Kada je u pitanju ovaj predlog zakona i amandmani koje smo podneli, on zaista može da se primeni na mnoge situacije koje su se dešavale u oblasti građevine.

Evo, obrazlažući ovaj amandman, želimo da skrenemo pažnju na jednu firmu iz Beograda koja se zove „Službene nekretnine“. Ta firma je zidala stanove za prodaju, moguće lošim građevinskim materijalom, pošto ih nije završavala i zato je to u vezi sa ovim amandmanom koji sam podnela.

Više od 1.000 dana je bio blokiran račun te firme na iznos od preko 32 miliona dinara. Šta je tu još bitno? Dakle, ova firma, odnosno njeni vlasnici su suštinski oteli novac za stanove od ljudi koji su hteli da kupe te stanove i naravno nisu dobili nikada ni te stanove, jer zgrada nije završena i ono što je urađeno je jako loše urađeno, nije čak ni u sivoj zoni.

E, sada, ta vlasnica Svetlana Lana Đurašković je nedavno valjda uhapšena, tako smo bar obavešteni u medijima, ali je interesantno da je ona bila jedan od koordinatora SNS njihovog internet tima. Pa, sada, da li to ima neke veze pošto se radi o Beogradu, da li to ima neke veze sa lokalnom samoupravom grada Beograda, da li je ova Svetlana Lana Đurašković onako samostalno ušla u taj kriminalni posao? To su neke stvari na koje bismo mi želeli zapravo da dobijemo, u ime građana Srbije, odgovor na ova i slična pitanja, ponavljam, da povežemo sa tim da li se tako loše radi zato što nije bilo ovog zakona? Da li možete da garantujete da više ovoga neće biti kada ovaj zakon i ovaj set zakona budu ovde usvojeni, jer tako nešto ste slično pričali, otprilike, da u ovoj načelnoj raspravi neće više biti nikakvih problema ni u legalizaciji, ni u dobijanju građevinske dozvole itd. Pa, evo, ljudi koje je prevarila ta Lana Đurašković, bi verovatno voleli da čuju i stav ministra. Hvala.

Hvala.

E, dobro je što je Arsić otišao. Došao odmoran, svež čovek i zna kad treba dati repliku.

Gospođa Mihajlović je ovde iznela neke podatke koji nisu baš tačni. I, više puta se u javnosti pronosi ta priča od strane predstavnika njenog ministarstva kako sad građevinske dozvole se izdaju bez ikakvih problema, u nekom krakom roku, na jednom šalteru, itd.

Evo, sad pitanje za gospođu Mihajlović – da kaže lokalnu samoupravu u Srbiji gde se građevinska dozvola može dobiti dolazeći na jedan šalter. To ne postoji. Ne postoji. Građevinska dozvola se može dobiti u roku od 28 dana koje su propisane zakonom, mada je Zakon o opštem upravnom postupku rekao da je to 30 dana, dakle, ništa epohalno, već je postojalo u Zakonu opštem, može se dobiti kada se pribave sva prethodna dokumenta. A, ono što vi pričate u javnosti i što ste pričali kada je taj zakon donošen bilo je - samo dođeš, kažeš dobar dan, ja bih da gradim tu i tu, na jedan šalter i sve se završi.

Dakle, to je dezinformacija. Građevinska dozvola se dobija na isti način kao što je bilo i dosada. Budući investitor mora da pribavi svu moguću dokumentaciju da bi mogao da dobije građevinsku dozvolu u tom roku. Drugačije je, ja sad, pre svega, govorim o fizičkim licima, a znam da je drugačije kada su u pitanju pravna lica i to je ono što je, takođe, problem i pitanje kako to pravna lica neka dobijaju u vrlo kratkom roku, i pitanju da li sa kompletnom dokumentacijom, građevinsku dozvolu, a običan čovek ne može da je dobije dok ne obiđe sto šaltera dok bi došao na taj jedan vaš šalter. Hvala.

