Gospodine Milićeviću, da li se vama čini da ja možda pričam nesuvislo? Da li vi razumete šta ja govorim? Kolega očigledno ne razume. Ja se sada brinem da možda ja ne govorim dovoljno jasno.

Dakle, kada je reč o RIK, ne govorim o CESID, CRTA itd. kao posmatračima izbora. Kolega Arsiću, ili ne znate, ako ne znate, informišite se, ili zlonamerno želite da obmanete javnost. Ne radi se o tome da li će oni sedeti tamo na biračkom mestu, već se radi o tome što ih vi potpuno uvodite u izborni proces, od instruktaže, od držanja instruktaže do brojanja glasova. Da li to piše u zakonu? Ne piše.

Da li su radna tela organi za sprovođenje izbora? Po zakonu, nisu. Ko su organi za sprovođenje izbora? Birački odbor i RIK i Opštinska izborna komisija kada se održavaju zajedno izbori za neke određene radnje. Da li piše drugačije u zakonu?

Mi znamo šta vi hoćete. Vi hoćete da imate instruktažu tih članova biračkih odbora, da im dajete sertifikat i da ispadne da jedno vi imate članove biračkih odbora i da ih onda dajete Miši Vaciću, onom Šapiću, ovom, onom, svima koje ćete izvesti na izbore, da bi zapravo vi, jedini imali članove, odnosno da bi imali ogromnu većinu članova biračkih odbora na biračkom mestu.

Pa, mi smo vas prozreli, kao što smo prozreli šta ćete da radite s tim što ćete kačiti na sajt RIK zapisnike kad ih obradi Zavod za statistiku. Ne, kačite ih odmah pravo sa biračkog mesta, ono što date strankama i ono što pošaljete u Komisiju, to okačite na sajt. To je jedino pravo stanje.

Što se tiče „Mosta na Adi“, nemojte da uterujete Vučića u laž, on je mnogo drugačije govorio o onome šta je Đilas ukrao.

Bravo Arsiću, samo sve to objasnite vašima u RIK i Dejanu Đurđeviću koji vodi ceo taj posao.

I, nemojte molim vas, to što vi ovako kažete, evo to je odluka RIK. Jeste, ali RIK nezakonita. Da li vi razumete šta pričamo? Kaže – ne učestvuje u izbornom procesu neko ko vrši instruktažu biračkih odbora i daje im neki papir da jesu ili nisu položili taj ispit. Možete da čitate koliko god hoćete. Govorim vam to, pokazivali smo, davali smo novinarima, pokušavamo da vas zaustavimo u tom bezakonju.

Vlada Republike Srbije je predložila RIK odluku Vlade i piše na kraju potpis predsednika RIK. Kad smo mi digli frku oko toga, onda su pokušali nešto da kažu da nije tako.

Kad sam pitala ovde kao poslaničko pitanje, pitala Vladu Republike Srbije, i rekla da je taj akt Vlade potpisao Nebojša Stefanović kao potpredsednik, a da je na drugoj strani napisano da potpisuje predsednik RIK-a.

Zamislite, bezobrazluka i drskosti Vlade Republike Srbije koja mi odgovara na to poslaničko pitanje, kaže – to pitanje nije u nadležnosti MUP.

Pomenula nisam MUP. Vi se zaista ponašate kao da ne postoje zakoni, kao da ne postoji Ustav. Za vas postoji taj nacionalni konvent EU, za vas postoji onaj Kukan i onaj „Frankenštajn“, šta ja znam, koji vam sve dolaze tu da vam kroje kapu. Ali, ljudi, vi gazite zakone, vi gazite Ustav, vi pokušavate da u izborni proces uvučete, i samo evo što niste, i kažem vam nekoliko sati traje RIK zato što moraju da se objasne oko nekih stvari.

Ne može vam CRTA, CESID i ostala, da ne kažem šta, da vrše sve te agenture, da oni vrše instruktažu biračkih odbora zajedno sa RIK. Ne mogu. Može sto puta vaša većina u RIK-u da donese tu odluku, to je nezakonito.

Menjajte zakon ako to hoćete. Imate 126 zelenih dugmića, možete šta god hoćete da promenite, ali dok ne promenite zakon, ne smete ljudi, ne smete, gazite najgrublje moguće.

Evo, ministre, evo kolega Ružiću, recite da li sam u pravu, vi ste ministar koji je delom zadužen i za taj deo.

naravno da ništa od ovog nije tačno. Jeste onaj prvi deo, ali ovo obrazloženje džabe vičete, Arsiću.

Radno telo, prvo, radno telo nije organ za sprovođenje izbora. To je pomoćno radno telo koje pomaže samo tehnički na terenu u lokalnoj samoupravi. Kako mogu dva službenika da budu članovi radnog tela koji će sprovoditi instruktažu, kako?

