Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo odnosi se na član 49. Predloga zakona koji reguliše raspodeljivanje novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela.
Vlada predviđa da ta novčana sredstva raspodeli ovako: 20% za finansiranje rada suda, 20% za finansiranje rada javnog tužilaštva, 20% organizacionoj jedinici MUP-a nadležnoj za finansijsku istragu, 20% Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom i, konačno, samo 20% za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, kako navodite u Predlogu zakona. Ovaj predlog bismo mogli nazvati bilo kako samo ne pravednom, pravilnom, domaćinskom raspodelom sredstava.
Znači, 60% Ministarstvu pravde. Lepo sam rekao u načelnoj raspravi, gde su pare, tu je DS. Dati 20% jednoj jedinoj jedinici MUP-a, a 20% za sve druge budžetske ustanove u Srbiji!? Vlada Republike Srbije izjednačava finansijske potrebe jedne jedinice MUP-a i jedne Direkcije za upravljanje imovinom sa svim socijalnim, zdravstvenim, prosvetnim i svim drugim ustanovama u Srbiji.
U najvećem broju tih ustanova situacija je ili loša, ili katastrofalna. DS je na vlasti ima punih osam godina, a počela je deveta. Šta se dešava u našem zdravstvu? Ko ima para, može da se leči, a ko nema, njega je demokratska vlast unapred osudila na smrt. Lekari širom Srbije nemaju dovoljno recepata, elementarnih uslova za rad.
Da li treba da vas podsetim na veliki kriminal koji je sproveden u Srbiji pod velom adaptiranja zdravstvenih ustanova kroz NIP, u režiji G17 plus? Između ostalog, to se dešavalo i u Prokuplju.
Gde nam se za ovih osam godina nalazi prosveta i u kakvom stanju su mnoge škole, u kojima zidovi i plafoni samo što se nisu srušili? Ima na desetine takvih primera širom Topličkog okruga. Ni dečiji vrtići nisu u boljem stanju. Šta je s izgradnjom novih obdaništa, koja su nam i te kako potrebna, hteli vi da se složite ili ne?
Kakav je životni standard zdravstvenih i prosvetnih radnika? Kakav je životni standard ostalih? To će vam odgovoriti građani Srbije na prvim izborima. Zar ne mislite da bi povećanje plata i poboljšanje uslova rada bio prvi korak ka suzbijanju korupcije i mita, koji su prisutni i u ovim oblastima?
Dokle će pojedinci da kaljaju ugled ovih profesija? Koji je epilog ''kragujevačke afere''? Kao vrhunac licemerstva vlasti, ovih dana slušamo na televiziji da vlast neće moći da ispuni predizborno obećanje dato penzionerima da će penzije dostići nivo od 70% prosečne zarade u Srbiji, i to, navodno, zbog svetske finansijske krize.
Taj genijalac koji se setio da nađe ovakav razlog za opravdanje predizborne laži, zaista, treba da napreduje u vašem koalicionom udruženju protiv građana Srbije.
Građani Srbije, nemojte da vas obmanjuju! Ako bi Vlada i koaliciona skupštinska većina usvojili ovaj amandman, našla bi se novčana sredstva za rešenje mnogih problema – u socijalnoj, zdravstvenoj i prosvetnoj sferi.
Amandman je vrlo jednostavan i predlaže smanjenje novčanog iznosa, od 20 na po 10%, za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, jedinice MUP-a za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje imovinom, jer smatram da je to više nego dovoljan iznos za finansiranje ovih organa. Preostalih 60% treba iskoristiti strogo namenski, za rešavanje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i svih drugih problema.
Sudeći po tome koliko u Srbiji ima mnogo kriminalaca, čiju imovinsku vrednost mnogi od nas ne mogu ni da zamisle, odnosno radi se o više stotina miliona evra, usvajanje predloženog amandmana dugoročno bi rešilo pitanje problema koje sam naveo, pa i pitanje penzija. Nemojte da zavaravate penzionere. Znaju oni za šta su glasali, a šta su dobili.
Vaši razlozi za neprihvatanje amandmana su neprihvatljivi, jer navodite da je raspodela budžetskih sredstava predložena u članu 49. vašeg predloga zakona primerenija. Za šta primerenija, za koga? Da se novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine kriminalaca raspodele: jednoj jedinoj jedinici MUP-a – 20%, pojedinim organima Ministarstva pravde – 60%, a samo 20% svim socijalnim, zdravstvenim i prosvetnim ustanovama u državi, i to prema aktu Vlade, po principu – onoj ustanovi hoćemo, onoj ustanovi nećemo.
Ako je to za Vladu i prvog potpredsednika Vlade, kao potpisnika odgovora Vlade na predloženi amandman, primerenije, za poslanike SRS-a i građane Srbije, svakako, nije. U odgovoru Vlade ne može da prođe ni pozivanje na uporedno zakonodavstvo, jer dok je Srbija u socijalnoj, prosvetnoj i zdravstvenoj sferi u izuzetno lošem stanju, Vlada ne može da prepisuje modele zakona drugih razvijenih zapadnoevropskih država, već mora da ih prilagođava našim potrebama i specifičnostima.
Na kraju, u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana, Vlada se poziva na slična rešenja koja su primenjena u Carinskom zakonu. Vi ćete se složiti, a nadam se i gospođa ministar, da ne može ovako loš predlog zakona i neprihvatanje amandmana koji rešava suštinske probleme u državi da se opravda tako što će se pozvati na već usvojeni a loš Carinski zakon. Hvala.