Sve sam mislila da će Marijan Rističević da me izazove na repliku, ali moram ja njega da dopunim, pa evo njemu pravo na repliku.

Nepotpuna je informacija, gospodine Rističeviću, kada pričate o tom Lečiću koji vam uspešno rasteruje vrane. On jeste 2003. godine gasio novine, a sećate li se zbog čega? Jedne novine je ugasio zbog dnevnog horoskopa, zato što je horoskop na dan ubistva Zorana Đinđića, za horoskopski znak u kome je bio rođen Zoran Đinđić, pisao da će svima koji su deo toga znaka tog dana se desiti nešto neprijatno. On je zaključio da je su tu neprijatnost, koja se desila Đinđiću, predvidele te novine. Ovo nisu insinuacije. Ovako je čovek tada rekao, bio je ministar, sećate se, gospodine Arsiću, to je rekao na sednici Skupštine, ali je Skupština bila zatvorena.

Taj isti Lečić, koji plaši vrane Marijanu po njivi, i što je dobro, što ih rasteruje, sada bi opet gasio neke medije. Sada vidim da je najbučniji u nameri da gasi televiziju Pink, a ja samo da podsetim da je pre, čini mi se, dve, dve i po godine, više od dve godine, radio na TV Pink, u nekoj emisiji koja je bila onako, humorističkog tipa, i zabavljao narod, verovatno za ozbiljne pare. Hvala.

Kolega Marijan Rističević je izneo dosta činjenica ponešto je i zaboravio i prosto moramo da se dopunjujemo da ne ostane nedorečeno ono što želimo zapravo da poručimo građanima Srbije.

Malo smo izašli iz teme dnevnog reda, ali što se tiče nas iz SRS uvek smo za takvu vrstu rasprave. Imamo vremena i za dnevni red.

Kolega Rističević zaista ima puno pravo da govori i o Lečiću, i o Mariniki Tepić, ali bojim se da svi u ovoj sali nemaju pravo da govore o toj vrsti preletačevića.

Ako se iskreno želi da se u Narodnoj skupštini uspostavi jedan pravi demokratski, parlamentarni duh, onda treba da prihvatite predlog SRS, svi, da zaustavimo preletanje, da prihvatite onaj predlog koji već iznosimo 7-8 meseci i da u Zakonu o izboru narodnih poslanika vratimo ustavnu odredbu po kojoj narodni poslanik može svoj mandat staviti na raspolaganje stranci na čijoj listi je izabran za narodnog poslanika. Da ta nakaradna odredba nije, koja je dala poslaniku raspolaganje mandatom, neustavna, što je još gore, sad manje da li je nakaradna ili nije, ali neustavna, da nije ugrađena u zakon, mi ne bi imali Lečića, ni Mariniku Tepić u tom smislu. Ovo je neverovatno, ako se oni vrate u Narodnu skupštinu, možda će se vratiti da učestvuju u radu, govorim o ovim šetačima poslanicima, stvarno će biti ozbiljno pitanje ovde utvrditi ko kojoj stranci pripada. Prestali su da dolaze u Skupštinu kao članovi jedne stranke. Sada, ako se vrate, biće članovi treće stranke. Dakle, napravili su već 14 narodnih poslanika bez poslaničke grupe, nekakvih samostalaca, slobodnih poslanika, ne znam kako se zovu, a sve su to postigli na ukradenim mandatima.

Mi stvarno treba ozbiljno da porazgovaramo o tom našem predlogu zakona, da iznesemo sve činjenice za i protiv, da se eventualno amandmanski reaguje iz svih poslaničkih grupa i da se postigne ono što je na predlog SRS postignuto 2000. godine, kada je Marijan Rističević kao član DOS glasao za naš predlog o izboru narodnih poslanika zato što je bio jedini i pravan i pravičan.

Tako nešto hoćemo da uradimo i kroz izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i između ostalog na taj način da zatvorimo usta svima onima koji kaže da nemaju uslove izađu na izbore. Hvala.

Konačno sam razumela šta je gospodin Rističević zapravo hteo da kaže.

Sinoć me je zbunio kada je na svom tviter nalogu napisao da je neko osnovao stranku, a nije osnovao nego kupio. Treba biti precizan i na tviteru, gospodine Rističeviću. Čitaju to ljudi mnogo. To me onako zbunilo malo.

Naravno, kada je u pitanju taj Čedomir Čupić, u pravu ste, on jeste napastvovao studentkinje. Ako neko u toku krivičnog postupka napravi poravnjanje sa tužilaštvom, on samim tim, to svi pravnici znaju, priznaje krivično delo, ali se samo nagodi da dobije ili uslovnu osudu ili neku manju kaznu itd. On sam je priznao da je kriv za zlostavljanje koleginica studentkinja.

Dobro je gospodine Rističeviću što podsetiste da niste glasali za Vladu Zorana Živkovića. Ima ovde nekoliko narodnih poslanika koji su bili u sali kada je biran Zoran Živković za predsednika Vlade. Zaista to moram da pomenem kao, ja mislim, najteži u nekom smislu dan u politici svakog od nas koji smo tu sedeli. Ta Vlada je birana nekoliko dana nakon Đinđićevog ubistva. Normalno je da je Vlada morala da se izabere. Ne može država biti bez vlade, bez predsednika vlade, bez obzira šta se desilo. Ne govorim ja to zbog nekog mog žala za Đinđićem, nego zbog činjenice da je Zoran Živković bio neko koga je Đinđić protežirao i ko je slučajno utrčao tada za predsednika Vlade, pošto je projekat onih koji su organizovali to ubistvo da to bude Nebojša Čović i onda kada se već ugurao Zoran Živković i kada su ga izabrali, opet na zatvorenoj sednici, za predsednika Vlade, čestitali su mu, smejali se, on primao čestitke, aplaudirali. Mi koji nismo učestvovali u tome, zna i kolega Arsić, bio je tu, mi smo bili šokirani da neko može, razumemo da je morao da prihvati funkciju, ali da to bude na neki skroman način, skrušno, ali ne, to je bilo onako uz fanfare, uz smeh, uz čestitke i to govori zapravo o moralnom liku Zorana Živkovića. Hvala.

