Samo kratak osvrt na neke rasprave koje su malo pre bile ovde. Bilo je tu svega i svačega i izrečeno je mnogo neistina, ali neki drug put ćemo svakako time da se bavimo, pre svega smanjenjem broja nezaposlenih zbog nove metodologije. Naši stručni timovi rade na preciznim podacima, pa ćemo u javnost izaći sa tim i da više prekratimo tu priču hvalisanja, koliko se gde ljudi zaposlilo. Znamo mi dobro šta se dešava na terenu, gde se obeća 500 ljudi, pa se onda kaže – u prvom naletu će biti 100, pa od njih 100 samo 30 ide na obuku. Dakle, nije Srbija zatvorena kutija i svako ko se bavi politikom i ko želi da zna šta se stvarno dešava na terenu, to odlično i sazna.

Nego je ovde takođe rečeno da će možda u Srbiju doći „folksvagen“. Pre neki dan je bila vest da će „folksvagen“ doći u „Ikarbus“. I evo, mi sad pitamo, ako dođe „folksvagen“ u „Ikarbus“, gde ćete isterati „mercedes“, jer beše „mercedes“ došao pre četiri-pet godina? Ili je to takođe bila jedna velika obmana? Naravno da jeste.

Što se tiče ovog predloga zakona, vi ste, ministre, predložili da se od 1. maja predškolske ustanove u povećanju plata izjednače sa ostalima iz obrazovnog sistema i da to povećanje bude 9%. I to je u redu, mi nemamo ništa protiv tog povećanja. Ali, mi vam kažemo, povećajte svim budžetskim korisnicima koji nisu bili na 9% na taj procenat od 9%. Jer, ovo što vi radite je čist voluntarizam.

Vama padne na pamet - sad ćemo povećati ovom, sad ćemo onom i vi onda kažete – ne možete naš amandman prihvatiti zato što uvećanje plata ostalih korisnika budžeta prema važećem rešenju je već definisano i iznosi 7%. Čime je definisano? Svetim pismom, Ustavom, čime je definisano? Zakonom? Pa, vi zakon menjate, vi kažete jednoj grupaciji da povećate na 9%, mi kažemo da povećamo svima i onda vi još kažete da bi to dovelo do toga da procenat uvećanja kod tih korisnika bude, kaže - utvrđuje se zakonom u različitim procentima. Ali mi hoćemo da ne bude u različitim procentima. Vi morate kada nam kažete zbog čega nešto nećete da prihvatite, da nam kažete argument. Nije argument - mi rekli ovako i ne može da se menja. To nije argument.

Mi mislimo da postoji mnogo mogućnosti mimo ovoga što se vi hvalite prepunim budžetom, itd, da postoji mnogo mogućnosti, mnogo izvora sredstava, gde bi se zaista moglo pomoći tim ljudima u javnom sektoru, jer to povećanje plate koje je bilo pre par meseci je izgubljeno, gotovo ga i nema i to je činjenica, kao i povećanje penzija i vaše obećanje da ćete povećavati penzije kada vama padne na pamet. Odbili ste da to bude regulisano zakonom. Dakle, svašta tu ima o čemu može da se ozbiljno razgovara.

Sad vas pitamo, pošto je ministar Mali rekao da će Narodnoj skupštini da dostavi na razmatranje i usvajanje završi račun budžeta, da li znate, da li ste, pošto se približava ponovo „Egzit“, da li ste dobili završni račun „Egzita“? Tamo su sredstva i Republike i Novog Sada i Pokrajine, ogromna sredstva data privatniku, privatnicima koji organizuju „Egzit“? Da li imate završni račun, u završnom računu koliko su para pojele kojekakve agencije? Koliko je para otišlo raznim…

Samo jednu rečenicu.

… raznim nevladinim organizacijama. Mi smo izračunali da se radi o više miliona evra.
Dakle, govorimo pre svega o nevladinim organizacijama koje sada rade na rušenju vaše vlasti. To su ovi koji se sastaju sa Klintonovima, sa Bramercom itd, kad dolaze u Srbiju ili kad dolaze na deo Srbije AP Kosovo i Metohiju. To su vam ovaj Fond za neku izuzetnost, pa neka Inicijativa za izuzetnost, pa Kandićka itd. Sve vi to finansirate, a mi samo hoćemo da nam kažete i ovo je zaista poslednja rečenica, hoćemo da nam kažete – koliko je to sredstava i zašto tim sredstvima ne udovoljite našem zahtevu da svima kojima do sad, budžetskim korisnicima kojima nije bila povećana plata za 9%, da to bude 9%? Hvala.

