Ministre, da li je tako da ovo što je gospodin Orlić rekao nije švajcarski model? Ovo jeste model koji zagovara SRS, koji u našem programu piše, ali nije švajcarski, ali o tome ćemo kad dođe na dnevni red.

Nego, ministre, ja vama dugujem izvinjenje. Ja sam rekla da 22 milijarde dinara odoše na ime pogrešno zaključenih ugovora na arbitraže, na štetne ugovore i rekla sam da je to oko 200 miliona evra. Izvinite, molim vas, to je 188 miliona evra. Stvarno sam mnogo prekoračila.

Nemojte, ministre, da sitničarite. Činjenica jeste da 22 milijarde dinara idu niko ne zna gde. Za te 22 milijarde dinara u budžetu mnogo bi mogao da se podigne standard penzionera, poljoprivrednika, zaposlenih, dece, najugroženijih kategorija i vi to dobro znate.

Vi kažete da mi plaćamo neke dugove od ranije, neke pogrešne arbitraže od ranije i još kažete da sam ja rekla - mi to ne bismo da isplatimo. To apsolutno nije tačno. Mi znamo šta mora da se plati, ali vas pitamo, ministre, sedam godina ste na vlasti, niste od juče, sedam godina ste na vlasti, pa vas pitamo ko je zbog ove 22 milijarde, bačene iz budžeta Republike Srbije, odgovarao? Koga ste smenili? Da li ste možda promenili pravobranioca? Da li ste promenili zamenike pravobranilaca? Da li ste promenili pravobranioce na nivo lokalnih samouprava i Grada Beograda, koji je takođe lokalna samouprava, jer je država odgovarala za mnoge ugovore koji su zaključivali?

Zašto ste u Vladu i u ministarstva uzeli ljude koji su radili na ovim poslovima koji su oštetili državu za skoro 200 miliona, precizno za 188 miliona evra? To je pitanje za vas, a mi nismo rekli da mi ne bismo isplatili obaveze. Mi znamo da obaveze moraju da se isplate, ali bismo bar deo toga naplatili od imovine onih koji su oštetili za ovoliko imovinu Republike Srbije. Hvala.

Dobro je što je ovo, kako kažete, transparentno, ali vi i dalje nećete da me razumete.

Dakle, nebitno je zaista da li je 188 ili 186 miliona evra, ali je činjenica da je to zaista velika, velika cifra koja se baca. Vi kažete – kada je došlo do arbitraže. Suština je da je morao postojati neko pametan, neko znan, neko ko je malo pravnik, malo ekonomista, pa da zna kada je izvesno… Evo, gospođa Gojković zna, kada je izvesno da će se neki spor izgubiti, onda se ne ide u velike troškove. Vi ste, odnosno eto, recimo, neko pre vas ili mnogi koji su i sada sa vama i vi ste sami bili u Agenciji za privatizaciju, koliko je odgovornosti ljudi iz Agencije za privatizaciju zbog ovakvih ugovora i idete na arbitražu, a zna se unapred da će ta arbitraža da se izgubi.

To je taj problem, što se to radi namerno, zato što se neko sa tim klijentom dogovori, zna da će na arbitraži izgubiti, država Srbija će da plati, a onaj ko u ime države zastupa državu na arbitraži, uzima deo u dogovoru sa onim ko je druga strana.

Ovo nije teorija zavere, ovo je živa istina i zato se dešavaju arbitraže tamo gde se unapred zna da će biti izgubljene. To je ono što želimo da naglasimo da ne sme nikada da se ponovi, a vas opet pitamo, ministre, ko je odgovoran zbog ovoga? Znate, ti ljudi nisu nestali, nisu otišli ni pod zemlju, ni na nebo. Ti ljudi žive, postoje. Zna se ko je potpisao koji ugovor. Zna se ko je državu Srbiju zastupao na kojoj arbitraži. Sve se zna, ko je odgovarao zbog gubitka ovolike količine novca. Da toga nije bilo, danas bi penzije mogle biti najniža 37.000 dinara, koliko traže srpski radikali. Eto to su pitanja na koja vi ili nećete ili ne znate odgovor.

Vidite ministre, otkad znam gospođu Maju Gojković, a to je skoro 25 godina, uvek je bila zainteresovana za kulturu i vidite kao neko koga to interesuje kako precizno se seća svih detalja vezano za taj štetni ugovor koji je Kojadinović svojevremeno zaključio i o kome smo mi u Narodnoj skupštini tada govorili i skretali pažnju da će se desiti to što se desilo.

