Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mirko Munjić je zaista detaljno obrazložio amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS i gotovo da sam ubeđena da ćete u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Iznenađuje me, gospođo Malović, to što niste reagovali i u ime Vlade prihvatili ovaj amandman.
Kada je u pitanju ovo što vam je neko napisao u obrazloženju zbog čega Vlada ne prihvata naš amandman, vi, kao i ja, kao svi mi, znate da se o ovim amandmanima ne raspravlja na Vladi, da vi ovo date nekom od službenika koji su učestvovali u izradi zakona i da onda oni tako daju obrazloženja koja im prvo padnu na pamet; znaju da ne treba da prihvataju amandmane koji dolaze iz opozicionih stranaka.
Imamo ovde obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je ovo pitanje već regulisano odredbama važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji se odnosi na privremeno oduzimanje predmeta. Ovo je tačno. Ali, tačno je i ono što smo mi govorili u načelnoj raspravi, da je ova materija već dobrim delom regulisana Krivičnim zakonikom i da nije bilo potrebe da se donosi poseban zakon, da treba da se insistira na kodifikaciji krivičnog zakonodavstva u Srbiji, a ne da svaki zakon koji ovaj parlament donese ima neka nova krivična dela kojih nema u Krivičnom zakoniku. To nije dobro.
Ako je nešto, eventualno, precizirano u ovom predlogu zakona, mislimo da je to moglo da bude urađeno i kroz izmene Krivičnog zakonika. Više od pola onoga što je predviđeno u ovom vašem predlogu zakona, ne govorim o amandmanima, govorim o vladinom predlogu, više od pola rešenja već je propisano Zakonikom o krivičnom postupku ili Krivičnim zakonikom. Tu vam to nije smetalo.
Zašto vam onda smeta ako se jednim amandmanom insistira da se zaista detaljno (da ne ponavljam ono što je kolega Munjić govorio) zaštiti ta stvar koja će biti oduzeta? Zašto je problem da se taj amandman prihvati? Zato što je to već regulisano Zakonikom o krivičnom postupku. Kako tumačite, gospođo Malović, ostale odredbe, ostala rešenja iz ovog zakona koja su već sadržana, ponavljam, ili u Zakonu o krivičnom postupku ili u Krivičnom zakoniku?
Vlada bi trebalo da se potrudi da kod ovih obrazloženja bude malo uverljivija. Mi narodni poslanici, a pre svega mislim na poslanike SRS, vrlo ozbiljno svaki zakon čitamo, tumačimo, podnosimo amandmane i ne možemo da dozvolimo da se Vlada na ovaj način odnosi prema narodnim poslanicima i parlamentu. Pravo Vlade jeste da ne prihvati amandman, ali to nije dobro.
Mi smo na raspravu o članu 7. danas potrošili gotovo dva sata. Ne možete nikoga da optužite da je na bilo koji način pokušao da opstruiše rad parlamenta, nije bilo javljanja po Poslovniku, osim tamo gde kolege nisu imale dovoljno vremena, pa su koristile Poslovnik da obrazlože svoje ideje i svoje amandmane. Zar vama kao predstavniku Vlade nije simptomatično, zar ne mislite da zaslužuje vašu pažnji i pažnju Vlade činjenica da o jednom članu zakona narodni poslanici iz različitih političkih partija, istina opozicionih, raspravljaju više od dva sata?
Mene bi na vašem mestu to zaintrigiralo i predložila bih Vladi ili bih u ime Vlade, valjda toliko ovlašćenja imate, prihvatila neke amandmane.
Nijedan amandman nije neozbiljan, nijedna rasprava, diskusija nije bila neozbiljna. Naprotiv, svi narodni poslanici su se obraćali i vama kao predstavniku Vlade i ostalim kolegama narodnim poslanicima sa iskrenom željom da se amandman svakog od njih prihvati. Imali ste više puta obrazloženje slično onome o čemu sam vam juče govorila, kada smo o onome zakonu govorili.
Niste dugo ministar i možda i nemate tog iskustva. Radili ste u nekoj drugoj oblasti, radili ste u tužilaštvu, u Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine. Tamo se primenjuju drugi propisi. To tužilaštvo je potpuno tribunalizovano i vi to dobro znate, ali to je neka druga tema. Ne prigovaram vam, nego samo kažem da mi to znamo. Nemate iskustva kao ministar. Videćete, bojim se biće vam neprijatno kada dođete sa istim ovim zakonom za dva meseca, odnosno sa izmenama i dopunama ovih zakona i kada u te izmene i dopune budete ugradili amandmane koje su ovde predlagali narodni poslanici. Pitaćemo vas šta se u međuvremenu promenilo. Reći ću vam šta će u međuvremenu da se desi – imaćete neprimenjiv zakon.
Ne razumem zašto vi ne želite da razumete da nije dobro da se troši vreme narodnih poslanika, da se troši vreme u parlamentu da biste vi nekome tamo rekli – evo, doneli smo zakon; kakav, koga je briga. Kada taj zakon treba da se primeni onda nastaju problemi i onome ko primenjuje zakon i onome na koga se odnosi. Imamo gomilu složenih zakona koji su doneti u poslednjih nekoliko godina, koji stoje u nečijim fiokama, koji se ne primenjuju i vi to dobro znate.
Znate šta ste zatekli u oblasti pravosuđa, na čijem ste čelu kao ministar. Koliko puta smo prolongirali neke zakone? Koliko puta smo neke sudove dovodili u situaciju da po nekoliko dana njihov rad nije pokriven nijednim zakonom? Koliko puta smo dovodili sudije u situaciju da nisu znali šta da rade i šta da rade po žalbama, koji sudovi da rešavaju?
Za sve to je odgovorna vladajuća većina. Odgovorna je najpre Vlada, zato što predlaže tako loše zakone, a onda i vladajuća većina. Ako nećete da razgovarate sa nama razgovarajte sa njima. Ima i na ovoj strani kolega pravnika koji su u stanju da vam objasne, a i sami ste pravnik, da se dogovorite, da kažete da ovaj amandman treba da se prihvati jer ovaj amandman ozbiljno poboljšava tekst zakona.
Zaista bi bilo dobro da na taj način počnete da doživljavate amandmane koje podnose narodni poslanici. Niko od nas ne piše i ne podnosi amandmane da bi nešto napisao i da bi ovde govorio.
Vidite iz sadržaja amandmana i rasprava koliko je to ozbiljan posao, koliko je to odgovoran posao.
I, ponavljam, ako na jedan član zakona imate četiri-pet amandmana, koji su i slični i različiti, to govori o činjenici da sa tim članom 7. nešto nije u redu.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Hvala. Ako je danas petnaest kolega, uglavnom pravnika, govorilo o članu 7, a vi samo sležete ramenima, onda to nije dobro. Ovaj zakon će, kada ga donesete, biti neprimenjiv. Živi bili pa videli, imaćemo izmene i dopune ovog zakona u naredna dva-tri meseca.

Niti sam ja poslanica, niti je gospodin Ilić - Velja Ilić, gospođo Čomić.
Podsećam vas na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine. I dalje dozvoljavate da se oni koji nemaju prava da govore sa ovog mesta javljaju i da govore, 20 ili 15 dana, u ime nečega što su nazvali poslanička grupa "Napred, Srbijo". Onda su obavestili Narodnu skupštinu, i predsednik Skupštine nas je o tome obavestio, da ta grupa građana nije "Napred, Srbijo" nego nešto - SNS, ne znam šta to znači. Danas opet čujemo da se ovde govori u ime neke grupe "Napred, Srbijo".
U svakom slučaju, podsećam vas na član 135. našeg poslovnika koji kaže da pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, Skupština AP ili najmanje 15.000 birača. Upozorite birača Nikolića, neka prikupi 15.000 potpisa i neka sa tih 15.000 predlaže Narodnoj skupštini šta god mu padne na pamet.
Ovde je počela rasprava o vrlo ozbiljnim pitanjima i to, naravno, traje već nekoliko dana, ali vi pokušavate, kao i Vlada Republike Srbije ovih dana kroz medije, da skrenete pažnju građana Srbije i Narodne skupštine sa onoga što je pravi problem, a to je što niste dozvolili da Narodna skupština raspravlja o predlogu rezolucije 108 narodnih poslanika o Kosovu i Metohiji.
Mi danas čitamo kako se lepo raspoređuje misija Euleks, kako neće moći to da završe do jeseni, ali do proleća hoće sigurno. Kada su u pitanju takve odluke Evropske unije, zemalja članica Evropske unije, mi nemamo stav Narodne skupštine o tome. To je ono o čemu narodni poslanici treba da raspravljaju.
