Dame i gospodo narodni poslanici, reči uklesane na mramornom stubu na Polju Kosovu, ''Da ne promineš i ne previdiš'', svetle kao i kosti mučenika koji su izginuli ovenčani slavom, svedoče o vremenu koje je prošlo i vremenu koje neminovno dolazi.
Smemo li da prominemo i previdimo godine uklesane krvlju, koje opominju i upućuju na postojanje, tradiciju i kulturu Srba. Oduvek traje borba za Srbiju, Kosovo, Pomoravlje, Toplicu, sever i jug naše otadžbine. Smemo li mi da prominemo i previdimo danas da se namerno vrši zamena teza i koriste pojmovi - budući status i konačno rešenje.
Smemo li prenebregnuti činjenicu da vaši prijatelji iz EU i SAD besprizorno pokušavaju da nam otmu 15% naše teritorije. Krše međunarodno pravo, Povelju UN i Rezoluciju SB UN 1244. Srbija, kao suverena država i punopravni član UN, ima definisan status Kosova, a to je suštinska autonomija, sa značajnom samoupravom unutar Srbije. Rezolucija 1244, kao i sve međunarodnopravne norme i principi, taj status priznaju, i stoga postoji i status Kosova i konačno rešenje, i oko toga je situacija više nego jasna.
Naš narod to dobro zna, bez obzira što mu podmećete često fraze - Kosovo je prodato, Kosovo je izgubljeno, ne možemo ga odbraniti. Možemo. Mi srpski radikali znamo da ćemo ga odbraniti ukoliko radikalnije iznesemo svetu svoje stavove oko KiM, gde nema pogađanja, na šta nas i Ustav obavezuje.
Jer moraju sve države znati da će Republika Srbija teritoriju KiM uvek tretirati kao deo Srbije, bez obzira na eventualne akte međunarodnih činilaca i da nikada i ni po koju cenu nećemo prihvatiti odvajanje KiM od Srbije ili njenu podelu. Posebno da se konačno dosledno primeni Rezolucija 1244, po kojoj će se određen broj srpskog vojnog i policijskog osoblja vratiti na Kosovo, jer ti standardi su, otkako ste došli na vlast 2000. godine, morali do sada biti ispunjeni.
Naravno, da se hitno obaveste sve ostale članice UN ...
(Predsednik: Vreme.)
...(izvinjavam se, završiću brzo) da će eventualnim priznanjem nezavisne države KiM ugroziti odnose sa Republikom Srbijom.
Dalje, insistirati na činjenici da na Kosmetu postoji problem, a to je problem albanske nacionalne manjine u državi Srbiji. Sve ovo su stavovi iz Rezolucije SRS, stavovi kojih nema u ovoj vašoj blagoj rezoluciji koja je danas pred nama.
Ne može predsednik Republike, Boris Tadić, u Prokuplju na predizbornom mitingu januara ove godine izjaviti - Kosovo je danas bliže nezavisnosti nego bilo kada.
I odmah iza toga, cilj DS je ulaz Srbije u evroatlantske integracije. Da li vi, kao ponoćna vlada, sa ćutologom na čelu, mislite da Srbiju i Kosovo od vaših prijatelja brani Rusija, Kina, Indonezija i Južnoafrička Republika, da vi i dalje dajete samo odobrene izjave od vaših nalogodavaca sa zapada i putujete po svetu zbog potencijalnog opravdanja pred narodom.
(Predsednik: Gospodine Milenkoviću ...)
Izvinjavam se, završiću vrlo brzo.
Politika koju vodite sedam godina, uključujući i problem KiM, govori da u Srbiji interese imaju mnoge strane zemlje, ali ne i građani Srbije. Ako ih i imaju, o tome ova vlast mudro ćuti.
Simptomatičan je današnji, nazoviizveštaj Državnog pregovaračkog tima za KiM o pregovorima iz Beča od 21. februara do 2. marta. Pogledajte samo tu vremensku distancu do današnjeg dana, šta ste čekali, da li su ti pregovori bili uspešni, pa u krajnjem slučaju nije bilo potrebe za izveštajem ili je situacija krajnje alarmantna sa signalima da, kao Narodna skupština i država, hitno preduzmemo nove korake.
SRS je zbog opstanka KiM povukla iz procedure, na određeno vreme, predlog za izglasavanje nepoverenja ponoćnoj Vladi, a najveći živi srpski junak, prof. dr Vojislav Šešelj, iz Haga više čini za odbranu KiM i srpstva nego vi iz Vlade u Beogradu. To vam je, gospodo, državotvorno ponašanje stranke u opoziciji i državničko ponašanje lidera opozicione stranke zatočenog u Hagu, na pravdi Boga, od onih istih vaših prijatelja, koji bi da nam uzmu teritoriju.
Smemo li mi da prominemo i previdimo da Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom ima principijelan, čvrst stav ...
(Predsednik: Gospodine Milenkoviću, pokušao sam da vas navedem na to da završite, zbog toga što vam je vreme isteklo.)
Hvala najlepše, završiću u dve rečenice.
Usvajanjem današnje rezolucije, ali i daljim aktivnostima državnih organa, moramo da pokažemo svetu da Kosovo nije srpska provincija; ono je sveta zemlja, ono je deo genetskog zapisa jednog naroda, ono je deo genetskog zapisa svakog Srbina, ma gde se on nalazio i, kao što nam je sva prošlost vezana za Kosovo, tako nam je i budućnost bez Kosova sasvim predvidiva. To nam je zavet i sudbina, sve dok budemo imali svest o sebi i odgovornost za državu i narod, ali i za generacije koje dolaze. Hvala najlepše.