Ali, kao što se gospođa Gojković seća toga, ne možete vi da kažete ne znate ko je potpisao ugovor. Koliko znamo, nije objavljeno da je bio požar u nekom arhivu, mora da postoji. Imate ugovore, imate kopije, pitajte ministre u Vladi, pitajte Mlađana Dinkića koji vam je bi ministar u Vladi, Rasima Ljajića koji je to i dan danas, Gorana Kneževića koji je to i dan danas.

Znači, imate čak i tu vrstu kontinuiteta, da ne kažem samo ono što je kontinuitet u dokumentima. Evo, ja ću sada vas da podsetim, ministre, vi ste tada bili u Agenciji za privatizaciju, 40 miliona evra je Srbija izgubila zato što posle 2000. godine, posle "buldožer revolucije" niste dozvolili privatizaciju, odnosno niste dozvolili Grcima da uđu u Bor, a tada je u Boru još bilo bakra, nije bio opljačkan bakar kao što se u međuvremenu desilo i zato što to nije prihvaćeno Srbija je izgubila 40 miliona evra.

Godine 2014. vezano za Inđiju, za ove neke tamo zelene zone, energo-zone itd. Pre arbitraže nuđeno pravobranilaštvu da se zaključi poravnanje, pravobranilaštvo nije htelo. Eto vam, nađite ko je bio 2014. godine pravobranilac. Taj mora da odgovora. Dakle, ako ja kao pravobranilac kažem - neću da zaključim poravnanje, onda sam ja kao pravobranilac vas kao ministra ubedila da 100% dobijam arbitražu. Ako ja kao branilac prevarim vas kao ministra i kažem - ne, nema ovde poravnanja, idemo na arbitražu, zato što ćemo dobiti arbitražu, unapred zna da neće, pare podeli, opet ponavljam, sa onim s kim je Srbija u sporu i zato se dešava ovo što se dešava.

Samo vam kažem, pokrenite, pomenuli ste i ministarku Nelu, naravno, nemamo ništa protiv da se i ona uključi, pogotovo kada su u pitanju troškovi koji nisu u ovom delu, ali koji su takođe veliki, koji se dešavaju zbog lošeg rada sudova, zbog nepoštovanja principa suđenja u razumnom roku, zbog toga što radni sporovi se gube, pa se ljudi vraćaju na posao, plaćaju im se velike odštete, uglavnom se radi o državnim, o javnim institucijama itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u ovoj raspravi u pojedinostima zaista čuli mnogo toga što možda i nema preterano veze sa Predlogom zakona o budžetu i sa ovim amandmanima, ali dobro. To i nije tako loše, ali evo da podsetimo na dan kada je predsednik Vlade, Ana Brnabić obrazlagala Predlog budžeta, prva rečenica joj je bila da se ovim budžetom obezbeđuju dalja povećanja, ulaganja u infrastrukturu. Zaista, normalno bi bilo da kažemo – da to je dobro i mislimo da jeste dobro da se ulaže u infrastrukturu i mislimo da jeste dobro i ono što je do sada ulagano, ali kada stavimo određene primedbe vi onda banalizujete ono što mi kažemo. Onda kažete - vi ste protiv kapitalnih investicija, vi ste protiv infrastrukture, vi ste protiv autoputeva itd. Ne, nismo.

Mi smo samo za to da se svaki dinar iz budžeta mora potrošiti pošteno i da se mora potrošiti zaista za namenu koja je budžetom i predviđena. Kada smo vam govorili o „Behtelu“ i o tome da će iz budžeta netragom nestati 300 miliona evra, vi ste čak i taj dan govorili da se ne zna ko će raditi deo auto-puta od Preljine do Pojata, negirali ste čak i da ste zakonom, tim lex specialis zapravo predvideli da je „Behtel“ jedini koji može konkurisati. Nije tako napisano, ali uslovi koji su predviđeni govore o tome.

Pa se onda pre neki dan pojavila vest da nije izvesno da će taj ugovor biti 800 miliona evra, jer „Behtel“ izgleda ima još nekih dodatnih zahteva, jer u tom memorandumu koji su Zorana Mihajlović, Skot i predstavnik „Behtela“ potpisali u Vladi Republike Srbije nisu predvideli sve te buduće poslove. Jutros je bilo u vestima da se ovih dana očekuje zaključivanje tog ugovora.

Samo da vam skrenem pažnju da se suviše ne zalećete. Ipak vi očigledno, niste dovoljno informisani, vi poslanici vlasti, pa onda branite besomučno nešto. Danas kada ste govorili o ministru Siniši Malom nije bilo, koliko, petnaestak dana, možda hajde dvadeset, kada ste ovde skakali, branili tu Ivanku Popović, jel se tako zove ta gospođa koja je rektor, jer nju tamo napadaju ovi tzv. studenti iz Saveza za promene. Pa vi ste na njenoj strani, pa ona jadna trpi pritiske itd. i onda vi da joj pomognete pošaljete svoje iste onakve studente kakvi su i ovi iz Saveza za promene i kada je Ivanka Popović okrenula ćurak naopako, kada je vama okrenula leđa, sad sve najgore o njoj.