Naravno da treba da vodimo računa i raspravljamo o tome kako se Vlada ponaša kada je u pitanju priznanje Kosova od strane Crne Gore i Makedonije i naravno da Vlada ne sme da napravi nijedan potez koji bi na bilo koji način ugrozio narod u Crnoj Gori i narod u Srbiji. Mi znamo odavno, i nije nikakva tajna, kakav je izdajnički režim u Crnoj Gori. Za nas nije nikakvo iznenađenje što je taj izdajnički režim u Crnoj Gori postupio onako kako je postupio, ali vlast u Srbiji, koja nije mnogo bolja, mora da vodi računa da postupa na isti način sa svakom državom koja je priznala Kosovo.
Zašto Solanu primate raširenih ruku, a on je tvorac svega ovoga što se dešava na teritoriji Srbije? Njega primate raširenih ruku, a recimo, Anku Vojvodić ispraćate iz Srbije. Treba da je ispratite, treba da odu svi ambasadori svih zemalja koje su priznale Kosovo i Metohiju, treba sa svima njima da uspostavimo samo konzularna predstavništva i da na taj način održavamo bilateralne odnose, ali ne možemo da budemo junaci i heroji samo kada su u pitanju države za koje procenjujemo da su slabije od nas, a kada su u pitanju Engleska, Amerika, Nemačka, sve te velike države, i dalje ste kod njih na kanabeima, i dalje primate od njih naloge i dalje se ponašate onako kako vam oni kažu. Naravno, sa vama zajedno to radi i ovaj birač Nikolić koji se malopre ovde neovlašćeno obratio.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podnele kolege Milica Vojić-Marković, Milica Radović, Miroslav Petković, Arsen Đurić i, takođe, dr Vladan Batić, jeste amandman koji je u jednom delu identičan amandmanu koji je podneo Zaštitnik građana.
Kada ova vlada predlaže Narodnoj skupštini određene zakone, onda nekoliko dana pre toga u medijima čujemo kako je vođena široka javna rasprava, kako postoji saglasnost stručnjaka za te predloge i, naravno, da su ti predlozi usaglašeni sa zakonodavstvom EU.
Onda imamo situaciju da Zaštitnik građana, na čiji rad se zapravo odnosi ovaj zakon, podnese veći broj amandmana na ovaj predlog zakona, što govori o tome da Vlada uopšte nije konsultovala Zaštitnika građana, jer on možda ima neko iskustvo, s obzirom na to da je ranije izabran, da je uredno primao platu ali nije imao uslova za rad, jer mu Vlada nije obezbedila čak ni kancelariju i kompjuter, osnovne stvari, da bi mogao da vrši tu funkciju za koju ga je Narodna skupština izabrala. Uzgred, vidim da Zaštitnik građana nije ovde, videla sam ga u zgradi parlamenta i bilo bi dobro, gospođo Čomić, da ga pozovete. Izvinjavam se, nisam vas videla sa ove strane.
Dakle, mislimo da je ovakav odnos Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema narodnim poslanicima opozicije, u najmanju ruku nekorektan. Obrazloženje Vlade da se amandmani kolega iz DSS-a i gospodina Vladana Batića ne prihvataju zato što je prihvaćen amandman Zaštitnika građana jeste nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu SRS. Zašto nije rečeno da se amandman Zaštitnika građana ne prihvata zato što je već u tom delu prihvaćen amandman, odnosno ova dva amandmana koja su gotovo identična? Znam da će biti obrazloženje da je Zaštitnik građana dodao još jednu reč iza reči "socijalno poreklo" a to je reč "status", što takođe nije problem, mada ne vidim zašto socijalno poreklo nije ostalo u ovom članu 1. zakona.
Ako se kaže da se zaštita podataka (govorim o stavu 2, na koji su sva ova tri amandmana podneta) o ličnosti obezbeđuje svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva, mislimo da se socijalno poreklo nikako nije moglo zameniti rečju "status", pošto je status mnogo šireg karaktera; reklo bi se da, maltene, sve ovo što je sadržano u stavu 2. može da bude obuhvaćeno tom rečju "status". Ovo nije trebalo prihvatiti, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto i socijalno poreklo nije bitno za zaštitu građana.
Bilo bi u najmanju ruku korektno od strane Vlade Republike Srbije da je prihvatila amandmane narodnih poslanika, a potom i ovaj amandman Zaštitnika građana. Naravno, znamo da Zakonodavni odbor nakon toga može da uradi pravno-tehničku redakciju teksta koji bi na taj način bio uspostavljen u stavu 2. člana 1. Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovde se radi o nečem drugom. Gospodin Zaštitnik građana je bio veoma nezadovoljan vladinim Predlogom zakona. Uostalom, to se vidi kroz ovoliki broj amandmana koje je podneo. To svakako jeste njegovo pravo i nemamo ništa protiv toga. On može da predlaže i zakone, pa što ne bi mogao da predlaže amandmane.
Radi se o tome da je Zaštitnik građana bio spreman da podnese ostavku ukoliko mu Vlada ne prihvati sve amandmane. To je ono što je bilo prisutno u javnosti prethodnih dana.
Iz tog razloga, mislimo da Vlada ne može tako da se ponaša. Zaštitnika građana bira Narodna skupština. Zaštitnik građana ne može i ne sme da ucenjuje Vladu. Vlada predlaže zakone, Narodna skupština donosi zakone. Amandmane podnose poslanici; naravno, može i Zaštitnik građana. I, da je poneki od njegovih amandmana ostao neprihvaćen, kao što su amandmani svih poslanika opozicije, onda bismo mogli da budemo u uverenju da se radi o tome da je Vlada zaista procenila da su svi amandmani Zaštitnika građana toliko dobri da treba po svaku cenu da postanu sastavni deo Predloga zakona. S obzirom na to da je Vlada usvojila apsolutno sve amandmane Zaštitnika građana, to samo potvrđuje ono što je, rekoh, bilo prisutno u javnosti - da Zaštitnik građana preti ostavkom ukoliko ne budu prihvaćeni njegovi amandmani.
Ovo je još jedan dokaz odnosa Vlade Republike Srbije prema parlamentu, prema narodnim poslanicima. Uobičajeno je da narodni poslanici opozicije uglavnom, ili u skoro 99% slučajeva, podnose amandmane na vladine predloge.
Nemoguće je da narodni poslanici nikada ne mogu da podnesu amandman koji je prihvatljiv za Vladu Republike Srbije ili za vladajuću većinu. Kada ste videli da ima dobrih amandmana opozicije i ako ne budu sastavni deo zakona da će zakon biti veoma loš, odnosno da će u zakonu nedostajati neke, maltene, osnovne stvari koje su suština iz ovog člana 1. stava 2. Predloga zakona, dosetili ste se da prihvatate samo amandmane Zaštitnika građana.
To nije dobar odnos prema Narodnoj skupštini i zaista je pravo vreme da Vlada Republike Srbije prestane da doživljava Narodnu skupštinu kao svoj instrument koji će u danu za glasanje da pritisne odgovarajuće dugme, jer se tako ponašaju poslanici skupštinske većine. Vlada mora da vodi računa i o tome šta narodni poslanici misle o njenim predlozima.
Mi smo svojevremeno govorili i iznosili naš stav i o potrebi uvođenja institucije Zaštitnika građana, kao i o samom zakonu. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu imali pozitivno mišljenje ni u jednom ni u drugom slučaju. Sada, kad već imamo tu činjenicu, morate da vodite računa o tome da zakon koji će primenjivati, odnosno na osnovu koga će između ostalih raditi i Zaštitnik građana mora da bude takav da odgovara i stavovima opozicije, barem u jednom delu. Jer, ponavljam, nemoguće je da među poslanicima opozicije ne postoji nijedan odgovoran i stručan čovek koji je u stanju da napiše amandman koji istinski popravlja zakon.
Kada govorimo o amandmanima koji su podneti, ako oni ne bi bili usvojeni dobili bismo zakon koji je neprimenljiv ili koji bi već u samom startu bio diskriminatorski. Da nije prihvaćeno ovo da se u stavu 2. govori o zaštiti podataka ličnosti i s obzirom na godine života, onda bismo zaista bili u situaciji da ne znamo da li se ovaj zakon odnosi na decu, da li se odnosi na stare i nemoćne, da li se odnosi samo na ljude koji su radno sposobni.
Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, ali nije dobro što je na ovaj način diskriminisano mišljenje opozicionih stranaka i poslanika opozicije.
Tako će ići redom, evo pogledajte, svaki amandman koji je predložio Zaštitnik građana za Vladu je apsolutno prihvatljiv. Mi ćemo, naravno, govoriti pojedinačno.