Gospodine Rističević je, moram da kažem, opet dao nepotpunu informaciju. Sve je tačno što je rekao, ali opet nešto fali. Kolega Arsiću, vi ćete se složiti, jer ste takođe bili akter tog vremena.

Obaranje Živkovićeve Vlade, započela je poslanička grupa SRS. Tada smo imali mnogo bolji Poslovnik, pa smo imali mnogo više vremena, pa smo imali referate sa podacima, o kriminalu Zorana Živkovića, Pitića, Vlahovića, Marije Rašete Vukosavljević, Šumarca, Mihajlovića, mafijaške pudlice Nebojše Čovića. Dakle, svi oni su bili tema tih naših referata i o svakom smo imali ovakav štos dokaza i vi ste kolega Arsiću bili jedan od učesnika u toj raspravi.

To je pokrenulo tu lavinu, kada smo izašli sa svim tim podacima, više jednostavno niko nije imao, ni od onih koji su glasali za tu Vladu, niko više nije imao moralnog prava da glasa za tu skupinu kriminalaca, jer to jeste bila skupina kriminalaca. Sećate li se samo, jel narod zaboravio tu Mariju Rašetu Vukosavljević, koju je zamislite sud oslobodio, a poznata je bila po tome da je kašičice za kafu, one najmanje moguće, na aerodromu plaćala pet hiljada dinara u to vreme. Dakle, u svakom poslu su krali, na svakom poslu su uzimali i zbog toga su morali da odu sa vlasti.

Marjanu Rističeviću, svaka čas što je tada glasao protiv te Vlade, jer zaista niko moralan ne bi mogao ni da glasa da na čelu države bude takva bulumenta, kakva je bila u tom periodu. Hvala.

Ministre Đorđeviću, mi smo u prethodna dva sata uspeli da ubedimo ministra Sinišu Malog, obećao je javno da će poštovati član 105. stav 1. tačku 8. Ustava Republike Srbije koji obavezuje Vladu da Narodnoj skupštini dostavi na raspravu i usvajanje završni račun budžeta.

Sada nam ostaje da ubedimo vas kao razumnog čoveka, razumnog ministra da u ime Vlade Republike Srbije povučete ovoj predlog zakona zato što je loš, zato što je štetan. Ovim zakonom ne pomažete nikom. Ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u evrima, ne pomažete na kraju ni ljudima koji su zaduženi u dinarima. Znate, sreću nas ljudi i kažu – dobro ako ovi iz Vlade daju pare iz budžeta švajcarcima, što ne daju i deo mog kredita u evrima. Onaj kaže - što ne daju i meni deo kredita u dinarima. Dakle, na potpuno pogrešan način ste uradili nešto zašta ste možda imali dobru nameru.

Govorio je sada kolega Mirčić, kako će te ovim zakonom rešiti probleme ljudi kojima su oduzeti stanovi, kojima su izvršitelji prodali stanove, koji i dalje imaju obaveze prema bankama, koji su ostali na ulici? Kako ćete pomoći ljudima koji su se od stresa razboleli, neki nažalost i umrli? Dakle, mnogo je lošeg proizveo ovaj zakon koji je dozvolio to indeksiranje u švajcarskim francima. Ali, vi ne možete rešiti problem tako što će jedan deo ljudi biti zadovoljan ovim zakonom, a kada sve uzmu pa saberu videće da niko zapravo nije zadovoljan.

Trebalo je pojedinačno svaki ugovor analizirati i da se vidi. Čovek je uzeo 50 hiljada švajcarskih franaka kredita, zapravo je dobio kredit u dinarima, u dinarima isplaćen taj njegov stan. On je u međuvremenu umesto tih 50 isplatio 70 hiljada. Onda se lepo podvuče crta i kaže – gospodo iz banke, dosta vam, ovaj čovek vam više ništa ne duguje. Čak, banke verovatno duguju ljudima koji su redovno izmirivali te svoje kreditne obaveze. Ali, to sve zahteva ozbiljan rad, najpre kroz jedan ozbiljan sistemski zakon, pa onda naravno i pojedinačno.

Ne vidim zbog čega se država plaši takvog razgovora sa bankama. Šta je to strašno, ako će neka od tih banaka, koje inače deru kožu i narodu i privredi u Srbiji, a profit i ekstra profit iznose u svoje države, za ekstra profit ovde ne plaćaju porez i što se neko plaši da kaže takvim bankarima – jel hoćete da radite pod ovim uslovima ili nećete? Ako nećete, hvala doviđenja, ima ko hoće. Rekao je jedan kolega, pomenuo je kinesku banku. Mi se radujemo takvim bankama, ubeđeni da će takve imati jedan korektniji i poslovniji odnos sa stanovništvom u Srbiji i sa privredom naravno.

Država mora biti država i narodu i bankama, ali narodu više. To morate da razumete i ovo nije nikakva demagogija, ovo je prosto stav SRS, naše političko opredeljenje, naš programski stav. Između bahatih bankara i izvršitelja sa jedne strane i gladnog naroda sa druge strane, uvek ćemo stati na stranu naroda. To mora da radi država. Ne može država, ne sme država da procenjuje – šteta nam je ako nam ode ova banka. Kakva nam je šteta ako ode koja god hoće banka? Šteta nam je što na ovaj način uzimate novac iz budžeta i što na taj način, možda još niste svesni, ali doći će i do vas to, zapravo stvarate nezadovoljstvo ljudi i cela Srbija je do pojave ovog zakona imala razumevanje za te ljude koji su se zadužili u švajcarcima. Nikoga pre ovog predloga zakona nisam čula da je rekao – a, ko im je kriv, a što su se zaduživali. Kada ste vi ponudili ovakav zakon, bogami se to uveliko priča.