Što se tiče SRS, naš stav je da uslovi za zapošljavanje stranaca i domaćih ljudi, naših ljudi, treba da bude izjednačena. Vi ste ovde predložili da radna dozvola za zapošljavanje se izdaje strancima koji ima vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja.

Mi smo predložili da se to briše, zato što ta viza na duži boravak podrazumeva vizu na šest meseci, a mi mislimo da je besmisleno da se neko ovde zaposli i da na svakih šest meseci mora da traži tu radnu dozvolu. Naš predlog je da to bude godinu dana, bar godinu dana.

Kada smo ovo predlagali, mi smo vodili računa, pre svega, o realnom stanju, a realno stanje je da u Srbiju dolazi se zapošljava mnogo ljudi, naših ljudi iz Republike Srpske, da se ovde zapošljava dosta Kineza, i mi mislimo da tim ljudima, dakle, svima, a pre svega ovim ljudima kojih je tu najviše, koji najviše rade u Republici Srbiji, treba zaista stvoriti neke normalne uslove da ne moraju svaki čas, jer šest meseci je bukvalno svaki čas morate da prikupljate papire, dokumentaciju, da idete od šaltera do šaltera. Niste to ništa digitalizovali, to je samo Ana Brnabić obećala, pa bata valjda nije stigao dotle, ali polako stići će.

Dakle, predložili smo da se to amandmanom ispravi, i bilo bi dobro da ste vi to lepo prihvatili, ali vi niste, sa opet vrlo interesantnim obrazloženjem. Samo da vidim šta vi to rekoste. Ne prihvatate amandman iz razloga što ne doprinosi poboljšanju predloženog teksta zakona. E, vala doprinosi, i poboljšanju teksta i poboljšanju uslova tim strancima kojima mi želimo da stvorimo što je moguće bolje uslove i što je moguće ravnopravnije uslove u odnosu na naše građane.

Mi ne želimo da neko dođe ovde pod ne znam kakvom presijom, dođe čovek iz Republike Srpske, hoće da radi, dođe u Republiku Srbiju, u svoju buduću zajedničku državu, što da ne. Nemamo ništa protiv. Mi hoćemo da mu omogućimo…

Šta me, gospodine Marinkoviću, tako čudno gledate? Zbog ovog što sam rekla Republika Srbija i Republika Srpska? Pa, sve je to deo velike Srbije, sve će to, ako Bog da, biti jednog dana, za našeg života, verujte. Daće Bog da poživimo samo.

Dakle, vi u okviru ovoga, može se reći i par rečenica vezano za opet, ovo o čemu su pričali poslanici vlasti, a kada je u pitanju neka velika zaposlenost i neka velika stopa smanjenja nezaposlenosti, ja mislim, pre svega, vi ministre Đorđeviću, da dobro znate da to nisu tačni podaci, da tu ima fingiranih podataka zbog promenjene metodologije koju primenjuje Fond za zapošljavanje. Rekoh već, mi ćemo izaći sa preciznim podacima, pre svega zbog javnosti, vama nećemo da pričamo, vi to znate. Ali, nemojte, nemate pravo, niko nema pravo da obmanjuje javnost.

Završavam, gospodine Marinkoviću. Na kraju krajeva, rekoh malopre, vide ljudi na terenu, kad se otvori neka fabrika, na televiziji se obeća 2000 zaposlenih, pa se onda kaže to će biti za nekoliko godina, realno se zaposli 20 do 50 ljudi. Hvala.

Porodični zakon mora da se menja i mi smo predložili izmenu ovog jednog člana, naravno, uz dopuštenje da, ukoliko ima interesa da vladajuća većina prihvati ovaj predlog, da to može svakako da se na izvestan način i proširi.

Suština je da član koji mi želimo ovde da menjamo, odnosno da stavimo van snage, proizvodi mnogo problema i to je iz dana u dan sve očiglednije. Sada svakodnevno u javnosti slušamo tu vrstu problema i već se računa na desetine hiljada dece koja se, na ovaj ili onaj način, volšebno zapravo, uzimaju roditeljima. Najčešće je to sa obrazloženjem da su u pitanju siromašne porodice i prosto je neverovatno da to može biti razlog da se nekoj porodici uzme dete i da se da u hraniteljsku porodicu, a da ta hraniteljska porodica na ime čuvanja tog deteta dobije odgovarajuću novčanu naknadu koja je prilično veća od garantovane zarade.

Mi pitamo – zašto se taj iznos sredstava ne daje tim porodicama i da onda oni lepo vode računa o svojoj deci? Prosto je nehumano i neverovatno je da vi uzmete dete roditeljima zato što ti roditelji nemaju 30 hiljada mesečno da dete mogu da prehrane, a tih 30 hiljada dajete nekoj drugoj porodici. Jer, znate, hraniteljstvo u Srbiji više nije humani gest, to je postao ozbiljan biznis.

