe svoj posao i da o tome obaveste Narodnu skupštinu. Ali, ako Oliver Dulić kaže da je Bojan Krišto završena priča i da o tome više nema šta da se govori, onda se opravdano plašimo da je to završena priča za Vladu Republike Srbije i da njima ne pada na pamet da šalju ni UBPOK, ni finansijsku inspekciju. Onda sledi logično pitanje - zašto Vlada nije smenila Bojana Krišta onoga momenta, onog dana kada smo ovde govorili o njemu, o malverzacijama i zloupotrebama koje su očigledne, nego su pustili da prođu tri dana, da on lepo sam ode, a u međuvremenu da skloni sve što je moglo da se skloni, da pokupi sve što je trebalo da pokupi i da tako završi priču.
Jutros sam su se nama javljali ljudi koji su nekada bili zaposleni na Aerodromu Beograd, njih 80. Predstavnici te grupe zaposlenih su sada zaposleni u nekoj agenciji koja je takođe tu negde na Aerodromu, kojoj niko živi status ne zna, to je neko akcionarsko društvo, kako su oni to nazvali. To je, naravno, vid restrukturiranja Aerodroma, tako je to predstavio ne Krišto nego onaj Nedeljković pre njega. Krišto je obećavao da će to da promeni, ali ni do dana današnjeg, odnosno do onog dana kada je pobegao u Dizeldorf, ništa nije uradio sa tim ljudima.
Osamdeset ljudi svakodnevno dolazi na posao, rade iste one poslove koje su radili kada su bili zaposleni na Aerodromu, ali sada u ovom društvu sa ograničenom odgovornošću, ili ih možda nisam dobro razumela... Uglavnom, u tom su statusu gde nemaju novi ugovor o radu, jer ugovor o radu imaju sa Aerodromom Beograd, pa je onda taj Nedeljković sa njihovim direktorom napravio neke transakcije njima potpuno nepoznate. Šta je suština? Ljudi svakodnevno dolaze na posao, rade svoj posao i, verovali ili ne, od 1. januara ove godine nisu primili ni jedan jedini dinar na ime zarade, a kamoli, ne daj bože, bonusa, kao što je to dobio Krišto.
Zašto mi je bilo interesantno ono što sam slušala jutros kada je govorio Oliver Dulić u toj emisiji? Ako ste pratili tu emisiju, očigledna je bila zla namera gospodina Olivera Dulića, jer je on jasno razložio koja javna preduzeća, odnosno koji direktori mogu i imaju pravo, kao supermenadžeri, kako je sinoć predstavio i Dinkić Bojana Krišta, da koriste neke bonuse, a koji ne mogu uopšte. Očigledno je da se radi o stranačkim ljudima. Naglasio je kako, recimo, "Telekom" i gospodin Radujko imaju konkurenciju u Srbiji i da je normalno da on to što zaradi može i da deli jer, bože, on uspešno posluje; pa je onda pomenuo, naravno, ovog Krišta, za kojeg misli da je jedina njegova greška što je taj bonus podelio u ovom kriznom vremenu. Pominjao je i neke direktore javnih preduzeća koja su, kaže on, gubitaši, ali ne pripadaju strankama koje su sada na vlasti – e, oni nemaju pravo ni na kakvu naknadu.
Da li je normalno da se bonus dobije za uspešan rad u junu? Pa, valjda se uspešnost ili neuspešnost nekog preduzeća može ustanoviti na kraju poslovne godine. I ranije su javna preduzeća dobijala bonus u obliku trinaeste plate, ali tu trinaestu platu su dobijali svi zaposleni, a ne kao sada - na polovini godine, i to samo ekipa odabranih. Nadamo se zaista da nećemo biti prinuđeni da ponovo otvaramo ovo pitanje koristeći Poslovnik Narodne skupštine. Samo podsećanja radi i javnosti radi, ovo sam izrekla da Vlada Republike Srbije ne misli da smo zaboravili koje su obaveze Vlade i šta smo mi to odavde Vladi Republike Srbije naložili. Bogami, kako mi se čini, od tog posla neće biti ništa.
Kada su u pitanju amandmani na članove 52. i 53, mora se konstatovati da se radi o dobrim amandmanima i da je potpuno nejasno zbog čega ih Vlada nije prihvatila. Najbitnije je, sa aspekta Vlade, to da ovi amandmani ni na koji način ne ugrožavaju vladin koncept Predloga zakona o javnom tužilaštvu i baš zbog toga je nejasno i nelogično zašto nije prihvaćeno nešto kada je očigledno da bi ovi amandmani samo to učvrstili. Amandmani se odnose na odgovornost za štetu, takav je naslov iznad ovih članova. Ovim amandmanima bi se samo učvrstila i uozbiljila odgovornost za štetu koja može nastati zbog rada javnih tužilaštava i zamenika javnih tužilaca.
Bilo je ovde podsećanja; jednostavno, nikada ne možemo da propustimo priliku a da ne podsetimo građane Srbije na akciju "Sablja", na 14.000 uhapšenih u toj akciji "Sablja", na činjenicu da su posle toga protiv svega 40 lica pokrenuti određeni postupci, da država Srbija i građani Srbije i dan-danas isplaćuju odštetu svim tim ljudima koji su bez pravnog osnova bili uhapšeni. Naravno da su ti ljudi u pravu i naravno da ti ljudi treba da dobiju materijalnu nadoknadu zbog svega onoga što im je u toj akciji "Sablja" učinjeno; ne samo njima lično, zbog maltretiranja i u mnogo slučajeva mučenja u pritvoru, nego i zbog činjenice da su ti ljudi imali problem i u porodici i u komšiluku i u okviru šire familije, na radnim mestima i tako dalje, jer optužbe koje su tada pratile te ljude svakako da su ostavile traga. Dakle, nije sporno da njima treba da se plati nadoknada, ali je sporno ko će u državi Srbiji da odgovara zbog toga, ko će da refundira državi Srbiji odnosno građanima Srbije toliki novac.
Tražićemo mi i taj podatak, ali pošto znamo da se još vode neki postupci čekamo da se sve to završi i da se zaokruži pa ćemo da tražimo od resornog ministarstva i od Vrhovnog suda Srbije podatke o tome koliko je tačno novca građana Srbije isplaćeno na ime te nematerijalne štete. Tada ćemo da pitamo da li je neko zbog toga odgovarao.
Da se takve i slične stvari ne bi dešavale bilo bi dobro prihvatiti amandmane na članove 52. i 53. Predloga zakona. Ako vi imate u članu 52. već predviđeno u 2. stavu: "Kada je", kako stoji, "konačnom odlukom Ustavnog suda, pravosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom Republika Srbija", kaže, "može tražiti od javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca naknadu isplaćenog iznosa" i ako je ovim amandmanom predloženo da će javni tužilac ili zamenik javnog tužioca snositi zakonske posledice, shodno Krivičnom zakoniku Republike Srbije, ako dođe do ovakve štete, onda ne postoji nijedan opravdan razlog zašto to ne stoji i u Predlogu zakona.
Obrazloženje Vlade Republike Srbije je: "Vlada ne prihvata amandman. Članom 52, čija se izmena amandmanom predlaže, uređuje se pitanje naknade štete koja se prouzrokuje nepravilnim ili nezakonitim radom javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Ukoliko se u radnjama nosilaca tužilačke funkcije steknu obeležja nekog krivičnog dela protiv službene dužnosti, njihova odgovornost će se utvrđivati u krivičnom postupku."
Ukoliko ste predvideli parnični postupak ne vidimo zašto ne biste predvideli i krivični postupak, jer ćete ovu naknadu štete morati u nekom parničnom postupku da ostvarujete.
Niko nema moć ni nadležnost da kaže tužiocu – država i građani Srbije zbog tvoje pogrešne i zlonamerne odluke su isplatili nekome naknadu u tom i tom iznosu, sada ćeš ti, gospodine tužioče ili zameniče tužioca, to da vratiš državi. Takav mehanizam ne postoji i ne treba da postoji.
Dakle, ako ste sami predvideli da se ovde vodi parnični postupak ako dođe do ove zloupotrebe ili prekoračenja odgovornosti, onda mora da stoji obaveza krivične odgovornosti. Najlakše je kao Krišto – uzeo pare, ko zna koliko je odneo, tata mu vratio jedan deo para na neki račun, ne znamo koji, i njega sada baš briga. Ne može tako. Ako neko na bilo koji način ošteti državu Srbiju, on mora krivično da odgovara, ne samo materijalno.
Gospođo Malović, pogotovo je problematična ova reč "može". Zaista bi bilo dobro, ovo je poruka za celu Vladu, za sve ministre – kada nam predlažete zakone nemojte da u tim zakonima kažete da država Srbija, da bilo koji nadležni organ nešto može. Zakon mora da kaže da to mora da se uradi, odnosno da će to da se uradi. Šta znači - ako je neko prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom, Republika Srbija može tražiti od javnog tužioca ili njegovog zamenika naknadu isplaćenog iznosa? Od čega zavisi to "može"? Od čega zavisi? Ne može, gospođo Malović, da zavisi od visine štete; koliku god je štetu neko namerno ili zloupotrebom naneo, to je šteta.
Trebalo bi bar zbog ovoga prihvatiti amandman, da jasno stoji da će svako bar materijalno odgovarati. Jer, svaki put, u svakom zakonu, u svakom članu, kada stoji da nešto može, to znači – ne mora. To otvara mogućnost zloupotrebe. To otvara mogućnost biranja – tebi hoću, tebi neću. Na ovaj način se takođe vrši uticaj od strane Vlade na tužilaštvo, koje bi trebalo da bude nezavisan organ. Samostalan, pardon, sudovi su nezavisni, a tužilaštvo samostalno. Dakle, ne može on biti dovoljno samostalan kada zna da država Srbija... A ko u ime države Srbije, to takođe ne stoji. Izvinjavam se zbog vremena. Ako zna da nešto može a ne mora, vodiće računa da on bude taj koji može da uradi i nešto loše, a da se u njegovom slučaju koristi ovo "može".
Gospođo Malović, stalno nam govorite da se zalažete za reforme i da to iskreno želite. Mi vam verujemo, ali onda morate ovakve stvari da izbegavate. Pravna norma koja nije precizna, jasna, koncizna otvara mogućnost zloupotreba. Mi smo ubeđeni da to nije slučajno, već da vi namerno pripremate predloge zakona, da namerno usvajate takve zakone da biste mogli kasnije da manipulišete i tužiocima i sudijama i svim onim što vama odgovara. Naravno, ne vi lično. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je malopre napomenuo nešto vezano za istupanje nekih koleginica u jednoj emisiji sinoć, na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Zaista je neverovatno da neko narodnim poslanicima pokušava tako, šaljući neke javne poruke preko svojih televizija, da oduzme ili pokuša da oduzme pravo na rad.
Koleginica iz stranke Bojana Krišta, koja se inače nije, kao i niko od njenih kolega, pojavljivala dva dana, bili su sakriveni u mišjoj rupi dok nisu videli šta će da se dogovore Boris i Mlađa vezano za Bojana Krišta, za pljačku na ''Aerodromu'', za ostale pljačke u javnim preduzećima, sada se pojavljuje i kritikuje narodne poslanike, a pridružuje joj se i gospođa Nada Kolundžija.