Sada vam je, vidim, aktuelna ova Anasonovićka. Sad je mnogo važno šta ona kaže, a kada se za koji dan pokaže da Anasonovićka ništa nije promenila u svojim stavovima osim što će se pojaviti u nekom drugom agregatnom stanju, onda ćete opet da skačete na sve ono što ona kaže. Dakle, nemojte tako. Ako nešto branite budite dosledni.

Koje još primedbe imamo na ova ulaganja u infrastrukturu? Za nas srpske radikale je apsolutno neprihvatljivo da je garantni rok za auto-put dve godine. To valjda nigde u svetu nema. Pa, ljudi moji, rok za fen je dve godine. Tako da, mi u tom smislu imamo primedbe, ne što se gradi, nego što to ne radite ozbiljno.

Takođe, reći ću nešto i vezano za recimo zdravstvo. Rekli ste i koliko je predviđeno sredstava za zdravstvo i da se ulaže i da se ulagalo mnogo i nije sporno, urađeni su klinički centri, ulažete dakle, u zgrade, u objekte, ulažete u opremu, ali ne ulažete u kadrove. Zašto je to tako? Zato što kada se ulaže u zgrade, u opremu itd. onda tu može po neko i da se ugradi, onda tu mogu da se ostvare određena materijalni efekti, a kada ulažete u kadrove, onda to ne može.

Pitali smo vas i sada ponavljamo, jer odgovor na pitanje nismo dobili - kako je moguće u državi Srbiji, da recimo profesor univerzitetski, lekar specijalista koji radi na svom osnovnom radnom mestu, da na Beogradskom univerzitetu ima tri puta veću platu, nego što je ima na Univerzitetu u Novom Sadu. To je nešto što je apsolutno van zdrave logike.

Onda ste obećali profesorima iz Novog Sada da ćete uskladiti njihove zarade sa ovim profesorima iz Beograda, tako što ćete beogradskim da smanjite, njima da povećate. Inače novosadski profesori Medicinskog fakulteta dobijaju 30.000 naknadu za rad na fakultetu, a beogradski 90.000 i umesto da ih izjednačite tako što ćete novosadske izjednačiti sa beogradskim, vi to radite tako što ćete ovima da smanjite, ovima nešto malo da podignete i opet ćete napraviti nezadovoljstvo među lekarima. Usput, naravno, nije usput, nego vrlo važno, nedopustivo je da i dalje među nezaposlenima iako se hvalite da je stopa svega 10%, ima lekara. Još uvek ima lekara, još uvek ima specijalista koji su prijavljeni kao nezaposlena lica, što je zaista apsolutno neprihvatljivo što se tiče nas iz SRS.

Gde nestaje novac, recimo iz zdravstva? Podsetiću vas, 26. juna Aleksandar Vučić je na otvaranju nekog od objekata rekao da 20% budžeta koji se izdvaja za zdravstvo ide, niko ne zna gde. Evo citiram ga - Bog otac ne zna gde su te pare otišle, zato što ne postoji dobra kontrola. I, evo kaže Vučić - sada, da me ubijete, ne znam na šta je potrošeno 20% budžeta predviđenog za zdravstvo.

Takve stvari nas interesuju. Protiv takvih stvari smo i od ministara i predsednika Vlade očekujemo odgovor na to pitanje. Najlakše je, kao što je malopre jedna koleginica u prepodnevnom delu, rekla - vojne penzije su završile u Strazburu, sram ih bilo, one koji su doveli do toga da se o vojnim penzijama rešava u Strazburu. A šta sa ovima zbog kojih su penzije civilne završile u Strazburu? Mislim na veliki broj penzionera koji su se obratili Strazburu zbog toga što im niste vratili one penzije koje su otimane četiri godine. Da li onda i za te važi, odnosno za ove aktuelne da li važi - sram vas bilo ili je njima bravo? Valjda imate iste aršine. Hvala.

Najpre, samo u jednoj rečenici, ne znam da li ste vi čuli da se u Švajcarskoj od socijalne pomoći živi bolje nego u Srbiji od prosečne plate. Nikada nismo rekli da, što se tiče zdravstva da ne treba ulagati u objekte i opremu, već paralelno u objekte, opremu i u kadrove. Nedovoljno ulažete u kadrove. To je bila primedba.

