Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali nikada se nećemo saglasiti sa predstavnicima vlasti u načinu donošenja zakona. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da se ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni po nalozima EU. Danas imamo dva takva zakona i danas ste nam ovde napisali koje su to direktive koje morate da poštujete, da su vam to naložili da morate tako da radite itd. Mi mislimo da je to veoma štetno, pre svega zbog činjenice što SRS se protivi ulasku Srbije u EU, a i vi sami vidite da od ulaska u EU teško da će biti išta, bez obzira koliko vi bili ovako smerni, fini, poslušni. Jednostavno, EU nema nameru da se šiti i onda pokušavaju da nas svrstaju u nekakav Balkan, u neku novu Jugoslaviju itd, što je, takođe, jednako štetno, kao što bi bio štetan i ulazak Srbije u EU.
Jedna od osnovnih primedbi na ovaj Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jeste što vi ovde govorite o proizvodima koji su usklađeni sa proizvodima iz zemalja EU. Ne razumemo zašto je bio problem da se napiše da ovim zakonom određeni proizvodi poštuju srpske standarde koji mogu biti usklađeni sa onim što je pozitivno kada su u pitanju standardi pojedinih zemalja EU?
Nemamo mi ništa protiv toga da se usklađujemo sa nečim što je pozitivno, sa nečim što je opšte dobro itd, ali po svaku cenu srljati po nalozima i direktivama EU, to nije dobro, pre svega, za građane Srbije.
Opšta bezbednost proizvoda, bez obzira i na zakon koji postoji i na ove izmene zakona, to je nešto što je daleko od stvarnih standarda, odnosno od realnih i potrebnih standarda u Srbiji.
Mi malo, malo, pa imamo problem sa uvozom otrovne bebi hrane, pa onda uvozom otrovnih igračaka, pa onda sumnjivog građevinskog materijala i ništa se ne dešava. Dva dana novine pišu o tome, niti se zna ko je odgovoran. Znate, ne može biti odgovoran čak i ako se zna ko je uvezao te igračke otrovne. Ne može on biti odgovoran. On je mogao samo da pokuša tako nešto da uradi, a državni nadležni organi su mogli i morali to da spreče, pa onda da taj neko odgovara zbog pokušaja trovanja dece u Srbiji, a ne da se ustanovi… Kaže, to je tamo neka firma, ispitaćemo, videćemo, dva dana ministri eventualno odgovaraju na pitanja šta se tu desilo, sve će to nadležni organi, a nadležni organi kao da ih nema.
Koliko smo govorili o građevinskom materijalu koji se ugrađuje u koridore, recimo, koji su vaš ponos? Opet naglašavam, da ne bude – vi srpski radikali ste protiv gradnje puteva i koridora, ne nismo. Naprotiv, to je nešto što je zaista mnogo potrebno i svaki kilometar, svaki metar urađenog puta je nešto što treba da raduje svakog građanina Srbije, ali nam je neverovatno da se posle onako pompeznog otvaranja Koridora kod Grdelice, tri dana posle toga pojave pukotine. Onda nama predstavnici vlasti objašnjavaju, javnosti na konferencijama za medije, kaže – nismo pretrpeli nikakvu štetu, to je sanirano. Ne radi se o tome da li je sanirano ili nije. Ne, nego će ostaviti rupe. Naravno da će biti sanirano. Ali, kako je smelo da se desi i da li će nekada neko da nam objasni kako je došlo do toga, ko je odgovoran.Neće, naravno, nikada niko. Neće i ne može kada mi gradimo… Vi gradite koridore gde je garantni rok za autoput dve godine. Pa sada je garantni rok za veš mašine pet godina. To je zaista nešto što je neverovatno što pokušavate i sve to pokrijete vašim evropskim zakonima i vi ste uradili sve što je trebalo da se uradi. Vi ste doneli zakon, a kakva vajda od zakona? Nikakva i to vas baš briga.
E sada da biste vi bolje razumeli zbog čega mi ovo govorimo i na čemu mi zasnivamo ove svoje stavove. Pre svega, na programu SRS i sada ću vam pročitati jednu tačku ovog programa i deo druge tačke. Tačka 46) našeg programa odnosi se na pravo stranaca i kaže: „Opšta prava i slobode su ona prava koja su u podjednakoj meri dostupna strancima, kao i domaćim državljanima“.
Da li je ovo u Srbiji ovako? Nije, zato što su stranci u povlašćenom položaju, zato što stranci dobijaju pare, subvencije, pare iz budžeta, a naši ljudi to ne dobijaju ili dobijaju tamo neki izabrani da bi moglo i to da se pokaže na televiziji. Mi se protivimo tome, a danas smo mi ovde čuli od kolega iz vlasti tako hvalospeve kako se industrijalizuje ponovo Srbija, kako se otvaraju nova radna mesta, kako ne znam ni ja ko je sve tu došao, ko će da dođe itd, pa evo mi malo da podsetimo javnost Srbije na neka obećanja koja bi možda imala malo ozbiljnijeg efekta od ovoga što do sada imamo, ali od tih obećanja nema ništa.