One kritikuju narodne poslanike i kažu da su narodni poslanici opozicije odgovorni zašto nisu doneti zakoni iz oblasti pravosuđa, kao i da nama nije stalo da se donesu ti zakoni.
Podsećam koleginice, a pre svega, javnost Srbije na obavezu iz Ustavnog zakona, član 5. stav 2, za koji apsolutno, sigurno, nismo i ne možemo biti mi odgovorni, već oni koji su osam godina vladajuća većina u Srbiji, i sada vas pitam:
Zašto niste poštovali Ustavni zakon, zašto niste u roku predviđenom Ustavnim zakonom predložili Narodnoj skupštini i kao skupštinska većina izglasali zakone iz oblasti pravosuđa? Zašto ste Srbiju doveli i dovodili više puta u neustavno stanje? Zašto u Srbiji pod vlašću DOS-a, dva puta po dve godine, nismo imali Ustavni sud? Zašto još uvek nemamo uslove za kompletiranje Ustavnog suda, zapravo, još uvek nemamo Ustavni sud?
U obavezi ste da na ta pitanja odgovorite da biste mogli da kažete nekome ko učestvuje u radu da pokušava da opstruiše rad. Još kaže, koleginica – kakav je to način da poslanici SRS govore o amandmanima drugih poslanika. Da li to znači da ne smemo da govorimo ni o zakonu jer je on predlog vladajuće većine?! Znači li to, zaista, da mi ne treba da govorimo o amandmanima drugih narodnih poslanika? Bilo bi, čini mi se, bolje pitanje, zašto vi ne govorite o amandmanima svih narodnih poslanika na predloge zakona vaše lade.
Ili, da nam i predstavnik Vlade i vi odgovorite kako se to desilo da je na ovaj zakon Vlada prihvatila 14 amandmana, a zakon ima 62 člana, dakle, jedna četvrtina ovog zakona nije bila dobra, jer da je ovaj predlog bio dobar onda Vlada Republike Srbije ne bi prihvatila nijedan amandman. Onda bi ovde predstavnik Vlade rekao, žao mi je, ali Vlada je predložila idealno rešenje. Ne, nego, Vlada je predložila loše rešenje, neustavna rešenja, zakone pune pravnih praznina, zakone koji će omogućavati u njihovoj primeni najveću moguću zloupotrebu, najveće moguće izigravanje zakona i to će biti vaša reforma pravosuđa, dame i gospodo iz skupštinske većine.
Najavljujete na sva zvona reformu pravosuđa, a nemate pozitivno mišljenje ni jedne jedine strukovne organizacije. Da li se pojavio neko, osim članova Vlade i osim predstavnika vladajuće većine, pitam sve građane koji nas prate, recimo, neki stručnjak, neko od pravnika, sudija, tužilaca, i u javnosti rekao – svaka čast Vladi Republike Srbije, ovo što predviđaju kao reformu pravosuđa, to je bez greške i to je odlično.
Nemate, ni približno, nijedno takvo mišljenje. Opšta stručna javnost je opšteg mišljenja da su ovo loša rešenja, da ćete dovesti sudove u kolaps, kao što ste dva puta dovodili.
To, opet, da vas podsetim, ko to opstruiše rad državnih organa, rad Parlamenta, rad pravosuđa.
Podsećam vas, nisu to zaboravili ni građani Srbije, ni sudije, zbog vaših najava apelacionih sudova, kasacionog suda, vrhovnog kasacionog suda, kako ga sada zovete, dva puta je bio kolaps u pravosuđu Srbije. Dva puta ljudi nisu znali kome da ulažu žalbu, isticali su im rokovi za žalbu, nije se znalo koji je sud nadležan, jer sud koji je po zakonu bio nadležan nije postojao u praksi. Sudije nisu znale šta će da rade, hvatali su se za glavu, i pitanje je koliko su uticali ti kolapsi u pravosuđu koje ste vi iz DOS-a napravili, dva puta za ovih osam godina, i na zastarelost i na produženje rokova, i na neostvarivanje prava nekog od građana.
Vi uporno vašim, moram da kažem, i drskim i bezobraznim istupanjima kritikujući narodne poslanike, koji, zapravo, rade i hoće da rade u ovom parlamentu i koji hoće da rade na dobrobit svih građana Srbije, terate nas da vas podsećamo na sve one vaše propuste koje ste imali, ne samo u ovoj oblasti, ali kada govorimo o pravosuđu, onda, naravno, govorimo isključivo o ovoj oblasti.
Pitam vas, gospođo Kolundžija i gospođo Grubješić, koja trenutno nije u sali, verovatno je otišla da vidi gde je otputovao Krišto, ko će biti odgovoran?
S obzirom na to da su istekli svi rokovi kada je Narodna skupština trebalo da dobije, odnosno kada je trebalo da poslanici dobiju budžet da bismo mogli da se pripremamo, da pripremamo, eventualno, amandmane, jasno vam je i da sada dobijemo budžet da ćete doći u situaciju da nećete u skladu sa zakonom moći da izglasate budžet, fizički, to je već od danas nemoguće, pa, da li ćete i onda da šaljete, kako vi volite da kažete, poruke, i da kažete da su narodni poslanici, koji će hteti da govore o budžetu, koji će hteti da poprave Zakon o budžetu, odgovorni što budžet nije donet u roku, zato što neće biti donet u roku?
Dakle, zašto sad ne kažete ko je odgovoran zašto juče na Vladi Republike Srbije nije bilo odluke o budžetu? Na isti način postupate i kada su u pitanju ovi pravosudni zakoni. Vi prolongirate, koliko god je moguće zato što ne možete da se dogovorite, zato što ne prevodite dobro ono što dobijete iz belog sveta itd, i onda, umesto da učestvujete u radu ovog parlamenta, vi prozivate onoga ko želi da učestvuje i ko krajnje dobronamerno želi da pomogne da se donesu zakoni koji će trajati.
Vi donosite zakone koji će uskoro trpeti promene, to nije samo sad slučaj, videćete, živi bili pa videli. Juče nisam govorila o amandmanu na ovaj zakon o sudijama, čini mi se, kolege Branka Ružića, koji je tražio da se produži rok.
Ostavila sam taj amandman pa, kada budete tražili izmenama i dopunama zakona da se menja taj rok, onda ću da vas podsetim i da vas pitam zašto niste prihvatili taj amandman, zbog lošeg iskustva, da ne ponavljam, zbog dva strašna kolapsa koja su se desila u pravosuđu zato što niste ispunili uslove predviđene Ustavom i Ustavnim zakonom i, sada ovim zakonima koje ćete usvojiti i onim zakonima koji su još na snazi, a bolje bi vam bilo da ste juče prihvatili taj amandman pa biste možda mogli da se pohvalite da ste uradili nešto pre isteka roka, a ne da tražite da se ponovo izmenama i dopunama produžava rok. Videćete, gospođo Malović, da će to da se desi. Videćemo, naravno.
Dakle, bilo bi dobro da se ozbiljno zabavimo svim onim što jeste danas problem države Srbije. Vi i dalje niste želeli, već od juna meseca ne želite da mi raspravljamo o rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Mi i dalje ne znamo, mislim na predstavnike Vlade, šta ste vi to juče značajno slavili, a šta je Srbija, šta su Srbi na KiM dobili nakon jučerašnjeg izlaganja Ban Ki Muna.
Čuli ste juče, sad da ne ponavljam, ono što je koleginica Marina Raguš iznosila, naravno, govorićemo o tome kada, i ako, jednog dana dođe na dnevni red naša inicijativa o raspravi o nepoverenju Vladi Republike Srbije.
Mnogo je problema, dame i gospodo, u državi Srbiji. Vlada se bavi nekim perifernim stvarima. Nećete da odgovarate na pitanja zašto svakodnevno toliko ljudi gubi posao, zašto je ovoliko smanjena prosečna zarada, šta u suštini znači to nominalno povećanje, šta je sa ovolikim poskupljenjima?
Da li se pitate dokle će građani Srbije moći sve to da izdrže? Da li znate koliko ljudi već sad ne može da sastavlja kraj sa krajem? Da li znate koliko ljudi je ogorčeno kada čuje da vi kažete da je prosečna zarada oko 30.000,00 dinara? Svi kažu, naravno, jeste, zato što je tu i plata Bojana Krišta od 30.000 evra!
Dakle, nisu građani Srbije ni glupi ni ludi, nisu to ni narodni poslanici i zaista vas pozivam da ne atakujete na inteligenciju i građana Srbije i narodnih poslanika, i da prihvatite da Vlada radi svoj posao, da ne zamerate narodnim poslanicima što skreću pažnju Vladi Republike Srbije na ono što jeste posao Vlade Republike Srbije. Vi ste očigledno nezadovoljni učinkom Vlade, ali nemojte to da pokazujete tako što besno reagujete na svako pojavljivanje narodnih poslanika iz redova opozicije na ovom mestu.
Kolega Miroslav Petković je kratko obrazložio svoj amandman na član 7, a vaše obrazloženje, kao obrazloženje Vlade, kao i sva obrazloženja, uopšte ne odgovara onome zbog čega je, zapravo, Vlada odbila ovaj amandman.
Član 7. kaže: ''Savet ima zamenika predsednika, koga iz reda sudija – izbornih članova Saveta bira i razrešava Savet,'' predlaže se brisanje reči "izbornih", zato što osim predsednika Visokog kasacionog suda nema drugih sudija po položaju, i reč "izborni" je, očigledno, pleonazam u ovom članu. A vi, onda, kao da se šalite sa nama, kažete (to je odgovor) – ''Šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom su izborni članovi Visokog saveta sudstva. U tekstu Predloga zakona potrebno je, preciznosti radi, praviti razliku između članova Saveta po položaju i izbornih članova, a u pogledu izbornih članova naznačiti sudije – izborne članove Visokog saveta sudstva.''
Dakle, vaša obrazloženja su takva da sam ja sigurna, gospođo Malović, da ni vi ne razumete šta je ovde napisano i vas ne okrivljujem jer niste vi, sasvim izvesno, ovo pisali, ali bolje je da iskreno kažete – ne prihvatamo zato što mi hoćemo da bude ovako. Jer, mi znamo da to jeste suština, a pravi problemi nastaće tek kada Visoki savet sudstva počne da češlja sudove, i kada se veliki broj sudija pridruži plejadi ovih nezaposlenih i ovih koji svakodnevno dobijaju otkaze, zato što vi reformu pravosuđa vidite kao mogućnost lustracije sudija i tužilaca nepodobnih režimu Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici u prepodnevnom delu započeli smo raspravu o Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva.
Imali smo amandmane na član 21. i to dva amandmana. Tu je bilo interesantnih rasprava kada je u pitanju Narodna skupština, odnosno uloga Narodne skupštine prilikom kandidovanja i predlaganja članova Visokog saveta sudstva.
Naravno, kao i uvek, pitanje je šta je tu u skladu sa Ustavom, šta nije u skladu sa Ustavom. Istina je da član 153. u poglavlju 8, kada su u pitanju nadležnosti državnih organa, govori o Visokom savetu sudstva, o položaju, o sastavu i izboru i to je jasno regulisano u Ustavu, ali postavlja se pitanje – zašto ono što je u Ustavu nije na pravi način preneto i u Predlog zakona.