Prihvatanjem amandmana od strane Vlade Republike Srbije ti amandmani postaju sastavni deo zakona i na taj način poslanici opozicije su onemogućeni da govore šta misle o tim amandmanima, što takođe nije dobro. Trebalo je dozvoliti da se o tim amandmanima raspravlja, jer ni Zaštitnik građana nije bogomdan. Ne znači da je svaki amandman koji je on predložio takav da treba da postane sastavni deo zakona. Ali, to je stav Vlade.
Slušali smo prethodnih dana na koji način svi oni takozvani predstavnici nezavisnih institucija utiču na rad Vlade, odnosno na samo funkcionisanje Vlade. Ako neko zapreti ostavkom, Vlada mu ispunjava sve uslove, a pre toga čovek uživa, ne radi, zato što nema gde da radi; prima platu koja je za uslove u Srbiji izuzetno visoka, formira neki svoj tim, nema kancelariju, nema osnovne uslove za rad. Zaštitnik građana nije jedini koji je prošao kroz to.
Vama je bitno da ispunite formalno uslov koji od vas traže – da donesete neki zakon, da na određene funkcije postavite neke svoje ljude. Naravno, obavezno ih prozovete nestranačkim, a svakom je jasno da to nije tačno. Mada, nema razloga da se bilo ko krije kao nestranačka ličnost, jer mi ne mislimo da su ljudi koji pripadaju određenim strankama kužni i da ne treba da budu birani na sve funkcije koje u državi postoje. Ali, nema razloga i nema potrebe da se građani obmanjuju pričama da je neko vanstranačka ili nestranačka ličnost.
Imate većinu, imate pravo da na sve funkcije postavite ljude koji pripadaju nekoj od stranaka vladajuće većine. Što se toga tiče, mi iz SRS nikada vam nećemo staviti primedbu, ali ćemo uvek da vam stavljamo primedbe i da insistiramo da Narodna skupština nije instrument u rukama Vlade Republike Srbije, da nismo instrument u rukama Borisa Tadića. On svoju diktaturu može da provodi negde drugde, a mi ćemo uporno da se protivimo zavođenju njegove diktature u parlamentu.
Znate, već danima pričamo o tome da ste omogućili jednoj grupi građana da ovde glume, izigravaju narodne poslanike, da na to nemaju pravo. Najmanje što smo očekivali jeste da i Zaštitnik građana o tome progovori, jer bi trebalo da i on vodi računa o izbornoj volji građana. Naravno, znamo da to nije njegova isključiva nadležnost i znamo na koji način se štiti volja građana. Vi ne želite to da učinite. Ali, zaista bismo bili prijatno iznenađeni kada bi nam Zaštitnik građana, kako vi kažete, kao nestranačka ličnost i nezavisan organ, rekao bar svoje mišljenje o tome da li građani mogu da sede u parlamentu, da li građani imaju pravo da otmu 20 mandata, pa makar i ako ih predvodi neko ko danas reče da je završio pravni fakultet. Ne znam kad, da li u toku zasedanja Narodne skupštine, da li pre nego što je ona grupa profesora uhapšena, ili je to možda uradio sada kada su oni ponovo vraćeni na fakultet?

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste obrazloženje kolege Mirka Munjića zašto bi bilo dobro da Vlada ili predstavnik Vlade, ili u danu za glasanje narodni poslanici, prihvati amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo na čl. 9. Predloga ovog zakona.
Obrazloženje je zaista toliko uverljivo da bi mi bilo prosto neverovatno da narodni poslanici u danu za glasanje ne glasaju za ovaj amandman. Zbog toga ću samo da se osvrnem na mišljenje Vlade. Zašto Vlada kaže da neće da prihvati, odnosno ne može da prihvati amandman kolege Mirka Munjića? Kaže Vlada: "Rešenje iz Predloga zakona je celishodnije iz razloga što bi u slučaju prihvatanja amandmana moglo da dođe do zloupotrebe automatske obrade podataka od strana organa uprave, a imajući u vidu široku nadležnost organa uprave."
Da li to znači da Vlada Republike Srbije nema poverenja u organe uprave? Da li to znači da Vlada Republike Srbije zna kakvi ljudi sede u određenim organima uprave, na koji način se zloupotrebljavaju podaci? Prosto je neverovatno da Vlada može da kaže da unapred sumnja u organe uprave. Kaže: "imajući u vidu široku nadležnost organa uprave"; upravo u tome i jeste stvar, široka nadležnost organa uprave, i onda naravno, u skladu sa ovim amandmanom, i određeni podaci koji treba da se koriste prilikom donošenja odluke pomoću automatizovane obrade podataka. Vidimo, svaki dan otvarate neke automatizovane šaltere. Kažete - dovoljno da se dođe u neku opštinu, da se kaže na daljinski šta vam treba, da dobijete odmah taj akt. To je, naravno, u redu. Zašto onda nije u redu da se ovaj amandman prihvati kad se lepo kaže da bi se upravo ovim amandmanom i ovakvim rešenjem stvorila mogućnost da nadležni organ uprave može u izvršavanju svoje zakonske nadležnosti da koristi isključivo evidencije koje se vode automatizovano? Onda kaže koje, znači: evidencije za razrez poreza, matične knjige, birački spiskovi, registar stanovništva, knjiga državljana itd. Ovo su mahom javne isprave.
Onda je neverovatno ovakvo nemušto obrazloženje. Zapravo, ovo obrazloženje govori da ovo niko ozbiljan u Vladi nije ni razmatrao i da vi iz Vlade Republike Srbije amandmane koje dobijete date nekom od službenika da samo ištancuje kakve-takve odgovore. Da biste se zaštitili od toga da mi narodni poslanici kažemo da ne možemo da raspravljamo o zakonu u pojedinostima zato što nemamo mišljenje Vlade, vi onda to radite samo da otaljate posao.
U čemu je problem? Problem je možda u tome što je ovde pomenut birački spisak. Podsetiću vas, to je ono što nedostaje Republici Srbiji i za šta se mi zalažemo od uvođenja višestranačkog sistema, za šta su se nekad zalagali i oni koji sede na ovoj strani – to je jedinstveni birački spisak kao jedina prava zaštita od izbornih krađa.
Vi to svesno i namerno nećete da uradite, uvek to obećavate u nekoj izbornoj kampanji, valjda da bi se stekao utisak kako imate ozbiljnu nameru da izborni proces teče u skladu sa zakonom i da ne dozvoljavate izborne krađe.
Vi ne samo da nemate taj zakon o jedinstvenom biračkom spisku i jedinstveni birački spisak, da se na taj način zaštitimo od krađe na izborima, vi ne želite da štitite biračku volju ni posle izbora. Mi danas imamo u parlamentu jednu grupu građana koji nisu narodni poslanici i kojima vi danima tolerišete da ovde sede, da primaju platu, da uzimaju dnevnice, da poneko od njih izađe ponešto da kaže, i za vas su to narodni poslanici. To nisu narodni poslanici.
To je jedan od razloga zbog čega vi ne prihvatate nijedan ozbiljan argument, ozbiljan amandman poslanika, pre svega, SRS-a. Mislite da će te na taj način da se zaštitite, zato što unapred donosite zakone koji su puni, kako se to kaže, rupa. Takvi zakoni samo omogućavaju da se eskivira prava primena zakona i da uvek može da se pronađe neka mogućnost, neka rupa u zakonu. Na taj način vi funkcionišete već osam godina.
Pitanje je kako će ovaj zakon da zaštiti građane, recimo, od nekih ljudi koji sede u nekom kol-centru i koji danima pozivaju brojeve mobilnih telefona određenih ljudi iz SRS i lepo znaju, kažu "da li je to taj i taj", pa onda šalju određenu poruku.
Dakle, ne postoji zaštita u državi Srbiji, svi mogu da nas slušaju, svi mogu da nas gledaju, svi to rade, zato što to država omogućava, zato što je to u interesu vladajuće oligarhije.
Koleginica Nataša Jovanović je malopre govorila o jednom amandmanu i pominjala je Gospodar Jevremovu, zgradu gde se pripremaju haški svedoci. Više puta sam pitala nadležne ministre ko kontroliše tu zgradu, ko je tu zgradu iznajmio, kome ona pripada, ko su oni ljudi što tamo sede. Nikada nisam dobila odgovor, odnosno tadašnji ministar Jočić mi je svojevremeno dva puta odgovarao da on kao ministar unutrašnjih poslova uopšte ne zna šta se tamo dešava, da on zna da postoji neka policija koja čuva tu zgradu, ali da ta policija ne pripada njegovom ministarstvu, da postoji neka policija koja je, on je tako tada pretpostavljao, u nadležnosti Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.