Kada ste govorili o „Behtelu“ i o tome da će početi uskoro radovi, pominjali ste korita reke, samo da vas podsetimo da treba da rešite jedan veliki problem koji je nastao otimanjem delova parcela ili celih parcela ljudima uz Moravu, zbog delovanja šljunkarske mafije za koju ništa niste uradili da to sprečite.

Mi vam mesecima govorimo. Sve što ste rekli vezano za ovaj Savez za promene za Srbiju, kako se već zovu, tu ste bili u pravu, uglavnom. Ali, niste u pravu kada govorite o vama, u dobrom delu. Mi vam mesecima govorimo da demokratija treba da živi u Narodnoj skupštini. Tu se nešto slabo trudite. Demokratija van Narodne skupštine se pokazuje tako što funkcionišu institucije sistema. Da ste to poštovali reagovale bi nadležne institucije sistema kod prvog upada u RTS, pa kod one testere u RTS, pa kog upada u rektorat.

Ne, vi ste izigravali, tamo neke demokrate navodne, da u rektorat tačno je. Pored tih večitih studenata u kojima su bili i svi ti iz Saveza za promene koje ste pominjali, vi ste tamo poslali vaše aktiviste. Nisam rekla da su predstavljani kao studenti. Vaše televizije su snimale te njihove studente, njihove televizije vaše aktiviste koji su rekli – poslali me da dođem ovde.

Dakle, da ste tako radili onda vam ne bi trebao stav te Anasonovićke. Znate, kažete ona govori ko je sve bio na tim skupovima, kome nisu dali da govori itd. Svi znamo da su tamo govorili Borko, Đilas, Jerkov, Maja Videnović, Boško, Marinika Čobanu. Svi znamo ko je tamo govorio. Što mi treba Anasonovićka da mi kaže ko je vodio te proteste.

Ovo je zaista neverovatno.

Najpre kaže koleginica da ona putuje nekim budućim koridorom i žao joj što Zoran Despotović ne putuje budućim koridorom. Mi ipak putujemo onim što je realno.

Kaže - grade zdrave puteve. Bogami, onaj kod Grdelice je nešto bio bolešljiv, za dva dana se pojavile neke rupe, neki krateri, nije to baš tako zdravo. Mada, ne znam tačno šta znači zdrav put, ali nema veze.

Malo je previše sad ovo, koga mi to podržavamo. Rekla je - oni. Valjda je mislila da se tako neće niko javiti da replicira. Oni, mi, tj. podržavamo nekoga. Kolega Zoran Despotović je iz Prijepolja. I tamo oni, vi, naprednjaci, konkretno ću ja reći, za razliku od nje, neću u zamenici, su u vlasti sa Sulejmanom Ugljaninom. To smo više puta rekli. Pa, sad, šta da radimo? I u Priboju, takođe, i u Tutinu, takođe, u Novom Pazaru, takođe. A put kojim inače ide kolega Zoran Despotović prolazi i pored Požege. Znate šta je to? To je ona opština gde su radikali u vlasti sa naprednjacima, pa onda kompletno naprednjačko rukovodstvo bili lopovi, kompletno u zatvoru, u pritvoru, a srpski radikali ostali tamo gde jesu i sad su opet u vlasti, ali sa nekim vašim novim ljudima. Iskreno se nadamo da će ti nastaviti da rade pošteno kao i do sada.

Tako da nemojte, koleginice draga, budžet je u pitanju. Recite nešto o budžetu, ako je moguće. Reče malo pre gospođa Gojković da narod želi da čuje nešto o budžetu. Sasvim izvesno da želi. Ali, slušajući danas, od jutros do sada, vas, ja stvarno ne znam ko može uopšte da zaključi da je na dnevnom redu budžet. Hvala.

Javila sam se po Poslovniku, a na osnovu člana 107. zato što mislim da je kolega Arsić malo pre ozbiljno uvredio predsednika Republike, jer je govorio o penzijama mame i tate, smanjenim penzijama. To je reper koji stalno predsednik Republike iznosi na konferencijama koliko je njegovim roditeljima, mami i tati, smanjena penzija.

Zaista nema smisla da narodni poslanici, a pogotovo poslanici vlasti, na taj način vređaju predsednika Republike. Hvala.

Sve što mi srpski radikali radimo u Narodnoj skupštini zasniva se na Ustavu Republike Srbije i na programu SRS.