Dakle, napravili ste razdor između ljudi koji su zaduženi u švajcarcima i ovih koji su zaduženi u evrima i u dinarima. Umesto da donesete zakon da apsolutno svi mogu u Srbiji, zemlji Srbiji biti zaduženi isključivo u dinarima, jer su dinare svi dobijali za svaki kredit bez obzira kako je indeksiran.

Neko je ovde rekao da će nakon ovog zakona, da će mnogi doživeti olakšanje. Da, olakšaćete budžet, to je jedino olakšanje.

Sada moram da objasnim jednim specifičnim primerom. Kada su prvi put naprednjaci bili u kampanji pre nego što su osvojili vlast Aleksadar Vučić je kampanju vodio i izbore dobio na obećanjima da će čim dođu naprednjaci na vlast ukinuti sve sporazume koje je Borko Stefanović zaključio u Briselu, da će ukinuti administrativne prelaze. Sada govorim šta je Borko Stefanović sve uradio, da će ukinuti šiptarske lične karte na Kosovu i Metohiji, da će ukinuti njihove pravosudne organe tzv. samoproklamovane države Kosovo, da će ukinuti njihov vrhovni sud itd. I šta se desilo? Istog dana kada je zaseo u vlast rekao je - a, mi moramo biti odgovorna država, mi ne možemo makazama seći nešto što je radila ona prethodna vlast, mi moramo da poštujemo kontinuitet vlada, što je prosto neverovatno i posledica tog kontinuiteta su štetni briselski sporazumi koji su potpisani.

Vi sada nama, zato sam ovo napomenula, pričate opet o nekim prethodnicima koji su radili nešto na loš način, pa je vama trebalo sedam godina da smislite pametnije rešenje. Nije tako, ministre Đorđeviću. Nesporno je da su oni pre vas radili mnogo loše. Evo, priznajem, bili su gori od vas, ali vi ste morali, to sam rekla malopre Siniši Malom, nema Vlada rok kušnje, tako kažu pravnici, sedam godina, nego 100 dana. Vi ste davno, davno, davno prošli 100 dana i samo u tih 100 dana ste imali pravo, i to se odnosi na sve vlade, samo u tih 100 dana ste imali pravo da narodu objašnjavate kakvo ste zlo i muku zatekli i šta su vaši koraci da se to prevaziđe i da se to reši i da se rešava jedno po jedno, a ne mi sedam godina nismo znali šta ćemo sa ovim "švajcarcima" i onda oni odluče da štrajkuju i onda Vučić odluči da ode tamo kod njih i onda on njima kaže - rešićemo to. Zamislite, kaže tačno dan kada će Vrhovni kasacioni sud doneti odluku, niko o tome neće da govori. To je strašno. To je apsolutno nešto nedopustivo.

Vi sada kažete, umesto zaista da prihvatite naše ozbiljne argumente i mi hoćemo da učestvujemo ako povučete ovaj Predlog zakona i predložite jedan dobar, ozbiljan sistemski zakon, mi hoćemo da učestvujemo i amandmanima i na odborima i da pomognemo da se ovaj problem reši, ministre Đorđeviću, trajno. Verujte, problem niste rešili, samo ste ga još više produbili. Hvala.

Pet stvari.

Prvo, ne znam na koji bivši režim Arsić misli, da li misli na Vladu Ivice Dačića ili na Vladu Aleksandra Vučića?

Drugo, izvini Arsiću što sam te naterala da javno priznaš da je Vučić svojim autoritetom uticao na odluke suda. Dobićeš ozbiljnu grdnju od Vučića.

Dalje, kaže, dajte nam predlog. Pa, vi ste vlast, vi morate da predlažete. Mi da vas kritikujemo, da prihvatamo ili ne prihvatamo. Vi ste vlast. To slušamo redovno na konferencijama, kaži mi ti, odgovori mi ti. Ne brate, nego kaži ti, odgovori ti, ti si preuzeo odgovornost.

Treće, vi ste gospodine Đorđeviću priznali da ste vi zapravo činovnici prethodnog režima. Evo i zašto. Između ostalog, nećete krivično da ih gonite, a stalno pričate o njihovom kriminalu kojeg ima onoliko. Nećete da ukinete izvršitelje koji su zlo ovog društva.

Kroz briselske sporazume legalizovali ste sve dogovore i sporazume Borka Stefanovića. Nećete da ukinete stav Narodne banke o zabrani konverzije kredita u inostrane valute. Znači, ništa od toga nećete. Znači, vi ste puki činovnici izvršioci te prethodne vlade.

Kažete – uradili ste, radili ste, trudili ste se i ovim zakonom nećete baš sve da rešite, ali eto rešićete nešto, nećete rešiti ništa. Šta ste postigli? Od švajcaraca kredite ste pretvorili u evro. Šta ako se desi neko čudo sa evrom? Niste se nadali, odnosno, nisu se nadali onda neki ni da će se desiti sa švajcarcem pa se desilo. Ko zna dokle će Jorgovanka držati ovaj veštački kurs dinara koji je inače, niste bili kad sam rekla, ona to rekla, najjači na zemaljskoj kugli, a i šire. Doduše, pobrkala, nije bio naš dinar, ali nema veze, dešava se.