Dobro ja prođoh malopre, mislila sam da ću dobiti batine, kako je ministar Mihajlović počela da viče, da mlatara rukama. I, kaže sad – žao joj što ja ne znam. Znam ja odlično, gospođo Mihajlović, i ono što sam radila i što sam uvek spremna da radim i znam odlično šta sam vam rekla i šta sam vas pitala.

Da li je elektronska dozvola, ili dozvola na šalteru, onaj ko treba da je dobija mora, pa makar i elektronski, da pribavi dvadeset i kusur dokumenata, a ne pribavlja to služba, kao što ste se vi zaklinjali i tvrdili na svakom mestu.

A, sad vas pitam, gospođo Mihajlović, ako domaćin jedan u Pranjanima, recimo, gde je nedavno bila gospođa Maja Gojković na jednom značajnom događaju, i ako taj domaćin iz Pranjana hoće da gradi, recimo, ne znam, kuću, hoće da gradi neki poljoprivredni objekat, kako ćete mu omogućiti da vam se obrati elektronski? Nema interneta. Nema, a pitanje i da li ume da ga koristi. Da li vi možete naterati svakog čoveka da koristi internet?

Gospođo Zorana Mihajlović, Srbija nije krug dvojke, Srbija nije Beograd, Srbija je onolika kolika je sada sa KiM, poručite Kajlu Skotu, kad ga budete videli. I, nemojte sve što ovde govorite da pretvarate samo u ono što može da se radi u Beogradu. Mnogo toga što je i Ana Brnabić ovde pričala, i što se vi stalno hvalite, digitalizacija, itd, protiv čega mi nemamo ništa, ali nemate uslove za tako nešto. Vi u pola sela u Šumadiji nemate fiksnu telefoniju. U Zapadnoj Srbiji, u pola sela, u pola gradova, opštinskih, u svakom mestu, u svakoj opštini, nemate mogućnost da koristite svaku mrežu mobilnog telefona, a vi pričate da će neko samo da klikne i da dobije građevinsku dozvolu. To nije moguće, obmanjujete javnost.

Vrlo kratko. Nemam baš utisak da se ovde neko bori iskreno za te inženjerske komore i za inženjere. Onaj prethodni dan kad smo govorili o načelnoj raspravi, a evo počelo je i sad, nekako se sve svodi na Dragoslava Šumarca. Što se tiče nas iz SRS, Dragoslav Šumarac nam nije ostao baš u dobroj uspomeni. On je taj koji je dozvolio bespravnu gradnju, on je pokušavao svojim osnovnim zakonima i sa pet, šest, sedam izmena tog zakona nešto kao da uradi, a svaki put je samo stvarao još veće mogućnosti i uslove za bespravnu gradnju.

Tako da, ne mislim ja nešto da treba ovde da se deo rasprave bazira baš na imenu Dragoslava Šumarca, na inženjerskim komorama i uopšte inženjerima u komorama – to da. Ne vidimo mi neku razliku između Zorane Mihajlović i Dragoslava Šumarca, osim što se Zorana farba u plavo, a Dragoslav Šumarac u crnu boju.

Ovaj član 1, tu veliku rečenicu mi smo hteli da nekako prepravimo, pa smo podneli čak 20 amandmana da bi bilo svima razumljivije šta piše u ovom članu.

Da parafraziram, suština je da je ovim članom predviđeno da ovaj zakon uređuje uslove za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda određenog, odnosno odgovarajućeg kvaliteta itd.