Raspitajte se po centrima za socijalni rad, postoje veze, zna se kod kog zaposlenog u centru se ide, koliko se para daje da se dobije hraniteljstvo i to je nešto što zaista ugrožava porodicu, što ugrožava i tu decu. Jer, znate, te hraniteljske porodice uzmu tih 30 hiljada dinara da svojoj deci kupe nove patike, a njihove stare daju tom detetu čiji roditelji ne mogu da ga izdržavaju jer nemaju tih 30 hiljada dinara.

I ono što je takođe problem jeste dečiji dodatak, za koji treba ne znam koliko papira i dokaza da se dostavi i na kraju ljudi žive u Beogradu, Leskovcu, Nišu, nije važno gde, imaju maloletnu decu, i u nekom rodnom selu svoga tate ili mame nasledili su babinu ili dedinu kuću, u selu gde nema ni škole, ni obdaništa, gde živi svega nekoliko desetina staračkih domaćinstava, i onda vi lepo kažete – a, ima imovinu, ne može dobiti dečiji dodatak.

Dakle, to su te neke anomalije na koje smo mi ovim predlogom samo želeli da skrenemo pažnju, u očekivanju da će zaista u vladajućoj većini biti razumevanja da se ovaj predlog stavi na dnevni red, da raspravljamo, pa, na kraju, i da glasamo i da vidimo da li ćemo imati većinu za ovaj predlog. Hvala.

Da podsetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2000. godine, na predlog Srpske radikalne stranke i tada su sve poslaničke grupe u parlamentu glasale za taj zakon. Dakle, uspeli smo da okupimo nemoguće oko tog zakona, zato što je bio u pitanju dobar predlog, odnosno dobar zakon. I taj zakon jeste bio dobar, sve dotle dok niste počeli i vi i ovi pre vas da ga menjate. Bilo je nekoliko izmena, svaka izmena je bila lošija od one prethodne.

Ovaj zakon o kojem govorim je imao nadzorni odbor i nije bilo potrebe za nikakvim REM-om ili kako se pre zvalo to neko regulatorno telo. Dakle, radilo se na principu poslaničkih grupa, što mora biti osnov za svaku parlamentarnu aktivnost.

Dalje, dali ste mandat narodnim poslanicima. Mi predlažemo da se vrati ustavna odredba u zakon i da se narodnim poslanicima dozvoli, kako im Ustav to garantuje, da mogu svoj mandat poveriti političkoj stranci na čijoj listi su bili. Redosled narodnih poslanika takođe ne može biti unapred utvrđen.

Samo ću vas podsetiti da ste pre svega nekoliko meseci imali problem da možda tri meseca niste mogli da uvedete narodne poslanike u Narodnu skupštinu kada su tri poslanika stranke „Dosta je bilo“ podneli ostavke, časni ljudi, podneli ostavke jer su napustili stranku, ali jedan od onih koji su bili na sledećoj listi je već sa liste prešao u Srpsku naprednu stranku. I zakočena je bila procedura. Ovaj iz „Dosta je bilo“, normalno, neće da stavi svoj potpis da nekoga sa svoje liste dodeli poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke. I onda ne znam šta ste pregovarali i posle tri meseca ste uspeli taj problem da rešite, a nećete da ga rešite u zakonu, da se to nikad više ne desi.

Mora se povećati cenzus za izlazak na izbore u koalicijama. Ne može biti isti cenzus za onoga ko izlazi sam i za onoga ko uz sebe vuče dva, tri, pet ili 14 političkih partija. Opet, evo prakse, ušli su nam sa 5,01, ugurani, Skot ih je ugurao u Skupštinu, DSS i Dveri, čim su ušli podelili se u dve poslaničke grupe. Danas više niko ne zna koje tu u kojoj poslaničkoj grupi. Najveći nemoral je uradila Sanda Rašković Ivić koja je kao predsednik stranke svojoj stranci otela mandat i danas taj mandat, valjda, pripada Vuku Jeremiću, koji uopšte nije učestvovao na izborima.

Dakle, mi vam govorimo da treba da prihvatite ovaj naš predlog, da se raspravlja o njemu, da eventualnim amandmanima tu nešto još promenite, pa da zaista rešimo taj problem.