Tačka 90. našeg programa opširno govori o porodici i politici nataliteta i objašnjava na koji način treba da se štiti porodica i da se poveća natalitet. Ja ću vam samo reći neke delove, pošto nema dovoljno vremena da citiram celu tačku 90. „Porodica treba da postane temelj društva. Ovaj program ima za cilj da pogleda ugled i značaj srpske porodice, kako bi jaka i stabilna porodica postala izvor umnih, moralnih, slobodarskih, sposobnih i humanih pojedinaca, sposobnih za stvaranje narodnog blagostanja.“ Onda, između ostalog, kažemo da porodica mora da bude što nezavisnija od delovanja države, ali egzistenciju i materijalna dobra porodica mora sama da obezbeđuje, ali država je u obavezi da stvori ambijent kako bi sposobnost, kapital i preduzetništvo mogli da ostvare odgovarajuću satisfakciju na tržištu.

U programu SRS predviđeno je da sva dece do 15 godina života treba da primaju dečiji dodatak, bez obzira na materijalni položaj roditelja, zato što se dečiji dodatak, i ovo je zgodno sada pred usvajanje budžeta za narednu godinu da razmislite o tome, daje zbog dece, a ne zbog toga da li roditelji imaju ovoliko ili onoliko para. Onda se desi da roditelji koji imaju više dece imaju negde 20 ari neku njivicu i to je razlog da ne mogu dobiti dečiji dodatak i njihova deca onda završavaju u hraniteljskim porodicama.

Mi smo inicirali izmenu Porodičnog zakona upravo da bismo se oslobodili svih anomalija koje postoje u ovom zakonu i koje postoje u društvu, koje postoje u državi Srbiji. Vi jedno pričate, drugo radite. Vi ne vodite računa o toj deci i tim porodicama koje su jako siromašne, ispod svakog nivoa, i umesto da toj deci i tim porodicama date dečiji dodatak za svako dete, u zavisnosti od uzrasta deteta, jer su i različite potrebe u zavisnosti od uzrasta, da se odrede normalni iznosi i da se ne vodi računa, znate, baba i deda imaju po 75 godina, čuvaju dete koje je ostalo bez roditelja i imaju njivu. Šta će oni da rade sa tom njivom? To je razlog da ta deca ne mogu dobiti taj dečiji dodatak. Onda šta radite? Onda decu lepo spakujete hraniteljskim porodicama, a hraniteljstvo je, nažalost, u Srbiji danas biznis. Pedeset hiljada dobijaju hraniteljske porodice po detetu, da dajete bilo kojoj siromašnoj porodici, ta porodica bi tu svoju decu odgajala i deca bi rasla i živela u svom prirodnom okruženju, uz punu ljubav roditelja, baba, deda, onoga na koga ih je sudbina uputila. Hvala.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici, kada biste usvojili predlog zakona koji vam SRS već više od godinu dana ovde stavlja i pokušavamo da uvrstimo na dnevni red, a radi se o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, vi biste se bar donekle oslobodili sramote u koju ste uvukli Narodnu skupštinu, zato što već tri godine ne želite da slušate ono što vam govore poslanici SRS, a dolaze vam kojekakvi fićfirići iz belog sveta, njima trčite na poklonjenje, njih slušate. A onda, kad završite te sastanke, pa oni odu tamo na neke ručkove, doručke itd, sa ovom takođe prozapadnom opozicijom, kažem "takođe" zato što ste i vi prozapadna vlast i to vam je taj kohezioni faktor, i onda se posle bunite, komentarišete, zašto je ta neka Fajon išla na doručak i na ručak sa tim nekim delom opozicije. Umesto tog kukanja, treba da kažete - ne treba nam više ni ona, ni bilo ko.

Izborni uslovi su stvar koja se rešava u Narodnoj skupštini. O izbornim uslovima, o eventualnim problemima, može se razgovarati samo ovde. Samo onaj ko ima poslanike u Narodnoj skupštini, ima ovlašćenje od naroda da utvrđuje izborne uslove.

Mi srpski radikali insistiramo, i nećemo nikada prestati da insistiramo, da se u Zakon o izboru narodnih poslanika vrati odredba iz Ustava Republike Srbije, koja narodnom poslaniku daje slobodu da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa čije liste je postao narodni poslanik. To je početak i kraj rešavanja svih problema.

Da li vi razumete koliko je, od kad je taj zakon tako nakaradno izmenjen i kada je Ustavni sud doneo neustavnu odluku, koliko je problema nastalo u funkcionisanju Narodne skupštine i koliko je parlamentarna demokratija bačena pod noge? Ne razumemo zašto nećete da prihvatite jedan ozbiljan predlog?

S jedne strane, činite sve da vratite u salu Narodne skupštine neke odbegle poslanike, a s druge strane činite još više da onim što vi radite, ili činjenjem ili nečinjenjem, da i one koji ozbiljno rade ovaj posao naterate da razmisle da li će izaći na izbore.