Šta je ovde problem u celom ovom zakonu i sutra u njegovoj primeni? Problem je što, rekle su kolege iz SRS, mi imamo nekoliko afirmisanih proizvođača građevinskog materijala ove ili one vrste, imamo mnogo onih koji su u pokušaju male firme i tu je problem i tu bi trebalo država da uradi ono što radi ovim stranim investitorima. Trebalo bi da se daju podsticaji, da država da podsticaje, ono 10.000 evra po radnom mestu, kao što dajete kojekakvim ovim što dođu ovde, budu godinu, dve ili tri, pa odoše, a našem čoveku ako to date, on će se truditi da svoj posao razvije, da ga proširi, da zaposli nove ljude, za početak, verovatno, članove uže i šire porodice, kasnije i ostale. To je ono što ako želite zaista da unapredite i kvalitet i blagovremenost i uopšte tu vrstu proizvodnje i proizvode treba na tome Vlada da radi.

Lako je prepisati zakon iz EU i reći – evo, nama rekli, pa mi kažemo vama, pa onda se to usvoji. Problem primenjivosti i ovog i mnogih drugih zakona, to vam uvek naglašavamo, je uvek prisutan i to se pokaže kada nam za dva, tri meseca budete predlagali izmene i dopune ovog zakona, kao što na ovoj današnjoj sednici, ovoj trenutno sednici imamo šest, sedam izmena i dopuna zakona. To govori da ne radite ni dovoljno pažljivo, ni ozbiljno. To govori da radite samo da biste tamo dobili neku crticu na toj evropskoj agendi. Naravno, nas to ne zanima i mi jesmo, srpski radikali, stava da Srbija ne treba da ide u EU. Vi ste to danas prokomentarisali da je to legitiman stav. Da vi niste rekli, ne bismo znali, ali, evo, naš je stav.

Nemojte da vam sve bude EU, EU, EU. Dajte malo pomozite našim ljudima. Dajte da se razvije proizvodnja građevinskih proizvoda, da se aktivira građevinska operativa, da ponovo budemo, ono što vi volite da kažete, lideri na Balkanu. Bili smo lideri na planeti što se tiče građevinske operative. To možemo ponovo da budemo, ali morate malo i vi iz vlasti da pomognete. Greota je zaista, onolike pare dadoste raznim strancima, a našim ljudima ništa ili gotovo ništa.

Jednoj od ovih firmi afirmisanih, Nataša je pominjala, ste pomogli pre godinu, dve dana i oni su zaista svoju proizvodnju značajno proširili i to je bilo dobro, ali dajte da toga bude više. To je naš apel i suština i naših amandmana. Zapravo, pre svega obrazlaganja amandmana.

Samo dve stvari vezano za nešto što ste u prethodnim satima govorili. Javljaju se ljudi iz Bora. Kažu, što se tiče izdavanja građevinskih dozvola kažite ministarki da ništa nije tačno od onoga. U Boru ništa ne funkcioniše, opšti haos. Proverite. Ja vam samo prenosim šta je rečeno.

Nekom poslaniku ste odgovorili da nikada nije bilo govora o pomeranju, presecanju brda itd, u Grdeličnoj klisuri. Nije valjda da ne verujete Vučiću? Pa on je rekao – presećemo pola brda, ako treba i drugu polovinu. Samo smo citirali. Hvala.

Možda to je vama manje važno, ali dobro. Infinitiv je nešto, ali dobro, nešto što je apsolutno neprihvatljivo u srpskom jeziku.

Ali, nešto što je bitnije, da li ste vi, u ovom zakonu toga nema, ko je taj organ, koja je to inspekcijska služba, ko je taj ko će da kaže – e, ovaj proizvod, građevinski, odgovara svim standardima i ovaj ovakav proizvod ćemo ugraditi na onu tamo neku zgradu i neće biti smrdljiva zgrada, već će biti zgrada normalnog kvaliteta. Eto, to je pitanje na koje niste dali odgovor u zakonu, a vrlo je važno.

Malopre me gospodin Martinović pomenuo, ali znam da mi ne biste da repliciram pa moram onda ovako da koristim član 32.

