Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, i to na član 5, razdeo 3, glava 3.11, da se reči "Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa" zamene rečima "Služba za ekonomski razvoj Srbije".
Zbog čega? Zbog toga što je ceo južni region nerazvijeni region i treba ga pomagati u celosti na osnovu socijalnih kriterijuma, a ne na osnovu nacionalnih kriterijuma.
Verujem da svi vi vrlo dobro znate koliko je opština u Srbiji, a posebno na jugu Srbije, u istom položaju kao što su Preševo, Bujanovac, Medveđa, a sve zbog krajnje sumnjivih, divljačkih privatizacija od 2001. godine do danas, koje su dovele lokalne samouprave u situaciju da danas gotovo ni jedna firma ne radi.
U Prokuplju je privatizovana fabrika "Hisar", koja je bila gigant u proizvodnji slatkiša i čiji su se proizvodi prodavali širom Srbije. Privatizovana je Fabrika obojenih metala, jedina fabrika ovakve vrste u južnoj, centralnoj, istočnoj Srbiji, koja je radila u tri smene i koja je u vidu poluproizvoda proizvodila i preko 10.000 tona godišnje i svoje proizvode izvozila van zemlje. Privatizovana je i Fabrika mineralne vode "Milan Toplica", koju je teže bilo onesposobiti nego li je dovesti u rang najboljih svetskih fabrika vode.
Privatizovana je i fabrika azbestnih proizvoda Fiaz, Filcara, Staklara, što je dovelo do otpuštanja ljudi po nekom programu, koji bismo mogli nazvali bilo kako samo ne socijalnim programom.
Naravno, ovaj scenario iz Prokuplja je preslikani scenario iz cele Srbije, tako da danas i Prokuplje, Kuršumlija, Blace, Žitorađa, ali zato i Leskovac, Lebane, Vlasotince, Medveđa, Crna Trava, Bojnik, Bosilegrad, Trgovište, Vladičin Han, Preševo i Bujanovac odlikuje vrlo visoka stupa nezaposlenosti, relativno mali prosečni dohodak po stanovniku, nerazvijenost, slabo investiranje, a razvojnih i stručnih kapaciteta ima koliko god hoćete.
Dakle, svim opštinama na jugu Srbije su potrebni konkretni projekti za ekonomski i infrastrukturalni oporavak i razvoj, za podsticanje preduzetništva, poljoprivrede, razvoj sporta i odabir talenata. Činjenica je da sportski klubovi na jugu Srbije imaju ogromne probleme za obezbeđenje sredstava za normalan rad i funkcionisanje, a ima toliko talentovane dece i omladine.
To su realni problemi građana na ovim prostorima, u svim opštinama južne Srbije i zato program ove vlade, kao i predviđena sredstva iz rebalansa budžeta, treba da se odnose na ceo jug Srbije, a nikako ne ovako tendenciozno samo na tri opštine.
Razumem činjenicu da je Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu formirano 2001. godine, služba tog koordinacionog tela 2006. godine, navodno u cilju rešavanja kriza u ovim opštinama. To je tako i mi to ne možemo da izmenimo, niti želim da menjam naziv budžetskog korisnika, kako je to Vlada obrazložila u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana.
Ali, ne razumem zbog čega je Preševo u goroj situaciji ili, recimo, Bujanovac od Prokuplja, Blaca, Merošine, Doljevca, Lebana i, kada je već reč o Jablaničkom okrugu, Medveđe, za koju ne znam po kom osnovu se svrstava sa Preševom i Bujanovcem, osim možda što je manje od 30% stanovnika Medveđe pripadnika albanske nacionalne manjine.
Osim toga, Medveđa je opština koja se nalazi u Jablaničkom okrugu i koju bar jednom u dve nedelje poseti predsednik Jablaničkog okruga SRS dr Goran Cvetanović i narodni poslanici iz Leskovca Tomislav Ljubenović i Lidija Dimitrijević.
Razgovaraju sa građanima, slušaju njihove probleme, u želji da sve to artikulišu, koliko god mogu ovde kao opozicioni poslanici.
Sve ove opštine, ceo jug Srbije je u katastrofalnoj društveno-socijalnoj situaciji i u tome i leži smisao mog amandmana, da nam je dosta podvajanja bilo kakve vrste i da je južna Srbija nerazvijeni region koga treba pomagati u celini na osnovu socijalnih kriterijuma, po prioritetima, a nikako ne na osnovu nacionalnih kriterijuma ili političkih, po principu ko je na vlasti.
Kada smo već kod vlasti, evo u Prokuplju su na vlasti pripadnici žutog preduzeća. Osnovna škola "Svetislav Mirković Nenad" u Maloj Plani, pored Prokuplja, iako u katastrofalno oronulom stanju, do pre par dana je njen jedan deo, koji odavno nije za upotrebu, korišćen za izvođenje nastave. Drugi deo škole je pre pet godina srušen i počeo je da se gradi, ali je namenjen novac na čaroban način nestao, tako da se stiglo samo do temelja i tek ponekog zida, a problem ove dece nije rešen.
Osim toga, sve vreme nad tom zgradom u kojoj se izvodila nastava visi jedan ogroman kran koji zlokobno izgleda, a koga niko od nadležnih ne misli da pomera. Kada se pojavila još jedna pukotina na podu učionice gde se izvodi nastava, zbog objektivne opasnosti od rušenja zidova i plafona, na sastanku Saveta roditelja doneta je odluka da je nastava obustavljena do daljnjeg.