Dakle, ovde svako može da ima policiju, parapoliciju, paraorgane svih vrsta, samo da bi se udovoljilo nekima koji to od vas traže.
Ti ljudi koji su dovođeni u Gospodar Jevremovu su maltretirani na najgrublje načine, ponižavani su, prećeno im je, nekakve svetiljke su im uperivane u oči, nuđene su im ne znam kakve pogodnosti itd.
Sve ovo govorim iz iskustva koje imamo mi koji smo u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja. Ovo su apsolutno precizni i sigurni podaci. Mi smo na osnovu toga čak podneli tužbu protiv Karle del Ponte i Kristine Dal zbog nepoštovanja člana 77. Pravilnika Haškog tribunala. Nažalost, mi u državi Srbiji ne možemo da dobijemo odgovarajuće podatke, mi u državi Srbiji imamo "Velikog brata" sa svih strana; više ne znamo ko nas prisluškuje, ko nas gleda. Ne znam da li neko od vas može da bude siguran da mu se telefon ne sluša, jer nažalost, to danas može da radi svaka šuša koja ima 20, 30, 50 hiljada evra, i još se hvale javno kako mogu svakoga da slušaju. Mi iz Srpske radikalne stranke ovih dana smo opsednuti takvim pozivima iz nekog kol-centra.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će gospodin Zaštitnik građana da dodatno obrazloži ove svoje amandmane. Čudi me i što su ostali poslanici, pogotovu iz vladajuće većine, malopre bez komentara propustili, odnosno nisu prihvatili, ili ne znam šta će biti u danu za glasanje, amandmane Zaštitnika građana koji su odlični i koji su mnogo bolji od onih koji su ranije prihvaćeni. To je ono o čemu sam govorila ranije - ono što želite da tek tako prođe kroz Narodnu skupštinu usvajate, da ne bismo mogli o tome da raspravljamo. Kada imamo amandmane koji zaista zaslužuju pažnju onda vam ne pada na pamet da o tim amandmanima govorite.
Ukratko ću nešto da kažem, najpre, o amandmanu na član 14. koji je podneo Zaštitnik građana, a koji govori da se podaci prikupljaju od lica na koja se odnose i onda kaže da se mogu prikupljati i od drugih lica.
Zaštitnik građana je predložio da se brišu dve tačke iz ovog stava, odnosno da se briše tačka da podaci mogu da se prikupljaju od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla i ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava.
Smatramo da je ovaj amandman dobar i da zaista suštinski menja ovaj član 14, jer je već u članu 14. u stavu 2. u tački 2) propisano da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to propisano zakonom ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom.
Ovo je dovoljno široka formulacija da zaista može da podrazumeva i ovo što ste vi predložili da se briše. Ovo bi zaista bilo celishodno, jer valjda je svima nama cilj da pravne norme budu jasne, precizne i da nema potrebe da se preširoko neki detalji obrađuju, pogotovo što zaista ova tačka 3), koja kaže da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Šta to znači da je to neophodno s obzirom na prirodu posla? Ko to procenjuje, kojeg posla itd.? Mislimo da obavezno treba brisati ovu tačku 3), svakako i tačku 4), ali ako ova tačka 3) ostane u zakonu to je poprilična opasnost za primenu zakona. Zbog toga nije dobro.
Pogotovo nije dobro obrazloženje koje smo dobili od Vlade, jer Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga što smatra da je u određenim slučajevima potrebno da se podaci prikupljaju od drugog lica, ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, odnosno ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak sredstava i vremena. U svakom slučaju, rukovalac koji podatke prikuplja dužan je da pre prikupljanja obavesti o obradi podataka lice na koje se podaci odnose.
Dakle, Vlada nijednom zapetom nije obrazložila zbog čega ne prihvata ove amandmane. Namerno sam to pročitala u obrazloženju, pročitala sam ono što sadrži ovaj amandman o kojem smo govorili.
Amandman na član 16. Vlada ne prihvata iz razloga što je mišljenja da pojam "žrtve nasilja" obuhvata i pojam "žrtve trgovine ljudima", tako da je navedeno preciziranje nepotrebno. Član 16. se odnosi na naročito osetljive podatke, pa je Zaštitnik građana predložio da se pored žrtava nasilja doda "žrtve trgovine ljudima".
Ovo obrazloženje koje je Vlada dala, gospođo ministre, nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, jer u Krivičnom zakoniku postoje krivična dela koja se odnose na žrtve nasilja i posebno krivična dela koja se odnose na trgovinu ljudima.
Pretpostavljam da je to vama bio to motiv kada ste podneli ovaj amandman. Zato mislimo da i ovaj amandman treba da se prihvati u cilju poboljšanja teksta ovog zakona.
Sada je, ako sam dobro zapamtila, na redu amandman na član 22.
Zbog toga sam se zapravo i javila, ali sam morala i ovo prethodno da kažem da se ne bih svaki put javljala kao advokat Zaštitnika građana. Ali, zaista, kada neko predloži nešto što je u cilju poboljšanja teksta zakona onda mi srpski radikali nemamo nikakav problem sa tim da i to kažemo.
Predloženo je da se u članu 22. menja stav 2. Član 22. odnosi se na prava lica povodom izvršenog uvida: "Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade." U stavu 2. kaže: "Lice ima pravo na brisanje podataka", pa onda se navodi u kojim slučajevima.
Ovde je predlog da "lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade ako je osporilo način zaštite podataka, svrhu za koju su podaci upotrebljeni, tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi način zaštite podataka, svrha za koju se podaci upotrebljavaju, njihova tačnost, potpunost i ažurnost".
To je dobro i bolje je od ovoga što je predviđeno u zakonu - da lice ima pravo na brisanje podataka ako svrha obrade nije jasno određena. Ovde opet dolazimo do pitanja zašto nisu usvajani prethodni amandmani, jer da jesu, onda ne bi bilo moguće da se desi da se naknadno utvrdi da svrha obrade nije jasno određena.
Dalje kaže - ako je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu.
Ovo opet znači da tamo neki službenik može da bude maksimalno neodgovoran, neozbiljan i da počne obradu nekih podataka i onda u pola posla, kada već pola podataka bude dostupno javnosti, recimo, on shvati da nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu svrhu ili da je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe. Šta ovo znači? Onda nam ne trebaju zakoni i onda možemo da kažemo da svako može da koristi ove podatke.
Zaista je mnogo nedostataka u Predlogu zakona. Mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli jedan broj amandmana. Sećate se, u vreme kada je ovaj zakon podeljen narodnim poslanicima imali smo svega tri dana za osam zakona da podnesemo amandmane. Zato smo insistirali samo na onim najbitnijim stvarima. Svakako treba uzeti u obzir i amandmane ostalih poslanika i, naravno, Zaštitnika građana, pogotovo kada se radi o amandmanima koji suštinski poboljšavaju tekst zakona.
Kada sam govorila o prvom amandmanu rekla sam – kakav je odnos Vlade prema nekome ko će primenjivati ovaj zakon i na koga se on odnosi upravo govori činjenica da je Zaštitnik građana maltene na svaki član, takoreći, podneo amandman i da je već usvojen od strane Vlade Republike Srbije deo tih amandmana koje je podneo Zaštitnik građana.
Ako u međuvremenu još neki amandman bude usvojen, zapravo imamo potpuno suštinski drugačiji predlog zakona u odnosu na ono što je nama Vlada dostavila u parlament i o čemu smo mi u načelnoj raspravi govorili.
Trebalo bi da obavimo raspravu u odnosu na ovaj novi tekst, jer vidite i sami, ako ste pažljivo pratili, da imamo potpuno novi tekst, uz prihvatanje ovih amandmana. Na kraju, kada budete usvojili ovaj zakon i kada novinari sačekaju narodne poslanike da ih pitaju šta je suština ovog zakona i šta ste zapravo usvojili, verujte da većina narodnih poslanika neće znati šta je na kraju usvojeno, s obzirom na ovoliko prihvaćenih amandmana od strane Vlade i na ove amandmane za koje se slažemo da su dobri a neće biti prihvaćeni, ili će možda biti prihvaćeni, u danu za glasanje.
Dakle, kada Vlada prihvati veliki broj amandmana na neki predlog zakona trebalo bi da bude praksa da Zakonodavni odbor uradi pravno-tehničku redakciju i da imamo ispred sebe zakon o kojem možemo zaista da raspravljamo. Na ovaj način zapravo ne znamo o kojem tekstu zakona se radi, jer kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi, podsetiću vas, nismo imali mišljenje Vlade, nismo imali ni sve amandmane, pogotovo nismo imali mišljenje o tome koje amandmane Vlada prihvata.