Ako hoćete koliko-toliko fer i poštene izborne uslove, početak i kraj svega je da prihvatite da raspravljamo o predlogu zakona koji smo vam predložili još 15. oktobra 2018. godine. Dakle, nije bilo vezano sad da kažete - brzo će izbori, ne može to da se menja. A i ovo je samo vraćanje jedne ustavne odredbe.

Još jednom vas molimo - ako želite regularne izbore, ako želite da svi zainteresovani politički faktori izađu na izbore, onda prihvatite da pričamo o ovome, prihvatićemo eventualno vaše amandmane, pa da konačno taj zakon uvedemo u red. Hvala.

Hvala.

Nije dobro obrazloženje ni koje smo čuli od ministra, a ni sada od kolege Jovanovića. Član 19. sveobuhvatno treba gledati, odnosno član 19. osnovnog zakona. Vi ste, ministre, u koliziji sa ovim što piše u ovom članu 19. Vi kažete, i u redu je, može pasoš za maloletnu decu da se vadi svaki čas ako roditelj primeti da se razlikuje fizički izgled deteta itd, a kako ste onda napisali da licima od tri do 14 godina života pasoš se izdaje sa rokom važenja od pet godina? Zamislite u tom periodu života koliko se promeni fizički izgled deteta u roku od pet godina. I nemojte vi da žalite roditelje, kažete – zbog cene koštanja. Nemojte vi da žalite roditelje zbog plaćanja taksi za pasoš, odnosno smanjite deci takse za pasoš da bi mogli pasoši da se uzimaju u kraćem vremenskom periodu, jer valjda bezbednost dece je najvažnija i može država tu malo da koriguje te takse koje su inače visoke.

Kao što nije tačno, ministre, ovo što ste rekli, rekli ste da je tu saradnica koja je, rekoste, načelnik službe koja izdaje pasoše, da se pasoši dobijaju za sedam dana. To možemo da prihvatimo od dana kada se podnese zahtev, ali da li vi imate informaciju da je elektronski nemoguće vrlo često podneti zahtev u roku od 30 do 45 dana? Kaže vam tamo – ne može, zauzeti su svi termini od 30 do 45 dana. E, onda kad slučajno ubodete taj neki slobodan termin pa se prijavi izdavanje pasoša, onda se izda u roku od sedam dana. Dakle, nije to baš tako sjajno kako vi pokušavate da nam predstavite.

Kao što je apsolutno neprihvatljivo da o izdavanju pasoša koji se izdaju pre vremena odlučuje tužilac bez suda, jer opet se radi o maloletnoj deci, a dobro znate kakve sve postoje zloupotrebe, mogućnosti zloupotrebe, kakve se stvari dešavaju. Rekao vam je gospodin Aleksandar Šešelj da ste i sami u javnosti govorili o nekim slučajevima gde ste bili angažovani, ali treba da se radi na tome da mi stvaramo zakonski okvir da vaše takve aktivnosti budu svedene na minimum. Hvala.

Problem je što u narednom, jednom od narednih članova ćemo govoriti o tome što tužilaštvu dajete i mogućnost da odlučuje o tome da se samom roditelju bez saglasnosti drugog roditelja izda putna isprava. Dakle, treba da brišete tužilaštvo ovde uopšte kao mogući organ će o ovome odlučivati.

Kada je u pitanju pokušaj da nam dokažete kako funkcioniše izdavanje pasoša, pa možemo i mi vama na desetine primera da navedemo da uvek kada je elektronski sistem zagušen, onda građani koji žele da menjaju pasoš istina mogu da podnesu zahtev na šalteru, ali do šaltera ne može da se dođe ako se ne čeka bar tri, četiri, pet sati i mora da se dođe u red da se stane već oko pet, pola šest, ili da se ide od jednog do druge policijske stanice po Beogradu, na čemu, gde opet treba da se izgubi više od jednog dana.

Dakle, mi nećemo da tvrdimo da vi nemate dobru nameru da ovo zaista uvedete u red, ali još uvek je poprilično daleko od uređenog stanja. Hvala.

Nisam bolesna, ne daj bože.

Različiti su motivi za podnošenje amandmana. U svakom slučaju što se tiče nas iz SRS uvek sa namerom da se poboljša tekst zakona.

Ovaj naš amandman je pravno-tehnička redakcija u suštini, kao što je vaša izmena ministre pravno-tehnička redakcija.

Vi se ovde pozivate na terminološko usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a znate mi smo imali ozbiljne primedbe i na taj zakon i mi svaki put vama iz Vlade skrećemo pažnju da kada se vi pozivate, da bi ste rekli zašto ne želite da prihvatite naš amandman, onda se pozovete na neki zakon koji vas obavezuje kao da je taj drugi zakon Ustav.