Kažete, vi ste birali članove RIK. Tačno. Kažete, ta dva službenika rade ne znam koliko za RIK. Pa rade i za Narodnu skupštinu, pa glasaju li? Učestvuju li u raspravi?

Ljudi, to su pravnici koji pripremaju RIK-u dokumentaciju, koji rade ozbiljan i važan posao u RIK, ali ne mogu da rade ono što radi RIK. To, po ovom što je Arsić objasnio, sekretar Skupštine bi mogao lepo da uzme učešće u raspravi i da glasa, a ne može. Tri lica iz statistike ne mogu da budu članovi. Jedan član RIK je direktor Statistike, član RIK, pa onda mogu i članovi RIK da povedu mame, strine i tetke da im pomognu ako će oni zvati neke svoje službenike. Ne mogu, ljudi. Šest poznavalaca izbornog procesa, e, to su ti. Šest poznavalaca, to su nevladine organizacije. Martinoviću, nemojte vrteti glavom.

(Aleksandar Martinović: To su profesori Pravnog fakulteta.)

Ne, ne, ne. To su poznavaoci. Čak i da su profesori Pravnog fakulteta, ne može niko osim RIK instruisati, može stranka, mogu stranke da vrše instruktažu kako god hoće. Neka dovode koga god imaju da im vrši instruktažu njihovih članova, ali onog državnog dela, stalnog sastava, samo RIK može da vrši instruktažu i niko drugi, pogotovo ne može neko drugi da daje nekakav papir koji potvrđuje da li neko može biti ili ne može biti član biračkog odbora. Ne može, a vi radite šta god hoćete. Vama ne bi bio prvi put da gazite Ustav, da gazite zakon. Radite šta god hoćete, ali mi nećemo prestati da u javnosti o tome govorimo.

Posle ovoga što ću sada reći može kolega Arsić šta god hoće, ja ni reč više neću, jer zaista sam šokirana.

Neverovatno je da kolega Arsić kaže da su radna tela za sprovođenje izbora birački odbori i RIK. To su organi za sprovođenje izbora, neznalice. Stvarno neću više.

Hvala.

Ovih dana se u medijima pojavila jedna informacija koja je prilično obeshrabrujuća. Kaže Zavod za statistiku da je u poslednje tri godine u Srbiji više od 5.700 dece oduzeto od bioloških roditelja i dato u neke centre ili su dati verovatno neki i na usvajanje, pod starateljstvo najviše.

To zaista treba da zabrine sve u Srbiji. to nije mali broj, radi se o deci, o živim ljudima koji preživljavaju traume zato što ih odvajaju od roditelja. Pitanje, iz kojih razloga, a pitanje na koje mi želimo da skrenemo pažnju kroz predlog i iniciranje. Izmena Porodičnog zakona je upravo taj da se sagleda koliko se dece oduzima biološkim roditeljima zato što roditelji nemaju sredstava da izdržavaju svoju decu.

Jedna je stvar kada zaista postoje razlozi da se utvrdi nesporno da neko nije sposoban da bude roditelj, ali ako su u pitanju ljudi koji razumeju šta je roditeljstvo, koji vole svoju decu, koje deca vole, koji žele sve najbolje svojoj deci, ali spletom okolnosti nisu u stanju da im obezbede normalne uslove za život. Znate, u Srbiji je vrlo teško da neko ko je siromašan izgradi pristojan krov nad glavom, da školuje decu, da kupuje deci garderobu, knjige itd.

Mi zato mislimo da kroz izmenu ovog zakona treba da otvorimo jednu ozbiljnu raspravu i da ne dozvolimo da nijedno jedino dete bude uzeto od roditelja, bioloških roditelja, samo zato što su oni siromašni. Stalno govorimo – za jedno dete koje se daje drugim porodicama da ga čuvaju i paze, te porodice dobijaju po 50.000 dinara mesečno, a kada bi porodica čije je to dete ili ako ima više dece za svako od njih dobila po 50.000 dinara, oni bi mogli odlično da žive, navikli na izuzetno skromne uslove, takoreći nikakve uslove, oni bi i te kako mogli da se snađu sa tim iznosom novca. To je ono na čemu mi insistiramo.

Nije dobro, osim zaista u krajnjoj nuždi, kada je to potpuno opravdano, decu odvajati od njihovih bioloških roditelja, razdvajati rođenu braću i sestru i da nam to bude samo zato što su ljudi siromašni, nedopustivo je. Hvala.

Ako postoji nešto što je urgentno danas u Narodnoj skupštini, onda je to ova izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koju mi predlažemo već više od godinu dana.

Mnogo je problema u Narodnoj skupštini izazvala činjenica da je svojevremeno Ustavni sud doneo neustavnu odluku da je, zamislite, iz Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni sud brisao odredbu Ustava. To je nečuveno, ali dobro. Bilo, prošlo, na nama je da taj problem rešimo. I danas imamo problema sa ne znam koliko poslaničkih grupa ovde, sa svaki dan novom poslaničkom grupom, sa izmenama sastava poslaničkih grupa. Evo, sad, recimo, vi ste odlučili, po nalogu ovih iz Evrope što vam dolaze, da konačno poštujete Zakon o izboru narodnih poslanika i da se bira nadzorni odbor u Skupštini.