Dakle, neozbiljno, neodgovorno i ne postoji opravdanje zbog čega moramo ovako traljavo i trapavo da donosimo zakone.
Ali, znamo šta će se desiti, i to nije prvi put. Evo, molim vas, zapamtite današnji dan, dan kada budete usvojili ovaj zakon. Videćete, za najduže tri meseca imaćemo ovde predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, samo zato što vi, predstavnici Vlade, nećete da slušate narodne poslanike. Odnosno, vi nas uredno slušate, beležite ono što kažemo i onda se za dva-tri meseca, umesto da sada kažete koje amandmane možete da prihvatite, pojavite pred Narodnom skupštinom sa predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona i u tom zakonu su 99% sadržani amandmani o kojima ovde govorimo prilikom usvajanja osnovnog zakona.
To je loša praksa. To je gubljenje vremena. To je nepoštovanje parlamenta i rada narodnih poslanika. Bilo bi dobro da i vi kao ministar... a i da upozorite ostale kolege u Vladi da ozbiljnije pristupaju ovom poslu.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Vladan Jeremić u ime poslaničke grupe SRS svakako zaslužuje jedan dodatni komentar i molbu narodnim poslanicima da ozbiljno obrate pažnju na njegovu suštinu.
U članu 35. govori se o čuvanju i korišćenju podataka u slučaju smrti: "U slučaju smrti i proglašenja nestalog lica za umrlo podaci koji su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pismenom obliku, čuvaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru, odnosno pristanku, a podaci koji su prikupljeni na osnovu zakona čuvaju se najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo...". Tražili smo da se nakon ovoga doda – odnosno u skladu sa rokom utvrđenim u zakonu po kome se podaci prikupljaju, a nakon toga se uništavaju.
U obrazloženju je kolega Jeremić napisao da se amandmanom sprečava brisanje podataka o umrlim licima nakon godinu dana od njihove smrti, što bi uslovilo da se bespovratno izgube podaci o ranijim vlasnicima, stečenim pravima umrlih lica i slično.
Vlada je u obrazloženju rekla da ovaj amandman ne prihvata budući da je članom 35. stav 1. zakona propisano da se podaci u slučaju smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, čuvaju najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, dok se podrazumeva da će ako je posebnim zakonom propisano da se ti podaci čuvaju duže isti biti čuvani u rokovima propisanim tim zakonom.
Ne postoji ni jedan jedini razlog, a pročitala sam obrazloženje Vlade, za neprihvatanje ovog amandmana. Molim narodne poslanike da kada se bude glasalo o ovim zakonima, u danu za glasanje, obrate pažnju i glasaju za amandman Vladana Jeremića na član 35.
Zašto ovo posebno naglašavam? Zbog specifičnosti u kojima se nalazi država Srbija, odnosno veliki broj građana Srbije. Svima je poznato koliko u Srbiji ima izbeglih, prognanih, raseljenih lica. Svima je poznato da još uvek nije utvrđen broj lica koja su u prethodnim ratovima nestala. Mnoge porodice su podnosile zahteve kod nadležnih službi za proglašenje lica umrlim, pre svega iz razloga što, nažalost, nisu mogle u ovoj državi da ostvare svoja prava na osnovu činjenice da se neko lice, član porodice, ne pojavljuje desetine godina. Onda su supruge, majke, deca podnosili zahtev nadležnim organima, proglašavali lice umrlim, pre svega, nažalost, da bi ostvarili pravo na penziju.
Dešavalo se u praksi da se i posle proglašenja lica umrlim lice pojavi. Nažalost, šanse su male, ali i takva mogućnost postoji. Zato ne smemo nijednim zakonom da ograničavamo i da nekom stajemo na put da ostvari neka svoja imovinska prava u takvim slučajevima. Radi se o ovim slučajevima o kojima sam govorila. Radi se o imovini koja se nalazi na teritoriji drugih država ili na teritoriji Kosova i Metohije.
Ako ne prihvatimo ovaj amandman, ako se ti podaci o licu proglašenom umrlim brišu tako brzo iz registra, može se desiti da se takvo lice ipak pojavi i da ono gubi sva prava, pre svega imovinska prava koja bi imalo da je u tom momentu bilo u životu.
I, daj Bože da se što više takvih slučajeva pojavi, ali i jedan jedini ako bi bio, mi bismo bili veoma grešni zato što neusvajanjem ovog amandman možemo da dovedemo u vrlo nezavidnu situaciju porodice takvih lica.
Ponavljam, sigurna sam da svi vi znate za takve primere, nažalost, ja znam mnogo primera gde se članovi porodice nadaju da su im članovi porodice živi.
Ali, nema ih više godina i oni ne mogu da prežive zato što nemaju u ovoj državi nikakva prava i jedini način da dođu do neke novčane nadoknade jeste da tog svog člana porodice proglase umrlim. Naravno, u momentu kada to traže oni ispunjavaju te uslove koje je zakon predvideo - da se lice ne pojavljuje pet godina, da mu se najmanje pet godina ne zna prebivalište itd. Ali, kažem, ovo je specifična situacija, to su specifični slučajevi, mogu da se dešavaju i to je zapravo bila suština podnošenja ovog amandmana koji je kolega Jeremić podneo u ime poslaničke grupe SRS.
Iz tog razloga i zbog svih tih ljudi, zbog svih tih porodica koje su morale da svoje članove proglase umrlim i nestalim, čak iako nemaju neki opipljiv dokaz o tome, ali su morali da bi ostali članovi porodice preživeli, u ime svih njih molim vas da prihvatite ovaj amandman i da svi zajedno poželimo da se u mnogo slučajeva primeni i da se što više tih ljudi koji su nestali u ovim poslednjim ratovima pojavi i da im nijedan zakon koji u ovom parlamentu bude donet ne stoji na putu. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pri kraju smo rasprave o amandmanima podnetim na ovaj Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hoću vrlo kratko da se obratim vama, gospodine Jankoviću. Ne znam odakle vam zaključak da je neko od narodnih poslanika, s obzirom na to da su uglavnom poslanici Srpske radikalne stranke govorili o amandmanima, pogrešno razumeo ko će primenjivati ovaj zakon, odnosno na koga se odnosi. Sami ste rekli u kojim slučajevima ćete i vi biti uključeni u primenu. Mi smo se vama obraćali iz tog razloga, a pre svega zbog toga što ste vi jedan od retkih državnih funkcionera koji su sa uvažavanjem pristupili i ovom predlogu zakona i u odnosu sa narodnim poslanicima. Samo je na tom nivou bila ta komunikacija.
Mislim da ste primetili da smo mi vrlo studiozno obradili ovaj zakon i naravno da znamo ko će da ga primenjuje. Ovo je čisto radi javnosti, da ne bude zabune da ne znamo o čemu govorimo.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 57. Član 57. reguliše kaznene odredbe. Predviđeno je da se novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazne za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica, pa je nabrojano u 17 tačaka u kojim slučajevima će se izreći ove kazne.
Naša načelna primedba, koju nismo formulisali kroz amandman zato što takvi amandmani nikada od strane predstavnika Vlade nisu prihvaćeni, i principijelni stav SRS-a jeste da je raspon kazni od 50.000 do 1.000.000 dinara neprihvatljiv. Neprihvatljiv je iz razloga što se primenom ovog zakona i ovih kaznenih odredaba stvara velika mogućnost za zloupotrebe. Ako neko treba da proceni da li će neko biti kažnjen sa 50.000 ili sa 1.000.000 dinara za isti prekršaj, onda zaista svaka čast onome ko će se upustiti u to da određuje visinu kazne u ovakvom rasponu.
To je nešto što je prisutno u svim zakonima, u svim predlozima zakona koje dobijamo poslednjih osam godina. To je veoma loše rešenje. Slobodno može da se tvrdi da ovakve kaznene odredbe u zakonima koji se donose u ovom parlamentu i te kako doprinose korupciji, jer kaznene odredbe primenjuju državni organi. Znate, ako se kaže da će neko biti kažnjen ako obrađuje podatke bez pristanka, suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona, taj neko može da se kazni kaznom od 50.000 i od 1.000.000 dinara i svim onim ciframa između 50.000 i 1.000.000 dinara. Dakle, ovo nije dobro rešenje.