Samo još jednu rečenicu. Zbog ovih anomalija koje vi ne želite da prihvatite, jer nećete da raspravljate o našem predlogu, mi danas u Narodnoj skupštini imamo 14 narodnih poslanika koji su tzv. samostalci. Znači, 14 narodnih poslanika ovde nema pravo glasa, jer njih 14 moraju da stoji u pisarnici u visokom startu, pa ko prvi utrči dobije pravo da govori pet minuta. Svi su oni oteli mandat, jer su došli na nečijem, pa onda i nije šteta što ne mogu da govore. Dakle, molim vas, evo vrlo konkretno i razložno, prihvatite da se raspravlja o ovome, pa da u toku rasprave možda još nešto dodamo, oduzmemo i da konačno rešimo problem izbornog zakonodavstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, i današnja sednica govori nekako da vi iz vladajuće većine niste baš raspoloženi da uvedete red u naš rad. Opet imamo 18 tačaka dnevnog reda koji nemaju veze jedna s drugom i to nije dobra praksa, očekivali smo da ćete prekinuti sa tom praksom, ali mi sad moramo da razmišljamo koji su to predlozi o kojima treba da se raspravlja.

Evo, pre nego što kažem nešto po bilo kom predlogu zakona, gospodine Đorđeviću, moram vama ovako da se obratim, da vam odam jednu tajnu. Vi možda ne znate da u vašim službama, nema ovo veze sa ovim predlozima, ali prosto koristim priliku što ste tu, da se u vašim službama donose rešenja na pismu suprotno Ustava Republike Srbije, na latiničnom pismu. Pa vas molim, da upozorite sve vaše službe, dakle, sve one koji su pod vašom ingerencijom da je ćirilično pismo službeno pismo u Republici Srbiji.

Kada su u pitanju ovi predlozi zakona, najbolje je slušati ministre kada obrazlažu predloge zakona i onda čini mi se i nehotice kažu zapravo ono što je pravo stanje ovih vaših predloga. Problem ovih zaduženja u švajcarskim francima je nešto što je godinama prisutno i o čemu se godinama pričalo, pokušavala su se tražiti rešenja. Neću ja sad mnogo konkretno o tom predlogu zato što smo mi na sve ove vaše zakone uložili amandmane da bismo po amandmanima mogli govoriti jer nam niste omogućili da govorimo kroz dnevni red.

Ministar Siniša Mali je zapravo rekao suštinu. Kaže, ovaj problem postoji, niko nije ni pokušao da ga reši i onda je došao predsednik Republike i mi smo problem rešili. Pa, to jeste problem. To jeste problem što vi to niste radili stručno, sistematski, što to nije radila Narodna banka i što to nema veze sa predsednikom Republike. To je taj problem što vi uraditi volontaristički i to takođe nije dobro.

Ne možete vi, rekao je neko od naših kolega, ne možete vi da pričate o budžetima do 2025. godine i konkretno pišete ovde neke cifre, koje će biti deo budžeta 2025. godine, ko zna koja će skupštinska većina biti, ko zna kako će stanje biti u finansijama. Prosto je neverovatno kako ste vi ovom problemu, zapravo prišli neozbiljno.

Slično je i sa ovim predlogom zakona, gde ćete povećati plate zaposlenima u predškolskim ustanovama, od 1. maja.

Mi smo vam i tu stavili amandman, pošto vi to radite zato što imate para, tako ste rekli, vi mislite da vi novac koji ste uštedeli, koji je ušteđen, ako je to tako, a mi ne znamo da li je tako, jer rebalans budžeta nismo videli od 2000. godine, pa je pitanje šta je uopšte tačno od svega toga što nam ministri finansija godinama unazad pričaju, ali ako i jeste tako i ako ste vi uštedeli neka sredstva, onda to nisu sredstva kojima vi možete da raspolažete, aha sada ćemo vratiti ove švajcarce, aha sada ćemo povećati predškolskim ustanovama. Povećajte svim budžetskim poreznicima, to smo mi vama predložili.

Vi ta sredstva koja zaradite, gospodine ministre, koja se uštede, vi ta sredstva raspoređujete rebalansom budžeta, pa ovde svi raspravljamo na koji način će se ta sredstva potrošiti, nije to ničija babovina i ne možete vi da se hvalite „mi uštedeli, pa mi delimo kako mi hoćemo“. To je potpuno pogrešan pristup.

Dakle, problem švajcaraca treba rešiti, dug treba konvertovati u dinare i sva šteta mora biti na račun banaka, jer banke moraju imati, preuzeti rizik zaključivanja ugovora koji su u, ono vreme kada su zaključivani bili povoljni za ljude koji su ih zaključivali.