Skupština bira pet članova nadzornog odbora i oni se biraju srazmerno broju poslanika u poslaničkim grupama. Volela bih da vidim tog eksperta koji je u stanju da danas izračuna kako bi to bilo u ovoj Narodnoj skupštini koja je promenila, uvećala, ne znam za koliko, broj poslaničkih grupa od formiranja ovog saziva do dana današnjeg i još uvek će verovatno biti takvih izmena.

Dakle, mi vrlo konkretno vas molimo da dobro razmislite, da ako nećete da prihvatite predlog SRS, nagovorite Vladu Republike Srbije, neka bude njihov predlog, da se izvrši ova izmena zakona, samo tako što će se odredba Ustava koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran u Narodnu skupštinu. Samo to, ta izmena bi potpuno promenila stanje u parlamentu, potpuno bi promenila odnos javnosti prema Narodnoj skupštini, promenila bi odnos narodnih poslanika tog budućeg saziva, jer to, recimo, da je kasno da se primenjuje na ovaj saziv, ali za budući saziv tako nešto mora da se pripremi, jer će biti, verujte, problema. Videćete šta će se sve dešavati i u izbornoj kampanji i kod konstituisanja sednice i na sam dan izbora.

Znate, takav javašluk u tome što neko smatra demokratijom danas u Srbiji postoji, da to postaje prosto neizdrživo. Mi samo hoćemo da se ono što možemo da uredimo zakonom, da uredimo. Ako ne možemo zakonom da uredimo naslovnu stranicu NIN-a, postoji možda neki organ koji će se, odnosno postoji sigurno, ali možda će se pozabaviti tom naslovnom stranom. Ali hajde da mi rešimo ovde ono što mi možemo da rešimo. Verujem da ne postoji ovde narodni poslanik, pogotovo pravnici, koji ne misle u ovom momentu da je naš predlog zaista jedino mogući.

Evo, još jedanput apel, ako nećete po našem predlogu, neka Vlada predloži, pa da raspravljamo i da usvojimo tu izmenu zakona. Hvala.

Hvala.

Član 116. je u pitanju.

Ministar kao neko ko prisustvuje sednici Narodne skupštine ima ista prava i obaveze kao i svi narodni poslanici, a to znači da treba sa poštovanjem da se obraća narodnim poslanicima.

Poslanici SRS već nekoliko dana, od kad je počela ova rasprava, vrlo aktivno učestvujemo u radu, stavljamo primedbe, u skladu sa onim što mi smatramo da je primedba, što mi vidimo da je primedba, upozoravamo javnost, penzionere, zaposlene, itd. na ono što se krije u budžetu i normalno je da ono što mi kao opoziciona partija govorimo bude drastično različito u odnosu na ono što govori vlast i što govori ministar.

Gospodine Mali, SRS i naši poslanici su veoma korektni u raspravi s vama ovih dana i toliko biste bar trebali da cenite naš odnos prema vama kao ministru, a ne da vi kažete da poslanik Nemanja Šarović, vi mu pomažete da se on "iskobelja". Iskobeljavajte se vi, gospodine ministre, a Nemanja Šarović iznosi stavove SRS. Nekoliko puta ste rekli da on pokušava da promoviše sebe i da iznosi svoje stavove. Možda ste vi iz stranke slobodnih letača, ali srpski radikali imaju svoj politički program, imaju stavove i svi ovde na isti način, naravno, svako na svoj način u smislu nastupa, ali zastupamo jedinstvene stavove.

Možete vi da radite šta god hoćete, možete da pričate šta god hoćete, budžet vam ne valja. Budžet vam je predizborni, čućete još u toku rasprave konkretne primedbe zbog čega to tvrdimo. I molim vas, gospodine Mali, sad ovo nije po Poslovniku što vam se direktno obraćam, uvažavajte činjenicu da vas veoma, sa velikim poštovanjem, da vam se obraćaju poslanici SRS ovih dana, da to bar pristojno uzvratite. Razumeli smo se, svakako.

Mi iz SRS već danima pričamo o Predlogu budžeta, iznosimo argumente, iznosimo naše stavove, iznosimo vrlo konkretne podatke. Vrlo često iznosimo i podatke koje je objavila statistika, o kojima govori predsednik Vlade, ministri u Vlade itd. i vi iz vlasti se onda nešto ljutite i kažete mi na priči o budžetu skupljamo jeftine poene. Pa, mi se svakako obraćamo biračima. Ne obraćamo se, kako neko malopre reče, publici, jer ovo nije ni bioskop, ni pozorište. Obraćamo se celokupnoj javnosti, svima koji žele da nas čuju. Naši poeni koje odavde želimo da zaradimo jesu politički, ali vaši su skupi politički poeni, zato što vi, umesto argumenata, ljudima dajete kese sa hranom, dajete evro u kešu, dajete kese sa higijenskim paketima itd. E to su skupi politički poeni, a ovo što mi radimo je zaista priča u svrhu političkih poena.

