Dame i gospodo narodni poslanici, malo pre su predstavnici, odavno već, predstavnici predlagača ovde govorili skoro sat i po vremena predstavljajući predloge o kojima mi treba da raspravljamo i glasamo.
Neću govoriti o kvalitetu rasprava, ali svakako nemamo ništa protiv i ne smeta nam, naprotiv, tu ste da biste razgovarali sa narodnim poslanicima, ali problem je što narodni poslanici nemaju mogućnost ni deo tog vremena da bi sa vama ostvarili komunikaciju.
I ovo što se dešava sa dnevnim redovima iz sednice, u sednicu, stanje je sve gore i gore i definitivno vladajuća većina se ponaša onako po sistemu „može nam se“ i uopšte ih ne zanima ni Poslovnik, ni parlamentarna demokratija, ni parlamentarna iskustva, ništa ih ne zanima.
Oni su danas predvideli za ovu sednicu, 25 tačaka dnevnog reda, objedinili ih u jednu tačku. Tu ima zaista tačaka koji nemaju veze jedna sa drugom, ima istina i nekih koje bi možda i mogle po Poslovniku da se objedine, ali 25 svakako ne i čak ni one koje su mogle da se eventualno po Poslovniku objedine, nije trebalo to da se uradi upravo zbog značaja Predloga zakona o kojima se na ovoj sednici raspravlja.
Evo, i ministri su pričali koliko je značajno, kakve novine nam uvode itd, ali nažalost teško da će moći nešto od toga da se kaže da bi pre svega građani Republike Srbije čuli o čemu se u Narodnoj skupštini raspravlja.
Sistem objedinjavanja tačaka dnevnog reda je potpuno suprotan Poslovniku, ali on u suštini znači gušenje delovanja parlamentarnih opozicionih stranaka u Parlamentu i tu više, ja mislim, da ne postoji niko kome to nije potpuno jasno.
Onda se desi, jutros sam u jednoj emisiji čula jednog narodnog poslanika iz vlasti, ime mu neću pominjati, koji kaže kako opozicija, istina, mislio je na ovaj deo opozicije koji kod usvajanja dnevnog reda potroši mnogo vremena, da opozicija pravi haos i svojim predlozima dnevnog reda i ako je to zaista apsolutno njihovo pravo, ma šta mislili mi o njima i o tim predlozima, koji su uglavnom više onako formalni da se ostavi utisak u javnosti, nego što suštinski nešto znače. Kaže, poslanik koji glasa za sve Vladine predloge, da on veoma često u toj, kako je rekao, papazjaniji ne zna ni šta piše u predlozima zakona, ne zna ni šta su amandmani. Kaže - Ja na kraju ne znam ni zašta glasam, nego moram kasnije da uzmem pa da listam te predloge zakona, a u međuvremenu zakone. Dakle, tako nešto ja ne znam da li je zabeleženo.
Šta imamo interesantno na ovoj današnjoj sednici? Recimo, jedan od Predloga zakona je zakon o izmeni Zakona o uređenju sudova i gospođo Kuburović, vi ste u obrazloženju napisali da ovde se radi samo o jedom članu, pomera se rok i rekli ste da će uslovi za ispunjenje ovog roka, odnosno ovog člana koji menjate biti ispunjeni kada se usvoje amandmani na Ustav Republike Srbije.
To je prosto neverovatno. To se dešavalo jedanput, negde 2003. godine, ja mislim kada je Gašo Knežević, kao ministar prosvete u Narodnoj skupštini rekao da donosi zakon na osnovu nekog zakona koji još nije usvojen i koji još nije u proceduri, ali za koji on zna da će biti predložen kao zakon. E, ovo liči na to.
Kako vi znate da će vam ti amandmani biti usvojeni? Kako znate da će biti usvojeni baš u tom tekstu koji vam je Venecijanska komisija zadala? Kako znate da će uopšte biti uslova da se o tim ustavnim amandmanima raspravlja i glasa?
Ili recimo, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, gospodine Stefanoviću, usklađujete između ostalog sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a Zakon o privatnom obezbeđenju je danas na dnevnom redu istovremeno sa ovim zakonom? Šta ovo znači? Ovo znači zapravo da je vama Skupština servis Vlade Republike Srbije i da je nažalost skupštinska većina tu ulogu prihvatila, što je skandal nad skandalima.
Znači, i kada bi bio usvojen taj Zakon o privatnom obezbeđenju, vi ne možete donositi, usklađivati Zakon o sprečavanju nasilja sa odredbama tog zakona zato što on neće biti objavljen u „Službenom glasniku“ momentom usvajanja ovde.
Mnogo vam se nešto žuri dok nam predstavljate ovde ove, uglavnom prevedene i loše prevedene i suštinski loše predloge zakona i nadam se da ćemo o svakom i dalje još po nešto uspeti da kažemo ili bar onim najvažnijim, ali ministre Stefanoviću, vi ste govorili ovde i o izmenama Zakona o policiji.
Mnogo je, verujte, manje važno da li će se policajac zvati policajac ili policijski službenik. Mi ne mislimo da su trebali biti posebni platni razredi za policiju. Svakako, mislimo da policiji treba obezbediti uslove i mnogo bolje od onih koje sada imaju, da im treba obezbediti veće plate, jer ti ljudi zaista rade izuzetno značajan posao.
Evo, i danas je objavljeno da ste imali, da su imali neko značajnije hapšenje, šta beše u pitanju, pranje novca ja mislim. Onda često imate, informišete javnost da hapsite ljude ili grupe ljudi zbog distribucije droge i sve to jeste u redu i sve to jeste u vašoj nadležnosti, ali ministre Stefanoviću, mi očekujemo danas od vas odgovore na neka konkretna pitanja. Vi se zaklinjete i vi i predsednik države i predsednik Vlade i svi ministri, zaklinjete se u borbu protiv korupcije, o nultoj toleranciji na korupciju i kriminal, na nešto što ne postoji nigde na zemaljskoj kugli, ali ne reagujete na ono što narodni poslanici kažu u parlamentu. Ne reagujete na afere koje zapravo drmaju Vladu Republike Srbije.
Dokle god vi ne budete dali odgovore na ta pitanja, a reći ću vam u međuvremenu i koja su to pitanja, gde očekujem odgovor od ministra policije, vi imate problem u Vladi.
Znate, ako postoji sumnja o aferi jednog, dvojice, troje ministara i ako vi na to ne reagujete, onda to samo može da znači da je to što postoji u javnosti tačno i onda kako možete sedeti u takvoj Vladi? A ako, pak, nemate informacije i ne radite, onda opet ne možete sedeti u toj Vladi.
Ozbiljni problemi postoje, pre svega, korupcionaški, u funkcionisanju pojedinih ministarstava, pojedinih ministara.