Sada, minut, dva o ovim predlozima zakona koji ovde predstavlja gospođa Zorana Mihajlović, koja kaže da ovde imamo set zakona. Ne, drage kolege, mi ovde imamo bruku i sramotu od zakona, imamo zakon o katastru nepokretnosti, koje ste doneli 2018. godine, a ovo je druga izmena. Kaže, praksa pokazala.

Pa, jel je neko koristio mozak kada je predlagao ovaj zakon 2018. godine i da za godinu dana treba dva puta da se menja zakon, zato što je praksa pokazala da su se pojavili neki problemi.

Naše pitanje je, za koga vi zapravo ovaj zakon donosite, jer smo videli i u ovom predlogu, a i u obrazloženju da se tu radi o nekim infrastrukturnim projektima, pa onda koji su to infrastrukturni projekti da je neophodno zakon donositi po hitnom postupku, a Zorana Mihajlović priča o nekim budućim infrastrukturnim projektima? Kakva je to muka naterala da se sada donosi, ne nego postoji neki infrastrukturni objekat, koji vi radite očigledno bez građevinske dozvole i nije upisan u katastar i zato menjate ovaj zakon, ali naravno utvrdićemo o čemu se radi.

Kažete, da je ovaj zakon potrebno doneti po hitnom postupku, s obzirom na to da je neophodno što hitnija primena zakona.

Zamislite vi, koji je to argument, sačuvaj Bože. Ali, ste takođe rekli, u obrazloženju da u izradi teksta ovog zakona izvršena analiza problema u praksi, ovo je veoma opasno, zbog dugotrajnog postupka rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, prilikom planiranja i realizacije projekata gubi se vreme na rešavanje ovih pitanja.

Da li ovo znači da će te vi otimati ljudima zemljište, pre nego što postignete dogovor i pre nego što isplatite cenu eksproprijacije? Ovo već na neki način živi, ali je jako loše.

Kao što je loš zakon o planiranju i izgradnji, koji je već 10 puta menjate, koji ništa neće promeniti, koji neće legalizovati objekte, Zorana Mihajlović svaki put ovde kada priča, priča kao da nam se prvi put obraća, šta će sve doneti, koju dobrobit će doneti ovi zakoni, a mi dragi moji od poslednjeg vašeg biranja ovde, kada ste isti zakon o planiranju i izgradnji predstavljali rekli ste da ćemo do sada ko zna koliko završiti, a vi još niste iz grada na gradske opštine preneli rešavanje ovih pitanja. Hvala.

Zabrinjavajuće je, gospodine ministre to što ste vi sada rekli, zapravo potvrdili ono na šta sam vas ja upozorila, vi kažete, imate ne znam koliki suficit, a planirali ste deficit i vi ste odlučili da te pare potrošite.

Izvinite, da li ste vi nekada čuli za rebalans budžeta, da li znate šta je budžet? Kako je moguće, ko ste vi, koliko vas komada, jer ne može se tako raspolagati, vi ste stručnjak za finansije, gospodine ministre.

Nemojte sami sebe da devalvirate. Nemojte to da radite. Ne možete vi to sami da odlučite. Ne mislim ni vi lično, ne može, samo može Narodna Skupština kroz rebalans. Nema drugog načina.

Eto, vi ste odlučili da povećate te plate u PU za 9 posto. Nemamo mi ništa protiv. Ali, evo mi smo odlučili da vam kažemo da to uradite za sve budžetske korisnike, jer imate toliko novca da možete da radite šta god hoćete, ali nemojte da radite šta god hoćete, nego radite na način na koji vas obavezuje zakon.

Pustite vi tu populističku priču na šta ste vi ponosni, na koga ste vi ponosni, građani koji su zaduženi u švajcarcima treba da čuju istinu da ovo što danas će ili za neki dan biti usvojen ovaj zakon leks specijalis, neće rešiti njihove probleme, da će ljudi kojima su već uzeti stanovi, morati i dalje da otplaćuju kredite, da ljudi kojima su uzeti stanovi, prodati bud zašto, gde su stanove kupovali izvršiteljovi sinovi, izvršiteljke, itd, stanovi koji su prodavani ispod cene, da vi tim ljudima nećete nadoknaditi štetu. Na ovaj način će rešiti problem jedan deo ljudi i to onih čiji je problem najmanji, koji je već maltene rešen sam od sebe.

Ministre, ovaj amandman je zaista trebalo usvojiti.

Inače, mi u svakom predlogu i u svakom članu insistiramo na tome da zakonska norma mora biti precizna, jasna, nedvosmislena i da ne ostavlja mogućnost da li se nešto hoće ili neće.