Ali, dobro, vi donosite ovakve zakone i zato Srbija ne može da se pomeri sa dna lestvice kada je u pitanju korumpiranost državnih organa. Umesto da donosimo takve zakone koji će što je moguće više da suzbijaju, odnosno sprečavaju zloupotrebe, mi na izvol'te dajemo zakone nekim ljudima koji u velikom broju slučajeva nisu dostojni da vrše ovakve funkcije i da obavljaju ove poslove. Naravno, tada redovno dolazi do zloupotreba.
Amandman se odnosi na nešto sasvim drugo, na to da ovom novčanom kaznom u ovom rasponu, ili kaznom koja se utvrdi, treba da bude kažnjen za prekršaj onaj ko bude odgovoran za gubitak ličnih podataka, tj. gubitak medija na kojem se oni čuvaju.
Ovaj amandman je obrazložen vrlo kratko, u jednoj rečenici: "Sa širenjem primene računara i korišćenjem digitalnih medija za obradu i čuvanje podataka raste i mogućnost da se lični podaci građana izgube, a zbog važnosti ličnih podataka neophodno je i ovo predvideti kao prekršaj."
Ceo dan danas smo govorili o tome šta sve, u pozitivnom i u negativnom smislu, može proisteći zbog sve šire primene računara i korišćenja digitalnih medija. To svakako kao tehnološki uspeh treba pozdraviti, ali bojim se da mi još uvek nismo na tom nivou da možemo i stručno i, rekla bih, moralno da se koristimo ovim i da primenjujemo ove zakone. Zbog toga mislimo da je dobro da se sve što eventualno može da se desi u primeni ovog zakona kao zloupotreba bude regulisano kroz kaznene odredbe.
Ako ovde imate 17 nabrojanih tačaka, 17 slučajeva kada može da se desi prekršaj prilikom primene ovog zakona, ne vidim nijedan opravdan razlog, gospođo ministre, zašto i ovaj amandman niste mogli da prihvatite. Vlada je rekla da amandman ne prihvata, kaže, "budući da je prekršaj koji se amandmanom predlaže već propisan u odredbi člana 57. stav 1. tačka 11) Predloga zakona".
Tačno je da u ovom članu u tački 11) stoji da će se ovom kaznom kazniti onaj ko postupi suprotno obavezi preduzimanja mera iz člana 47. stav 2. ovog zakona. Takođe je tačno da u članu 47. stav 2. predloga ovog zakona stoji: "Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi da čuvaju tajnost podataka."
Ako je neko dužan, a to stoji na početku ovog teksta, onda taj koji je dužan mora da odgovara ako ne izvrši svoju dužnost. U ovom slučaju je predviđena prekršajna kazna. Na neki način Vlada u jednom delu jeste u pravu, ali u potpunosti nije. Ovo što je predloženo kao amandman uopšte ne bi smetalo.
Naprotiv, doprinelo bi pravednijoj, boljoj i bezgrešnijoj primeni ovog zakona. Ako idemo logikom ovog obrazloženja Vlade, onda bi svih ovih 17 tačaka bilo suvišno i moglo bi samo da se kaže – novčanom kaznom od 50.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se svako ko na bilo koji način prekrši bilo koji član iz ovog zakona.
Smatramo da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, kao što je trebalo da prihvatite veliki broj amandmana ili gotovo sve amandmane koji su danas ovde obrazlagani i koje su podnosili narodni poslanici; mislim da su sem Srpske radikalne stranke predstavnici LDP-a podnosili amandmane, a takođe i Zaštitnik građana. Činjenica je da su svi ti amandmani koji su podneti mogli da postanu sastavni deo zakona. Time bismo dobili jedan kompletan zakon koji ne bi bio u nekoj skoroj budućnosti ponovo pred narodnim poslanicima kroz eventualne izmene i dopune.
Rekla sam vam u prepodnevnom delu prilikom obrazlaganja jednog amandmana, a to vam i sada ponavljam, da sam sigurna da će ovaj zakon vrlo brzo morati da dođe ponovo ovde na doradu zato što je očigledno da je navrat-nanos rađen u Vladi, ili je u pitanju loš prevod, pošto su vaši zakoni uglavnom prevod zakona iz belog sveta, najčešće neprilagođeni uslovima koji su na delu u Srbiji.
Zato bi bilo dobro... i zato smo ceo dan raspravljali i o amandmanima narodnih poslanika koji nisu iz SRS, da bismo vam skrenuli pažnju na to da kao Vlada morate da vodite računa o tome da kada nam ponudite jedan zakon i kada ga narodni poslanici nakon rasprave usvoje bilo bi dobro da makar narednih nekoliko godina ne trošimo vreme na isti zakon.
Narodni poslanici iz vladajuće većine ne žele da učestvuju u radu parlamenta, to je očigledno. Naravno, nikoga ne prozivam, to je vaša stvar. Građani prate naš rad, pa između ostalog svakako vode računa i o tome ko i na koji način zastupa njihove interese ovde. Ali, s obzirom na to da imate većinu i u nadležnim odborima, vi iz vladajuće većine ste mogli i preko odbora, kao što jeste neke amandmane prihvatili, i preko Zaštitnika građana, kao što ste neke njegove amandmane prihvatili, da prihvatite gotovo sve amandmane koji su vam danas ponuđeni. Onda bismo mogli svi zajedno biti sigurni da ste doneli zakon koji će gotovo onemogućiti zloupotrebu bilo koje vrste.
Videćete kakve će reperkusije imati u primeni ovo što ste vi danas doneli; videćete kada novine počnu da pišu, videćete kada narod počne da se zabavlja zbog primene ovog zakona. Mnogo je pravnih praznina, mnogo je, narodski rečeno, rupa u ovom zakonu. To nije dobro. Pravite medveđu uslugu i ovom parlamentu i onom koji će primenjivati ovaj zakon. Naše primedbe su krajnje dobronamerne. Naša iskrena želja je da ovaj parlament donosi zakone koji će biti na dobrobit svih građana Republike Srbije. Vaše namere su očigledno drugačije. Vama je samo – daj da se skine sa dnevnog reda, daj da prođe zakon, gledate na sat da li da produžite rad ili da završite u 18.00 časova da bi što više zakona, kao sa trake, izašlo odavde.
To, drage kolege, nije dobar način. Ne pravite dobar pravni sistem u državi. Ne stvarate sigurnost institucija sistema, već sve suprotno od toga. To se na kraju obija građanima o glavu. Zapravo, to i govorim zbog građana i zbog toga što mi srpski radikali želimo, u svakom pogledu, dobro građanima Srbije; ne govorim zato što želim vama da skrenem pažnju i da vas navedem na pravi put. To je, bojim se, teško, a i kasno.
Dakle, još jedan poziv – glasajte za sve ove amandmane i onda možete biti sigurni da ćete imati dobar zakon.
Ne budete li glasali, ostane li ovako kako nam je predstavnik Vlade, odnosno kako nam je Vlada saopštila za koje amandmane neće glasati, dobićete zakon koji će biti neprimenljiv. Svaki put kada smo vam to rekli tako se i desilo. Budite sigurni, vi koji imate iskustva ne morate to da priznate, ali znate koliko puta smo vam odavde rekli - ovo je neprimenljiv zakon, smejali ste se i pokazalo se kroz praksu, odnosno kroz nemogućnost primene zakona da smo bili u pravu. Ovaj put vam takođe kažemo, ovaj zakon je neprimenljiv i otvara veliku mogućnost za zloupotrebe.

Gospođo Čomić, ne izričem povredu Poslovnika već, na osnovu člana 100, želim da govorim o povredi ovog poslovnika. Tako piše i molim vas da govorite onako kako piše u Poslovniku, a vaše proizvoljne izraze i opservacije zaista više ne možemo da slušamo. To nema smisla.
Vi ste u poslednjih 29 minuta i 19 sekundi četiri puta prekršili najgrublje Poslovnik Narodne skupštine, dva puta član 104. Prvi put kada je neko od kolega komentarisao nešto vezano za ministarstva.
Rekli ste da je kolega, a kolega Momir Marković je bio u pitanju, narušio dostojanstvo Narodne skupštine shodno članu 104. zato što kao narodni poslanik ne zna koja sva ministarstva u Vladi Srbije postoje. Nedopustivo je, gospođo Čomić. Član 27. koji govori o tome šta su vaše nadležnosti kao predsedavajućeg trenutno, odnosno nadležnosti predsednika, nigde vam ne daje za pravo da vi ocenjujete narodne poslanike.
Nekoliko minuta nakon toga kolegi Jojiću rekli ste da ćete stenogram onoga što je on govorio dostaviti Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Gospođo Čomić, ako je kolega Marković povredio dostojanstvo Narodne skupštine i prekršio član 104. onda ste i vi. Takvo ministarstvo u Vladi Srbije ne postoji. Dakle, najpre vi naučite ono na šta želite da skrenete pažnju narodnim poslanicima, a nemate prava, evo podsetiću vas i sve narodne poslanike, član 27: "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom".