Vi sada kažete da li ćemo mi biti u parlamentu, koliko će nas biti itd. Mi smo spremni da stanemo pred birače i mi smo ponosni na ono što radimo u Narodnoj skupštini, ponosni smo na svoju doslednost, na svoju stručnost, znanje, ozbiljnost i prihvatamo jedino što je normalno da zaista naš broj u Narodnoj skupštini zavisi od birača. Vi očigledno neki imate problem što vaš budući boravak u Narodnoj skupštini zavisi samo od reči jednog čoveka i onda pokušavate da nama nešto pričate što nema veze sa onim što mi u suštini govorimo.

Evo sada nekoliko podataka. Kažu ljudi od struke, ekonomisti, doktori nauka, ljudi koji su objavili mnoge naučne radove, mnoge knjige i koji su članovi, odnosno eksperti SRS, našeg ekonomskog tima – pitajte Sinišu Malog i pitajte Ani Brnabić, kažite da tražimo da nam dostave prave podatke, a ne one koje oni štimaju za neku svoju metodologiju, prave podatke, pa će javnost biti iznenađena i podatkom kolika je prosečna zarada u Srbiji, koliki je BDP, koliki je procenat stope nezaposlenih itd.

Dakle, vi sve ovo što pričate u javnosti, štimate i to se razlikuje od realnog života. Evo, na primer, od 2001. godine do 2019. godine penzije su porasle, gospodine ministre, za 33 evra, a vi vaše procente računajte kako god vam odgovara, kako vam statistika namešta. To znači za 3.880 dinara. A, u međuvremenu, od 2010. godine, koliko su poskupele komunalije, koliko puta, koliko struja, koliko robe široke potrošnje, gde je otišao PDV, gde su akcize?

Prosečna penzija, vi kažete, je 235 evra, a kažete, vi lično ste to rekli, ministre, a kažete da će prosečna zarada biti od decembra već 510 evra, a opet ste rekli da su penzije 85% od zarada. Ako je to tačno, onda prosečna penzija od početka decembra mora biti 433 evra, što je, nažalost, daleko od realnog stanja.

Evo nekoliko podataka koji pokazuju da vam je budžet predizboran. Nikakav razvojni, ni nikakav socijalno odgovorni.

Dakle, vidi se u onoj tabeli dva da ste povećali izdvajanje za socijalna davanja za 29,7% i sad vi ćete reći – vi ste protiv toga da mi pomognemo socijalno ugroženima. Ne, nego mi znamo kako se to radi. Znamo da vaši aktivisti, odnosno funkcioneri dan pred izbore pozovu sve socijalno ugrožene i kažu – evo, danas ćete dobiti toliko i toliko, odnosno dobićete u ponedeljak kad nam donesete sliku da ste glasali za nas. Dakle, već viđeno.

Popravka i održavanje opreme - povećali ste iznos za 82,71%. To je jedna od stavki koju već 20 godina, već 19 godina iz budžeta u budžet gledamo. Nikada niko nije objasnio šta su te pare i gde te pare idu. Očekivali smo od vas, gospodine Siniša Mali, da ćete vi budžet osloboditi ovih balasta, ovih skrivenih troškova koji su u nominalnim iznosima veliki iznosi, a niko ne zna kako se troše.

Materijal - 41,94% povećan. Za šta je za 50% skoro povećan materijal? Subvencije - 33,3, dotacije međunarodnim organizacijama - 51,55%, dotacija i transferi - 38,94%, opet porezi i kazneni penali - 49,24% povećani, kazne po rešenjima sudova - 33,71%. Ovo poslednje nema veze toliko sa izborima, bar ne sa danom izbora, ali govori o tužnom stanju u pravosuđu. Za razne štete, ovo najviše volim ovako kad je razno, sumnjivo, nejasno - 27,59%.

Mašine i oprema. Povećali ste iznos za 58,68%. Dakle, birači da znaju da ovi što su sada vlast na sledećem izborima verovatno deliti laptopove. To se otprilike uklapa u ovaj iznos.

Nekretnine i oprema. Povećali se za 1.038,53%. Ko će to u državi kupovati nekretnine? Za šta? Koju opremu? Šta vi radite, ljudi moji, na šta ovo liči?

Nematerijalna imovina 336, 36% je povećana itd. I onda šta vam već rade, pre nego što su ovi transferi po opštinama otišli po ovom budžetu za narednu godinu mi imamo biser do bisera vaših lokalnih samouprava.