Vi ovde kažete: „Dom zdravlja može organizovati ogranke“. Mora da stoji: „Dom zdravlja će organizovati…“. Naravno, ako negde nema uslova koje ste vi ovde predvideli, neće, ali čim kažete – može, verujte, neko će da proceni da hoće, drugi će da proceni da neće.

Generalno se čudimo kako vam Republički zavod za zakonodavstvo uopšte pušta ovakve formulacije članova ne samo vašem ministarstvu, nego i svima drugima? Dejana Đurđevića znam i znamo da je dobar pravnik. Ne mogu da verujem da pušta ovakve stvari.

Dakle, gledajte da prihvatate ove amandmane koji vam ne štete, nego ćete samo i vi i mi imati glavobolju ako ostane ovako i ako prepustite bilo kome na volju da li će nešto da radi ili da ne radi.

Malopre, kada je gospodin Arsić pričao o ovima iz bivše vlasti, ja pomislila u momentu da se vratio u SRS. Priča čovek, kad onda opet se prisetim, ne, on je ukrao mandat, pa otišao.

Dakle, jeste u pravu sve što je govorio o ovima iz bivše vlasti, ali postoji jedan problem. Aleksandar Šešelj vas je malopre pitao zašto te ljude ne hapsite. Kome se žalite?

Malopre kolega Arsić, još gleda u našem pravcu, viče kao da se žali nama. Ali, mi smo opozicija, vi ste vlast. Valjda vlast treba da reaguje?

Zamislite mi da smo vlast i da znamo ko je sve lopov i puštamo ga da se šeta i dalje da radi šta hoće? Ja sam zapravo shvatila da je Arsić malopre vikao na Nebojšu Stefanovića. Ne sme baš direktno, pa onda ovako preko veze. Zaista, dobro je uradio kolega Arsić. Treba i Nebojša Stefanović i ostali nadležni organi da se malo late svoga posla.

Molim vas, pa gde na meni da vežbate strogoću?

Pa znam, ali sve puštate.

Uvaženi kolega Marinkoviću, malo ste bili odsutni.

Mi smo danas uspostavili, i u petak takođe, jedan demokratski princip uredne komunikacije, pa vas molim da ne kvarite. Nije lepo. Naljutiće se Arsić, pa će se vratiti.
Dakle, evo opet kolega je hteo da zaštiti Arsića i Nebojšu Stefanovića. Nema potrebe, nemojte od nas da ih štitite, nego neka svako radi svoj posao. I vi morate reći još jednu istinu, jedan deo onih iz bivše vlasti koji su se ogrešili o zakon u međuvremenu su postali vaši funkcioneri i državni funkcioneri, tako da morate i sa njima da raščistite, a onda sa ovima koji vam šetaju, koji upadaju, ne u vaše, nego u naše institucije, u državne institucije.
Tu je, takođe, napravljena greška od koje će boleti glava mnoge što se nije reagovalo na pravi način u pravo vreme, ali videćemo šta će se dalje dešavati.
Samo još jedno pitanje ministru i kolegama mu iz ministarstva, mi smo ovde dobili jedan obiman materijal Komore medicinskih sredstava i zdravstvenih tehničara Srbije. Oni su se nešto sa vama dopisivali još od 2017. godine i kažu da im problemi nisu rešeni. Iskreno, nismo se preterano upuštali, to je više pitanje struke, ali čisto evo da vidite vi, verovatno ni vi ne znate sad napamet o čemu se radi, ali da vidite sa saradnicima. Ali, na su kraju kao važnu informaciju velikim slovima napisali – dokle će bivši savetnik Tome Nikolića, gospodin Mrkić, da štiti svoju priju i da li rodbinske veze koje neko ima u SNS-u štite nekog krivične odgovornosti, a prija mu je, kažu, Radmila Ugica, direktor Komore i to što njena ćerka radi u Kabinetu Marka Đurića da li to njenoj mami daje pravo da krade?
Dakle, da li je ovo tačno vi ćete, takođe, proveriti, ali pošto smo pre neki dan govorili o Radomiru Nikoliću i njegovim šuraku i svastici koje je iz Kruševca doveo u Kragujevac na neke funkcije, sve je moguće. Proverite samo, molim vas.

Ovo je na početku bio trenutak iskrenosti.

Kaže kolega da se mi služimo nečim što nam neko javi telefonom, na kraju neke emisije, na kraju sednice da, ne znam, skupljamo tako informacije. Kaže – mi to ne radimo; kaže on za sebe. E, to i jeste problem. Treba to da se radi.