Pa, mi vam i kroz ovaj amandman kažemo da nije dobar ni onaj zakon i da nije bilo razloga da mi sad uopšte raspravljamo u suštini o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, jer ovde kad se sve ovo sagleda nema ni jedne ozbiljne primedbe i ni jedne ozbiljne izmene, i onda vi volite, pošto se bliži kraj godine, pa onda kada bude Vlada negde podnosila izveštaj na nekoj konferenciji, onda ćete da kažete koliko ste predložili zakona Narodnoj skupštini, a skupštinska većina će da kaže koliko je zakona doneto, a u tom velikom broju zakona, pa verovatno, jedno tri četvrtine su samo izmene i dopune od svega nekoliko članova zakona.

Vrlo smo iznenađeni ministre Stefanoviću da ovaj amandman niste prihvatili i stvarno očekujemo od kolega iz skupštinske većine da to u danu za glasanje urade.

Evo radi javnosti, ovaj amandman odnosni se na član 29. Predloga osnovnog zakona koji govori o tome, o podnošenju zahteva za maloletna ili poslovno nesposobna lica za izdavanje pasoša.

Vi ste ovde predvideli mogućnost da izuzetak od ovog prvog stava koji govori da maloletna ili poslovno nesposobna lica zahtev za izdavanje putne isprave podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj.

Vi ste ovde napravili izuzetak da maloletnom licu se može izdati putna isprava i bez saglasnosti drugog roditelja, a onda još objašnjavate da ne možete prihvatiti amandman, jer se to radi u slučajevima kada dugo traju sudski sporovi oko starateljstva itd. Baš to je razlog da se ne sme dozvoliti jednom roditelju koji može dobiti saglasnost Centra za socijalni rad, jer znate dobro svi šta rade centri za socijalni rad i jedan roditelj može da za 200 evra, da dobije saglasnost da ukrade bukvalno dete i da ga odvede negde u beli svet, pre nego što se završi sudski spor oko starateljstva.

Ovo je veoma opasna odredba i ne verujemo da niste ovo prihvatili, a još vi sami kažete da se ovo radi, da napominjete u obrazloženju zašto ne prihvatate naš amandman, da je to samo izuzetak. Što će vam takav izuzetak u zakonu?

Znači, vi sami priznajete da je ovo opasno i da samo kao neki izuzetak to dozvoljavate. Mi vam predlažemo da ovo lepo brišete i da se ne dovodi u situaciju da neki roditelj može da odvede bez saglasnosti drugog roditelja, iz zemlje da odvede dete.

Vi znate dobro da se to dešava, ministre Stefanoviću, dobro znate. Upoznati smo mi svi iz medija, znamo odlično kako funkcioniše sprega između advokata, Centra za socijalni rad, sudova koji odlučuju o tome. Verujte, vrlo opasna odredba i nije vam kasno, prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Mi u danu za glasanje nećemo podržati ovaj zakon zato što je loš. Ali, ovaj amandman o kojem se trenutno raspravlja trebalo je prihvatiti. Obrazloženje koje ste vi iz Vlade nama dali napisali ste nešto reda radi, kao da ste mislili da mi nećemo pročitati to što ovde piše.

Kažete da ovo što mi govorimo i što smo amandmanom tražili nema veze sa vašom obećanom digitalizacijom. Mi smo vama, i kada je Ana Brnabić govorila o toj digitalizaciji, rekli da mi, srpski radikali, nemamo ništa protiv digitalizacije, da nemamo ništa protiv naprednih tehnologija. Naprotiv. Ali smo vam govorili da nećete moći uraditi sve ono što ste obećali, bar ne brzinom kojom ste obećali.

Mnogo je, naravno, vaših praznih obećanja, ali sada kada govorimo o ovome, onda konkretno moramo da vam skrenemo pažnju da nije dobro ovo što ste napisali. Kažete – u zahtev za izdavanje putne isprave prilaže se na uvid važeća lična karta Republike Srbije i tako dalje i kažete da to nema veze sa digitalizacijom. Ako vama lice da njegov matični broj, zar nema službenik ispred sebe automatski njegovu sliku i otisak i sve moguće i nemoguće podatke? Kako će onda dobiti pasoš neko ko je izgubio ličnu kartu? Izgubio ličnu kartu, a treba mu pasoš. Ovde nema mogućnosti onda da dobije pasoš, prema ovome što ste vi napisali u zakonu.