Jutros čitamo da je Goran Cvetanović u Leskovcu za montažni toalet platio iz budžeta 45.000 evra i to zamislite radio je rebalans budžeta zbog montažnog toaleta. Ovo je neverovatno. Ako je i od Cvetanovića, previše je.

Ali, imamo nešto još interesantnije. Miličko Miličković iz Rakovice, nije on formalno predsednik opštine, ali evo šta je opština Rakovica uradila. Inače Rakovica ima oko 200 zaposlenih, kupili 600 jakni, zimskih jakni, toliko dukseva, prsluka, majica, 500 kačketa i sve to su platili 2,5 miliona dinara. Zar ovo nisu kačketi, majice, jakne, za aktiviste koji će voditi kampanju u Rakovici? Zamislite, oni uopšte nemaju, možda imaju 10 ljudi koji rade na teretnu, kojima bi eventualno trebala jakna da se zna tamo da ima oznaku gde radi i šta radi. Znači, zaposleni će šta - nositi ove jakne sa kapuljačama koje se skidaju?

Ovo je bruka i sramota. Ovo je, šta vama znači bruka i sramota, ovo je kriminal zbog kojeg mora neko da završi u zatvoru. Zaista, vašeg bahanalisanja uoči ovih izbora je previše.

Pa evo, u prilog ovome što je koleginica Jovanović govorila, može mnogo toga još da se doda. Ovde je predviđeno da Kancelarija za KiM je dužna da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njenog razdela prenosa jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP KiM. To je dobro napisano, ali šta se dešava u realnom životu prilično se razlikuje.

Znate, jednog dana kao što smo malopre govorili o onima koji su zloupotrebljavali stanje Srba na KiM, zloupotrebljavali pare, pričaće se bojim se i o onima koji to sada rade, na jedan drugačiji način.

Znate, Sanda Rašković Ivić je ogromne pare uzela tako što je kao zaposlena sebi uzela veliki deo novca koji je neka organizacija iz inostranstva dala za neki projekat za aktiviste koji su učestvovali u tom projektu.

Sad se ove sumnjive rabote dešavaju sa nivoa države. Dakle, šta je sad moderno na KiM? Moderno je osnivati poljoprivredne zadruge, voćarske zadruge najčešće i onda u tim zadrugama funkcioneri su uglavnom funkcioneri vladajućih stranaka u tim opštinama. I, naravno, velike pare su u pitanju. Grade se destilerije, grade se objekti.

Ono što je naš problem i zbog čega uopšte intervenišemo na ovu temu je što narod koji živi na KiM ne oseti pomoć države Srbije, koja postoji, ali usmerena samo na jedan deo ljudi koji živi tamo. I mi zato želimo da dobro vidite o čemu se to radi, koja je to neka "Organic fruits NB Zebince", pa ko je to "ICE fruits GL Koretište". Ko su ti vaši funkcioneri - Goran Cvetković, Velibor Tasić, Aleksandra Stojanović, Vesna Ivanović, itd, da ih ne nabrajam.

Ovde se radi o poslovima vrednim po dva miliona dinara. Po poslovima vrednim od 14 do 27 miliona dinara. Dakle, ogromne pare su u pitanju i dobro je što država Srbija izdvaja novac za pomoć Srbima na KiM, ali dajte to podelite narodu, nemojte da šačica vaših funkcionera u svakoj opštini ostvaruje, pogotovo je to karakteristično, kažu Srbi sa Kosova i Metohije, u Kosovskom pomoravlju. Nemojte na muci dela svog naroda da dozvolite da se bogate tamo neki vaši funkcioneri. Nađite im drugi način da se obogate, ovo je zaista i greota i sramota, a pre svega kriminal.

Gospodine predsedavajući Veroljube Arsiću, hajte malo zaista da budete objektivni, nemojte svaki put da pokazujete netrpeljivost prema jednom kolegi, poslaniku SRS. Stvarno nema potrebe.

Pokušavamo da budemo korektni, ali vama se nikako ne da, morate da čačnete, pa nikako ne ide normalno.

Dakle, vi se ponašate bahato, a ponašate se, malopre kada ste prekinuli kolegu Šarovića i kada je govorio o povredi Poslovnika. Podsetili ste me na one iz Haškog tribunala. Ja ću da te optužim, a tvoje je da se braniš.

Vi ste izrekli opomenu, gospodine Arsiću, vi. I vi ste ti koji treba da kažete precizno zbog čega ste izrekli, a ne da tražite od kolege…

Član 116. Dakle, vi morate da kažete zbog čega ste izrekli opomenu, a ne da tražite od onoga kome ste vi izrekli opomenu da on vama nešto govori.
Vi tvrdite da ste sa tog mesta čuli nešto što niko u sali nije čuo. I vi morate da kažete šta ste to čuli, što vas je nateralo da izreknete opomenu.
Nemojte, gospodine Arsiću, budžet je ozbiljna stvar. Od Zakona o budžetu zavisi opstanak svake vlasti. Nemojte da banalizujete da vam smeta kada se o budžetu ovde govori, ako se eventualno kaže nešto što nije striktno vezano za ovaj tekst, da pravite dramu, da tu nešto sada izričete odjednom opomenu, jer vi nećete, ne znam šta da dozvolite.
Nemojte, kolega Arsiću, krajnje dobronamerno i kolegijalno vam kažem dajte da se ova rasprava završi u nekom zaista, koliko je moguće, demokratskom duhu. Mislim da je to prilično tako bilo sve dane. Nemojte da kvarite utisak na kraju. Hvala.