Mi imamo informacije i videli ste sve ove dane dok smo o ovome govorili i ministru davali mogućnost da proveri na terenu i neke stvari proveravao i odmah nam odgovarao, neke obećao da će završiti. Dakle, posao narodnog poslanika je ste da sazna za svaki mogući problem na terenu, gde god je to i koliko god je to moguće. I, gde će pitati za rešavanje tog problema? Ovde, na ovom mestu. Koga? Nadležnog ministra. Ako neko drugačije razume posao narodnog poslanika, onda je to stvarno ozbiljan problem.

Što se tiče opet kriminalaca iz bivše vlasti, stav SRS se po tom pitanju nikada nije menjao. Svi koji su vršili krivična dela i u bivšoj vlasti i u sadašnjoj vlasti i oni koji su bili povezani na bilo koji način sa nekim iz vlasti, svi oni koji su učestvovali u korupcionaškim aferama ili su omogućili svojim činjenjem ili nečinjenjem neku korupciju, treba da idu da budu procesuirani, da se vodi odgovarajući postupak i da ako to bude pravosnažno bude odlučeno idu u zatvor.

Mi nikada nismo odstupali od tog svog stava i ne vidim zašto neko uopšte u raspravi sa nama govori da se neko plaši nečega, itd. Mi se osim Boga nikada nikoga plašili nismo i to važi i dalje. Insistiramo da možda je malo pre kada sam ja rekla da Arsić viče na Nebojšu Stefanovića, to je delom bila i šala, naravno, ali ne amnestira Nebojšu Stefanovića. To što ovi šetaju, a što niko nije pritvoren, a što nije vođen odgovarajući postupak, i te kako je on u tom lancu.

Nemojte meni pravniku, bez skromnosti dobrom pravniku, objašnjavati šta je čija je nadležnost, pa mi sada govoriti šta je pravosuđe, čije su sudije itd. Odlično znamo i hijerarhiju i ko je koga dovodio i ko je čiji, ali znamo i odakle se kreće sa krivičnom prijavom.

Dakle, gospodo, ako stvarno hoćete da se borite protiv kriminala, krenite, verujte, krajnje je vreme, biće ozbiljnih problema ako to ne uradite, valjda već osetite.

Pošto smo nekako pri kraju amandmana i na ovaj zakon, bar onih koje sam ja potpisala, čini mi se da bi trebalo ovako malo da zaokružimo sve ono što smo ovih nekoliko dana govorili o ovim predlozima zakona. Zapravo se ta naša rasprava proširila uopšte na stanje u zdravstvu i sagledavali smo zdravstvo kao jedan od najvažnijih, jedan od važnijih stubova svakog društva, pa i našem.

Mislim da smo imali dobru komunikaciju sa ministrom, a on očigledno sa svojim kolegama, jer smo u toku rasprave dobijali odgovore na određena pitanja. Tu i tamo je bilo možda nekih disonantnih tonova, a pogotovo kada su neke kolege iz vladajuće koalicije nekako nastupale kao da mi imamo nešto lično protiv bilo koga. Jednostavno, ministar je bio u nekim stvarima kritičniji od njih.

Dobro, možda, svako ima određenu potrebu da se nekom partijski dodvorava, što mi takođe razumemo, jer mi nismo demagozi, ne mislimo da biti član neke političke partije je nešto loše, ne mislimo da su ljudi koji su članovi stranaka gubavi. Naprotiv, mi mislimo da što je moguće više ljudi u Srbiji treba da budu članovi stranke i da se na posredan ili neposredan način bave politikom. Što se nas tiče, bilo bi nam najdraže da ih je najviše u SRS, da ih privučemo svojim programom, svojim idejama, svojom ideologijom. Nije nama presudno da li je neko na nekoj funkciji zato što jeste ili nije član političke partije.

Ne mislimo mi, džabe se vi branite od toga, znate, da je normalno da vi imate vlast, vaša stranka trenutno, kao najveća u toj koaliciji, i da vi svoje ljude nećete postavljati na određene funkcije. Hoćete i normalno je. Pitanje je da li se biraju pravi ljudi, da li se biraju ljudi koji su stručni?

Reći ću vam, insistirali ste ministre da vam se kaže neki primer, neko ime. Evo, ja ću, kao i uvek direktna da vam kažem jedan primer. Dom zdravlja Zemun, dugo godina je tamo bio direktor dr Joksimović, pretpostavljam da ga vaše kolege znaju, čovek je član SPS, verovatno i sada, u penziji je, nisam ga dugo srela, odlično je radio svoj posao. Ni danas nećete sresti u Zemunu nekoga koji je imao dodir sa domom zdravlja, a da će reći nešto loše za dr Joksimovića.