Gospodin Krasić je danas odlično objasnio na koji način funkcioniše Parlament u ovom delu i kako se pokušava nekom pričom da se ukaže da postoje neki organi ili da se formiraju neki organi koji su isključivo od stručnog karaktera, koji su nestranački itd, plastično je pokazao kako je to, zapravo, nemoguće kada je u pitanju Narodna skupština.
Jer, Narodna skupština odlučuje većinom i potpuno je normalno, do sada je tako uvek bilo, evo, neka i nije bilo normalno, da skupštinska većina na svaku funkciju bira kandidata koji je, ako nije član, blizak skupštinskoj većini, odnosno nekoj od stranaka iz skupštinske većine.
To se sve, naravno, na dosta ružan način karikira i kada govore narodni poslanici jedni o drugima i kada to prenose mediji, znate, omalovažavanje Narodne skupštine je svaka izjava bilo kojeg narodnog poslanika negde javno, u medijima, na nekom skupu, sa ovog mesta itd, prozivanje narodnih poslanika da li vrše opstrukciju ili ne vrše opstrukciju.
Šta je, zapravo, opstrukcija rada Parlamenta? Da li može iko ko zdravorazumski razmišlja da kaže da neko vrši opstrukciju Parlamenta ako provodi po 10 sati u ovoj sali, od tih 10 sati više od pola vremena provodi na ovom mestu, obraća se građanima, prenosi ono što sazna od građana, što sazna od predstavnika nadležnih organa itd. I, to je svesno omalovažavanje i svesno srozavanje ugleda Parlamenta?! Pa onda dolazimo u situaciju da nismo sigurni, da li imamo dovoljno poverenja u one odluke koje se donesu u ovom parlamentu.
Ovih dana je bilo aktuelno da smo raspravljali o direktoru ''Aerodroma'' Beograd, o zloupotrebama koje su očigledne, on je sam svoju zloupotrebu potvrdio time što je napustio i ''Aerodrom'' i zemlju. Šta se dešava?
Dakle, zašto je problem da se zna da je Poslanička grupa SRS, koja se uvek i oduvek zalaže za odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, pokrenula pitanje vezano za eventualne zloupotrebe položaja, kada je u pitanju Bojan Krišto, iako su se sve poslaničke grupe na izvestan način pridružile tome i, naravno, opet je propust od strane Vlade zašto se nije reagovalo onog istog dana, pa da se ne dozvoli da Bojan Krišto ode, da ne moraju sad nadležni organi da ga jure.
Ali, zašto sam ovo pomenula? Ne sa namerom da ponovo vraćamo priču na Bojana Krišta, to ćemo za nekoliko dana ako ne dobijemo adekvatan odgovor od Vlade Republike Srbije, kako nam je obećano, nego iz drugog razloga.
Sada slušamo u javnosti predstavnike stranke kojoj pripada Bojan Krišto, to je stranka G17 plus, koji kažu – Bojan Krišto je podneo ostavku tek kada je to od njega tražio Boris Tadić.
Da li mi treba da raspravljamo o tome da li je Skupština Srbije, odnosno da li su poslanici SRS od prvog javljanja gospodina Dragana Todorovića tražili da Krišto podnese ostavku ili je to dan kasnije uradio Boris Tadić, da li to umanjuje odgovornost Bojana Krišta, da li je on manji lopov ako je poslušao Borisa Tadića, nego ako je poslušao ili se uplašio glasa koji dolazi od poslanika SRS?
Dakle, i na taj način mi dezavuišemo integritet Narodne skupštine. To je ono što nije dobro i to je ono na šta mi, na kraju krajeva, nemamo pravo.
Građani Srbije izlaze na izbore, građani Srbije biraju na izborima i građani Srbije svoje predstavnike šalju u ovaj parlament. Mi smo, pre svega, zbog tih građana, a pre svega, zbog države Srbije, zbog integriteta naše zemlje u obavezi da vodimo računa o ovom parlamentu i o dostojanstvu ovog parlamenta.
Zašto je kada su u pitanju ovi amandmani, još uvek sam na amandmanima vezano za član 21, a vrlo slično obrazloženje može da se primeni i na amandman gospodina Miroslava Petkovića na član 23. stav 1, koji je trenutno aktuelan, zašto su se danas čula oprečna mišljenja o tome na koji način i kakva uloga Parlamenta treba da bude? Zaista, građani se s pravom pitaju koliko mogu da veruju u ono što ovde skupštinska većina odluči ako celokupna srpska javnost zna, recimo, da mi u Parlamentu osam godina nismo raspravljali o završnom računu budžeta Republike Srbije.
Kako mi uopšte možemo da donosimo nove budžete, a da nismo raspravili na koji način, kako, gde i pod kojim uslovima su potrošene pare građana Srbije iz budžeta iz prethodne godine?
Kada su u pitanju zarade u javnim preduzećima, opet se vraćam na ono što smo mi u SRS pokrenuli još u prethodnom sazivu, gospodin Dragan Todorović je tada bio predsednik Administrativnog odbora i u toj ulozi je tražio od Vlade Republike Srbije da se Administrativnom odboru, a potom i ostalim narodnim poslanicima, ne samo članovima Administrativnog odbora, dostave visine plata, odnosno zarada predsednika i članova upravnih odbora u javnim preduzećima i direktora javnih preduzeća. Tada je to bila tabutima.
Podsećam vas, pre svega, zbog javnosti, da je tada naš Administrativni odbor dobio pismo od Vlade, gde Vlada obaveštava Administrativni odbor, da Vlada ne raspolaže takvim podacima i da Vlada ne može da se meša ni na koji način u plate direktora, pre svega, i upravnih odbora, u javnim preduzećima. Radi se o javnim preduzećima koje je formirala Vlada Republike Srbije.
Gospodin Todorović je tada morao preko Poverenika za informacije od javnog značaja da zatraži te podatke. Jedan deo tih podataka je došao u prethodnom sazivu i tada smo već započeli raspravu o tome.
Osnovano sumnjamo da je i ostatak informacija, odnosno podataka došao kod sada nelegalnog predsednika Administrativnog odbora, ali pošto je on poznat po tome da krade dokumenta, sada ne možemo da znamo šta je, zaista, u međuvremenu od toga stiglo Administrativnom odboru.
Na koji način predstavnici Vlade Republike Srbije reaguju u javnosti, pre svega, na ono što mi sa ovog mesta upozoravamo građane Srbije, kada je u pitanju KiM, status KiM, kada je u pitanju razmeštanje Euleksa, nezakonito, neustavno, kada je u pitanju ekonomska kriza koja je i te kako zahvatila, nažalost, Srbiju, i nije bilo normalno očekivati da će Srbija biti izvan toga što se dešava u celom svetu. Podsećam da je, recimo, Đelić, potpredsednik Vlade, na nekoj konferenciji za novinare rekao, otprilike – blago nama pa se desila ova ekonomska kriza u svetu, to što se dešava loše u bankarskom sistemu širom Evrope i u SAD to će imati dobar odziv u Srbiji, jer će svi strani investitori potrčati u Srbiju; jer su Đelić i Tadić omogućili neke sigurne uslove investitorima u Srbiju.
Sledeći interesantan odgovor predstavnika Vlade, prosto moram nekoliko njih da pomenem, Slobodan Milosavljević, jedan od ministara u Vladi, savetuje građanima Srbije da se bore protiv krize štednjom, tako što neće kupovati šporete ili veš-mašine. Građani su se uplašili njegove poruke, jer ih je to mnogo podsetilo na ono vreme kada ih je Kori Udovički pozivala da prodaju kuće i stanove da bi platili račune za struju. Ministar Snežana Samardžić-Marković poziva građane Srbije da ne uzimaju kredite, da se uzdrže od toga, a kada neko od narodnih poslanika opozicije neku sličnu poruku uputi građanima Srbije onda kažu da mi ovde izazivamo paniku.
Interesantna je izjava, večitog, ministra zdravlja, koji je, takođe, dao svoj doprinos da ublaži muku građana Srbije, koji su se već u velikom broju našli na ivici egzistencije, kada su u pitanju poskupljenja lekova 'ladno je rekao – pa, ako će da poskupe, važno je da ima lekova, nije bitno koliko koštaju.
Taj čovek, očigledno, ne zna da ogromna većina građana Srbije nema ni platu kolika je njegova kada se skinu dve nule.
Jedan neodgovoran i neozbiljan odnos i Vlade Republike Srbije, a, nažalost, Parlament ne pokazuje, ono što bi trebalo da bude, govorim o skupštinskoj većini, volju, ako ništa drugo, da se dogovori sa predsednikom Parlamenta da se ovde stave na dnevni red aktuelne teme. Podsećam na Predlog rezolucije o KiM koji su podneli poslanici SRS, DSS i NS još u junu.
Ljudi moji, od juna do danas nije procenjeno u skupštinskoj većini da mi treba o tome da raspravljamo, onda bismo danas imali jasnu situaciju, jer bismo znali u kojim okvirima se naši zvaničnici kreću u belom svetu kada raspravljaju o onome što je vitalni interes, ne samo naših građana sa KiM, nego svakog patriotski orijentisanog građanina Srbije.
Moramo svi maksimalno da se potrudimo da vratimo Parlament na ono mesto koje mu po Ustavu pripada.
Nemojte samo da mislite, pogrešno je to što mislite, da mi koji učestvujemo u radu Parlamenta na bilo koji način narušavamo dostojanstvo Parlamenta. To radite vi, pored kojih vozovi prolaze. Vi se ne obazirete na to, što reče Krasić, čitate novine, telefonirate, nemate pojma. Sada da napravimo blic anketu na ovoj strani, bez namere da bilo koga lično uvredim, o kojem zakonu sada raspravljamo, ako pola poslanika to pogodi nećemo više raspravljati o amandmanima. (Amandman.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo se obraćam, zapravo, gospođi Malović, samo u jednoj rečenici, jer niste bili tu kada je kolega Ljubomir Kragović obrazlagao amandman na član 52. Čini mi se da je potpuno nelogično zašto niste ovaj amandman prihvatili.
Prihvatili ste moj amandman na član 22, koji je gotovo identičan sa amandmanom kolege Kragovića, sa potpuno istim obrazloženjem. Prihvatili ste amandman gde sam tražila da umesto jednine "teritorija autonomne pokrajine" stoji "teritorija autonomnih pokrajina", jer u Srbiji su autonomne pokrajine.
Isti takav amandman je i kolege Ljubomira Kragovića i ja vas, evo, čisto podsećam, pošto niste bili u tom momentu, ne postoji nijedan razlog. Gospodin Ćosić je čuo celo obrazloženje i samo sam nameravala da vas podsetim, u međuvremenu pogledajte, razmislite, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman. Nemojte da vam stavljamo na dušu da i vi unapred priznajete Kosovo kao nezavisnu državu. Zato prihvatite ovaj amandman malopre.