Gospodin Martinović je govorio da je Balša Božović se ovde pojavio u četiri sata, da je verovatno pre sat ili dva vremena ustao. To je očigledno tačno, jer gde bi bio ako nije na svom radnom mestu, ako nije spavao. Ali, postoji problem, ako neko tako zameni dan i noć, onda ima valjda problem i sa funkcionisanjem. Drugo su oni ljudi koji zbog posla moraju da rade noću, pa onda danju odmaraju itd. ali neko ko treba da radi danju, a on ko zna gde provodi noć, pa onda spava do ovoliko sati i dođe, pojavi se kao pao s Marsa, i onda zaista se, čini mi se, potpuno opravdano pitamo da li on uopšte ima sposobnost da dalje prati i učestvuje u radu ovog parlamenta, s obzirom da mi se čini da nije psihički spreman za današnju raspravu?

Član 27. stav 1. Nije bilo.

Gospodine Marinkoviću, vi ste malo pre intervenisali kada je Nataša Jovanović govorila i rekli ste kako se ponašate od početka ove sednice, da treba da vodimo računa, itd.

Na početku ove sednice, prvoga dana, Balša Božović, sin Zeke Božovića, onog što je bio direktor „Srbija nikla“, onog što je ugrožavao životnu sredinu tim iskopavanjima, da, da, Balša Božović je tada bio predsednik omladine Demokratske stranke, tata visoki funkcioner, što funkcioner politički, nego funkcioner u ovom drugom smislu, dakle, on je, Balša Božović, taj, je rekao, obraćajući se poslaniku Šešelju, da – zaista vas molim – obraćao se predsedavajućem – da ubuduće ovakve izjave kreature sprečite i sačuvate dostojanstvo Narodne skupštine.

Balša Božović nije dobio opomenu. Od tog momenta,ovo je legitimno i od ovog momenta, odnosno od onog momenta kada je ovo izgovoreno, više ne možete da branite nikome to da kažemo. Za sad, Balša Božović je kreatura. Da li će ih biti još, videćemo.

Ne znam zašto imaju potrebu ovi iz, ne znam da li je to DS, da li je to savez za sve i svašta, ne znam više kako se zovu, nije ni važno, ali zašto uvek imaju potrebu kada raspravljaju sa poslanicima SNS, zašto pominju SRS? Nemamo mi ništa sa tim.

Balšin kum, Boris Tadić i njegov tadašnji saradnik su učestvovali u stvaranju SNS i nemamo mi ništa s tim, ali, naravno, kad Balša i ekipa dođu u četiri popodne, svašta se može očekivati. Dođe čovek i ova dama, takođe, bunovni, ne znaju šta pričaju i onda tu može svašta da se kaže.

Dakle, mi hoćemo da učestvujemo u ovoj raspravi i da zaista vidimo koji je to lični motiv, koji je to ozbiljan motiv koji je njih naterao da oni danas, posle prespavnog dana, dođu ovde da brane onog ofarbanog, kako se zove, Dragoslava Šumarca, koji je uništio građevinsku operativu, koji je doprineo najviše izgradnji nelegalnih objekata, koji je sve radio u svom sopstvenom interesu, kao što rade i oni.

Zato je naše pitanje koja je to njihova računica da se oni toliko zalažu za to? Ko zna da li je on više i njihov član, pošto su te ne zna, danas su ovde, sutra su onde, da li im je i dalje onaj ministar neki, kako kaže Marijan, Vladu u hladu, jel tako Marijane?

(Marijan Rističević: Vladu u hladu.)

Da. Dakle, nisu to sigurno nikakvi ideološki motivi, nego su motivi materijalne prirode, ali bismo hteli da znamo koje, pa neka nam kažu otvoreno.

Znate, Balša je sin Zeke Božovića, pa makar oni sad vrištali koliko hoće.

Ili me pustite ili ću nastaviti u drugom javljanju. Svejedno mi je.

Moram da završim ono što sam malo pre počela, a bilo je malo pre 107. Stav 1. je sad.