Kada smo mi, srpski radikali, vršili vlast u Zemunu, naš predsednik dr Šešelj je bio predsednik opštine, pozvao je dr Joksimovića, iz tada suparničke partije, da ga pita šta je potrebno da opština uradi da bi se opremio Dom zdravlja. On je napravio specifikaciju, ne istog momenta, nego posle izvesnog vremena. Po toj specifikaciji je sve nabavljeno i dugo godina, pošto ostale gradske opštine to nisu radile, Dom zdravlja Zemun je bio primer najbolje opremljenog Doma zdravlja. Nije tada bilo problema, ni ograničavanja u zapošljavanju, pa je bilo i dosta dobrih stručnjaka.

Kada su naprednjaci preotimali vlast, ali baš preotimali, u opštini Zemun, to su uradili kupujući četiri odbornika. Jedan od tih odbornika je Ksenija, sada ne mogu da joj se setim prezimena, koja je kupljena uz obećanje da će biti direktor Doma zdravlja u Zemunu. Oterali ste dr Joksimovića, takvog čoveka i postavili ste tu Kseniju za direktora Doma zdravlja i niko ne bi imao ništa protiv same činjenice da je ona postala vaš član, pa postala direktor, nego sada prođite Zemunom, pitajte - da li ima i jedna građanin zadovoljan stanjem u Domu zdravlja Zemun, pitajte lekare i sestre kakav je odnos te Ksenije, direktora Doma zdravlja, prema njima, svi će vam reći, verujte mi ministre - manji nam je problem manja plata, nego njena bahatost.

To su ti problemi o kojima smo mi zapravo govorili, ne pominjući i neke konkretne primere. Da je ona svoj posao radila kako Bog zapoveda, da su ljudi koji komuniciraju sa njom zadovoljni, što bi nama smetalo što je ona član vaše stranke? Pa vi ste vlast normalno da ćete svoje ljude da postavljate na ključne funkcije.

Molim vas gospodine Mirinkoviću, još samo dve tri stvari, da završim sa ministrom.

Govorili smo, ministre, o mali platama, o povećanju plata, o vašim nastojanjima da to bude još više. Molim vas, ministre, obratite pažnju na ove druge stvari u bolnicama, u domovima zdravlja. Obratite pažnju na napredovanje. Obradite pažnju na upućivanje ljudi na specijalizacije. Obratite pažnju na odnos, o tome sam vam govorila, starijih kolega prema mlađim lekarima. Govorili ste kada ste tvrdili da ste pozvali najbolje studente. To je tačno. Znate li gde postoji problem? Znate sigurno. Problem je i u nastajanju tih najboljih studenata. To zna svaki profesor Medicinskog fakulteta. To zna svaki student koji je završio medicinu, koliko tih mladih ljudi samo prošeta kroz fakultet i zna se pod kojim okolnostima bude svrstan visokim ocenama i visokim prosekom u te najbolje. I on umesto da se trudi na nauči nešto, još je bahat jer je on tu zbog mame ili tate. To su, verujte, ozbiljni problemi.

Takođe smo vam skretali pažnju, i koleginica iz SDPS je o tome govorila, ona nažalost na njenom primeru, morate se pobrinuti o toj deci koja imaju trajne probleme, čiji se problemi zdravstveni ne rešavaju sa njihovih 18 godina. Nataša Jovanović je predložila da roditelji, staratelji, nije važno kako će se to zvati… Jednostavno, postoje neka deca koja do kraja života moraju imati roditeljsku negu, a ne postoje više poslodavci, osim državnih organa, koji su u stanju da jednog takvog roditelja drže na bolovanju. Ovo je samo realnost i mi moramo i naše propise upodobljavati realnostima.

Još nešto, ministre, deca koja boluju od najtežih bolesti, često njihovi roditelji su sa njima smešteni u bolnicama gde oni leže, uglavnom deca koja boluju od karcinoma, malo vidite da i za te roditelje malo humanije uslove. Za decu nema primedbi. Deca se vrhunski neguju, leče, u vrhunskim uslovima, ali malo humanosti i prema tim roditeljima koji moraju po nekim ćoškovima da spavaju da bi bili uz svoje dete.

Završavam ovom rečenicom, nestrpljivi kolega Marinkoviću. Gospodine ministre, verujte da ćete ove zakone vrlo brzo doneti ovde da ponovo raspravljamo o određenim izmenama, ali vas molim, ono što smo vam govorili i što smo predlagali kroz amandmane, možda vam je bilo neprijatno da javno kažete – prihvatam taj amandman, sagledajte ovo, dajte vašim saradnicima, vašim službama, pa kroz neke buduće izmene ugradite naše predloge i inicijative. Svi su dobronamerni i svi u interesu građana Srbije. Hvala.