Dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana smo započeli raspravu o ovoj jednoj tački dnevnog reda u kojoj je sadržano 25 različitih predloga zakona i odluka. Naravno, nije bilo moguće ni tada, a teško i sada da se o svakom predlogu ponešto kaže, ali to je odraz demokratije koju ovde na pogrešan način interpretira skupštinska većina.
Pomenula sam, kada sam pre dva dana govorila, izmene zakona o uređenju sudova, i tada je gospođa Nela Kuburović, se faktički saglasila sa onim što sam rekla, ali je rekla nešto vrlo interesantno i zato se sada vraćam jednom rečenicom na to. Rekla je da su ovu izmenu zakona predložili zato što ne bi bilo u redu da se primenjuje ovaj član koji se menja, zato što postoji inicijativa kod Ustavnog suda, pa šta ako Ustavni sud oceni da ovaj član nije bio u skladu sa Ustavom. To ne priliči ni ministru ni Vladi, jer zaista, takva nesigurnost, da li je moguće da predlažete nešto što unapred niste sigurni da nije u skladu sa Ustavom. Od sada ćemo mi onda na svaki predlog kada mislimo da je predlog loš, da kažemo pokrenućemo inicijativu, i zaista ćemo je podneti, i onda to treba da znači po toj logici, da se taj zakon neće primenjivati, odnosno usvajati.
Što se tiče Predloga zakona o privatnom obezbeđenju, ovde ste predvideli izdavanje licenci za fizička lica i izdavanje licenci za zaštitu sa oružjem i bez oružja, ali nešto ne videsmo kriterijume gde se daje sa oružjem licenca, gde se daje bez oružja. S tim u vezi bilo bi interesantno ministre, i tražimo to takođe i ovde odgovor od vas. Možda nećete moći odmah, ali kada budemo po amandmanima - koliko u Srbiji ima štićenih lica koji se štite i koji imaju fizičko-tehničko obezbeđenje, odnosno fizičko obezbeđenje, a o trošku države Srbije i koliko traju ta obezbeđenja. Naravno, zna se koja lica po zakonu moraju biti štićena, na njih se ovo pitanje ne odnosi, znate dobro na šta se ovde misli.
Interesantno je takođe, vi recimo, ovde predviđate tim nekim fizičkim licima da ćete da dajete mogućnost da nose oružje, i da postoji mnogo tih ljudi, to je očigledno, vi ćete reći koji se štite, i koji imaju obezbeđenje da bi narod razumeo šta govorim, o državnom trošku. S druge strane, potpuno privatnom obezbeđenju koje ne traži pare od države, Vojislava Šešelja ne dozvoljavate da dobiju dozvolu za nošenje oružja. Jel, vi to procenjujete, da je on apsolutno bezbedan, ili onako, eto, palo vam napamet?
Što se tiče ovog zakona o kojem ćemo zapravo najviše govoriti u pojedinostima, o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, rekli smo da taj zakon takođe, nije dobar. Šta je suština? Ceo zakon je koncipiran na strategiji smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Tu strategiju usvaja Vlada. I, dozvolićete, nije to nikakva, znate nema tu one prave zakonske regulative da se kaže to tako mora, to će tako biti. Nekako, kao da nismo naučili ništa iz onih tragičnih poplava iz maja 2014. godine.
Mi smo predložili, svi poslanici SRS su amandmanom predložili da u okviru ovog zakona, najhitnije ili najkasnije u roku od 15, 16 dana, ne znam tačno koliko je poslednji amandman, da Vlada dodeli, zapravo da se zakonom obaveže da se dodeli diplomatski imunitet srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu.
Mi smo uvereni da upravo bi to značajno doprinelo smanjenju rizika od katastrofa, pogotovo upravljanju vanrednim situacijama, kada ne daj Bože do neke od katastrofa dođe.
Kada je u pitanju zakon o detektivskoj delatnosti, ovde zaista očekujem da ćete prihvatiti jedan naš amandman, bojim se da ste prevideli nešto vrlo bitno ili vam je loše prevedeno.
Radi se i ovde o korišćenju oružja od strane detektiva i tu ste menjali Zakon koji govori kako se oružje koristi, sada da ne trošim ja vreme, ali niste dirali zakon koji, član koji govori kako se oružje dobija, a faktički niko skoro ne može dobiti oružje, kada se onaj, čini mi se član 30. koji vi niste dirali kada se pogleda.
Šta je još ovde interesantno?