Sada o amandmanu kolega iz LDP. Koleginica Judita Popović je ovde o njihovom amandmanu, naravno i u obrazloženju, a i kada je obrazlagala, mnogo lepo govorila, suština je da, govorila je lepo o sudijama koji sude u Specijalnom odeljenju za ratne zločine i za organizovani kriminal Okružnog suda u Beograd,.
Zahtev ovog amandmana jeste da u ovom visokom savetu sudstva zbog ozbiljnosti tog prvog saziva itd, da je neophodno da budu i predstavnici najmanje, kako piše u amandmanu – jedan član iz reda sudija okružnih sudova, mora biti sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal ili sudija Veća za ratne zločine.
Onoliko hvale za sudije koje rade u ovim sudovima je, pre svega, neprimereno njihovim rezultatima rada koje zna cela Srbija.
Naravno, stav SRS kada su u pitanju ova odeljenja specijalnog suda je jasan od samog početka, odnosno od osnivanja ovakvih odeljenja. Mi mislimo da nikada nije trebalo da se organizuju ova specijalna odeljenja za ratne zločine i za organizovani kriminal. Bilo je pokušaja od momenta kada je ovako organizovan Okružni sud u Beogradu, bilo je nekih pokušaja i najava u javnosti, predstavnika i nekih drugih stranaka da se protive takvom rešenju, ali je to vrlo brzo zaustavljeno.
Naravno, ne interesuje nas to šta misle druge političke partije, mi iznosimo naše stavove, ali samo hoću da kažem da mi, Srpski radikali, nikada nismo imali, nemamo i nećemo imati problem da iznesemo ono što je u skladu sa politikom i stavovima i programom SRS, uvereni da je to u interesu građana Srbije, i da je to u skladu sa interesima grđana države Srbije.
Dakle, u vreme kada je nastala ova organizacije Okružnog suda u Beogradu mi smo otvoreno govorili da su to politički sudovi, da ovo što je koleginica Judita Popović iznela kao argument zašto treba da se prihvati amandman mi smatramo argumentom da upravo da iz tih razloga ne treba prihvatiti amandman. Jer, to što su se sudije koje sude u ovim sudovima školovale i doškolovavale u belom svetu, to svakako ne govori da su oni tamo negde išli da uče bilo šta što bi bilo u interesu zaštite građana Srbije i države Srbije, što bi trebalo da im bude prevashodan cilj.
Jer, ne postoji nikakva razlika i ne znam na koji način je i kada su birane te sudije, a ni sada svi vi koji zastupate tezu da to treba da postoji, kako se merilo, koji kantar ste koristili kada ste merili stručnost, znanje, savesnost sudija koje ste odveli u ta specijalna odeljenja, u odnosu na sudije koje su ostale da rade u Okružnom sudu u Beogradu.
Kolege koje su do juče radile isti posao, vi ste, ne mislim vi lično, nego tadašnji ministar, tadašnja Vlada, jer to jeste bila odluka Vlade bez obzira što je to formalno prošlo kroz Skupštinu i skupštinsku tadašnju većinu, vi ste izabrali jedan broj sudija koje ste ocenili kao neke reformatore države i sistema.
Razlikovali su se od svojih kolega u tom momentu po tome što su dobili tri puta veću platu. U međuvremenu im je ta plata, kada su ostalim sudijama nešto povećane plate i onda na intervenciju kada je bila neka izmena zakona, mislim da je prihvaćen neki amandman, dva puta uvećana u odnosu na ostale sudije. Te sudije koje se bave, odnosno koje sude tzv. organizovani kriminal i ratne zločine, imaju sve moguće podobnosti kao najviši državni funkcioneri.
Ovde je koleginica Judita pričala o njihovoj izuzetnoj hrabrosti. Te sudije se voze u blindiranim kolima, te sudije čuva policija kao najviše državne funkcionere.
Nemamo mi ništa protiv toga da država čuva svakoga kome je život ugrožen, ali kolega Jojić je ovde pričao o ubistvima sudija u okružnim sudovima, u opštinskim sudovima.
Dakle, niko nije te vaše specijalce ni pokušao, a i ne treba, naravno, ni da im preti ni da ih ubija, ali zaštite sve sudije. Zašto bi onaj sudija koji je ubijen u Odžacima, o kojem je kolega Jojić govorio, zašto bi on bio nezaštićen, a Nata Mesarović zaštićena?
Valjda jedino zato što je Nata Mesarović kada je čitala presudu optuženima za ubistvo Zorana Đinđića započela sa "dame i gospodo, dobili smo presudu".
Dakle, mi znamo da je i ona i svi koji su u tim specijalnim odeljenjima upravo ti koji dobijaju presude, kao što su i ovi u Specijalnom sudu i tužilaštvu za ratne zločine ti koji dobijaju zahteve za pokretanje postupka i od tužilaštva u Hrvatskoj i od tužilaštva BiH, ali zato za uzvrat ne traže isto to, da se u njihovim državama sudi optuženima ili osumnjičenima za ratne zločine nad Srbima.
Govorila sam i pre neki dan ovde o tome i to je pitanje, pre svega, za tužioca Vukčevića i za njegovog portparola Bruna Vekarića koji je onako zdušno hvali to tužilaštvo i taj specijalni sud, zašto nemamo informaciju o tome.
Ovo pitanje, može da se proširi i na ministra vojnog, Dragana Šutanovca – zašto u javnosti Srbije nemamo informaciju, postavljala sam to čak i kao pitanje i nikad nisam dobila odgovor, zašto naše Tužilaštvo za ratne zločine nije tražilo da se u Hrvatskoj nastavi postupak protiv određenih lica koja su bila pritvorena u našim sudovima – započet krivični postupak protiv njih, osumnjičeni za ratne zločine nad Srbima, u nekoj razmeni otišli u ''njihovu lijepu'' i tamo niko ne vodi nikakav postupak protiv njih, a naše Tužilaštvo za ratne zločine to i ne traži?
Ako su po tome specifični i bitni da bi trebalo još da ih stavimo da određuju i koje će sudije biti u sudovima širom Srbije, onda to svakako nije preporuka. Kada je u pitanju organizovani kriminal, ne znam šta je to koleginica Judita Popović videla ili postoji nešto što mi ne znamo, šta je to taj sud za organizovani kriminal završio? Koja od afera koje su u poslednjih osam godina pokrenute, koja je pravosnažno rešena a da su o tome odlučivale i presuđivale sudije tog specijalnog odeljenja? Nijedna. Po koliko godina su ljudi bili u pritvoru i sad su u pritvoru?
Sećate se, menjali smo zakon da ne bi neki bili pušteni iz pritvora zato što je istekao rok koji je tada važio u Zakonu, jer ti specijalci nisu uspeli da reše, odnosno ni prvostepene presude da donesu.
Dakle, mi mislimo, ne da treba nešto posebno i dalje protežirati ove sudije iz ovih specijalnih odeljenja, nego mislimo da je ovo prilika kada se menjaju zakoni, donose novi i kada vršite tu neku reformu, nazovipravosuđa, da se ukinu ova specijalna odeljenja, jer jedini njihov uspeh je lepo sređena zgrada, video-linkovi obezbeđeni tako da mogu da svedoke odavde ispituju i u Haškom tribunalu i u Hrvatskoj ili BiH.
Prošli put kada sam govorila o tome, ispustila sam nešto veoma bitno, na koji način se ovde obezbeđuju svedoci koji dolaze, oni što ih voda Nataša Kandić i onaj advokat Todorović, ''majke Srebrenice'' i ne znam kako se sve zovu, i ove iz Hrvatske u postupcima za zločin na ''Ovčari'' i u ''Zvorniku'' itd.
Da li vi znate, gospođo ministar, kada je obnovljen postupak za zločine nad Srbima u ''Lori'' kod Splita, da svedoci, ljudi koji su bili u ''Lori'' nisu smeli da idu tamo da svedoče? Tražili su od Ministarstva pravde, ali vi tada niste bili ministar, da ovi specijalci obezbede sigurnost za te ljude da odu u Split, da tamo svedoče. To država Srbija nije mogla da im obezbedi. Ne, išao je samo čovek koji živi u Rakovici, na sopstveni rizik, ostalima je ponuđeno da svedoče video-linkom, jer nije bilo tog u Srbiji ko je mogao da im obezbedi da u Splitu prisustvuju kao svedoci suđenju za ratne zločine u ''Lori''.
Dakle, mnogo je, evo petnaesti minut ističe, na ovu temu svaki srpski radikal bi mogao da priča od sada pa do sutra, ali suština je da se mi zalažemo da se ova specijalna odeljenja ukinu. Nisu se pokazali u svetlu u kojem ste ih vi predstavljali, a mi smo znali od početka da su to politički sudovi, da su to politička odeljenja, sudije koji sude u političkim sporovima. I, naše najbolje iskustvo u saradnji između, pogotovo Suda za ratne zločine i sa Haškim tribunalom, znamo kroz postupak koji se vodi protiv našeg predsednika u Haškom tribunalu i sad nemam vremena da pričam o slikama na zidu tog specijalnog tužioca, Stipe Mesić, Boris Tadić, Vukčević u zagrljajima, Karla del Ponte itd, ali biće prilike. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, istina je da se u ovom parlamentu ovih dana vode vrlo ozbiljni razgovori i da je ono što narodni poslanici predstavljaju skupštinskoj većini i javnosti Srbije, da su to zapravo najvažnije stvari trenutno u Srbiji.
Ono što je važnije čak i od Krištovog kriminala jeste ovo što se desilo u Savetu bezbednosti UN. Noćas su sve agencije objavile vest, okačile na sajtove, sa podnaslovima - Savet bezbednosti jednoglasno je podržao plan generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji Unmika, čime su otvorena vrata za Euleks.
Mi insistiramo od juna da se u ovom parlamentu raspravlja o problemu KiM. Tražimo da nas Vlada Republike Srbije i neki pregovarači, znani i neznani za javnost i za građane Srbije, da nas ne dovode pred svršen čin, da mi ovde u Narodnoj skupštini utvrdimo okvire u okviru kojih mogu i moraju da se kreću predstavnici Vlade Republike Srbije.
Nažalost, nije dozvoljena rasprava o Predlogu rezolucije o KiM i mi danas imamo zapravo na delu realizaciju Ahtisarijevog plana, imamo razmeštanje Euleksa, imamo priču vladajuće većine i dela Vlade Republike Srbije, odnosno cele Vlade Republike Srbije - kako je to najbolje rešenje za državu Srbiju, za Srbe koji žive na teritoriji KiM. Nažalost, to nije tačno i to nije tako.
Videćete, verovatno će u toku dana biti i zvaničan prevod Ban Ki Munovog govora na jučerašnjoj sednici. Videćete da su i dalje otvorena vrata pregovorima sa Prištinom, da je najavljeno da lažna država Kosovo ima određene amandmane. Ti amandmani su prihvaćeni, a to nigde ne stoji, odnosno prihvaćena je rasprava o tim amandmanima, vezano za ovih nekih šest uslova koje je Srbija postavila - za koje niko u Narodnoj skupštini ne zna šta zapravo oni znače.