Kolege poslanici, ministre Mali, rasprava o Predlogu zakona o budžetu se završava za koji minut. Vi ćete, skupštinska većina, naravno, usvojiti ovaj budžet, a mi, srpski radikali, nećemo glasati za budžet. Izneli smo u toku rasprave mnogo primedbi. Svakako da ima i onih koje nismo uspeli izneti za ovo vreme koje je bilo predviđeno za raspravu, ali svakako smo, pre svega, želeli da ukažemo javnosti da su netačne tvrdnje predstavnika vlasti i Vlade i Narodne skupštine da je budžet razvojni.

Budžet je očigledno i pokazali smo to na više primera, pre svega, vodio računa, kroz budžet se vodilo računa, pre svega, o činjenici da će početkom godine biti, odnosno u prvom delu naredne godine biti raspisani i održani izbori i ovaj budžet je dobrim delom predizborni.

Gospođa Ana Brnabić je rekla da je ovo razvojni budžet i kaže – posebno u sektoru digitalizacije. I onda mi kad kažemo da smo pomislili da je mislila na fabriku čipova, onu što je „Mubadala“ trebala da radi pre pet, šest godina, onda se vi ljutite. Pa, mi samo podsećamo na ono što ste vi govorili i podsećamo, naravno, pre svega, javnost.

Ovde nam se zamerilo, kažu – vi se obraćate pojedinim grupama ljudi, vi se obraćate penzionerima. Ne. Mi smo narodni poslanici i obraćamo se svima koji žele da čuju šta narodni poslanici imaju da kažu u Narodnoj skupštini i šta govore u Narodnoj skupštini.

Nešto je onako poprilično smetalo kada je gospodin Siniša Mali prvi dan rasprave odgovarao na pitanja narodnih poslanika, pa se pohvalio da će iz ovog budžeta Vlada finansirati film o Jasenovcu. To svakako jeste dobro i svakako da našu istoriju ne smemo da zaboravljamo, ali je bilo prilično onako zapanjujuće kad je rekao – predsednik Vučić je odlučio da Vlada finansira film o Jasenovcu.

Dakle, niste rekli da se konsultovao s vama, niste rekli da je predložio, da je inicirao, nego je odlučio. Onda smo se već tada pitali šta znači onda ova rasprava o budžetu i glasanje vaše sutra, ili kad će biti glasanje o ovom predlogu?

Govorili ste o povećanju plata i penzija, vi na svoj način, mi na naš, mi argumentovano, vi populistički. Vi ste pričali o tome da će penzije biti povećane od naredne godine od 5,5% ili 5,4%, koliko ste rekli, ali je trebalo da kažete i da će od istog period struja poskupeti za 3,9%, da su već poskupele mnoge robe široke potrošnje, da je poskupelo meso, da ćemo plaćati veću cenu za tzv. Javni servis, da su poskupela drva sada kada se priprema zimnica, da je u Beogradu infostan ubacio neku stavku niko, ne zna koju, kojom je povećana cena, da su povećane cene energenata zbog tzv. energetske efikasnosti, za koju niko živi ne zna ni šta znači, ni kome će te pare da idu.

Dakle, neće od ovog povećanja penzija biti povećanja potrošnje, već ste našli način da te iste pare ponovo, kroz sve ovo što sam nabrojala, vratite u budžet.

Mi smo vam govorili i o minimalnoj zaradi i penziji i tvrdili smo i tvrdimo da i minimalna zarada i minimalna penzija moraju biti u iznosu od najmanje 37.000 dinara, jer je to jedini način da se od onoga što se zaradi ili, kad je u pitanju penzija, od onoga što se već zaradilo da se koliko toliko pristojno preživi.

Vi ste pitali – odakle biste isplatili taj novac? Mi smo vam rekli i pomenuli smo vam agencije, nevladine organizacije, ove skrivene troškove i one silne milione evra za koje se plaćaju za arbitraže zbog štetnih ugovora. Dakle, sve smo vam rekli gde možete naći pare da povećate plate i da povećate penzije.

Kažete da smanjenje oporezivog dela, povećanje, odnosno smanjenje poreza na doprinose na zarade od oko 1% da će to uticati na plate. Neće. Neće, ministre, zato što predstavnici poslodavaca već kažu da će to nešto sitno da ulože u proizvodnju. Nikada do sada nikome nije palo na pamet zato što zakonom niste obavezali, ako se umanjuju ti doprinosi da se povećaju plate. To niko, ni pre vas, a ni vi niste uradili.