Dakle, govorila sam o ličnom interesu, ubeđena da Balša Božović i ova družina imaju lični interes zbog čega pokušavaju da celu ovu sednicu pretvore u borbu za Dragoslava Šumarca.

Koliki je on inženjer, koliki je on stručnjak, znamo dobro, seća se i Martinović i Arsić, bili smo tada u istoj poslaničkoj grupi, koje smo sve informacije imali o njemu i tada obaveštavali javnost o tome, ali tada još nije bilo aktuelno, u međuvremenu je postalo, kada je Zeka Božović, otac Balše Božovića prestao biti narodni poslanik, onda su ga oni birali za direktora SC „Tašmajdan“, pa kada su ga birali za direktora „Srbija nikla“, pitali ga novinari – otkud, kako ćete vi sada preuzeti tu funkciju, šta vi znate o tome, on kaže – pa, nisam više poslanik, ljudi me birali, što da ne. Tako je odgovorio, ostalo je zabeleženo.

Dakle, nije važno šta zna, nije važno što je tada SANU, odnosno još 2005. godine sugerisala da se ne ide u istraživanje nikla. Napisali su da, kada bi se išlo u taj posao, bismo za sva vremena bili pretvoreni u beživotnu pustinju.

To, naravno, Zeku Božovića nije interesovalo, jer su tu bile dobre pare. Znate li zašto? Zato što je „Srbija nikl“ neformalno faktički bila firma Mila Đukanovića. To je ta njihova veza i na taj način su pokušali i da zatruju Srbiju, pa je ovaj Aleksić, koji im je sada takođe u koaliciji, tada je bio predsednik opštine Trstenik, na sednici njihovoj jednoglasno doneli odluku da u Trstenik neće dozvoliti ulazak Zeki Božoviću sa tom ekipom, iako su bili tada u istoj političkoj partiji.

Da podsetimo javnost da je 2003. godine SRS oborila DOS sa vlasti. Jedan od osnovnih razloga, znaju kolege koje su tada bili sa nama u poslaničkoj grupi, i Martinović i Arsić, da smo imali fascikle i fascikle materijala i najviše od toga, od tih malverzacija odnosilo se upravo na građevinu i na Dragoslava Šumarca. To je sve ostalo zabeleženo i sve može da se proveri. Tada su u tom DOS-u, u nekom drugom obliku, bili i Đilas i Balša i Vuk Jeremić i Dušan Petrović. Sad su se tu pridružili i Stamatović i Boško Obradović. Sanda je bila i onda i sada, pa ih sad zovu „Snežana i sedam patuljaka“, valjda zbog njenih sedam patuljaka, moralnih, kakvih god hoćete, političkih, nikako drugačije ne mogu da se nazovu.

To jeste, zaista, skupina kriminalaca, i to što oni nisu u zatvoru, e to je problem ovih koji su sada na vlati, jer zaista kada se vidi, onako, njihova slika može se slobodno potpisati sto godina zatvora, bez vođenja sudskog postupka.

Dakle, radi se o ozbiljno opasnim ljudima i po državu i po interese ovog naroda. Na stranu, ne na stranu, nego pre svega, činjenica da je Vuk Jeremić glavni NATO lobista sa Borisom Tadićem, a Boris je, inače, Balšin kum, a Balšin otac Zeka Božović, u vreme kada su palili Skupštinu, pa kada su dolazili na vlast, je bio u kriznom štabu, on je išao od jedne do druge zdravstvene ustanove i smenjivao direktore. Ne znam da li se sećate toga.

Inače, završiću sa ovim, ovi što brane Dragoslava Šumarca… Samo ovu rečenicu, što ste nestrpljivi, zaboga, kolega?