Ali zato, imamo agencijsku vest da je visoki predstavnik EU Havijer Solana o situaciji u vezi sa Euleksom razgovarao juče sa Borisom Tadićem, to je potvrdila Kristina Galjak.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam, gospođo predsedniče. Pretpostavljam da dozvoljavate i uvažavate da je ovo toliko bitna tema da nije dobro da prekidamo na pola rečenice.
Završiću zaista sa samo još dve konstatacije, vezane su za izjave ministra Bogdanovića, koji kaže - da još uvek nije jasno kako će funkcionisati pravosudni sistem, jer će Albancima suditi po zakonu samoproglašene države, a Srbima po zakonima Unmika. Svi zaposleni u policiji više neće raditi u komandnom lancu policije Kosova - jedan predstavnik srpske zajednice koordiniraće njihov rad.
Dakle, o ovome takođe želimo da se raspravlja. Moramo da zaustavimo misiju Euleks - to je velika prevara građana Srbije, to je okupacija i ozvaničenje okupacije KiM, uz očiglednu saglasnost Borisa Tadića i vlasti u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, videli smo ovih dana kada smo počeli raspravu o ovom setu zakona iz oblasti pravosuđa koliko je bilo primedbi izraženih kroz amandmane, koliko su narodni poslanici pokušavali da, objašnjavajući amandmane, zapravo ubede predstavnika Vlade Republike Srbije da su ovo loši zakoni, da možda postoji dobra namera. Lično verujem u dobru nameru ministra pravde, ali nekoliko puta sam gospođu Malović upozoravala da se bojim da je ovo neka ujdurma, koja nema veze s njom, ali koja će se i te kako odraziti na rad pravosuđa, na položaj sudija i tužilaca, naravno i svih ostalih zaposlenih u sudskoj upravi, a onda normalno da će to sve da se odrazi negativno na građane Srbije, koji imaju potrebu da se obraćaju sudovima i tužilaštvima.
Čini mi se da je najbolje ono što je kolega Krasić malopre rekao da su ovi zakoni zapravo takvi da ih je amandmanima teško popraviti. Vlada je prihvatila nekih dvadesetak amandmana na Predlog zakona o sudijama, što je, s jedne strane, dobro, jer može da se kaže da Vlada vodi računa o mišljenju narodnih poslanika i da je Vlada ozbiljno shvatila naš rad, a, s druge strane, govori koliko je to loš predlog.
Jer svakako Vlada nije menjala koncepcijski prilaz rešavanju ovih problema i te neke tzv. reforme pravosuđa, nego je očigledno da su ovi zakoni toliko loši i sa toliko loših rešenja da je Vlada prihvatila ovoliko amandmana poslanika iz stranaka opozicije, dobrim delom i poslanika SRS. Čini mi se za sve ove zakone, a pogotovo za zakon o sudijama koji je u izvesnom smislu, najpre u egzistencijalnom smislu kada su u pitanju sudije i tužioci, a onda u smislu uništavanja pravosudnog sistema u Srbiji, da je ovo zapravo skup uslova za zloupotrebu i uspostavljanje partijskih sudova, nepotizma, podobnih sudija i tako dalje.
Svaki put kada se ovde govorilo, kada se formiraju neke agencije, neka Vladina tela i kada je bilo reči da će na određene funkcije biti postavljene nepartijske ličnosti, mi iz SRS smo uvek iznosili naš stav da je to najobičnija farsa. Zašto?
Zato što nije moguće, neću da kažem nije normalno, jer normalno bi bilo, ali nije moguće da u sadašnjoj konstelaciji snaga i odnosa u Vladi Republike Srbije i skupštinskoj većini da neko predloži na neku funkciju, gde se navodno biraju nepartijske ličnosti, nekoga ko nema veze sa strankama koje su trenutno na vlasti, a da taj neko bude proglašen stručnjakom, ne znam, sve to jeste, ali da ga kao takvog prihvati Vlada Republike Srbije. Isti slučaj biće i sa sudijama.
Mi zato mislimo da ne treba kroz ovakve propise i kroz ovakve farse i forsiranje nepartijskih ličnosti, na neki način kažnjavati ljude koji se partijski opredeljuju, jer to je potpuno normalno da svaki čovek ima svoje partijsko opredeljenje, ne mora da bude član neke stranke, ali svakako treba da svoje mišljenje iznosi u danu za glasanje, odnosno na nekim izborima.
Tako treba, naravno, da bude i sa sudijama i sa tužiocima. Ne pada nama na pamet da mi sada ispitujemo koga od sudija i koje sudije ste vi na ovaj ili onaj način naterali da se učlane u neku od stranaka koje su na vlasti, ali ne možemo da dozvolimo ni to da vi primenom ovog zakona napravite lustraciju i da u sudovima ostanu samo oni koji su se izjasnili da su bliski vama ili, još gore, da su podložni uticaju izvršne vlasti, uticaju tajkuna, koji su nažalost sve moćniji i moćniji u Srbiji.
Kada kažem moćniji ne mislim samo na njihovo materijalno bogatstvo, nego očigledno da zloupotrebom tog svog materijalnog bogatstva uspevaju da u mnogim branšama nađu ljude koji su spremni da za pare urade nešto što je suprotno zakonu.
U tom smislu su i sve naše primedbe krajnje dobronamerne. Mi zapravo želimo, ne razmišljajući o tome da li je neki sudija blizaka ili nije nekoj stranci, već da li je podložan ili nije uticaju skupštinske većine, možda manje, ali svakako izvršne vlasti, da li je sklon uticaju tajkuna i para, a vi očigledno imate nameru da u sudove dovedete sudije koji će ispunjavati vaše naloge.
Imali smo primere ovih dana kada je bilo u pitanju vraćanje otetih odborničkih mandata u nekim okružnim sudovima u Srbiji, pre svega u okružnom sudu u Beogradu i Kragujevcu. Neverovatno je da je doneto desetine odluka od strane veća okružnih sudova po Srbiji koji su striktno poštovali zakon i vratili SRS ono što su lopovi oteli, ali su se našla dva suda, odnosno dva veća u okviru dva suda koji to nisu hteli da urade, naravno bez pravnog osnova. Ali, vi zapravo donosite ovaj zakon da biste mogli da stvarate takve sudije i da biste one časne, moralne sudije koji žele da rade u skladu sa zakonom, koji žele da primenjuju zakon, kojima je svetinja ono da su svi isti pred zakonom, da je zakon jednak za sve, vama takve sudije ne trebaju. Takve sudije i takve tužioce danas u Srbiji brani isključivo SRS, zato što mi ne propuštamo priliku da govoreći o bilo kojem amandmanu skrenemo pažnju upravo na tu namerenu lustraciju u sudovima i u tužilaštvima.
Kada je u pitanju član 55, na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman, u članu 55. u prvom stavu Vlada je predložila da sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. U našem amandmanu stoji da posle ovoga treba još da se i dodaju reči da ta sednica mora da se održi u roku od 15 dana od dana izbora sudije. Ne vidim zaista ni jedan jedini razlog zbog čega ovakav amandman nije prihvaćen. Da li menja koncepciju zakona? Ne. Da li na bilo koji način utiče na ono što vi zapravo hoćete? Rekla bih, da. To je razlog zašto niste prihvatili amandman.
U obrazloženju amandmana je napisano da se ovim amandmanom sprečavaju moguće zloupotrebe koje bi mogle nastati u postupku zakazivanje te svečane sednice i to bi svakako moglo dovesti u pitanje sam izbor sudija izabranih u smislu člana 56. Predloga ovog zakona.
Šta kaže Vlada zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što određivanje zakonskog roka za održavanje svečane sednice nije neophodno, budući da je narednim članom zakona propisano da se smatra da sudija nije ni izabran ako na funkciju ne stupi u roku od 30 dana od dana izbora.
Upravo povezujući ova dva člana, gospođo Malović, predložila sam ovaj amandman. Zar vi ne vidite kolika se mogućnost zloupotrebe ostavlja ako ne prihvatite ovaj amandman?
Lepo vi u obrazloženju kažete da postoji taj rok od 30 dana, i ako sudija ne stupi na funkciju u tom roku, smatraće se da nije izabran.
Gde mu je, gospođo Malović, garancija da će i u tom roku biti održana ta svečana sednica da bi on mogao da stupi na funkciju? Nema te obaveze, gospođo Malović. Možda vi mislite da su svi korektni, da će svi da se pridržavaju nekog primerenog roka. Nema u zakonu primerenih rokova, postoje striktno napisani rokovi.
Ne postoji ni jedan jedini razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen. Naprotiv, vaše obrazloženje nas je još više uverilo da smo u pravu što smo predložili ovakav amandman jer šta će se desiti ako ga ne usvojite? Nemate oročeno kada ta svečana sednica treba da se održi.
U narednom članu - ako 30 dana od dana izbora ne stupi na funkciju, smatraće se da sudija nije izabran. Dakle, mi ćemo doneti odluku, sudija će biti izabran, Visoki savet će doneti odluku, sudija će biti izabran, zavisi, da sad ne elaboriramo sve šta je ovaj zakon, koja sva nebulozna rešenja je predvideo, i šta će se desiti?
Kada taj sudija bude izabran, pojavi se tamo u svom opštinskom ili okružnom sudu i tamo se on iz ko zna kojih razloga nekome zamerio jer umesto njega je trebalo da dođe nečiji sin, nečija ćerka itd, i taj neko je dovoljno moćan da ne organizuje tu svečanu sednicu i sudija odnosno čovek je džabe biran, ne može da stupi na funkciju. Kome može da se žali? Ne može nikome. Ko može da ga vrati? Ne može niko. Dakle, ako zaista želite nešto ozbiljno da uradite, onda prihvatite ovaj amandman.
Sada ću da vam pročitam jednu poruku radi ilustracije i zato sam ponela na ovo mesto mobilni telefon. Poruku sam dobila sa meni nepoznatog broja telefona i upravo iz tog razloga neću pominjati imena, ali reći ću da se radi, tako piše, o sudu u Prokuplju. Kaže - sud u Prokuplju je porodični sud. Predsednik okružnog suda D.T, ovde je puno ime i prezime ali govorim inicijale, veliki je prijatelj sa Vidom Škero, što naravno ne mora da bude nikakva smetnja, mogu da budu kolege sa fakulteta, iz nekog ranijeg suda, to mu nije mana.
Predsednik Okružnog suda koji je, kaže, veliki prijatelj sa Vidom Škero, njegova žena S. je advokat, a oni su kumovi sa bračnim parom sudija sa prezimenom B. R. i V. su im inicijali imena, oboje su sudije Opštinskog suda. Istražni sudija D.I, ćerka mu je referent u krivičnoj pisarnici.
Šurak T.P mu je porotnik, sestričina S.Ž. je sudija, druga žena izvesnog M.Ž, koji je veliki prijatelj i kum sa predsednikom opštinskog suda M.B., a taj M.B je bliski prijatelj sa krivičnim sudijom, ovo ime ću da pročitam, pošto zna to i gospodin Batić, šta je zatekao u tom sudu, radi se o Ivani Mirić-Niketić, kojoj je dodeljen svojevremeno stan, ne znate nju, gospodine Batiću, ne znam je ni ja, ali sigurna sam da znate njenog tatu.