Dakle, ovo što ste rekli da, ne znam, 99% Srba glasa na Kosovu i Metohiji za Aleksandra Vučića. Pustite vi šta je bilo na prethodnim izborima, spremajte se vi za sledeće, a glasove sa Kosova i Metohije ubuduće nemojte brojati u Vranju, brojte ih tamo gde se održavaju izbori. Ako je bezbedno ceo dan biti na biračkom mestu, dolaziti i glasati, onda je valjda bezbedno da se ti glasovi tamo i broje. I nemojte u nekoj sledećoj kampanji da plaćate, da tražite kapilarne glasove, nemojte da obećavate ovih pola miliona ljudi što su na određeno vreme da će dobiti posao za stalno.

Ima toga još, ali nije tema. Sada je tema zakon o tzv. švajcarcima. Još jednom, gospodine Đorđeviću, povucite ovaj zakon i dajte nam ozbiljan sistemski predlog, pa ćemo da raspravljamo o tome i da vam pomognemo da rešite problem. Hoćemo da vam pomognemo, hoćemo zbog naroda.

Ovaj član 11. su zapravo troškovi konverzije i to je ključni član zbog kojeg mi tražimo da Vlada Republike Srbije povuče ovaj predlog i da narodnim poslanicima predloži jedan ozbiljan sveobuhvatan predlog da bismo stvarno jednom za svagda rešili ove probleme.

Čuli ste malo pre da se već pojavljuje jedna grupa ovih ljudi koji su, takođe, bili zaduženi u švajcarskim francima, koji prete da će se vezati lancima ili ne znam šta. Dakle, ne mogu se problemi rešavati ad hok i to je ono što mi vama dobronamerno danima govorimo.

Zakoni, odnosno Vlada mora da predlaže sveobuhvatne zakone. Znate zašto se u ozbiljnim državama kodifikuju određeni zakoni, pre svega iz građanske oblasti i krivično–pravne, naravno? Zato što to sprečava da se može desiti neko delo koje već nije obuhvaćeno zakonom i to je ta prava pravna sigurnost.

Mi sad u državi Srbiji, niko ne zna, zna šta je napisano u okviru kog zakona, šta je predviđeno kao ovo ili ono delo, ali desi se nešto čega nema i onda mi idemo sa nekim akcijama, neki drugi idu, mi ne idemo, sa nekim akcijama da se prikupljaju potpisi, više se ne zna ko predlaže zakone. Naravno, sve je to regulisano i nemamo mi ništa protiv i da sa određenim brojem potpisa mogu da se predlože zakoni i da svaki narodni poslanik predlaže zakone, ali suština je funkcionisanje podele vlasti da Vlada Republike Srbije predlaže zakone, da se o njima raspravlja u Narodnoj skupštini i da se u Narodnoj skupštini o tim zakonima glasa.

Mi kao opoziciona politička partija ne glasamo za vladine predloge, ali, verujte, kad biste nas fascinirali nekim predlogom, da mi kažemo – bravo, ovo je zaista predlog zakona kojim se rešavaju svi problemi iz ove oblasti, mi bismo za to glasali, zato što smo mi narodni poslanici i što želimo da radimo u interesu naroda.

Ovaj zakon, kolokvijalno rečeno, o švajcarcima, da ne govorim ceo naziv, nije rešenje za najveći broj ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima. Nije rešenje i niste nas ubedili i nemate argumente da nas ubedite da nismo u pravu. Niko neće od vas da govori o tome šta sa više stotina ljudi koji su ostali bez stanova za koje su već bankama isplatili od 50 do 80 hiljada evra. Ko će tim ljudima nadoknaditi štetu? Ostali bez stana, ostali istovremeno bez sredstava za koja su otprilike u iznosu koštanja tih stanova.

Vi niste išli na rešavanje suštinskog problema i pitam se, pitam vas – za koliko dana ćemo imati izmene ili dopune ili izmene ili dopune ovog leks specijalisa? Šta ćete raditi sa ovim ljudima koji se vežu lancima u Vrhovnom kasacionom sudu? Da li ćete njima reći – baš nas briga, vežite se, ne morate nikada da se odvežete ili ćete prebrojati koliko je to ljudi, koliko je to porodica, pa ćete onda procenjivati da li treba da im se pomogne ili da ih ostavite, neću da kažem da im se ne pomogne, nego prosto da ih ostavite neka rade šta god hoće? To je neozbiljan odnos države prema narodu.

Ja kad kažem i mi kad kažemo „narodu“ mi ne mislimo nikad na 17.000, na 5.000, na ovoliko ili onoliko ljudi, mislimo na svakog državljanina Republike Srbije. Vlada kroz svoje predloge, a Skupština usvajanjem tih predloga mora da vodi računa da zakoni budu takvi da zadovolje interese najvećeg broja svih državljana Republike Srbije.

Znate, ljudi ko ljudi, uvek će se naći neko nezadovoljan iz ličnog razloga, iz ovog ili onog razloga, ali kada vi neki problem rešite suštinski, onda to ne može imati neke negativne konotacije. Problem je u tome što ste vi svoj odnos prema rešavanju ovog problema pokazali i u toku one rasprave načelne, a i danas.

Dakle, narodni poslanici vladajuće većine mogu na prste da se izbroje, nema ih više od 20. Dakle, toliko o tome koliko ste zainteresovani da probleme rešite. Ministar Đorđević je tu, učestvuje u raspravi, ali ovo je ipak uža specijalnost, resor ministra Siniše Malog. Bio je tu, ne kažem da nije, ali ministar ne može imati prečeg posla od posla boravka u Narodnoj skupštini i razmene argumenata sa narodnim poslanicima.

Argument da je ovaj zakon dobar nije u tome, videćete vi kad mi izađemo na izbore gde ćete vi biti, gde ćemo mi biti. To nije argument. Mi ovo ne radimo samo da bismo bili neki statistički broj u ovim vašim nameštenim anketama. Ne, mi radimo da bi što je moguće većem broju građana Srbije, državljana Republike Srbije pomogli. Vi znate, za nas su glasali i glasaće u još većem broju birači Republike Srbije, glasali i za vas, nije sporno, ali ne možete vi sad da procenjujete ovi što su štrajkovali ako im donesemo zakon, onda će oni i njihove porodice glasati za nas, pa ajde da to uradimo. Ne rešava se to tako.