Dakle, nigde ne piše da vi smete da kažete da je narodni poslanik prekršio član 104. Poslovnika Narodne skupštine i da nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine zato što nešto namerno ili nenamerno nije rekao ispravno, zato što nešto zna ili ne zna. Vi nemate takva ovlašćenja i, molimo vas, prestanite više da nam držite predavanja; ta predavanja nemaju veze sa onim što su vaše nadležnosti predviđene Poslovnikom Narodne skupštine.
Dakle, malopre ste hteli mene da zaustavite kao što ste kolegu Slađana Mijaljevića kada je rekao da ne želi da izriče povredu Poslovnika. Oterali ste ga sa govornice, niste mu dozvolili da kaže ono što sam malopre rekla – ne ističem povredu, nego želim da govorim o povredi ovog poslovnika. Dakle, prekršili ste Poslovnik kada ste kolegu Mijaljevića udaljili odavde zato što ste vi pročitali njegove misli i vi ste procenili šta je on hteo da kaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o klasičnoj povredi Poslovnika.
Zaista je interesantno da sa ove strane i u ovakvim trenucima dolaze dobacivanja - hajde, povreda Poslovnika. Očekivali smo da ćete vi, gospodo iz vladajuće većine, da nam kažete šta ćete da uradite i šta će Vlada Republike Srbije da uradi povodom priznavanja Kosova od strane Vlade Crne Gore. To je razlog zbog kojeg sam se javila da govorim po Poslovniku.
Odavno smo govorili i tražili da Vlada Republike Srbije upozna Narodnu skupštinu sa akcionim planom. Ni danas ne znamo, možemo da pročitamo u novinama da neki zvaničnici Vlade kažu da će se primeniti nešto iz nekog akcionog programa... Uvek smo mislili da akcioni program, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ne sme da bude samo u nadležnosti Vlade Srbije, već da se sa tim morala upoznati i Narodna skupština; i ne samo da se upozna, nego da Narodna skupština da svoje mišljenje o tome. Zaista je bilo neophodno da danas ovde imamo predsednika Vlade. Valjda su očekivali da će narodni poslanici da se interesuju šta će danas i od danas država Srbija da uradi, kada je u pitanju Crna Gora, zbog onog što se juče desilo. Naravno, nemamo nikakve informacije o tome, niti danas ovde sedi neko ko bi mogao da nas upozna sa tim.
Mi srpski radikali insistiramo da nas što pre, i narodne poslanike i javnost, građane Srbije, upoznate sa tim akcionim planom vezanim za Kosovo i Metohiju, da vidimo šta će to Vlada Republike Srbije da uradi kada je u pitanju Vlada Crne Gore, da li će samo da slegnu ramenima i da kažu - šta da radimo, desilo se, da se našale da povuku ambasadore na konsultacije, pa da ih posle mesec-dva dana vrate tamo odakle su ih povukli. Takav neodgovoran odnos Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji je zaista nedopustiv.
Jasno nam je zbog čega niste dozvolili da Narodna skupština raspravlja o predlogu 108 narodnih poslanika o tzv. rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju. Želite da sve ono što je istinski problem bacite pod tepih. To, dame i gospodo, više tako ne može. Vlada Republike Srbije mora da položi račune. Ne znam čime će da se pohvale kada se budu ocenjivali povodom 100 dana rada Vlade Republike Srbije, čime će da se pohvale kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Očekujemo najhitniju reakciju Vlade, očekujemo predsednika Vlade u parlamentu, želimo da razgovaramo sa njim, da ga pitamo, da mu sugerišemo i da se ovde na ovom mestu dogovaramo.
Kosovo i Metohija nije ničija prćija, to je deo Republike Srbije. Država Srbija, svi državni organi moraju da imaju krajnje ozbiljan i odgovoran odnos.
Bez obzira na to što ste sramno glasali da ne raspravljamo o rezoluciji 108 narodnih poslanika, insistiramo da se pod hitno to stavi na dnevni red danas, odmah, da se sazovu poslanici koji nisu tu, da se zakaže posebna sednica. Imamo poslovničku mogućnost.
Ali, vas to, dame i gospodo, ne interesuje. Što je najstrašnije, smejete se nama kojima je ovo što se desilo juče, zbog onog dela bratskog naroda u Crnoj Gori... Zbog Vlade Crne Gore nismo, nažalost, iznenađeni, znali smo da Milo Đukanović ne može da uradi ništa nego ono što su uradili juče, ali je sramno da vas iz vladajuće većine to danas ne interesuje.

Gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član 27. stav 1, tačke 1, 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine i članove 82. i 83.
Ovo nije najobičnije, banalno kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Ovde se radi o veoma opasnoj nameri vladajuće većine kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Naime, poslaničke grupe, odnosno 108 narodnih poslanika iz SRS-a, DSS-a i Nove Srbije predložili su 16. juna odluku Narodnoj skupštini o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Da bi građani razumeli o čemu govorim, radi se o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji.
Vladajuća većina se oglušava već nekoliko meseci da stavi ovu veoma važnu tačku na dnevni red. Imali smo određene konsultacije Poslaničke grupe s ministrom za Kosovo i Metohiju, gospodinom Bogdanovićem, i u tim razgovorima, u tim konsultacijama dešavale su se neke čudne stvari. Neko od poslanika iz vladajuće većine je predlagao da bi bilo najbolje da uopšte ne raspravljamo o Kosovu i Metohiji dok ne vidimo kakav će ishod biti u Generalnoj skupštini UN-a o ovom predlogu rezolucije koju je Srbija uputila Generalnoj skupštini. Imali smo primedbu da je to veoma opasno, da, naprotiv, mi moramo još jedanput da kažemo Ujedinjenim nacijama i celom svetu da je za Srbiju Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije.
Danas je jasno zbog čega vi ovo ne želite da stavite na dnevni red. Tražili smo, odnosno, u razgovorima s ministrom Bogdanovićem, rekli smo da je Rezolucija koju je predložila Vlada takva da je, u stvari, nepopravljiva. Tražili smo u dva navrata od ministra da on na ovu našu rezoluciju stavi eventualne primedbe Vlade, pa da o tome razgovaramo. To se do danas nije desilo.
Vi, dakle, očigledno, ne nameravate da uopšte raspravljate o Kosovu i Metohiji i sada nas posebno plaši izjava od pre neki dan Borisa Tadića, najpre, da će Srbija biti fleksibilna kada govori o Kosovu i Metohiji negde u belom svetu, a, drugo, kada je predložio podelu Kosova i Metohije, pa posle rekao – ne, šalio sam se.

Gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član 100. Poslovnika, jer sam se javila da govorim po Poslovniku pre nego što ste pročitali to što ste nam malopre čitali. Vi ste videli i klimnuli ste glavom, videli ste da sam se javila za reč, ali ste želeli da ispričate vašu priču, i nije to više bitno. Vi kršite Poslovnik iz časa u čas i to je već postao manir vašeg rada.
Želim da govorim na osnovu člana 101. Poslovnika, odnosno o povredi toga člana. Povreda se odnosi na prepodnevni deo sednice, kada ste obmanuli građane Srbije da se s ministrom Bogdanovićem vodi rasprava i konsultacije vezane za Rezoluciju o Kosovu i Metohiji koju su podneli narodni poslanici SRS-a, DSS-a i Nove Srbije.
Kada ste malopre stavili na dnevni red da se glasa, dali da se hitno glasa da se po hitnom postupku raspravlja o tom predlogu, mi iz SRS-a nismo, uopšte, hteli da glasamo, zato što je bilo očigledno da je vaša namera, to nam je jasno više dana, da se o tome ne raspravlja u Narodnoj skupštini.
Mi smo s ministrom Bogdanovićem obavili tri kruga razgovora. U prvom krugu razgovora bili su predstavnici svih političkih grupa i tada smo govorili o Predlogu rezolucije Vlade Republike Srbije o KiM. Rekla sam već, primedbe koje smo imali na tu rezoluciju su takvog karaktera da smo konstatovali, bar mi iz SRS-a, DSS-a i Nove Srbije, da taj predlog uopšte ne može da se popravi.
Tražili smo od ministra da stavi primedbe na naš predlog. Ministar to do danas nije uradio. To je bilo pre skoro desetak dana, rekao je da ima neke obaveze, da će tri dana biti odsutan iz Beograda i mi smo to prihvatili.