I ovo mislim da morate prihvatiti amandman ministre, predvideli ste za detektive licence, ali kako? Predvideli ste da detektivskom delatnošću mogu da se bave fizička lica, mi mislimo da to nije dobro i da to ne treba da se radi, predvideli ste da to mogu i pravna lica, odnosno preduzeća ili preduzetnici i šta ste onda rekli?
Licencu za obavljanje ove delatnosti mora da imam ovlašćeno lice u pravnom licu. Ali, to nema veze sa poslom, a niste obavezali one detektive, ljude koji će biti detektivi, oni ne moraju imati licencu. Piše, gospođo tačno ovako kako vam kažem, pogledajte amandman, kada vam budu doši na red.
Dakle, ovlašćeno lice u pravnom licu, može biti lekar, može biti pekar, može biti ekonomista, koji će u okviru svoje redovne delatnosti da kaže, evo ja bih da se bavim i tom delatnošću, ode u APR, registruje to, ali i onda nije bitno da li on ima licencu, bitno je da li onaj koji se bavi tim poslom ima licencu.
Imamo značajne primedbe na Zakon o zaštiti podataka, pre svega što je taj zakon prepisan, preveden samo, od prilike je to i rekla gospođa Kuburović. Ono što je za nas ne prihvatljivo, jeste da postoji mnogo mesta u ovom Predlogu zakona gde su predviđeni različiti slučajevi za iznošenje podataka o ličnostima Srbije.
Znate, ko ga su zmije ujedale, guštera se plaši, mi dobro znamo kakvi su se sve podaci davali Haškom terminalu, na osnovu čega su Srbi hapšeni, kakvi su se podaci davali sudovima i tužilaštvima BiH i Hrvatske i danas dan i BiH i Hrvatska svaki dan imaju nekog novog na spisku, niko ne zna tačno koliko oni ljudi, koliko oni Srba traže, jer svaki čas dopune te svoje spiskove i mi se plašimo, poučeni dosadašnjim iskustvom da bi ovi podaci mogli biti u tako nešto zloupotrebljeni i zato mislimo da to ne treba da ostane u Zakonu.
Gospođa Kuburović, kada se govorilo o primedbama Srpske pravoslavne crkve, naša poslanička grupa je ne uvažavajući stavove SPC podnela amandmane upravo u skladu sa onim što su oni od nas, od svih narodnih poslanika tražili, i nije u pravu gospođa Kuburović, kada kaže ako se neko krsti, venča u crkvi itd. da on na taj način daje svoje podatke na uvid javnosti.
To nije tačno. Država i crkva su odvojeni, nečije opredeljenje da li je on vernik ili nije, je njegova lična stvar, i možda ne želi da se zna da je venčan, možda ne želi da se zna da je kršten ili da mu je dete kršteno.
Dakle, u te knjige, u crkvene knjige ne može da ulazi nikakav poverenik. Zamislite nekog vašeg Šabića, da on može da ide da tamo vršlja po crkvenim knjigama, to je jednostavno nedopustivo.
Kada je u pitanju Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, i tu gospođa Kuburović nije bila upravu.
Prvo, pravna pomoć po vrlo povoljnim uslovima postoji i danas pri lokalnim samoupravama i ovo je moglo da se prilagodi, da to bude i besplatno tamo gde treba, ali nije dobro što se kroz ovaj Zakon uvodi nevladin sektor u ovu pomoć građanima. Neko je ovde rekao da se na taj način, te nevladine organizacije plaćaju iz budžeta, to nije tačno. Jedan je problem finansiranja nevladinih organizacija iz budžeta, a drugi je problem plaćanje obavljene usluge, jer besplatna pravna pomoć je besplatna za građane, ali onaj ko vrši tu pravnu pomoć, on će dobiti za to odgovarajući novac iz budžeta.
Sada će nam se nametnuti, na primer, onaj Milan Antonijević, naslednik Nataše Kandić u tom njihovom nekom fondu, humanitarnom prava, kako li se zovu, koji inače sebi onako dozvoljava da je on reper kako on kaže, svi pravnici drugi ima da ćute, njegovo tumačenje se samo važi. Takav neko će nam se nametnuti da daje pravnu pomoć i da ga zato plaćamo. To jednostavno ne može.
Ministre pre dva dana ste nam obećali odgovore na pitanja o određenim aferama koje smo mi srpski radikali otvorili, koje se odnose na četiri ministra i na ministra i potpredsednika Vlade, Rasima LJajića.
Zaista, očekujemo odgovore na ta pitanja, ali vas molim bez ličnih impresija. Vi ste, prošli put, rekli da vi ne verujete da je Rasim LJajić umešan u tu aferu sa narkoticima, Ana Brnabić je rekla…