Pitam vas, ministre, da li ste u međuvremenu saznali kako ćete pomoći ovim ljudima zaduženim u švajcarcima, koji su se vezani lancima i kako ćete pomoći ljudima koji su ostali bez stanova i bez desetina hiljada evra? Vi ovde predviđate u članu 11. čije mi predlažemo brisanje da će od ovih troškova konverzije država iz budžeta uplatiti 15% od iznosa nekog koji će se ovde izračunati itd.

Vi na ovaj način zaista dovodite građane Srbije, narod Republike Srbije u situaciju da počinju jedni protiv drugih da reaguju. Znate, nešto slično je bilo kada je Mlađan Dinkić gasio naše državne banke. Onda su, uglavnom su žene zaposlene u bankama i oni su tada protestvovali protiv Mlađana Dinkića i protiv tih zaista strašnih odluka da se naše banke ničim izazvane ugase, da bi on nama doveo ove zelenaške koje sada deru kožu narodu sa leđa. Onda su te žene koje su imale 20-30 godina radnog staža u bankama, zima je bila, izlazile ispred svojih banaka da protestvuju i većina njih su bile obučene u bunde, zima bila.

Šta je to strašno što neko radi 20 ili 30 godina, da je mogao sebi priuštiti i da kupi bundu? Šta su tadašnji mediji radili? „Bundašice protiv vlasti“, pa su okrenuli narod da navija za Dinkića i za gašenje naših banaka, jer Bože moj, šta ima da protestvuje neka žena koja ima bundu.

Vi na ovaj način banalizujete rešavanje ovog problema. Verujte, mi ne banalizujemo kada kažemo, vi ministre ne šetate među narodom osim na partijskim sastancima, što nije mišljenje i stav, to vam je jasno, ali verujte, ne samo da ljudi kažu – hoćete vi tamo da kažete u Skupštini da vrate i meni kredit, ja sam uzeo kredit u evrima, neka i meni država plati 15%. Ide se i do dotle da ljudi kažu – ja sam uzeo 3000 evra, 5000 evra potrošačkog kredita u dinarima, pitaj tamo ministra hoće li nam vratiti država 15%.

Dakle, vi ste ovim zakonom doveli do toga da ljudi više nemaju solidarnost jedni prema drugima, već suprotno od toga, kaže – šta me briga, tebi će država platiti 15% tog kredita.

Niste rešili problem. Ministre Đorđeviću, konsultujte se sa predsednikom Vlade, sa ministrom Sinišom Malim, u ime Vlade, povucite ovaj predlog, spremni smo već od naredne nedelje da raspravljamo o novom predlogu, ali da zaista tim predlogom obuhvatite sve, a ne samo neke, nemam pojma, kako probrane. Hvala.

Ne znam, vi kao da nas ne slušate, ministre Đorđeviću, i danas, i bili ste i onaj dan kada se pričalo u načelnoj raspravi.

Prvo, predsednik naše poslaničke grupe Vojislav Šešelj je vrlo precizno izneo naše stavove. Mi smo imali manje vremena, pa smo takođe o tome govorili, i vrlo konkretno mi smo rekli na koji način se ovaj problem može rešiti.

Dakle, prvo, ovaj drugi stav ovog člana, čije ja brisanje predlažem, treba da stoji da će ovih 15%, kao i ovaj ostatak, platiti banke, a ne Republika Srbija, a ne budžet Republike Srbije.

Vi, ko đavo od krsta, kako kaže narod, bežite od kritičkog razgovora sa bankama. Kažete - razgovarali ste sa bankama, razgovarali ste sa ljudima. Sa koliko ljudi, sa svima? Niste razgovarali sa svima, ali nije ni to svrha, ni način rada i funkcionisanja Vlade. Vi treba da primetite problem i da ga vi predložite.

Kažete da mi nismo dali konkretan predlog. Jesmo. Mi smo rekli - donesite nov predlog zakona, nema više konvertovanja, nego isključivo krediti u dinarima, nema država nikakvu obavezu da vraća nikakve kredite, već to mora da rade banke, banke moraju iz svog ekstra profita da obezbede ta sredstva, jer dobijaju ekstra profit, a ne plaćaju državi porez. Banke taj ekstra profit iznose iz države Srbije. Da se svi ugovori raskinu, da se jedan po jedan predmet analizira, da se vidi koliko je po kojem ugovoru ko bio zadužen u tim švajcarcima, pa ako je neko bio zadužen 50 hiljada švajcaraca u dinarskoj protivvrednosti tada, tada mu se računa, a ne sada, a on je u međuvremenu vratio protivvrednost od 70 hiljada, onda se kaže – e, banka treba da ima svega 2,5% do 3% kamate, pa da vidimo, jel ti banci duguješ možda još pet hiljada dinara, ili banka tebi duguje 55 hiljada, što bi bio mnogo češći slučaj. Eto, rešenja, gospodine ministre Đorđeviću, i pravnički i ekonomski, u svakom smislu precizno, tačno i jasno.

Ministre, danas sam prepodne davala besplatno neke savete i podučavala, evo, i vama ću.

Dakle, totalitarizam, znate kako slikovito izgleda? Kad neko kaže – ja ću da vam vratim kredite za koje ste se zadužili za vreme nečije lopovske vlasti, ja ću da dovedem tu i tu fabriku, ja ću da uradim to i to, ja ću, ja sam, ja ću, ja sam, e, to je totalitarizam, a vi prepoznajte tu onoga kome je tu mesto.