Danas je jasno, s obzirom na to da do danas nismo dobili mišljenje ministra, niti njegove, eventualne, primedbe, da je tačno ono što je jedan poslanik vladajuće koalicije iz G17 plus rekao na tim konsultacijama, ne želim da govorim ime da ne bih izazvala replike – da ne treba da donosimo niti da raspravljamo o KiM dok o tome svoj sud ne donese Generalna skupština UN-a.
Mislimo da to nije dobro, naprotiv, da je moralo o tome da se raspravlja i da je to moralo da bude prva tačka dnevnog reda.

Završavam. Hvala.

Ne sumnjam ja u vaše dobre namere, gospođo Đukić-Dejanović, ali radi se o onome što jesu činjenice. Svi mi znamo da je predsednik Republike pre nekoliko dana rekao da će Srbija biti fleksibilna kada se pregovara o Kosovu i Metohiji. Znamo da je nakon toga rekao da je jedno od njegovih razmišljanja i podela KiM.
To je za srpske radikalne, apsolutno, neprihvatljivo. Zašto smo rekli da ministrova, odnosno Vladina rezolucija ne može da se popravi, a ministar Bogdanović danima izbegava da se o Vladinoj rezoluciji jasno izjasni u odnosu na misiju Euleks?
Suština naše rezolucije, našeg predloga, upravo je u tome da, pre svega, želimo da sačuvamo jedinstvo Srbije i KiM u sastavu Republike Srbije. Hoćemo da se ovaj parlament izjasni o tome kakvo je mišljenje većine u Parlamentu kada je u pitanju misija Euleks na KiM. Mi srpski radikali mislimo da ovaj parlament, kao i svi državni organi, moraju na najodlučniji mogući način da se suprotstave razmeštanju misije Euleksa na KiM.
Skupštinska većina, kojom upravlja Boris Tadić, očigledno želi da kupi vreme, da nas dovede pred svršen čin i da onda slegnu ramenima i kažu – šta da radimo, desilo se, mi jesmo protiv toga, ali sad, šta je tu je.
Nemamo jasan stav, pre svega, Parlamenta, a stav Parlamenta bi obavezivao i predsednika Republike i Vladu Republike Srbije. Zbog toga smo insistirali i zbog toga ponavljamo, i ponavljaćemo, da je bilo neophodno da ovo bude prva tačka dnevnog reda.
U nekoliko poslednjih dana ste javno opominjali poslanike SRS-a da vrše opstrukciju rada Parlamenta, zato što smo insistirali da nam se vrate oteti poslanički mandati. Naravno, mi to ni sada nismo zaboravili. I sada vas podsećamo da ste u obavezi da nam vratite otete mandate, ali kada je u pitanju tema koja se zove jedinstvo Srbije, KiM u sastavu Srbije, onda srpski radikali, kao i uvek, svu svoju snagu i svo svoje znanje koriste, upravo, da bi ubedili skupštinsku većinu.
Žao mi je, gospođo Đukić-Dejanović, što vas nismo ubedili da to stavite na dnevni red, ali mi ćemo morati da koristimo i Poslovnik i sve naše poslovničke mogućnosti.
Moramo da isteramo to i, pre svega, objasnimo građanima Srbije šta je prioritet danas u Srbiji za SRS. To je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, to je nepostojanje Euleksa na teritoriji KiM-a i to je krađa biračke volje, izborne volje građana Srbije i vraćanje otetih mandata SRS-u.

Tačno je da Skupština mora da radi i po dnevnom redu, ali ako biramo prioritete, a to možemo i kao Vlada i kao Parlament, onda, svakako, danas u Srbiji nema ništa preče od problema Kosova i Metohije, s obzirom na sve ovo što se na Kosovu i Metohiji dešava i na sve one pretnje koje su se nadvile nad Kosovom i Metohijom, nad Vojvodinom, nad Republikom Srbijom, nad svim građanima Republike Srbije. Ovo nije nikakva paranoja, ovo je nešto što je činjenica, nažalost, danas u Srbiji.
Vi ste, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, povredili i član 104. Poslovnika, još u onom prepodnevnom delu, zato što niste reagovali kada su se ovih dana u javnosti pojavljivala, apsolutno, neovlašćena lica da govore o nekakvoj opstrukciji Parlamenta od strane poslanika opozicije. O tome su govorili i Mlađan Dinkić, Boris Tadić, ničim izazvani, niti imaju nadležnosti da se bave time, a vi u javnosti na takve njihove izjave niste reagovali, a trebalo je da reagujete.
Vi ste njih poslušali, pa ste opet u medijima počeli da pretite narodnim poslanicima opozicije, pre svega, SRS-a, zato što smo prethodnih dana, kao što ćemo i ubuduće, insistirali da se vrate oteti mandati SRS-a.
Ali, mi još nismo dobili ovde obrazloženje kako je to na osnovu člana 90, a u vezi sa članom 140, gospođa Nada Kolundžija povezala tačke 1, 2, 3, 4, pa ste onda pobrkali redosled, pa ste otišli na 10, 11.
Dakle, nema ničeg od onog što je sadržano u članu 140. što obavezuje, odnosno što ostavlja mogućnost Parlamentu da raspravlja u objedinjenoj raspravi o ovim tačkama dnevnog reda.
To što vi pričate da vam se žuri da usvojite ove zakone zbog bele šengen liste, to je obmana građana Srbije. Vi to ne želite. Vi to opstruišete već osam godina. Vi opstruišete građane Srbije već osam godina. Da ste to istinski hteli, jer se nešto vezujem za 15. oktobar, ovako kako ste nam jutros predložili dnevni red, da nismo izlazili iz Skupštine, za mesec dana ne bismo mogli preći preko svih ovih tačaka.
Vi sada spajate nespojivo. U pravu su sve kolege koje su ovde govorile, ostavljate mogućnost da o ovako važnim zakonima vodimo jedinstvenu raspravu u vrlo ograničenom i kratkom vremenu. Da ste hteli da se ovi zakoni zaista izglasaju, vi biste iskoristili mogućnost po Poslovniku, zakazali po hitnom postupku sednicu, koja je mogla još 3. oktobra da počne, i da ovi zakoni već budu doneti. Ali, skupštinska većina opstruiše građane Srbije, kao što opstruiše i izbornu volju građana, jer ne dozvoljava SRS-u vraćanje otetih mandata.

Javljam se na osnovu člana 101. Poslovnika Narodne skupštine, to je, zapravo, replika kolegi, izvinjavam se, ne znam kako se zove, znam da je Dinkićev poslanik u Parlamentu. Ne znam zašto, ničim izazvan, već nekoliko puta interveniše nakon mog izlaganja i nakon reklamiranja Poslovnika.
Nikada nismo ni ja niti bilo ko iz SRS-a rekli da opstruišemo rad Parlamenta. Ponavljam, mi uvek koristimo Poslovnik i nikada nismo, niti ćemo opstruisati rad Parlamenta. Naravno, to ne znači da ćemo dozvoliti da vi, skupštinska većina, sprovodite svoju anarhiju, svoju samovolju, i mi ne možemo da utičemo na to zato što vi još uvek imate, jutros smo videli 126 poslanika, pa ste brže-bolje morali da uvedete i novog kolegu, kome je tada tek konstatovano prisustvo u Parlamentu. Naravno da je to u skladu sa Poslovnikom i da je to vaše legitimno pravo, ali to govori o kakvoj većini je, zapravo, ovde reč.
Ne znam čime je izazvan kolega i zašto je ovde pokušao da brani, ali neuspešno, očigledno, ministra Bogdanovića, koji je sada ministar u Tadićevoj Vladi, a pre toga je bio ministar u Vladi Bajrama Redžepija, u šiptarskoj Vladi. Takođe, ne znam koji je motiv ovog gospodina, Dinkićevog poslanika, bio, osim što je, valjda, juče Dinkić održao, ili prekjuče, kad beše, neko predavanje tamo, na njihovom glavnom odboru, pa se i Dinkić drznuo da govori o tome kako u ovom parlamentu sedi slaba opozicija i da zato oni u vlasti mogu da rade šta god hoće.
Dakle, mi ćemo uvek da koristimo svoje pravo, a vi možete da branite Dinkića, možete da branite i gospođu Malović, koja je ministar pravde i koja će ostati zapamćena samo po tome što je potpisala isporučivanje Radovana Karadžića Haškom tribunalu.
Zaista, nemate nikakvog razloga, kolega, ne znam šta ste, uopšte, hteli da kažete. Možda ste mogli malo da se pohvalite šta vam kažu građani Kragujevca, vezano za ugovor sa ''Fijatom'', kad će to zaista da krene u realizaciju, koliko ljudi u Kragujevcu će ostati bez posla?