Gospođa Brnabić je pominjala socijalne karte. Kaže – biće e-karte. Eee, stvarno kada? Dakle, te socijalne karte se doduše prvi put u „e“ izdanju obećavaju. Ove godine niste ni blizu toga.

Platni razredi. Nema platnih razreda. Da se zarade isplaćuju po platnim razredima u javnom sektoru, onda bi svakako bilo više para koje bi mogle da se prebace i u penzioni fond.

Hvalite se da ste povećali Fond za nauku. Ministar Šarčević je ovde obećao, sa tog mesta, da će od narednog budžeta biti predviđeno i finansiranje Instituta za istraživanje haških presuda. Ni traga u budžetu od tome nema. Zato što vas ne interesuju te opšte državne stvari, opšte nacionalne stvari, već vi gledate gde ćete ušićariti za neki glas i za neki kapilarni glas. Iz toga razloga i dalje je ostala na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, što je, takođe, jako loše i što ljudi rade na određeno vreme i da bi u danu za izbore obezbedili određen broj glasova, fotografija, glasačkih listića. Dakle, ništa mi ne izmišljamo sve je ovo već viđeno.

Imam još toliko vremena da komentarišem još jedan komentar gospođe Ane Brnabić u raspravi sa narodni poslanicima, kada smo rekli nije baš normalno da se govori o Zakonu o oduzimanju imovine, odnosno o poreklu imovine, što podrazumeva oduzimanja, a istovremeno da se vraća imovina nekad oduzeta. Kada smo rekli da će možda… Ako vi uradite to i ako budete oduzimali imovinu tako koja se vama bude dopadala, onda će neko možda za 20 ili 30 godina reći da ste vi jako loši, kao što su bili oni 1947. godine, pa će vraćati ono što vi sada oduzmete. Gospođa Ana Brnabić je onda rekla da ona ne garantuje da su ti prethodni, kojima se vraća imovina, tu imovinu nešto baš legalno stekli, ali kaže imaju dokaz da je to njihovo, pa i ovi, što vi hoćete da im otimate, imaju dokaz da je to njihovo.

Očigledno vi želite opet populistički da se borite protiv bogatstva u Srbiji umesto da uradite sve što je moguće da i oni ljudi koji su već bogati, naravno, da svi uđu u sistem i u okvire zakona. Država je moćna, može to da uradi kad god hoće, a naravno, na osnovu svega onoga što smo vam mi govorili o budžetu, da i svi ljudi u Srbiji konačno počnu da osećaju taj boljitak o kojem vi pričate.

Znate, ništa se nije mnogo promenilo u odnosu na ono što je bilo pre nego što ste vi došli na vlast. Statistika je nemilosrdna. Znate, najniža penzija je manja od 10.000 dinara. Ona je devet puta manja od najveće penzije. Sedamnaest posto penzionera je na minimalnoj penziji. Poljoprivrednici, 250.000 njih, primaju manje od 10.000 dinara penziju.

Dakle, 4,5 milijarde dinara dajete fudbalskim klubovima. Šta ima država od toga? Lepo je da se sport razvija, ali sport je privatna stvar. Vaše državno je da se obezbede uslovi za fizičku kulturu u svim školama, a ne da se nekom drugom na ovaj način namiče novac, a 350.000 ljudi je na minimalcu, a više od 400.000 ljudi u Srbiji živi tek malo iznad minimalca. Izvinite, ni sa tim minimalcem, vi kažete – dostigli smo nekih famoznih, preskočili smo cifru od 30.000 dinara, jer je sad minimalac 30.022 dinara.

Samo, vreme sam potrošila, da vas pitam – kako će porodice obezbediti tu magičnu cifru od 7.000 dinara, ako ste vi odredili minimalac od 30.000, a vi, takođe, izračunali da je minimalna potrošačka korpa 37.000? Čega će se odreći ljudi koji nemaju tih 7.000, a nisu socijalni slučajevi, rade, zarađuju, a vi i dalje za ovu najnižu zaradu doživljavate kao socijalnu kategoriju? Vređate dostojanstvo i penzionera zbog ovako niskih penzija, a i zaposlenih koje ste sveli na ovako bedne plate. Hvala.

Kada smo mi, srpski radikali, izašli sa idejom da najniža zarada i najniža penzija ne bi smeli biti ispod 37 hiljada dinara, zato što je to iznos najniže potrošačke korpe, onda ste nas, između ostalog, pitali - a odakle da se izdvoji taj novac? A pre nego što vam kažem jednu od mogućnosti, hoću da pitam ministra Malog - šta bi sa povećanjem penzija u 2019. godini?