Dakle, ta gospođa se razvela pa je dobila stan, to je manje bitno. Njena majka je sudija porotnik, sin sudije izvesnog Lj.A. je referent u pisarnici, a M.D, to su inicijali sudija, majka od S...

Ovo je neverovatno. Ovo je privatni sud. Znači, ta Snežana je šef parničnog odeljenja, sudiji A.S. odmah je primljena ćerka za sudiju, sudiji S.M, on je otišao u penziju, snaha primljena u Opštinski sud za zapisničara.
Sudija Gordana, devojačko, Niketić, ćerka bivšeg predsednika Branka Niketića, znate gospodine Batiću, sada advokata, snaha im je blagajnik u Okružnom sudu, sve zbog privilegija predsednika Okružnog i Opštinskog suda, pa zapisničar, pa porotnik, pa primljena za referenta ćerka nekoga.
Dakle, već sam dva minuta prekoračila i zaista se izvinjavam, ali da bismo izbegli ovakve stvari i ovakve poruke, gospođo ministar, poštovane kolege, vodite računa, ne dajte da zakonom stvaramo uslove za ovakve zloupotrebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, moglo bi slobodno da se kaže da su članovi 99. i 100. Predloga ovog zakona zapravo suština onoga što predstavnici Vlade nazivaju reformom pravosuđa, a mi u SRS kažemo da je to ozbiljna najava lustracije u sudovima i tužilaštvima.
Pre nego što kažem nekoliko rečenica vezano za amandman kolege Zorana Krasića, u obavezi sam pre svega zbog javnosti, a naravno i narodnih poslanika i predstavnika Vlade, pogotovo Društva sudija koje je kritikovalo rad ovog parlamenta, odnosno poslanika pre svega SRS zato što smo neke sudije prozivali imenom i prezimenom.
Naravno, radićemo to uvek i nemamo nikada nikakav problem s tim, kad god smo sigurni da neko ne radi u skladu sa zakonom, da ne radi u interesu građana Srbije, u interesu države Srbije, ma ko bio, ma kako se zvao i ma kojim poslom se bavio, biće tema rasprave poslanika SRS, ne samo u ovom parlamentu nego svuda, na svakom javnom nastupanju.
U obavezi sam da u ime porodice Miladina Kovačevića, malopre mi se javljala njegova majka dok je kolega Sreto Perić ovde govorio, žena je sva u panici, naravno isprestravljena, zvala, zamolila da obavestim javnost, ne bi li javnost Srbije zaštitila njenog sina.
Naime, Miladinu Kovačeviću je produžen pritvor na još 30 dana. Obrazloženje je, verovali ili ne, da ne bi pobegao iz države. Mlad čovek, za kojim je raspisana crvena međunarodna poternica, držaće se u pritvoru još mesec dana da ne bi pobegao iz zemlje, a gde bi on to pobegao - mečki na rupu, valjda.
Kako može nekom tamo sudskom veću da padne napamet da napiše u obrazloženju ovakvu glupost? Zašto ne kažu ono što je očigledno nažalost izgleda istina, da je Miladin Kovačević talac, da je neko nekom negde nešto obećao i da očigledno njegovi roditelji s pravom strahuju da se u međuvremenu ne desi njegova ekstradicija u SAD?
Zamislite nonsens da su pozivali njegove roditelje da svedoče, ljudi se nisu odazvali tom pozivu, jer nigde na belom svetu roditelji ne moraju ni u jednom pravosudnom sistemu da svedoče u predmetu kada su u pitanju njihova deca i onda je predsednik veća zvala na kućni telefon, izgrdila majku Miladina Kovačevića ružnim rečima i rekla da ona i njen muž moraju sutra da dođu da bi svedočili u predmetu svog sina.
Govorili smo mi ovde često o tribunalizaciji srpskog pravosuđa, tužilaštva, specijalnog tužilaštva za ratne zločine pogotovo, ali očigledno da je deo pravosuđa Srbije zapravo postao pritvorska jedinica američkog pravosuđa.
To je ono što sam želela da kažem, pre svega, radi javnosti. Volela bih da ovo, koliko god se ljutili predstavnici Društva sudija, dopre i do onih sudija koji su učestvovali u ovom veću koje je produžilo pritvor Miladinu Kovačeviću i da po žalbi njegovog advokata taj pritvor ukinu.
Kolega Zoran Krasić je podneo amandman i tražio da se član 100. Predloga zakona o sudijama briše.
Član 100, kao i onaj član 99, koji je ovde obrazlagao naš kolega Slađan Mijaljević, govori zapravo o tome šta je namera, kao što sam rekla, ovog zakona. Namera je lustracija, jer prestanak dužnosti i prava sudija koji su izabrani ili imenovani po ranijim zakonima je tema člana 101, a izbor sudija je tema člana 100.
Odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet, to kaže član 100, u skladu sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana izbora prvog saziva itd. Izbor sudija, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se najkasnije do 1. decembra 2009. godine. Sudije izabrane, u skladu sa ovim zakonom, stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine.
Da ne gubim vreme čitajući ceo ovaj član, znači, suština je da smo tražili da se ovaj član briše zato što je ovaj član veoma opasan po sve u pravosuđu, mislim na sudije i na javne tužioce.
Onda bismo mogli da se vratimo, onako u prolazu, što bi se reklo, na član 59. i na činjenicu da niste prihvatili da se brišu ova dva stava, gde se izuzetno po zahtevu predsednika suda, govori se o navršavanju radnog veka, Visoki savet sudstva sudija može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost itd. Da li vi to ne ostavljate neku rezervu za neke sudije za koje planirate da vam još trebaju na tim sudijskim funkcijama i da ćete tu da ih ostavite, naravno, da bi to bilo u skladu sa zakonom, onda donosite zakone koji nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Vlada kaže da ne prihvata amandman Zorana Krasića budući da se predlaže brisanje rešenja koje ima karakter prelazne odredbe koja propisuje rokove za izbor sudija po novom zakonu, što je inače u skladu sa rešenjima iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, član 7. Zakona.
Gospođo ministar i kolege poslanici, kada smo kod Ustavnog zakona i tako striktne primene s vaše strane, ali naravno niste u pravu sa ovim obrazloženjem, jer Ustavni zakon nas ne obvezuje na ovo što vi planirate, ali da li će neko nekad da odgovara ili će da napreduje, od predsednika Skupštine da bude ministar u Vladi, zato što smo mi još uvek zapravo u neustavnom stanju, zato što još uvek nije postupljeno u skladu sa zakonom o sprovođenju Ustava, zato što nismo u roku doneli ove zakone u roku predviđenim članom 5. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustava.
Da li će neko nekada da pita Olivera Dulića zašto to nije stavio na dnevni red? Da li će neko nekada da pita Olivera Dulića zašto mi dve godine nismo imali ni izbor ni razrešenje sudija? Da li će neko nekada da pita Boška Ristića kako se desilo da predsednik suda u Nišu bude žena koja je penzioner? Dakle, postoji mnogo pitanja na koja smo pokušali da dobijemo odgovor govoreći o ovim amandmanima i naravno da ćemo i kroz sledeće amandmane, ali nekako vi iz vladajuće većine i vi iz Vlade Republike Srbije mislite da ovi radikali pričaju, proći će to, ali radićemo po svome.
Ali, nije to baš tako. Videli ste na slučaju Bojana Krišta i mislimo da bi bilo bolje da malo slušate na vreme šta vam govore narodni poslanici.
Zašto niste u pravu, gospođo ministar, odnosno Vlada kada kaže da ne može da se prihvati amandman Zorana Krasića, jer to ne bi bilo u skladu sa Ustavom? Pa, nigde u Ustavu se ne kaže da u prelaznim odredbama treba da stoji da će sve sudije da se izbace, bukvalno rečeno, iz sudova da biste vi ponovo birali one koji vama odgovaraju.
Vi ovde predviđate jednu novu organizaciju u okviru pravosudnog sistema i onda je u tim prelaznim i završnim odredbama lepo trebalo da stoji, ne znam, predmeti koji su do sada bili evidentirani u opštinskim sudovima sada prelaze u osnovne sudove itd. Dakle, reforma se ne radi na način lustriranja sudija, nego se kaže vi ste ovako zamislili.
Mi mislimo da je uopšte ovakav način reformisanja veoma loš, ali govorili smo o tome i govorićemo kada budemo i o ovim drugim zakonima, ovo naravno nije u skladu sa stavovima SRS, ali ako donosite ovaj zakon, ne možete u Ustavu i u Ustavnom zakonu da tražite opravdanje za lustraciju, jer toga tamo nema. Dakle, u završnim odredbama trebalo je da govorite o predmetima, o skupinama predmeta, o oblastima, o visini zaprećene kazne, o visini iznosa ako je u pitanju parnica itd.
Mnogo je bilo načina da ovo uradite, da primenite ove zakone koji su, kažem, loši, ali nikako niste mogli to da uradite na ovaj način i ovo što planirate da uradite je neustavno.
Evo jedna poruka za Društvo sudija, koji su napali poslanike SRS. Mi smo govorili u toku rasprave, u načelnoj i u pojedinostima da se sasvim slučajno u nekim elementima slažemo sa Društvom sudija, ali mi inače se protivimo postojanju takvih organizacija, tih nekih strukovnih udruženja, koja idu po belom svetu da se tamo ''školuju'', ali su u pravu kada kažu da je ovo što vi planirate lustracija i da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Bez obzira na to što su skrenuli pažnju da misle da su narodni poslanici uvredili sudije, ne znam da li sam dobro zapamtila kako su rekli, da li izvrgavamo ruglu sudije čija imena ovde pominjemo, naravno ne možemo to da prihvatimo. Možda smo uvredili i Bojana Krišta, jer smo i njegovo ime pominjali. Dakle, ako neko obavlja časnu funkciju sudije ili javnog tužioca, ne znači da ne sme da bude tema rasprave u ovom parlamentu.
Mi srpski radikali zastupamo stav, ponoviću ga još jedanput, da je većina sudija i većina javnih tužilaca da su časni i moralni ljudi, da su stručnjaci, da im je stalo da se zakon primenjuje, ali nažalost postoji i onaj mali broj onih o kojima bi trebalo da se vodi računa.
Plašimo se da će upravo ti da ostanu u sudovima, a časni i pošteni da neće moći da dođu do izražaja, kao što i do sada uglavnom nisu uspeli da dođu do izražaja.
Verovatno ponukani raspravom, pošto se građani zaista mnogo javljaju ovih dana i u našu stranku i u naš poslanički klub, dobili smo takođe gore u poslanički klub iz Sokobanje neke podatke i mislim da ovo nije uvreda. Čisto kao informacija, pretpostavljam da je tačna, ako je gospođa Mirjana Milivojević je ovo javila i rekla da nije problem da joj se pomene ime.
Ona kaže da u sokobanjskom sudu sudija je gospodin Slobodan Miletić, a njegov sin Saša Miletić je advokat. Ovo nije jedinstven slučaj. Izvinjavam se zbog vremena. Ovo bi bila reforma. Da li mogu u tako maloj srediti, u tako malom sudu da otac bude sudija, a sin advokat? Da li tu možemo govoriti o objektivnosti? Možda su ovi ljudi najbolji na svetu. Ništa lično, ali iznosim primer.