Šta je bilo sa „Tenisom“? To je bilo obećanje Aleksandra Vučića kada se ovde predstavljao za predsednika Vlade. Do dana današnjeg tu ništa nije urađeno. Tada smo slušali ministra i nedavno smo slušali ministra poljoprivrede koji kaže da je „Tenis“ trebao da nauči srpske seljake kako se tove svinje, kako se hrane svinje. To je, prosto, nešto neverovatno.
Šta bi sa fabrikom čipova? Zašto se setismo fabrike čipova? Godine 2013. kada je Ivica Dačić bio predsednik Vlade, Vučić je bio prvi potpredsednik, samo da vas podsetimo samo za jedan deo ministara iz tog vremena iz te Vlade. Ministri su bili Verica Kalanović iz G17, bio je Velja Ilić, bio je Saša Radulović, bio je Mlađan Dinkić, bila je Suzana Grubješić, isto G17, bio je Sulejman Ugljanin. Bili su i još neki ljudi, ali ovi su ovako karakteristični. Te 2013. godine Mlađan Dinkić je izašao onako sa jednom velikom informacijom i kaže – dobili smo 400 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona investicija od „Al Dahre“. To je bilo u martu 2013. godine. Rekao je da je to 800 miliona za poljoprivredu i da će konačno naši poljoprivrednici naučiti da se bave poljoprivredom. Uvreda za uvreda. Tada je Dinkić rekao i da je baš tada, u martu 2013. godine, on započeo razgovore o fabrici čipova, a posle smo na konferencijama za novinare čuli da se taj ko je preuzeo dalje te razgovore, ali od fabrike čipova nema ništa, ali jeste ostalo to da je Dinkić ostavio vezu sa „Al Dahrom“, koja je navodno trebala to da radi.
Vi stalno pokušavate, kada vam neko pomene Dinkića kao vašeg partnera, da kažete da to nije tako, ali mi volimo tako ponekad da vas na to podsetimo.
Šta je bilo sa „Mercedesom“? Da li ste zaboravili? Narod nije zaboravio kada se na „Ikarbusov“ autobus lepio onaj znak „Mercedesa“. Gde je sada taj „Mercedes“? Gde je „Folksvagen“?
Zaboravili ste, da ste obećavali „Mercedes“, pa pre nekoliko meseci ste pisali „Folcvagen“ će doći u Zemun, u „Ikarbus“. Da se gura sa „Mercedesom“, valjda, šta?
Šta je bilo sa kompanijom „SIS“ u Priboju? Obećanje-ludom radovanje, ništa ni od toga nije bilo. Gde nam je ta fabrika avionskih delova? I to je valjda trebalo da se radi u Srbiji? Ništa od toga. Ništa od toga, ali vi zato donosite Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, odnosno menjate postojeći zakon. Zbog čega? Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
I vi nama sada ovde pričate koliko je taj sporazum dobar, a mi svi znamo koliko srpski seljak trpi zbog tog sporazuma, koliko su naši poljoprivredni proizvodi na nižoj ceni, zato što se uvoze poljoprivredni proizvodi iz belog sveta, iz tih zemalja koji su članovi EU, bez carina. I opet, ko dobija subvencije? Dobijaju stranci.
Ovde smo čuli, ako neko kupi kombajn, dobi će pola od države. Pa, i da je tako, hajde nađite koji su to seljaci koji mogu kupiti kombajn? Koji su to seljaci koji mogu kupiti traktor? Koji su to seljaci koji mogu promeniti gume na traktoru? Vi nikako da se spustite malo u narod, da živite malo život našeg čoveka, našeg seljaka, uopšte čoveka u Srbiji.
Vi ste sve to lepo zamislili, ali od realizacije, evo kroz ovih nekoliko primera smo vam pokazali, od realizacije nema ništa. I obećah da ću da, kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, da podsetim pre svega javnost kao je to predviđeno programom SRS, jedan deo ću pročitati, zapravo dva stava, to je tačka 62. Programa: „Srpski radikali smatraju da je subvencionisanje stranih firmi nedopustivo i da na dug rok nanosi nesagledivu štetu domaćoj ekonomiji i industriji. Umesto kreiranja fiktivne zaposlenosti, u svrhu propagande, daleko bi opravdanije bilo podeliti subvencije građanima naše zemlje, koji su ostali bez posla i pomoći im da pokrenu preduzetničke aktivnosti“.
Zašto, gospodo, ovo ne radite? Zašto na ovaj način ne pomažete ljudima u Srbiji?
Dalje, u našem Programu stoji: „Poslovanje stranih fabrika na teritoriji naše zemlje dovodi do veštačkog rasta stavki uvoza i izvoza i fiktivnog povećanja trgovinskog salda sa EU. Kompanije uvoze delove koje koriste u proizvodnji, a izvoz gotovih proizvoda tretira se kao domaći izvoz i ako to suštinski nije“.
Ovo vam je primer „Fijata“. Vi stalno pokušavate da kažete da je „Fijat“ naš proizvod, a što se tiče „Fijata“ i eventualnog izvoza „Fijata“, Srbija je samo tranzitna zemlja, kao i neka druga kroz koju prolazi ako se izvozi negde dalje od Srbije. Hvala.