Dakle, kako vi kažete da je komunistički da se ne može privatnim bankama, da ne može država da se meša u rad privatnih banaka? A za šta služi Narodna banka, za šta služi Zakon o Narodnoj banci? Zašto služe nalozi Narodne banke tim privatnim bankama? Mi vam uporno govorimo, razgovarajte sa tim privatnim bankama, ali vi nećete, pa sad ostavljate mogućnost asocijacija svakom od nas. Zbog čega vi to štitite konkretno koju banku i ko koju zaista štiti banku? Zato što nećete s njima da sednete i njima da kažete – naš pravni sistem od vas traži to i to, ako vam se sviđa, nastavite da radite, ako vam se ne sviđa, izvolite, idite. Jel to komunizam? Vi ste nešto pobrkali, niste bili na času, ministre, izgleda.

Dakle, vi govorite da je nemoguće primenjivati neki zakon retroaktivno. Ministre, konsultujte pravnike oko sebe. Retroaktivnost postoji kao ustavna kategorija. Treba je izbegavati, ali vi je, recimo, ne izbegavate kod vraćanja oduzete imovine. Vi primenjujete zakon koji su doneli žuti u vreme kada su narodni poslanici, stranke kojoj sada pripadate, bili članovi SRS, kada smo sa ne znam koliko argumenata ubeđivali tadašnje vlastodršce da takav zakon ne sme da se donese, kada smo iznosili pravne i političke i ekonomske i sve moguće činjenice i argumente da ih u to ubedimo i kada ste se vi kleli u kampanji da će i taj zakon biti jedan od zakona koji se više neće primenjivati, a sad ga primenjujete do te mere da je nedavno osvanulo u novinama da je imovina vraćena naslednicima nekog fašiste iz Novog Sada, beše, ili negde.

Dakle, ministre nemojte sa nama da razgovarate paušalno. Govorite argumentima, jer i mi govorimo argumentima, a naš glavni argument je da ovaj Predlog zakona morate povući iz skupštinske procedure, a kad budemo govorili o izmenama ili o nekom novom leks specijalisu, samo ćemo čitati ono što ste vi pričali i podsećati javnost na to. Hvala.

Ja sam na Kolegijumu u Narodnoj skupštini zamolila prisutne, tu šefove poslaničkih grupa i predsednika Narodne skupštine da skrenu pažnju poslanicima vlasti na nešto što je suprotnu članu 107. našeg Poslovnika. Svi mi, narodni poslanici, moramo da vodimo računa o ugledu Narodne skupštine. Svi mi moramo da učinimo da se ugled Narodne skupštine u narodu vrati, jer je nažalost uništen. Nekoliko poslanika vlasti je danas o tome govorilo, pa sad mi je ovo bilo na kraju prosto razlog da mora to da se kaže.

Kažete - ovi što neće, što bojkotuju što neće da dolaze u Skupštinu. Prvo, svaki narodni poslanik ima pravo da bojkotuje. To je njegovo pravo. Naravno, onda nema pravo da napada nekoga drugog koji ne bojkotuje, ali to nije tema. Tema je nešto drugo.

Ne možete vi da kažete da onaj ko ne učestvuje u ovoj sali u radu Narodne skupštine, ne znam, prima neku platu, prima dnevnice itd. Ljudi moji, dnevnice u inostranstvu, o kojima govorite, gde narodni poslanici idu na put, su 15 evra. Jel tako? Sada kada čuju građani da neko ide, neki poslanik ide u inostranstvo da ubira dnevnice misliće – koliko li ovi dobijaju para.

Nemojte da idete na štetu cene Narodne skupštine da biste rekli nešto negativno za ove šetače. Ima o njima šta da se kaže. Ima među njima i kriminalaca i kradljivaca mandata i ovo što prave poslaničke grupe, što sada dolaze u Narodnu skupštinu i oni koji nisu izlazili na izbore i mnogo toga ima o njima da se kaže i za mnogo toga oni treba da odgovaraju. Mi čekamo od kada da imamo jednu sednicu Narodne skupštine da raspravljamo recimo o tome da li ćete skidati imunitet Bošku Obradoviću zbog onoga što je upao sa sekirama, sa motornom testerom, što je provaljivao zgradu Javnog servisa itd.

Završavam. Molim vas najlepše, nemojte da sami učestvujete u rušenju ugleda Narodne skupštine da biste rekli nešto loše za one koji ne učestvuju u radu u ovoj sali.

Član 27. stav 1.

Opet građani dobijaju drugačiju sliku u odnosu na ono što je realno stanje. Prvo, ne znam koja to delegacija boravi 10 dana u belom svetu. Drugo, vi dobro znate kakvih je bilo problema ovde sada sa delegacijama kada je Šormaz, inače NATO lobista, pokušao da spreči Natašu Jovanović, poslanik SRS, da ide na službeni put, pa smo mi intervenisali kod predsednika Narodne skupštine, pa je onda morao da potpiše, da prihvati da i Nataša ide kao član delegacije.

Nešto drugo sam htela da kažem. Ne idu ti ljudi, ti narodni poslanici na službeni put zato što im padne na pamet, nego zato što su na spisku, zato što ih se poziva da se pita – da li hoćete kao član delegacije da idete i što to na kraju potpisuje predsednik Narodne skupštine. Dakle, niko tu nikome ništa ne otima.

Imali smo jednu incidentnu situaciju kada je Branka Stamenković otišla sama pa je naknadno morala da joj se plati avionska karta zato što je takođe neko hteo da je izbegne. To što je ona otišla u Strazbur pa je tamo pričala nešto što je potpuno suprotno interesima države Srbije, to je jedna vrsta problema ili druga vrsta problema.

Najljubaznije vas molim i krajnje dobronamerno zbog svih nas, zbog ove Narodne skupštine, nemojte govoriti loše o Narodnoj skupštini, ionako narod nema dobro mišljenje o nama, ali vidite, takvim izjavama koje se ovde čuju… Malopre komentarišete – ne znam kolega šta da kažem o tom polovičnom ili ne znam kakvom bojkotu. Gde su vaši poslanici danas koji nisu tu?