Drugi primer je takođe iz Sokobanje. Snežana Milićević je sudija, a njen suprug Ljubiša je sudski veštak i stečajni upravnik. Ovo već zaista ne može.

Dame i gospodo narodni poslanici, u onom prvom javljanju gospodina Nikolića moglo je da se čuje nešto veoma opasno po status Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Kada su poslanici SRS govorili o sinoćnom svedočenju, koje vidim da ste svi gledali i verujemo da je većina građana u Srbiji pratila, mislim 50. po redu, svedoka haškog tužilaštva, on je, na svojevrstan način, zaista, toliko ponizio tužilaštvo, da je to bilo smešno i gledati sa ove strane ekrana.
Istina je da je i sinoćni svedok, kao i još jedan broj svedoka, da su svojevremeno dali određene izjave koje u dobrom delu ne odgovaraju onome što se sada predstavlja kao njihove izjave i mi koji radimo u timu za odbranu Vojislava Šešelja, odlično znamo, a zna to i srpska javnost, jer smo na mnogo promocija, na mnogo naučnih skupova obaveštavali o tome, mnogo je i knjiga Vojislav Šešelj objavio na tu temu, gde su se ti ljudi izjašnjavali, pod kojim uslovima su davali određene izjave, pod prinudom, pod pretnjom, uz nuđenje mita itd. Najčešće su bile pretnje podizanjem optužnice.
Ovo što je Aleksandar Stefanović sinoć rekao, a vezano je za nameru Zorana Đinđića da ukloni Vojislava Šešelja sa političke scene, to već i vrapci na grani znaju, samo je Stefanović to potvrdio kao svedok. Ali, ono što je opasno, u onoj prvoj izjavi, jeste poziv nadležnim organima Srbije da ispitaju verodostojnost svedočenja Aleksandra Stefanovića i još nekih ljudi koji su svojevremeno davali izjave tužilaštvu. Da li to ne govori, a čini se da da, da dotični gospodin i dalje želi da dođe glave Vojislavu Šešelju i da sada natera neke nadležne organe u državi Srbiji, da ti nadležni organi procenjuju koje su izjave tih svedoka verodostojne, da li one koje su davali pod prinudom ili ove sada koje daju potpuno slobodno pred Većem Haškog tužilaštva. To je ono što treba da bude poruka građanima Srbije – ja sam, kao, da zaštitim Vojislava Šešelja, pa sam čak sinoć i gledao prenos suđenja.
Građani Srbije, ne dajte se zavarati! Uostalom, svi koji prate suđenje znaju koliko je od ovih 50 svedoka Vojislav Šešelj uhvatio u laži. Koliko je svedoka, i Muslimana i Hrvata, priznalo pred Većem Haškog tužilaštva da neke od izjave, koje su, navodno, potpisali nikada nisu dali, da te izjave nikada nisu pročitali, kao i Aleksandar Stefanović i ostali svedoci, da su dobijali izjave na engleskom jeziku, da su im potpisivali na neviđeno, da nikada nisu dobili primerke tih izjava, da nikada nisu dobili video-zapise prilikom davanja tih izjava itd.
O svim tim nepravilnostima Haškog tribunala mnogo se u Srbiji zna, učinićemo sve da se zna još više, a učinićemo najviše da se Vojislav Šešelj uspešno odbrani, kao što se do sada uspešno branio. I, da se vrlo brzo, na sreću većine u Srbiji i na žalost jednog malog broja, vrati u Srbiju, živ i zdrav i slobodan.

Javljam se na osnovu člana 226. Polovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala juče se u jednom momentu učinilo da se skupštinska većina otrgla iz okrilja Vlade Republike Srbije i da su bili spremni da se istinski mi ovde u Parlamentu suočimo sa tim problemom, koji je evidentan u vrhu vlasti, odnosno u Vladi Republike Srbije.
Šta se u međuvremenu desilo? Bojan Krišto je pobegao i sada skupštinska većina misli da to treba da bude kraj priče, da stavimo tačku. Otišao je čovek, odneo pare. Mi smo to izneli prethodno. To nije rešenje i mi zato insistiramo da se ispita, odnosno da finansijska inspekcija, da sve nadležne inspekcije utvrde šta se, zaista, dešava u poslovanju Aerodroma ''Beograd'', da nadležne službe i UBPOK i javni tužilac, odnosno državni tužilac, počnu da rade svoj posao.
Da je Vlada reagovala na vreme u skladu sa našim insistiranjem onda bi Vlada bila u situaciji da razreši Bojana Krišta, jer smo mi na tome insistirali, a ovako, kako vi mislite da bi to trebalo da se završi, dobro je možda, gospođo Čomić, što još uvek ne znate datum kada će se održati rasprava o nepoverenju Vladi.
Ono što je juče Vlada uradila, odnosno što nije reagovala na sve argumente koje smo ovde izneli, dovoljno je u svakoj ozbiljnoj državi i u svakoj skupštinskoj većini da kaže da Vlada ne zaslužuje poverenje skupštinske većine i da Vlada ne zaslužuje poverenje građana Srbije, a građani to odlično znaju.
Zašto sam rekla da je dobro da još uvek ne znamo datum kada će se raspravljati o nepoverenju Vladi?
Zato što postoji ozbiljan strah da, s obzirom na to da imamo pripremljeno za pojedine članove Vlade sve ono kada je u pitanju njihov kriminal i učešće u kriminalnim radnjama, pa može da se desi da u danu kada mi budemo raspravljali o nepoverenju Vladi veliki broj ministara krene putem Bojana Krišta. To je u pitanju, izgleda, a nama je ovde rečeno da zbog naših rasprava ne uspevamo da raspravljamo o zakonima koji bi trebalo da vode Srbiju u Evropu.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, čini se da će veliki broj članova Vlade otići u Evropu na način na koji je otišao i Bojan Krišto!
Dakle, sa aerodroma "Nikola Tesla", sa parama koje ga čekaju tamo negde na računu u inostranstvu, a mi insistiramo da nadležni organi rade svoj posao i da ne dozvolimo takav odlazak u Evropu, nego neki moraju najpre da prođu ovde kroz CZ, kroz ''Padinsku Skelu'', kroz ''Zabelu'' itd, pa posle ko zna koliko godina, ako im se bude išlo, mogu da idu i u Evropu!! Završavam. Hvala.
(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. i tražim obaveštenja i objašnjenja od trenutno predsedavajuće Narodnoj skupštini, odnosno od predsednika Narodne skupštine, a vezano za informacije koje smo juče i danas dobili od gospodina Todorovića sa očiglednim dokazima o neverovatnoj pljački na Aerodromu Beograd.
Izgleda da je Aerodrom Beograd zaista interesantan za one sa lepljivim prstima. Podsećam i na kriminal Marije Rašete-Vukosavljević iz vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Tu se čak krenulo i sa nekom istragom, ali je izgleda bilo - tresla se gora, rodio se miš. Sada više zaista ne možemo to da dozvolimo. Obavezni smo prema građanima Srbije, koji su u situaciji da razmišljaju da li će imati za sutra da kupe hleb za porodicu, a vladini činovnici se razbacuju na način na koji se razbacuje, videli ste, Bojan Krišto.
Verica Kalanović, gospođa ministar za NIP i stranačka prijateljica Bojana Krišta, prvi dan kada su objavljeni ovi podaci, kaže - vratiće sigurno on taj novac. Otprilike je već javna kritika doputovala do njegove savesti i već ima uticaja na njegovu savest. Onda kaže Boris Tadić da očekuje da će Bojan Krišto podneti ostavku.
A podsećamo, kada je birana ova vlada, onda je Boris Tadić, potpuno izvan ustavnih okvira, rekao da će on voditi računa o ministrima i činovnicima Vlade i da će on da smenjuje one koji ne budu radili u skladu sa njegovim zahtevima.
Onda je otvoreno i logično pitanje sada - da li je zahtev Borisa Tadića da Bojan Krišto pljačka i krade Aerodrom, građane Srbije, zaposlene na Aerodromu.
Samo kad biste znali kakve se bizarne stvari dešavaju na tom aerodromu. Pitajte ljude koji tamo rade. Niko ne sme da se približi liftu kada Bojan Krišto ulazi u zgradu i kada treba da uđe u lift. Tamo, kod sekretarice, u nekom ćošku drži dasku za peglanje, pa ona jadna mora da mu pegla košulje, a ne sme to nikom da kaže, jer naravno sledio bi joj otkaz zbog toga. Ovo i nije informacija sekretarice, nego od nekog mnogo višeg i bližeg Bojanu Krištu.
Tri minuta je isteklo. Gospodine Todoroviću, u zahtevima ste izostavili hitnu reakciju javnog tužioca, koji je valjda slušao i sluša naša izlaganja.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Danas smo celo pre podne govorili o kriminalu Bojana Krišta, a ja ću sada da upoznam i vas i javnost Srbije sa jednim delom intervjua gde Bojan Krišto govori o sebi.
Kaže, Bojan Krišto, i on tako misli, da je najmlađi, a ako ne najmlađi, onda je sigurno među pet najmlađih direktora državnih preduzeća u Beogradu. Rođen je u maju 1976. godine. Najvažnije godine, kako kaže, do petnaeste godine, proveo je na Lionu, a sa nepunih 29 ostvario je zaista impresivnu biografiju.
''Od šesnaeste do dvadeset druge godine živeo sam u Velikoj Britaniji, gde sam završio srednju školu i studije ekonomije. Vrlo rano sam počeo da radim. Imao sam tu sreću da mi je otac imao privatnu firmu, pa sam svako leto radio u njoj i polako ulazio u poslovne vode. Video sam kako se radi napolju, a kako ovde, a i u Beogradu sam učio neke škole. Prošao sam kroz Školu ekonomske politike 1997. i 1998. godine, koju je organizovala nevladina organizacija G17 plus.
S druge strane, imam iskustvo na različitim poslovima. Radio sam u trgovini, u banci, u kabinetu potpredsednika savezne vlade dok je bila SRJ, kao konsultant Svetske banke, pa u kabinetu potpredsednika ove republičke vlade, u "Dunav osiguranju".
U decembru 2003. godine počeo sam da analiziram šta treba promeniti u našem sistemu da bi bio efikasniji. Radio sam na Zakonu o osiguranju, Zakonu o stečaju, na projektu vraćanja preferencija EU za šećer, na stvaranju Fonda za izvoz zajedno sa Svetskom bankom, koji se sada aktivira, a onda sam došao i do sektora igara na sreću, koji je zakonski kod nas potpuno neuređen.
Kada je prošlog marta formirana Vlada, odmah sam insistirao da se pri Ministarstvu finansija osnuje radna grupa za izradu zakona o igrama na sreću, u koju je, pored mene, ušlo još nekoliko kompetentnih vladinih stručnjaka i informatičara. Obišli smo zemlje slične nama, ali i Sloveniju, Austriju i Englesku, i našli neko srednje rešenje''.
Očigledno je da je Bojan Krišto obilazio beli svet o državnom trošku i našao je rešenje, ali za sebe. Dragan Todorović je ovde čitao plate zaposlenih. Čovek koji je imenom i prezimenom naveden na tom spisku ima platu 14.152 dinara.