Dakle, Dragoslav Šumarac je poznat i po tome što je, kad su izgubili vlast, kada je izgubio vlast, bio istovremeno u Upravnom odboru „Pošte“, u Komori inženjerskoj, na Građevinskom fakultetu. Po tri osnova primao ozbiljne nadoknade, a onda se dosetio, pa za neke novine rekao – Inženjerska komora je esnafska institucija, nije državna, pa ta treća plata nema veze, a on je uglavnom primao.

Član 32. Najpre bih zamolila kolegu Rančića, čula sam da je on odličan stručnjak u svojoj struci, da vidi neke male tabletice, za ovog Balšu Božovića, očigledno i gubi živce, ne samo da nije psihički spreman za ovu raspravu, što pokazuje od četiri sata, od kada je došao u, za njega prvu smenu, nego više čovek ne zna ni šta priča.

U stvari on je zlonameran, on je 10 puta, i vi ste morali da ga upozorite na to, gospodine predsedavajući, on je najmanje 10 puta govorio o amandmanu i govorio amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović. Uz svo uvažavanje koleginice Nataše Jovanović iz SNS, nekako se kada se kaže Nataša Jovanović u parlamentu više vezuje za Natašu Jovanović iz SRS, i on je namerno skretao pažnju, a i vi sami znate kada prozivate jednu ili drugu Natašu Jovanović, da govorite i srednje ime, odnosno dva srednja slova, zato što im i imena očeva počinju sa slovom S.

Morali ste da ga upozorite. To što su se oni skupusali, ne zna se više ko s kim, to je njihova stvar. Mi smo srpski radikali, ovde samostalni, opoziciona politička partija, najjača opoziciona partija u parlamentu. To što u nekim stavovima imamo u odnosu na ono što Balša Božović kaže, slične stavove, to nema nikakve veze sa nekakvim našim odnosom itd. Mi smo opozicija vlasti, ali smo opozicija i ovima što bi da uzmu vlast, zato što su mnogo gori od ovih koji su sada na vlasti, i zato se borimo da oni ne dođu na vlast. Borimo se naravno da ovi odu, ali da ih mi zamenimo.

Lepo sam ja još u 16.20 časova, kada se Balša probudio iz sna i došao ovde, rekla da on očigledno nije psihički spreman da prati ovu raspravu.

Osim toga, on je i vrlo bezobrazan, jer je namerno prozivao koleginicu Natašu Jovanović iz Srpske napredne stranke. Zapravo, ko zna i da li je video. On je dohvatio neki amandman i čudi me da niko od vas predsedavajućih nije primetio, mi smo sad na amandmanu na član 1, a on je govorio o amandmanu Nataše Jovanović iz Srpske radikalne stranke na član 2. Dakle, promašio je i poslanika i član. I zakon je promašio, nije uopšte ovaj zakon. Čovek je očigledno promašio uopšte ovo mesto. Kad je spavao do četiri, mogao je da nastavi i do kraja radnog dana, da nas pusti da mi radimo lepo ko ljudi.

Pominjanje tog člana 2, amandmana na član 2, o kojem mi nećemo stići ni da govorimo zbog ovih amandmana koji su pre toga na dnevnom redu i povezivanje, on je govorio - Nataša Jovanović iz Srpske napredne stranke, a ponavljam, amandman je Nataše Jovanović iz Srpske radikalne stranke, u svakom slučaju, povezivanje tih poslanika sa nekakvom građevinskom mafijom opet je nešto pobrkao. Kopčalić je mafijaš DS-a. On je bio najveći mafijaš u oblasti građevine, jer taj Kopčalić i njegova firma „Montera“, on je iz DS-a.

Dakle, Balša Božović je zaista danas sve pobrkao. Da su ga pitali na ulazu kako se zove, možda bi rekao Zeka Božović, čovek očigledno ne zna ni kako mu je ime.

Naravno, dobroje rekla Nataša Jovanović o čijem amandmanu je govorio, on je zaista jedna najobičnija kreatura koja ismeva Narodnu skupštinu. Hvala.