Kada smo vam govorili da se to neće desiti zato što u zakonu niste predvideli mogućnost usklađivanja penzija, vi ste nam tada tvrdila da će Vlada, da će rasti ovo, rasti ono, Vlada će voditi računa i biće sigurno povećanja. Dakle, nije bilo povećanja i ovo što planirate u narednoj godini, pogotovo u odnosu na ovo što rekoh, govori o tome da je vaš budžet predizborni.

Ali, odakle kažete da obezbedite novac za najniže penzije i zarade od 37 hiljada dinara? Pa, evo, na primer, 22 milijarde dinara, to je 200 miliona evra, predviđeno je u budžetu zbog izgubljenih međunarodnih sporova, na ime kazni, na ime penala, na ime javašluka, nerada, korupcije, neznanja. E, tako može da se definiše ova stavka. Jer je zaista neverovatno da, bez obzira, imate vi u obrazloženju da se deo ovih troškova odnosi i na nekad davno zaključene ugovore koji su završili na arbitraži, sve to jeste tačno, ali koga ste vi, ko je podneo neku odgovornost zbog toga? Od koga ste tražili da se naplati iz njegove imovine ono što je naneo štetu državi?

Hoćete neki zakon o utvrđivanju porekla imovine, a nećete da radite ono što već možete po postojećim zakonima. Mi bacamo dvesta miliona evra samo zato što pravobranilaštvo, državno, republičko, ne radi svoj posao. Postoje samo dva razloga zbog čega se taj posao ne radi - ili su nestručni, što je strašno, ili su korumpirani, što je jednako ili još strašnije.

Namerno se zaključuju ti međunarodni ugovori takvi da je nemoguće da budu ispunjeni i onda umesto da taj pravobranilac, da ti stručnjaci koji vode računa o tome kažu – ljudi, ovaj ugovor je loš, štetan je, ali mi na arbitraži nekoj, međunarodnoj ne možemo dobiti ovaj spor. Bolje da ne idemo u sporove, da se bar država poštedi kamata, penala, itd. Ne, vi srljate, idete da bi se taj neko još švrćkao negde po inostranstvu, da tamo negde zastupa državu o državnom trošku i da bi sve ukupno to budžet koštalo 200 miliona evra.

Slično vam je stanje i u domaćem pravosuđu, slično je stanje i kada su u pitanju radni sporovi i kada su u pitanju sporovi za mobing i kada su u pitanju sporovi koji predugo traju, i kada su u pitanju sporovi tipa, ne znam, oduzimanje imovine pre pravnosnažnosti presude, kao što ste uradili Darku Šariću. Sve to na kraju se plaća iz budžeta Republike Srbije. To je ono što građani treba da znaju, a ovo što vi pričate, što se hvalite već dva, tri dana, svi na isti kalup, pustite vi to.

Vi pričate o nečemu što se vidi, vi pričate – izgradili smo auto-put. Pa, vide svi auto-put, ali, hajde, recite kako ste dozvolili da 200 miliona evra iz budžeta nestane netragom, da se potroši na ime toga što ne znate da radite svoj posao? Ili ste korumpirani, oni koji su zaduženi za ovaj deo posla. Hvala.

Hvala.

Dakle, nije tačno da je u 2019. godini bilo povećanja penzija. Iznos od 5.000 dinara godišnje nije povećanje, to je crkavica, milostinja, ne znam kako bismo to nazvali, nešto što u svakom slučaju nije doprinelo porastu standarda života penzionera.

Drugo, u Srbiji ne postoji ni jedan model povećanja penzija, a kamoli švajcarski. Vi pričate o nekom švajcarskom kojeg mi još nemamo ni u predlogu, koji nije ovde raspravljan, koji je pitanje da li će biti ili neće biti. Nemojte da zamajavate narod, kao što pričate da će prosečna plata biti 500 evra u decembru, to pričate od maja. Čekajte da se desi, pa onda govorite o tome.

Dakle, u Srbiji ne postoji ni jedan određen zakonom utvrđen oblik usklađivanja penzija i to je jedina istina. Usklađivanje penzija, odnosno ta milostinja data je na milost i nemilost ministrima, Vladi Republike Srbije i upravo, kako smo mi srpski radikali tvrdili kada se o tom Zakonu raspravljalo, nije bilo nikakvog povećanja, zato što zakon nikoga nije obavezivao.

Znate, vi kažete ministrima - možete da povećate penziju, a i ne morate. Vidite da li ima negde neki dinar, pa da povećate. Oni kažu - eto baš nema, pa ne možemo.

Tako se ne vodi država, tako se ne vodi ozbiljna monetarna politika, tako se ne usklađuju penzije, nego da vidimo da li će to biti taj švajcarski ili ne znam koji sistem, pričaćemo o tome kada bude na dnevnom redu, pa kako god bude, valjda ćete ustanoviti nešto što će obavezivati svakoga ko bude vlast i neće biti bitno da li je ministar ovaj ili onaj, da li je Vlada ova ili ona, nego će obavezivati svaku Vladu sve dotle dok se ne promeni zakon. Hvala.