Još besmisleniji je ovaj drugi stav, gde kažete da se putna isprava izdaje na osnovu uverenja o državljanstvu Republike Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, kao i drugih javnih isprava, a uvek kad se napiše drugih i sličnih i tako dalje, ne znači ništa ili može da znači svašta i uvek je to osnov za zloupotrebu i za mogućnost korupcije za onoga ko radi na ovim poslovima… Dakle, i drugih javnih isprava kojima se dokazuju podaci iz zahteva, a koje će organ pribaviti po službenoj dužnosti i umesto da ovde stavite tačku, vi kažete – osim u slučajevima kada stranka želi da pribavi potrebne isprave. Koja to stranka želi da obiđe pet šaltera da bi došla na šesti da traži pasoš? Pa, vi ste upravo o tome pričali i mi podržavamo to da se sve ovakve stvari završavaju na jednom šalteru.

Znate, Zorana Mihajlović, na primer, vaša koleginica, kaže da smo mi, ne znam koji na listi po izdavanju građevinskih dozvola i kaže građevinske dozvole se izdaju za 28 dana i kaže zahtev se podnosi na jednom šalteru. Jeste, ali ono što vi pričate i što ona priča to bi podrazumevalo – dođete, podnesete zahtev sa vašim podacima, sa podacima o parceli, vašom željom šta želite da gradite i ostalo da se obezbeđuje u toj lokalnoj samoupravi ili ministarstvu, zavisi od objekta koji se gradi. Ne, nego opet kao i ranije, mora da se pribavi 17 različitih dozvola da bi se tih 17 dozvola donelo na jedan šalter da se za 28 dana izda dozvola. Pa, u tom slučaju građevinska dozvola treba da se izda za sedam dana.

Ovo jeste digresija, ali govori o načinu funkcionisanja vaše Vlade i to pokazuje kroz ovaj amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS Sreto Perić potpisao. Hvala.

Ako znate da postoji i jedan slučaj, evo sada ste pitali saradnice, pa su vam one potvrdile da su to retki slučajevi, ako znate da postoji i jedan slučaj, onda je to razlog više da se prihvati naš amandman i da tu bude regulisano zakonom.

Zašto biste vi ostavljali mogućnost da kao predsednik Vlade, što kaže predlagali su nam ovde ili skupštinska većina je predlagala… Skupštinska većina je usvojila Zakon o javnom saobraćaju zbog taksista i „Kargo“ vozača i onda predsednik Vlade, koja je potpisala taj predlog zakona, kaže – „Kargo“ koristi rupe u zakonu. Ona zakon predložila pre tri meseca, skupštinska većina usvojila i kaže koriste rupe u zakonu?

Mi vam govorimo, upozoravamo vas ovi amandmanima da ne pravite rupe zakonu, već zakoni budu koncizni, precizni, primenjivi i da je što manje mogućnosti za zloupotrebu tih zakona.

Sve ovo što ste vi rekli malopre, ministre, nigde ne piše i to je problem. Vi kažete nekome treba pasoš za tri dana, a u Zakonu o opštem upravnom postupku piše koji je rok za pribavljanje dokumentacije. Gde piše da vi izdajete pasoš u roku od 24 sata? Nekome treba, a nigde ne piše. Ne kažemo mi da se to ne dešava, ali nigde ne piše.

Zašto niste obrazložili zbog česta ste onda rekli ako stranka sama želi da pribavi potrebne isprave? Što niste rekli u kojim slučajevima? Ovo je nedorečeno. Ovo je tako nešto uopšteno napisano.

Kažete, obaveza je svakog da nosi ličnu kartu. Istina, obaveza je svakog i da čuva svoju ličnu kartu. Istina. Obaveza je onda, ajde da kažemo, policije da sačuva svakom građaninu ličnu kartu da mu se ne sme desiti da mu neko u autobusu ukrade ličnu kartu i da taj čovek možda ne primeti za pet dana da mu je izgubljena lična karta i treba mu pasoš, ode, vadi, a u novčaniku nema lične karte, izgubljena, ukradena, ne znam šta se s njom desilo.

Znači, i sami kažete da takva mogućnost postoji i samo je naše pitanje - zašto onda ne prihvatite amandman i da ono što postoji kao mogućnost da bude i deo zakona? Vrlo jednostavno i prosto. Ne znamo što vam smeta da prihvatate amandmane SRS?

Mi, evo, dokazujemo vam, već tri godine su pune, sada će i četiri godine, da smo najozbiljnija politička partija na političkoj sceni u Srbiji, da smo najveća opoziciona politička stranka u Narodnoj skupštini, da ovaj posao radimo krajnje ozbiljno, savesno, stručno pre svega. Vi ne daj bože ne biste da prihvatite neki onako kozmetički amandman, a nijedan suštinski ne prihvatate. Probajte ministre, ne boli, videćete.