I sada, naravno, ovi đaci osnovci sa svojim roditeljima, svakog dana po deset-petnaest minuta blokiraju magistralni put Prokuplje - Kuršumlija, ne bi li im se zvaničnim putem izašlo u susret i ne bi li dobili garancije za nastavak izgradnje ove škole.
Zbog toga još uvek nije kasno da se odvoje skromna sredstva iz ovog rebalansa budžeta koji je pred nama i da se reše problemi ovih građana u Maloj Plani, jer oni zaista ne smeju više da šalju decu u ovakvu školu.
Da li Vlada Republike Srbije želi aktivno uključenje u ekonomski razvoj i juga i svih ostalih delova Srbije ili pojedini kada sednu u ministarske fotelje misle da građani iz svih lokalnih samouprava sa juga Srbije, i Topličkog, i Nišavskog, i Jablaničkog, i Pčinjskog okruga, imaju jednaka prava sa drugima, imaju i određene potrebe, ako već imaju dužnosti i obaveze prema državi i sve to uredno ispunjavaju.
Ulaganja na jugu Srbije treba ostvariti u svim opštinama na bazi ekonomsko-socijalnih prioriteta, bez podvajanja. Osim toga, sve ove nerazvijene opštine juga Srbije, ali i centra, istoka, zapada Srbije, treba da ravnopravno i ravnomerno dobijaju sredstva iz NIP i ostalih razvojnih fondova, i opet prema prioritetima, bez podvajanja na ove i one opštine.
Zamislite samo da u ovoj ekonomskoj krizi, gde većina građana Srbije živi na ivici egzistencije, Vlada smanji troškove funkcionisanja kabineta premijera i potpredsednika zaduženih za socijalnu politiku, za privredni razvoj, a posebno ovog za evropske integracije, koji je dobio skoro 92 miliona dinara više, ali on nema skijališta. Verovatno su se sredstva raspodeljivala po tom ključu.
Samo od ovih povećanja, ako bismo ih ukinuli, bilo bi dovoljno sredstava za po jedan razvojni ili bar sanirajući projekat za sve ove opštine koje sam do sada pomenuo u toku svog izlaganja. Ali, za to pripadnici Vlade i skupštinske većine očigledno nemaju dovoljno sluha.
Predloženi rebalans, neprihvatanjem ovog amandmana SRS i ostalih amandmana opozicije, produbljuje odvojenost vlasti od naroda i ukazuje na jedan rasipnički budžet, sa povećanjem javne potrošnje, spoljnotrgovinskim deficitom, koji će do kraja godine dostići 13 milijardi duga, sa spoljnim dugom od preko 30 milijardi dolara, sa inflacijom koja bi mogla do kraja godine da dostigne i 14%. Ali, predstavljeni rast bruto društvenog proizvoda sam po sebi ne znači ništa, već treba da sakrije crne rupe i negativne strane predloženog budžeta, a ima ih mnogo.
Spoljnotrgovinski deficit u 2007. godini bio je 10 milijardi dolara, u 2008. godini biće 13 milijardi dolara. To je za svaku pohvalu ove vlade koja probija sve negativne rekorde.
Spoljni dug Srbije je 2000. godine bio jedva nešto oko 10 milijardi dolara. Godine 2003. je iznosio 12. Bilo je projektovano da će 2010. godine iznositi 10 i po, međutim već krajem jula ove godine spoljni dug naše države je iznosio oko 30 milijardi dolara.
O čemu se ovde još radi? U Srbiji je došlo do velike potražnje stanovništva za kreditima kojima se kupuje roba široke potrošnje, pa su se banke u Srbiji, koje su uglavnom inostrane, zaduživale kod svojih matica u inostranstvu. Tim inostranim sredstvima je naše stanovništvo kupovalo proizvode koji su mahom inostrane proizvodnje.
Mi smo finansirali inostranu privredu, a ne domaću, a nesrećna stvar u svemu tome je što će nas to vraćanje dugova skupo koštati. Iako glasnogovornici Vlade žele da predstave da je zaduženost po stanovniku 500 evra, a po zaposlenom 1.000 evra, opravdano sumnjamo da je ta zaduženost mnogo veća. Toliko o vašim planiranim projektima.
Razmena sa nerazvijenim afričkim državama pokazuje koliko je stanje loše, jer se i tu deficit iz godine u godinu povećava. Korupcija u mnogim društvenim sferama, poskupljenje osnovnih životnih namirnica, o kojima premijer Cvetković saznaje iz medija, monopol u privredi od strane tajkuna bliskim vlastima, sve su to činjenice koje ne možete sakriti od naših građana.
Dakle, ono čega nema, a potrebno je ovom rebalansu budžeta, jeste uravnotežena socijalna i razvojna komponenta, bez podvajanja opština, za šta je potrebno razumevanje suštine problema građana nerazvijenih opština juga Srbije, ali to od strane Vlade izgleda da ne možemo očekivati. Već se najavljuje budžet za 2009. godinu, a postavljam pitanje hoće li bar taj budžet konačno biti restriktivni budžet, koji su toliko puta najavljivali, ali molim vas, nemojte da ga koncipiraju vaši prijatelji, raznorazni stručnjaci iz MMF, jer će nam se loše pisati.