Drugi čovek, koji umesto imena ima šifru, prvi deo plate mu je 880.226 dinara, znači 62 plate ovog čoveka kojem je navedeno ime i prezime.
Dakle, srpski radikali insistiraju da Vlada Republike Srbije preduzme odgovarajuće mere, da se na Aerodrom pošalje SBPOK, da se pošalje finansijska inspekcija. Tražimo od javnog tužioca da reaguje i da Vlada najhitnije, u toku današnjeg dana, Bojana Krišta razreši i da ga preda u ruke onima koji su dalje nadležni za njega.

Dame i gospodo narodni  poslanici, što reče gospodin Krasić s mesta, posle ovoliko podataka o kriminalu u okviru Vlade Republike Srbije, teško je da se okrenemo onome što je započeto u četvrtak, a to su amandmani na Predlog zakona o uređenju sudova, ali moramo i to da radimo.
U četvrtak je započeta rasprava na osnovu amandmana kolege Dragana Šormaza, o tome da li u zakonu treba da stoji ''sudska policija'' ili ''pravosudna straža''. Amandman je bio u smislu da li da stoje reči "pravosudna straža" u članu 77, koji govori o obezbeđenju suda, kao i u članu 78. o kojem sada raspravljamo, odnosno amandmanu na taj član.
I tada su se čula različita mišljenja o tome da li treba da piše ''pravosudna straža'', da li ''sudska policija''.
U okviru obrazloženja ovih amandmana, čulo se i dosta kritike na rad pravosudnih organa, odnosno bilo je podsećanja na činjenice da su u neke sudove stranke ulazile s pištoljima, da su negde optuženi bežali iz sudova, da se pucalo na sudije itd.
Dakle, bez obzira na to kako se to zove, očigledno je da treba nešto da se uradi da bi se stanje u tom delu pravosuđa popravilo.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman da se ovaj termin promeni, s veoma čudnim obrazloženjem. Ja ću podsetiti na to obrazloženje, jer Vlada kaže da amandman ne prihvata iz razloga što će oblast koja je vezana za pravosudnu stražu, obezbeđenje objekata pravosudnih organa, kao i obezbeđenje nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja u pravosudnim organima, biti regulisana posebnim zakonom, što u ovom trenutku nije moguće, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, kao i unutrašnju organizaciju policije i ovlašćenja policijskih službenika.
Prilikom izrade navedenog zakona, u koju mora biti uključen i MUP, Ministarstvo pravde će uzeti u obzir i rešenja predložena u amandmanima narodnih poslanika na članove od 77. do 81. Predloga zakona o uređenju sudova.
Ovakvo obrazloženje, zapravo, ovako priznanje Vlade je, u najmanju ruku, neozbiljno. Valjda Vlada funkcioniše tako da ministri i ministarstva međusobno komuniciraju i bilo bi normalno i logično da se, ako treba da se menja Zakon o policiji, ovaj zakon uradi tako da kada bude donet ne moramo ponovo da trošimo vreme od nekoliko dana kada budemo raspravljali o izmenama i dopunama ovog zakona, a to je već najavljeno u obrazloženju Vlade Republike Srbije i to je ono na šta mi iz SRS-a uporno pokušavamo da predstavniku Vlade, ne samo sada i ne samo povodom ovih zakona, skrenemo pažnju.
Naime, Vlada mora ozbiljno da radi na predlozima zakona, Parlament mora, takođe, ozbiljno posao da radi i da se vodi računa o amandmanima narodnih poslanika kada je u pitanju očigledna namera da se tekst zakona popravi.
I Vlada i skupštinska većina se svaki put ogluše na takve naše apele i mi onda imamo situaciju da za mesec, dva, tri, najviše pet, imamo izmene i dopune zakona, a već smo potrošili određen broj dana na donošenje tog zakona.
Onda imamo situaciju, kada Vlada treba da se hvali, i skupštinska većina, kažu – doneto je toliko i toliko zakona, a, u stvari, doneto je tri-četiri, ili pet zakona i dvadesetak izmena i dopuna zakona, zato što je Vlada Republike Srbije veoma neozbiljna i neodgovorna, pre svega, prema građanima Republike Srbije.
S druge strane, kada se želi da Vlada i skupštinska većina pokažu da su efikasni, onda kažu da narodni poslanici iz opozicije opstruišu rad. Zašto? Zato što govore o Vladinom predlogu, zato što kritikuju Vladin predlog, zato što skreću pažnju, i pokaže se vrlo brzo da su apsolutno u pravu. Ali, bez obzira na to što vi pokušavate da uradite, mi iz SRS-a ćemo, sasvim sigurano, da učestvujemo u radu, na način da ćemo da govorimo o svakom amandmanu, da iznosimo stav SRS-a i nećemo nikada dozvoliti da to nazovete bilo kakvom opstrukcijom, bilo kakvim odugovlačenjem.
Ovo jeste posao narodnih poslanika, kao i intervencije po Poslovniku. Upravo ono što ste malopre čuli od gospodina Dragana Todorovića i gospodina Batića vezano za Bojana Krišta govori u prilog tome da ne možete da razmišljate o tome da onemogućite narodne poslanike da govore na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ovakvi slučajevi kakve smo malopre čuli ne mogu da čekaju da se narodni poslanik obrati u pisanom obliku, pa da čeka da nadležno ministarstvo u pisanom obliku obavesti samo tog narodnog poslanika. Ovo su stvari o kojima mora javno da se govori.
Ne možete da sakrijete činjenicu da imate, očigledno, lopove i kriminalce u Vladi i oko Vlade i mi smo u obavezi prema našim biračima, pre svega, da o tome govorimo, i govorićemo. Žao nam je što se ljutite zbog toga, bilo bi lepo da nam pomognete, da i vi iz skupštinske većine naterate ove iz Vlade da rasteraju kriminalce, pa makar ostala dva ili tri ministra u Vladi.
Kada je u pitanju amandman gospodina kolege Arsena Đurića, koji je, takođe, vezan za pravosudnu stražu ili sudsku policiju, hoću da kažem da je vrlo interesantno zašto niste prihvatili, gospođo Malović, odnosno Vlada Republike Srbije, da se termin ''pravosudna straža'' zameni ''sudskom policijom'', kad je očigledno da ćete to vrlo brzo da radite. S druge strane, imamo toliko raznih policija, znanih i neznanih, da ne vidimo zašto bi smetalo da se i ovo obezbeđenje sudova naziva sudskom policijom. Imamo finansijsku policiju, najavljuje se uvođenje u narednim mesecima komunalne policije, dakle, imamo mi razne policije, ali imamo i jednu policiju za koju niko u državi Srbiji neće da kaže da zna da takva policija postoji.
Ja sam svojevremeno, to je bilo u julu 2007. godine, pitala ministra unutrašnjih poslova, gospodina Jočića, a pošto je njegov odgovor bio da ne zna da postoji policija o kojoj sam pričala, odnosno da ima saznanja da postoji neka policija u Srbiji koja je isključivo u nadležnosti Haškog tribunala, odnosno Kancelarije Haškog tribunala, i pošto mi to nije bilo dovoljno jasno, pitala sam ponovo gospodina Dačića – ko obezbeđuje objekat u Jevrema Grujića broj 11, gde je Kancelarija Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju?
Naravno, opet sam dobila sličan odgovor – policija koja je u nadležnosti MUP-a ne obezbeđuje ovaj objekat, a ljudi koji su tamo pozivani ili, maltene, na silu odvođeni, ucenjivani itd., više puta su potvrdili da tamo postoji naša policija, srpska policija, koja obezbeđuje taj objekat, koja obezbeđuje zaposlene u Jevrema Grujića broj 11, odnosno one koji dolaze iz Haškog tribunala da maltretiraju građane Srbije, pokušavajući da od njih iznude izjave kakve njima odgovaraju.
Sinoć je u jednoj domaćoj seriji odlično prikazano kako to radi Haški tribunal i vrlo nas je podsetilo na ono što smo slušali, mi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja, i što je gospodin Vojislav Šešelj objavio u svojim knjigama, na koji način se pokušavaju privoleti građani Srbije da svedoče u postupku protiv naših građana u Haškom tribunalu, na koji način su umešani državni organi, kako se ljudima preti, kako se ucenjuju, kako im se nudi novac, dakle, sve ono što se dešava više godina unazad, a mi i dalje ne znamo i nemamo informaciju ko je ta policija, ko su ti ljudi i ko ih plaća.
Da li je moguće da te ljude plaća Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije, a da ministri i ministarstva nemaju pojma da postoji takva policija, bar ne u nadležnosti MUP-a, nego da je to neka policija koja radi isključivo za potrebe Haškog tribunala, a ni prethodni, ni sadašnji ministar ne znaju u čijoj nadležnosti je ta policija.
To je, zaista, problem na koji moramo da dobijemo odgovor. Ponavljam svoje pitanje Vladi Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, ako ne znaju ministri, onda oni sigurno znaju, pogotovo bi trebalo da zna Boris Tadić, pošto on upravlja i Vladom i pokušava da upravlja i pravosuđem.
To smo videli prethodnih dana, u petak pogotovo, kakav je haos bio u Okružnom sudu u Beogradu kada su menjali Veće, kada su se sudije suprotstavljale donošenju odluke kada je u pitanju opština Zemun, kada su onog Škorića ponovo angažovali. Podsećam vas, nekoliko puta sam govorila upravo o tom Željku Škoriću i strahu da će se njemu dodeliti predmet, zato što se on pokazao kooperativnim s vlašću Republike Srbije, s izvršnom vlašću, s diktatorskom vlašću Borisa Tadića, koji, očigledno, uticajem na pravosuđe pokušava da zaokruži svoju diktaturu i ovim zakonima koji su sada na dnevnom redu pokušava, odnosno kada dođe, ako dođe, do primene ovih zakona, da pravosuđe zaokruži tako što će imati sudije poput Željka Škorića, koje će slepo ispunjavati naloge Borisa Tadića, Dragana Đilasa.
Oni, zapravo, hoće da imaju vlast i nad pravosudnim organima, a priča o tome da neko ovde želi nezavisno sudstvo, to je priča za malu decu, ne odnosi se na vas, gospođo ministar.
Verujem da su vaše namere iskrene, ali upozoravam vas sad, shvatićete vrlo brzo, da i vas zloupotrebljavaju da bi uradili ono što, zapravo, hoće Boris Tadić. Vi, verovatno, mislite da radite ispravno, da radite u interesu pravde, ali brzo ćete shvatiti da radite samo u interesu Borisa Tadića i u interesu ciljeva koje su on, Đilas i još nekolicina ljudi oko njih zacrtali, a to je, bukvalno, uvođenje diktature u Srbiji. Jer, sve ovo što se radi i u oblasti pravosuđa i ovo što smo na početku današnjeg radnog dana čuli, a vezano je za ovaj kriminal u Vladi, govori samo o tome, jer džabe nama, možemo da pričamo koliko god hoćemo, Tadić je rekao – može Krišto, može kriminalac, i to tako stoji i to građani Srbije moraju da trpe, ali, budite sigurni, neće moći još dugo.