Narodni poslanik danas može da bude službeno odsutan, može da ide da obilazi ove što će da se vežu lancima zbog švajcaraca, mogu da idu da obilaze srpska sela, mogu da idu po svojim partijskim obavezama, jer smo ovde svi po partijskoj liniji. Nemojte to da radite. Vaše klupe su malo punije nego ove potpuno prazne. Nemojte da nas terate da mi sada pričamo nešto što ne želimo i da otvaramo temu koja nam trenutno nije tema.

Možemo mi da se nadmećemo i bacanje kamena s ramena, nije u tome problem. Radi se o nečemu drugom.

Narodni poslanici koji učestvuju u delegacijama treba tamo da idu ukoliko žele. Recimo, SRS je vrlo ponosna na naše narodne poslanike koji učestvuju, Aleksandar Šešelj u Savetu Evrope na parlamentarnoj skupštini. Svaki put ide na zasedanje i svaki put tamo iznosi stavove koji su u interesu Republike Srbije. zastupa interese Rusije koju su izbacili iz Saveta Evrope, zastupa stav da je KiM sastavni deo Republike Srbije, suprotstavlja se onoj Ruži, kako joj je prezime, ustaškinji iz hrvatskog parlamenta. Nataša Jovanović ode na samit NATO-a, pa onda tamo iznese stavove potpuno suprotne od onih koji se očekuju u NATO-u. Kaže im otvoreno da je ona član SRS koja je protiv ulaska Srbije u NATO, koja je za ulazak Srbije u ODKB.

Dakle, zato služe odlasci delegacija i ima pravo svako da ide, kao što Šormaz ide pa kaže da treba Srbija da ide u NATO. To je nešto strašno, ali bože moj, vi ga stavili u tu delegaciju, da li iznosi vaš stav ili svoj lični, to je njegova i vaša stvar. Mi skrećemo pažnju samo na to da građani Srbije treba da imaju punu informaciju o radu svakog narodnog poslanika i mi se ovde ne nadmećemo, pogotovo ne kako kaže kolega, lažnim intervencijama, javljanjima po Poslovniku. Mi koristimo Poslovnik. Znate, ne možemo da ćutimo zato što ne želite da promenite Poslovnik.

Takođe vas podsećam pred javnošću da mi faktički radimo po nekom privremenom Poslovniku već tri godine. Stalno obećavate da ćete menjati Poslovnik, jer ovaj nije dobar, sve najgore ste o njemu govorili kada je donošen, kada ste bili opozicija, onda vam nije odgovarao ovaj Poslovnik. Pre neko veče Marija Obradović kaže u jednoj emisiji, kada joj je skrenuta pažnja da treba da postoji Poslovnik koji će odgovarati vlasti onda kada bude opozicija, ona kaže – da, ali nama ovo odgovara.

Dakle, molim vas, vodite računa šta pričate u javnosti. Opet vam govorim, baš me briga za nju i za vašu poslaničku grupu, stalo mi je do ugleda Narodne skupštine.

Član 32.

Saglasna sam da možemo da prekinemo ovo po Poslovniku, samo da gospodinu Orliću prenesem pozdrave Vlatka Ratkovića. Da li znate ko je to?

Vlatko Ratković je 27. februara 2012. godine, kao predsednik Zakonodavnog odbora DS, potpisao ovaj Poslovnik. Tako da, to što mi tvrdimo da ovaj Poslovnik nije Poslovnik ovog saziva, evo dokaza. Ali, kolega Orlić nije očigledno u toku. Gospodine Arsiću što mu niste rekli, nije tačno da se ne raspravlja o ovom Poslovniku, na tom kolegijumu Narodne skupštine, samo u ime naše poslaničke grupe, predložila ono što mi stalno ovde predlažemo, da se konačno donese nov Poslovnik po kom će moći normalno, demokratski da se raspravlja u ovom parlamentu.

Predsednik parlamenta je rekla da s obzirom da nam je do kraja mandata ostalo sedam, osam, koliko meseci, da je kasno da se donosi nov Poslovnik, ali da će predložiti izmene Poslovnika koje koče rad ovog parlamenta. Da li je tako bilo? Tako je. Tako da nemojte, opet zbunjujete javnost. Mi samo hoćemo da smo potpuno iskreni pred svim građanima Srbije. Hvala.

E, sad, pitanje – da li ja mogu da prozovem gospodina Mirčića, da li će on dobiti repliku? Evo, prozvala sam ga. Samo pitam.

Dakle, amandman na član 15. je pravno-tehničkog karaktera. Rekli smo da umesto da zakon sprovodi Narodna banka, treba da stoji da vrši Narodna banka. Kaže meni Vlada da naš amandman ne može da se prihvati s obzirom na to da se ovaj amandman odnosi na pravno-tehničku redakturu. E, raznih smo mišljenja Vlade videli, ali ovakvu besmislicu nismo još.

Dakle, šta smo mi danas čuli o ovom zakonu, o pojedinačnim članovima, o zakonu uopšte? Uglavnom, kad se sve ovo sabere, što se danas pričalo, u suštini, nema tu neke velike razlike u odnosu na ono što smo mi iz SRS predlagali, jedino što se ovi iz vlasti nisu usudili da kažu Vladi da ovaj zakon povuče.

Čuli smo ovde da zakon ne sme obuhvatiti sve građane zbog opterećenja budžeta, da se zakonom ne smeju obuhvatiti svi građani zbog opterećenja budžeta. I ovo je stvarno strašno. Vi unapred znate da diskriminišete neke građane, jer Bože, ne smete opteretiti budžet do nekog iznosa, neo samo do nekog koji ste vi negde smislili da je optimalno.

Kažu, takođe smo ovde čuli, šta mi to hoćemo, da se priča sa bankama i da se banke pokupe i da odu. Prvo, banke se neće pokupiti i otići, jer mi samo tražimo da one svoj ekstra profit utroše na obeštećenje naših sunarodnika, naših građana koje su nezakonito oštetili.

Neće banke otići zato što, nažalost, narod u Srbiji teško živi, zato što svi uzimaju kredite, da li su to potrošački krediti nekog nižeg iznos ili ovi u raznim nezakonitim valutama, ali u svakom slučaju bankama, tim inostranim koje ovde posluju, se i te kako isplati da ostanu i da opstanu u Srbiji, naravno, pod ovim uslovima koje ste im vi stavili na raspolaganje i ni jedna od tih banaka koja ima naziv neke inostrane banke nema veze sa svojom matičnom bankom, niti ovde posluje ni približno kako to radi u svojoj matičnoj zemlji.

Čuli smo, takođe da možemo očekivati i izmene ovog zakona. Dakle, ovako nešto konstatovati i glasati na kraju za zakon je neozbiljno, za Predlog zakona.

Šta smo mi hteli još jedanput, pošto je ovo kraj otprilike rasprave po ovom predlogu zakona, hteli da vam ukažemo? Čuli ste danas u toku rasprave i pretpostavljam da ste svi pročitali vest da postoji još jedna grupa građana koja je oštećena tim tzv. švajcarskim kreditima i da su oni odlučili da se u Vrhovnom kasacionom sudu ili Apelacionom sudu, nisam sigurna, vežu lancima i da odande ne izlaze.

Pitanje naše vama, ministre, i Vladi Republike Srbije – šta ćete uraditi ako ovi ljudi zaista budu istrajni u tome, kao što su oni pre neki dan bili istrajni u štrajku? Kako ćete vi da ih sklonite? Da li ćete da ih sklonite? Da li ćete da ih ubeđujete? Ko će ići da im čestita Vaskrs, ako ostanu i do Vaskrsa? Kako ćete, na kraju krajeva, rešiti njihov problem?

Njihov problem je ono o čemu i ne samo njihov. Ima još grupa. Znate, razne će sada grupe građana da se formiraju i da se pojave sa svojim zahtevima, upravo ponukani ovim što ste vi jednom delu građana izašli u susret, a što ostalima ne želite, jer kako reče jedan kolega ne smete zbog preopterećenja budžeta.

Nemojte to da radite, nemojte da zavađate sopstveni narod, nemojte da ljudi jedni druge gledaju popreko, nego lepo, ministre, još jedanput i poslednji put vas molim, predlažem vam, povucite u ime Vlade Republike Srbije ovaj predlog zakona. Valjda vam je posle svega jasno, ne samo posle svega što se dešava u ovoj skupštini, što ovde od nas slušate, nego i posle ovoga što je već počelo da se dešava i van ove zgrade. Dakle, povucite Predlog zakona, predložite jedan ozbiljan tekst, konsultujte stručnjake, uključite Narodnu banku, naterajte guvernera da se uključi i lepo naterajte… Koliko god vi kažete da je to komunistički, ja kad kažem naterajte, svakako nisam mislila da uzmete bič pa da bijete bankare, nego zna se kako se nateraju bankari, izađe se pred njih sa predlogom, pa ko voli nek izvoli.

Znate, i ovo što mi danas imamo kao predlog, nije to vaša ideja, nije to vaše rešenje. Slušali smo mi u javnosti, ovo je trajalo nekoliko dana, kratko doduše, ali nekoliko dana da, pa je ministar izlazio, rekao to će biti tako i tako, pa ona gospođa predstavnik ovih koji su štrajkovali izađe i kaže – ne, neće biti tako, biće ovako i ovako, pa onda ministar kaže – završićemo danas, pa biće sutra na Vladi, pa biće prekosutra, pa je to trajalo tih nekoliko dana, da biste vi na kraju prihvatili ono što se od vas zahtevalo. Vi ste ucenjeni od strane tih ljudi bili i prihvatili ste ono što su oni od vas tražili. To nije rešenje problema. To je gašenje jednog požara, drugi vam se, kao što vidite, već otvaraju i to sve na istu temu.

Gospodine Đorđeviću, biće vam neprijatno da dođete ponovo u Narodnu skupštinu sa izmenama ovog zakona ili donošenja nekog sličnog zakona, ukoliko danas ne prihvatite dobronameran predlog SRS, koji nije u cilju da pomogne Vladi Republike Srbije, jer mi smo vama ozbiljna opozicija, već u cilju da pomognemo građanima Republike Srbije koji su se iz ko zna kojih razloga, slučajno, namerno, nagovoreni, nepažnjom, zadužili u te velike kredite u tim švajcarskim francima. Bila je greška onog sistema, neka bude tako, ali dajte vi rešenje, ne samo za ovaj sistem, ne samo za ovaj režim, nego za sve ljude koji su za sada opterećeni kreditima, koji će ubuduće uzimati kredite, da to budu isključivo krediti u dinarima i da, u skladu sa tim, svaki pojedinačni ugovor koji postoji u poslovnim bankama u Srbiji, a koji se odnosi na zaduženja u švajcarskim francima i evrima, lepo da sednu stručnjaci i da za svaki izvedu posebnu računici i da se tačno zna da li neko od tih ljudi još eventualno duguje neku siću bankama ili banke duguju neka ozbiljna sredstva tim ljudima.

Posebna pažnja mora da se obrati na one koji su ostali bez stanova, bez velike količine novca koji su već dali bankama. Ministre, to su takođe građani, državljani Republike Srbije. Nemate pravo da birate, pomoći ćemo ovima, nećemo onima. Morate pomoći svima. Rešenja smo vam dali. Zakon povucite, pa ćemo zajedno da raspravljamo o ozbiljnom predlogu. Hvala.